Ulje za loženje

Ulje za loženje (ili lož-ulje) je tečno gorivo koje se koristi kao gorivo za grejanje.[1][2] Ono je srednji ili teški ostatak prerade nafte, eventualno kamenog ili mrkog uglja. Ponekad se kao kotlovsko gorivo koristi i sirova nafta, lišena lakih frakcija.

Prema propisima u Srbiji (SRPS B.H.340), proizvodi se sedam vrsta ulja za loženje:

  • ulje za loženje ekstra lako - EL
  • ulje za loženje lako - L
  • ulje za loženje srednje - S
  • ulje za loženje teško - T
  • ulje za loženje lako specijalno - LC
  • teško metalurško ulje za loženje - TM1
  • teško metalurško ulje za loženje - TM2

Ponekad se ulje za loženje koristilo umesto dizel goriva, pošto je njegova cena niža.

Референце

  1. ^ Rosson, Philip J., Robert W. Sweitzer (септембар 1981). „Home heating oil consumption Profiling ‘efficient’ and ‘inefficient’ households”. Energy Policy. 9 (3): 216—225. doi:10.1016/0301-4215(81)90077-X.
  2. ^ „Heating oil”.
Biomasa

Biomasa (eng. biomass, njem. Biomasse) odnosi se na živuću ili donedavno živuću materiju, biljnog ili životinjskog porijekla, koja se može koristiti kao gorivo ili za industrijsku proizvodnju. Najčešće se koristi direktno u konačnoj potrošnji energije za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode, ali se može koristiti i za proizvodnju električne energije i toplote, te se odnedavno sve više koristi za proizvodnju biogoriva. Takođe se može koristiti u industriji za proizvodnju vlakana i hemikalija. Biomasa je obnovljivi izvor energije, a uopšte se može podeliti na drvnu, nedrvnu i životinjski otpad, unutar čega se mogu razlikovati:

Drvna biomasa

Ostaci i otpad nastao pri piljenju, brušenju, blanjanju...

Često je to otpad koji opterećuje poslovanje drvno-prerađivačke firme

Služi kao gorivo u vlastitim kotlovnicama, sirovina za proizvode, brikete, pelete

Jeftinije je i kvalitetnije gorivo od šumske biomase

Ostaci i otpaci iz poljoprivrede

Slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, koštice, ljuske...

To je heterogena biomasa različitih svojstava

Ima nisku ogrjevnu vrednost zbog visokog udela vlage i različitih primesa (hlor!)

Prerađuje se presovanjem, baliranjem, peletiranjem

Danska: instalirana je elektrana na ostatke žitarica od 450 MW!

Životinjski otpad i ostaci

Anaerobna fermentacija (izmet – sve vrste životinja + zelena masa)

Spaljivanjem (stelja, lešine – peradarske farme)

Bioplin (60% metana, 35% CO2 te 5% smeše vodonika, azota, amonijaka, vodonik sulfida, CO, kiseonika i vodene pare)

Biomasa iz otpada

Zelena frakcija kućnog otpada

Biomasa iz parkova i vrtova s urbanih površina

Mulj iz kolektora otpadnih vodaNajčešće se koristi drvna masa koja je nastala kao sporedni proizvod ili otpad te ostaci koji se ne mogu više iskoristiti. Takva se biomasa koristi kao gorivo u postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije ili se prerađuje u gasovita i tekuća goriva za primenu u vozilima i kućanstvima.

Biomasa ne uključuje organske materije koje su promenjene raznim geološkim procesima u materije poput nafte i uglja.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.