Wayback Machine

Wayback Machine (Вејбек машин, досл. „машина за путовање уназад”) дигитална је архива светске мреже (веба) и других информација на интернету. Креирала ју је Интернетска архива (енгл. Internet Archive, ч. „интернет аркајв”), непрофитна организација са седиштем у Сан Франциску (Калифорнија). Архиву су основали Брустер Кејл и Брус Џилијат, а одржава се заједно са садржајима Алекса интернета (енгл. Alexa Internet), калифорнијске подружнице Амазона која сакупља комерцијалне податке о веб-саобраћају. Сервис Wayback Machine корисницима омогућава да виде архивиране верзије веб-страница откако су те странице изгледале на одређени датум у прошлости, што сама архива назива „тродимензионалним индексом”.

Године 1996. почело је архивирање кешираних страница веб-сајтова на веће кластере линукс-чворова Wayback Machine-а. Архива редовно посећује странице интернета сваких неколико дана, недеља или месеци и архивира нове верзије уколико се садржај променио. Намера је да се садржај који би се иначе изгубио када год се страница битно измени или пак затвори сними/сачува и архивира, јер самим тим што је била објављена и што је неко могао видети као такву постоји пуно право да се и сачува — па чак и ако је садржала неки спорни садржај. Велика визија и коначни циљ је да се архивира цели интернет.[1]

Име Wayback Machine је изабрано као смешна алузија на плот-уређај из анимираног цртаног филма The Rocky and Bullwinkle Show. У једном од саставних делова тог анимираног цртаног филма, Peabody's Improbable History, главни ликови Г. Пибоди и Шерман рутински су користили времеплов по имену WABAC machine (што се изговара исто као и wayback, вејбек) како би сведочили, (не)учествовали или изменили одређене познате догађаје из прошлости.[2][3]

Internet Archive Wayback Machine logo
Лого веб-сајта

Референце

  1. ^ „Archive.org or Wayback Machine”. cachedpages.net. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2014. Приступљено 2. 12. 2014.
  2. ^ Green, Heather (28. 2. 2002). „A Library as Big as the World”. BusinessWeek. Архивирано из оригинала на датум 28. 5. 2009. Приступљено 29. 7. 2007.
  3. ^ Tong, Judy (8. 9. 2002). „RESPONSIBLE PARTY — BREWSTER KAHLE; A Library Of the Web, On the Web”. New York Times. Приступљено 15. 8. 2011.

Спољашње везе

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

Атлетика

Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана, коју карактерише основни људски покрет и понашање, а која обухвата: тркачке, бацачке и скакачке дисциплине. Због своје свеобухватности назива се, и истински јесте, краљица спортова. Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успјешно могу примјењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вјежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове. Од 1896. године укључена је у редовни програм Олимпијских игара.

Она представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара. Међународна атлетска федерација (ИААФ) основана је 1912. године у Стокхолму и данас има 212 држава - чланица. Од 1983. одржава се прво на четири а сада на две године светско првенство за сениоре и сениорке, од 1986. године за јуниоре и јуниорке а од 1999. године и за кадете и кадеткиње. Од 1930. сваке четврте године одржава се првенство Европе за сениоре и сениорке, а од 1929. године и Балканске игре. Атлетика је најразвијенија у САД, а одмах за њом су Русија, Немачка, Куба, Кенија и Јамајка.

Резултати тркачких догађаја се одлучују завршном позицијом (или временом, ако се мери), док се победе у скоковима и бацању постижу највишим или најдаљим мерењем из серије покушаја. Једноставност такмичења и недостатак потребе за скупом опремом чини атлетику једним од најчешћих такмичарских спортова на свету. Атлетика је углавном индивидуални спорт, са изузетком штафетних трка и такмичења која комбинују перформансе спортиста у екипни резултат, као што је ќрос-кантри.

Организована атлетика датира још из времена древних Олимпијских игара из 776 п. н. е. Правила и формат модерних догађаја у атлетици су дефинисана у Западној Европи и Северној Америци у 19. и раном 20. веку, и затим су се проширила у друге делове света. Већину модерних такмичења највишег нивоа спроводи Међународна асоцијација атлетских федерација и њене чланице федерације.

Атлетска такмичења су окосница Летњих олимпијских игара. Најзначајније међународно атлетско такмичење је Светско првенство у атлетици на отвореном, који обухвата надметања на стазама и пољу, трчање маратона и такмичарско ходање. Друга атлетска такмичења истог нивоа су Светско првенство у кросу и Светско првенство у полумаратону. Спортисти са физичким инвалидитетом такмиче се на Летњој параолимпијади и Атлетском светском шампионату.

Реч атлетика је изведена од античке грчке речи ἀθλητής (athlētēs, „борац у јавним играма“) од ἆθλον (athlon, „награда“) или αθλος (athlos, „надметање“). У почетку је термин кориштен за уопштено описивање атлетских такмичења - тј. спортско надметање засновано првенствено на људским физичким подухватима. У 19. веку појам атлетика је добио ужу дефиницију у Европи и почео је да описује спортове који укључују такмичарско трчање, ходање, скакање и бацање. Ова дефиниција је и даље најпроминентнија у Великој Британији и већини подручја бивше Британске империје. Штавише, сличне речи на многим германским и романским језицима које се односе на термин атлетика такође имају слично значење.

У већем делу Северне Америке, атлетика је синонимна са спортовима уопште, што одражава у већој мори историјску употребу термина. Реч атлетика се ретко користи у смислу спорта атлетике у овом региону. Термин стаза и поље (енгл. Track and field) се преферентно се користи у Сједињеним Државама и Канади за већину атлетских догађаја, укључујући такмичарско ходање и трчање маратона (мада се крос кантри трчање обично сматра засебним спортом).

Град Крагујевац

Град Крагујевац је град у Шумадијском округу у централној Србији. Средиште града као и округа је градско насеље Крагујевац. Према попису из 2011. било је 179.471 становника, од чега 150.835 у самом градском насељу.

Завојско језеро

Завојско језеро је вештачко језеро, које се налази у југоисточној Србији, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.

Златни гран при Шангаја

Златни гран при Шангаја је годишњи међународни атлетски митинг који се одржава у Шангају на стадиону Шангај. Први митинг је одржан 2005, који се одржавао у другој половини септембра, а бодови које су такмичари на њему освајали рачунали су се за квалификацију на гран при ИААФ Гран при за наредну сезону. Од 2010. одржава се у пролеће као други од 14 митинга ИААФ Дијамантске лиге.

Квебек

Квебек или Кебек (франц. Québec, изговор [kebɛk], енгл. Quebec) по површини највећа је од десет канадских покрајина (провинција) која се налази на истоку земље, и друга по броју становника после Онтарија. Статус покрајине има од 1867. године. Покрајина се на западу граничи са покрајином Онтарио и Хадсоновим заливом, на северу са Хадсоновим пролазом и Унгавским заливом, на истоку са покрајинама Њуфаундленд и Лабрадор и Њу Брансвик и на југу са САД (савезним државама Мејн, Њу Хемпшир, Вермонт и Њујорк).

Становништво ове канадске покрајине је већином франкофоно, тако да статус примарног званичног језика има француски, иако су загарантована права и енглеској говорној мањини; Квебек је једина канадска покрајина у којој енглески није главни службени језик на покрајинском нивоу, а Квебечани од 2006. имају статус „засебне нације унутар уједињене Канаде“.Главни град покрајине и други по величини је град Квебек у регији Капитал Насионал, ког називају „старим главним градом” (франц. la vieille capitale) зато што је био и главни град Нове Француске, Доње Канаде, као и саме Канаде. Најважније урбано подручје је подручје Монтреала у ком живи скоро половина становника покрајине.

Клима

Клима (са грчког нагиб, клима) као метеоролошки појам је скуп метеоролошких утицаја и појава које у одређеном временском прериоду чине средње стање атмосфере на неком делу Земљине површине. Клима је статистички профил времена током дужег временског периода. Она се мери проценом обрасца варијација у температури, влажности, атмосферском притиску, ветру, преципитацији, броју атмосферских честица и другим метеоролошким променљивама у датом региону током дугих временских периода. Клима се разликује од времена, по томе што време описује само краткорочне услове тих променљивих у датом региону.

Поред метеоролошког, постоји и биолошки и географски појам климе. Биолошка клима је комплекс климатских услова који са другим чиниоцима неке одређене средине одређују постојање, развитак, размножавање и премештање живих организама. Географска клима је скуп атмосферских стања која владају на одређеној површини Земље. Регионска клима се генерише путем климатског система, који има пет компонената: атмосфера, хидросфера, криосфера, литосфера, и биосфера.Клима дате локације зависи од латитуде, терена, и алтитуде, као и оближњих водених маса и њених струја. Климе могу бити класификоване користећи параметре као што су температура и падавине ради дефинисања специфичних климатских типова. Најчешће коришћена класификациона шема је она коју је изворно развио Владимир Кепен. Торнтвајтов систем, који је у употреби од 1948, садржи информације о евапотранспирацији заједно са температуром и преципитацијом и корисе се у стурирању биолошке разноврсности и начина на који климатске промене утичу на њу. Бергерон и просторни системи синоптичке класификације имају фокус на пореклу ваздушних маса које дефинишу климу региона. Клима се разматра у планетарним или у континенталним размерама - макроклима; у приземном ваздуху до 2 метра висине и на малом простору (поље, шума, трг и сл.) - микроклима, а у регионалним или локалним размерама - мезоклима. Наука која проучава процес формирања климе је климатологија.

Палеоклиматологија је студија древних клима. Пошто директне опсервације климе нису доступне за период пре 19. века, инфомације о палеоклимама се изводе из прокси променљивих које обухватају небиотичку евиденцију као што су седименти присутни у днима језера и узорцима леда из ледењака, и биотичку евиденцију као што су годови стабала и корали. Климатски модели су математички модели прошлих, садашњих и будућих клима. Климатске промене се могу јавити током дужих и краћих временских скала услед мноштва фактора; недавно загревање се разматра у оквиру глобалног загревања. Глобално загревање доводи до редистрибуција. На пример, „промена средње годишње температуре од 3°C кореспондира са померањем изотерме од апроксимативно 300–400 km у латитуди (у умерену зону) или 500 м у елевацији. Стога, очекује се да ће дођи до ширења врста на више надморске висине и ка половима у респонсу на померање климатски зона”.

Књажевско-српски театар

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.

Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић.

Међународноправни статус Републике Косово

Скупштина Косова је 17. фебруара 2008. једнострано прогласила независност аутономне покрајине Косово и Метохија од Републике Србије, тако стварајући Републику Косово. На ванредној свечаној седници парламента, за Декларацију о независности изјаснило се свих 109 присутних посланика. Ту одлуку је Влада Србије још исте вечери поништила као противправни акт привремених органа у Приштини, а потом сазвала ванредну седницу Скупштине Србије поводом једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Седница је одржана 18. фебруара на којој је 225 посланика гласало за потврду одлуке Владе о поништењу једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Није било уздржаних ни гласова против, док посланици ЛДП, ЛСВ и СВМ нису гласали.Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 8. октобра 2008. предлог Србије којим се од Међународног суда правде у Хагу захтева саветодавно мишљење да ли је независност Косова и Метохије проглашена у складу са међународним правом.

Национална хокејашка лига

Национална хокејашка лига (НХЛ) (енгл. National Hockey League—NHL; франц. Ligue nationale de hockey—LNH) је професионална организација у хокеју на леду коју тренутно чини 30 клубова, од којих је 7 из Канаде и 23 из САД. Седиште лиге је у Њујорку (САД). НХЛ лига се сматра најјачом професионалном хокејашком лигом на свету, и једном од највећих професионалних спортских асоцијација на територији Англоамерике. Екипа која освоји првенство традиционално добија трофеј Стенли купа који је најстарији спортски трофеј који се додељује у професионалном спорту на територији Северне Америке.Лига је основана 22. новембра 1917. године у Монтреалу као наследник Националне хокејашке асоцијације (НХА) која је основана 8 година раније. Од почетна 4 тима колико се такмичило 1917. године, лига је из године у годину напредовала и ширила се до 30 франшиза колико је данас активно у такмичењу. Током сезоне 2008/09. забележени су највећи приходи у историји лиге, од спонзора, ТВ права и продатих улазница за мечеве.Најбољи светски хокејаши играју у тимовима НХЛ лиге, а тренутно у лиги учествују играчи из преко 20 земаља широм света. Иако су канадски играчи традиционално чинили играчку основу у већини клубова, у последње три деценије нагло је порастао број америчких и европских професионалних хокејаша у лиги.

Општина Ивањица

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.

Општина Чајетина

Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном делу Републике Србије. Општина заузима површину од 647 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 37.469 ha, а на шумску 21.555 ha).Седиште општине је насеље Чајетина. Општина Чајетина се састоји од 24 насеља. Према подацима са пописа 2011. године у општини је живело 14.745 становника. По подацима из 2003. природни прираштај је износио -4,3‰, а број запослених у општини износи 6.008. У општини се налазе 3 матичне основне школе са укупно 13 издвојених одељења и 1 средња школа.

Порицање Холокауста

Порицање, негирање или одрицање Холокауста представља порицање геноцида над Јеврејима у Холокаусту током Другог светског рата. Кључне тврдње порицања Холокауста су: Трећи рајх није имао званичну политику или намеру истребљавања Јевреја, нацисти нису користили сабирне логоре и гасне коморе у сврху масовног убијања Јевреја, а број убијених Јевреја је значајно мањи од општеприхваћене процена од пет до шест милиона убијених Јевреја у Европи. Негатори Холокауста обично не прихватају израз порицање као прикладан опис њихових дела и користе термине негирање или негационизам уместо тога. Историчари избегавају негационизам, ради разликовања негатора Холокауста од историјских ревизиониста, оних који ревидују тј. поправљају историју, који су познати под тим називом, а за разлику од негатора Холокауста користе утврђене историјске методе. Методе негатора Холокауста су критиковане као базиране на предодређеном закључку који се не осврће на утврђене опширно испитане историјске чињенице. Један од веома присутних ставова међу негаторима Холокауста је и тај да је Холокауст превара настала из јеврејске завере, а као начин промоције интереса Јевреја науштрб других народа. Из тог разлога, порицање Холокауста се сматра антисемитском теоријом завере.

Светско првенство у кошарци 2010.

Светско првенство у кошарци 2010. је било 16. светско кошаркашко првенство које се одржало између 28. августа и 12. септембра 2010. у Турској. Првенство су организовали Међународни кошаркашки савез (ФИБА), Кошаркашки савез Турске и Организациони комитет 2010.

По трећи пут од 1986, а други пут заредом, на Светском првенству се такмичило 24 репрезентације, уместо претходних 16. Жреб за групну фазу Светског првенства је одржан 15. децембра 2009. у Истанбулу.

Сицилија

Сицилија (итал. Sicilia) је острво у Италији, највеће острво у Средоземном мору и једно од најгушће насељених. Налази се око 160 km северосточно од Туниса (Северна Африка). Острво је одвојено од копна Месинским мореузом 3 km широким на северу и 16 km широким на југу. Главни град је Палермо. Сицилија је аутономни регион са специјалним статусом у оквиру Италије. Од свих региона Италије, Сицилија заузима највећу површину (25.708 km2).

Током историје, Сицилија је сматрана територијом од посебне важности због улоге коју је имала у трговини по Средоземном мору. По грчкој митологији, Сицилија је постојбина киклопа Полифема кога је ослепео грчки херој Одисеј. Острво је било део Велике Грчке, како је називана скупина грчких колонија у јужном делу данашње Италије. Сицилија је некада била краљевство са престоницом у Палерму. Та држава је владала острвом, као и Малтом и јужним делом Апенинског полуострва пре Сицилијанске вечерње. Касније је постала део Краљевства Две Сицилије под династијом Бурбона, али је престоница био Напуљ на Апенинском полуострву. Од уједињења Италије, Сицилија је њен саставни део.

Сицилија је острво богате и јединствене културе, посебно у уметности, кулинарству, архитектури, па чак и језика. Привреда Сицилије је углавном заснована на пољопривреди (наранџе и лимуни). Рурални крајеви привлаче туристе који желе да уживају у природним лепотама острва. На Сицилији се налазе важни археолошки и антички локалитети као што су некрополе Панталике и Долина храмова.

Статус угрожености

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скорој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

ХК Партизан

ХК Партизан је српски хокејашки клуб из Београда. Клуб је део спортског друштва Партизан. Своје домаће утакмице игра у Леденој дворани Пионир, капацитета 2.000 места.

Партизан је освојио 20 титула шампиона државе, 3 купа, два пута је био првак Слохокеј лиге и једном је освојио Балканску лигу што га чини најтрофејнијим клубом у Србији. У сезони 2017/18 и 2018/19 нису се такмичили у сениорској конкуренцији.

Шибенско-книнска жупанија

Шибенско-книнска жупанија је једна од 20 жупанија Републике Хрватске. Налази се у средишњој Далмацији, а њено седиште је у Шибенику. Остала већа места су Книн, Дрниш и Скрадин. Административно се састоји од 5 градова и 15 општина, насталих из некадашњих великих општина Шибеник, Книн и Дрниш. У данашњим границама Жупанија постоји од 1997. године, те данас заузима површину од 2.994 km². Према подацима из 2001. године у њој је живео 112.891 становник, док је на Попису 2011. године број опао на 109.320 становника.

Налази се на крашком подручју, а у свом јадранском делу, територијално обухвата 285 острва, острваца и хриди. Уз то, и врло разведену обалу, као и бројне културно-историјске знаменитости, Жупанија је једно од врло развијених туристичких подручја Хрватске. Осим туризма, у плодним крашким пољима развијена је и пољопривреда, а у градским средиштима и предузетничким зонама и индустрија. У њој се са 1.831 m висине налази највиши врх Хрватске — Динара, на истоименој планини, као и национални паркови Корнати и Крка. Уз њих, подручје Жупаније деломично захвата и два парка природе Вранско језеро и Велебит.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.