SGML

SGML (енгл. Standard Generalized Markup Language) je preteča HTML opisnog jezika.[1][2] SGML se deli na dve vrste:

  • Deskriptivni - opisuje dokument, strukturu i ostale atribute.
  • Rigorozni - opisuje rigorozno definisane objekte kao što su programi i baze podataka koje se takodje mogu koristiti u procesuiranju dokumenta.

HTML, xHTML i XML su primeri jezika koji su bazirani na SGML.

Reference

  1. ^ ISO. „JTC 1/SC 34 – Document description and processing languages”. ISO. Приступљено 25. 12. 2009.
  2. ^ ISO JTC1/SC34. „JTC 1/SC 34 – Document Description and Processing Languages”. Архивирано из оригинала на датум 16. 12. 2009. Приступљено 25. 12. 2009.

Spoljašnje veze

ASCII

ASCII (енгл. American Standard Code for Information Interchange, изговара се „аски“, скраћеница од „Амерички стандардни код за размену података“) је скуп знакова и кодна страница утемељена на латинском писму какво користи енглески језик и још неки западноевропски језици. Најчешће се користи у рачунарству, али и у комуникационој и управљачкој опреми у раду са текстом. У српском језику популарно се назива ошишана латиница — латиница без квачица на (великим и малим) словима š, ž, č, ć, односно dj уместо đ.

CKAN

Arhivska mreža sveobuhvatna znanja (енгл. Comprehensive Knowledge Archive Network, CKAN) je open source sistem za upravljanje podacima za skladištenje i distribuciju podataka baziran na vebu, kao što su tabele i sadržaji baza podataka. Inspirisan je po sistemu kontrole paketa koji je uobicjan za open source operativne sisteme kao sto je Linux, a za cilj da bude "apt-get of Debian for data".

CKAN-ova baza kodova se održava od strane Open Knovledge Foundation. Sistem se koristi kao javna platforma za Datahub i u različitimkatalozima vladinih podataka, kao što je u Velikoj Britaniji data.gov.uk,, Nacionalni Registar podtaka u Holandiji, u Sjedinjenim Američkim Državama Data.gov i od Australijske vlade " Gov 2.0 ".

Document type declaration

Декларација типа докумената, или DOCTYPE, је инструкција која повезује посебан SGML или XML документ (на пример, веб страница са дефиницијом типа документа (ДТД) (на пример, формална дефиниција посебне верзије HTML-а). У серијализационој форми документа, огледа се као кратак низ обележавачких језика који одговарају посебној синтакси.

HTML распоређивачка машина у модерним веб прегледачима извршава DOCTYPE "њушкање" or "пребацивање", где DOCTYPE у документу постављен као text/html одређује начин распоређивања, као нпр. "quirks mode" или "стандардни начин распоређивања". text/html серијализација HTML5, који није базиран на SGML-у, користи DOCTYPE само за начин селекције. Откад је веб прегледач уграђен са специјално намењеним HTML парсером, више него генерално намењеним ДТД-базираним парсерима, они не користе ДТД и никада му неће приступити док је URL обезбеђен. DOCTYPE је задржан у HTML5 као "већином бескорисно, али тражено" заглавље само да активира "стандардни начин" у уобичајеним прегледачима.

Generalizovani jezik za označavanje

Generalized Markup Language bio je skup makroa koji su stvarali proceduralne tagove za označavanje za IBM-ov procesor teksta SCRIPT. SCRIPT/VS je glavna komponenta IBM-ovog postrojenja za slaganje dokumenata (Document Composition Facility). Početni set tagova je obezbeđen preko DCF-a.

GML je razvijan 1969. i rane 1970. godine od strane Čarlsa Goldfarba, Edvarda Mošera i Rejmonda Lorija (čija su početna slova prezimena koristili kako bi skovali skraćenicu GML).Pomoću GML-a dokument je označavan tagovima koji su definisali tekst u vidu paragrafa, zaglavlja, listi, tabela i ostalih elemenata. Dokument bi potom bio formatiran za različite uređaje jednostavnim definisanjem profila tog uređaja. Naprimer, bilo je moguće formatirati dokument za laserski ili linijski štampač ili ekran navodeći profil uređaja bez izmene samog dokumenta.

Standardni opšti jezik za označavanje (SGML), ISO-standardizovana tehnologija za definisanje opštih jezika za obeležavanje dokumenata, nastala je iz GML-a. Proširivi jezik za označavanje (XML) je prvobitno služio za pojednostavljeniji razvoj SGML-a, ali je prerastao svog pretka po međunarodnoj prihvaćenosti i podršci.

HTML

HTML (енгл. Hyper Text Markup Language, језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Актуелна верзија стандарда је HTML 4.01, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (W3C, World Wide Web Consortium).

HTML5

HTML (енгл. HyperText Markup Language) jezik je osnova svake veb stranice, uz pomoć koga se prezentuje izgled i sadržaj iste. Omogućava formatiranje stranice, obradu slika, teksta i još mnogo toga. Konzorcijum za veb (енгл. World Wide Web Consortium) (W3C) je zadužen za određivanje standarda, ovo je neophodno zato što ne bi bilo moguće pregledavati bilo koju stranicu u bilo kom pretraživaču.

HTML5 je predlog novih standarda koji nam pružaju nove mogućnosti, kao i da isprave i nadomeste neke dosadašnje nedostatke. Radi se o novoj verziji HTML-a, koja donosi niz novina i mogućnosti koje do sada nisu bile dostupne koristiti za izradu veb sajtova bez dodatnih dodataka (енгл. plugin), kao što su Flash, Java i Silverlight. HTML5 predstavlja evoluciju HTML 4.01 standarda, a ne zamenu.

Informaciona tehnologija

Informacionu tehnologiju (IT) (engl. information technology (IT)) Američka asocijacija za informacione tehnologije definiše kao "izučavanje, projektovanje, razvoj, implementacija (sprovođenje) i podrška ili upravljanje računarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom". IT koriste računare i računarske programe da pretvore, uskladište (smeste), štite, obrade, bezbedno šalju i primaju informacije.Termin (pojam) „informaciona tehnologija” često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja složenih računarskih mreža i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umrežavanje i inženjering računarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom. Informaciona tehnologija je opšti termin koji opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji, manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija.

Prvi koji je upotrebio termin „Informacione tehnologije” bio je Džim Domsik iz Mičigena i to novembra 1981. godine. Termin je upotrebio kako bi modernizovao do tada korišćeni izraz „obrada podataka”. U to vreme Domsik je radio kao računarski menadžer u automobilskoj industriji.

Standarde u ovoj oblasti definisale su organizacije ABET i ACM.

U svojoj osnovi, informaciona tehnologija (IT) se bavi poboljšanjem različitih ljudskih napora u rješavanju problema kroz projektovanje, razvoj i korišćenje tehnološki zasnovanih sistema i procesa koji poboljšavaju efikasnost i efektivnost informacija i relevantnih znanja u različitim strateškim, taktičkim i operativnim situacijama. U idealnom slučaju, to se postiže kroz obraćanje pažnje na informacione potrebe ljudi u riješavanju problema i zadataka, u pružanju tehnoloških pomagala, uključujući računarske sisteme zasnovane na hardveru i softveru i procese u vezi, koji pomažu u ovim zadacima. Aktivnosti informacione tehnologije dopunjuju i poboljšavaju, ali takođe prevazilaze granice tradicionalnog inženjeringa, stavljajući naglasak na informacione osnove inženjerskih aktivnosti, nasuprot zasnivanju na fizičkim naukama u tradicionalnim inženjerskim poduhvatima.

Informaciona tehnologija se sastoji od hardvera i softvera koji omogućava pribavljanje, predstavljanje, skladištenje, prenos i korišćenje informacija. Uspješnost u informacionoj tehnologiji zavisi od sposobnosti da se nosimo sa ukupnom arhitekturom sistema, njegovih interfejsa sa ljudima i organizacijama i veza sa spoljašnjim okruženjima. Takođe je kritična njegova sposobnost da informacije pretvara u znanje.Početni napori u pružanju sistema zasnovanih na informacionim tehnologijama, bili su u vezi sa implementacijom i korišćenjem novih tehnologija za podršku kancelarijskim poslovima. Oni su evoluirali od električnih pisaćih mašina i elektronskih računovodstvenih sistema ka naprednom tehnološkom hardveru kao što je faksna mašina i lični računar koji obavljaju važne funkcije među kojima su elektronska obrada spisa, računovodstvo i obrada teksta. Današnji glavni aspekt informacionih tehnologija tiče se umrežavanja i interneta.

Jezik za obeležavanje

Jezik za obeležavanje (енгл. markup language) ili jezik za označavanje je moderan sistem za obeležavanje dokumenta, odnosno njegovog sadražaja.

Tehnika obeležavanja teksta seže još iz perioda pre postojanja računara, kada su ljudi pre štampanja teksta, ručno, na rukopisu označavali na koji način bi pojedini delovi trebalo da budu odštampani(npr. kojom vrstom i veličinom slova). Slična tehnika se koristi i danas, u eri računara, i tekst se dodatno obeležava informacijama koje ga opisuju. Tehnika eksplicitnog obeležavanja strukture dokumenata olakšava njihovu automatsku obradu Jezici za obeležavanje često, osim što opisuju vizuelnu prezentaciju, opisuju i logičku strukturu dokumenta. Ovo je značajno jer se time omogućava uniformna izmena određenih elemenata dokumenta (na primer svih naslova), odnosno dodeljivanje jednog svojstva svim elementima tog tipa.

Oznake, kao što su tagovi u HTMLu, služe softveru kojim se pregleda dokument. On ih tumači, a korisniku se prikazuje dokument bez oznaka, ali poštujući formatiranje i instrukcije zadate oznakama.

Najpoznatiji jezici za obeležavanje su HTML, namenjen opisu veb stranica, ТЕХ, odnosno LAТЕХ, PostScript, RTF...

Kodiranje karaktera u HTML-u

HTML (Hypertext Markup Language) se koristi od 1991, ali HTML 4.0 (decembar 1997) je bio prva standardizovana verzija gde su međunarodni karakteri dobili skoro kompletan tretman. Kada neki HTML dokument uključuje specijalne karaktere van domena sedmobitnog ASCII-a dva cilja su vredna razmatranja: integritet informacija, i jedinstven prikaz u pretraživačima.

Metapodaci

Metapodaci (engl. metadata, meta data, metainformation) predstavljaju „podatke o podacima“ u bilo kojem medijumu. To su podaci koji opisuju karakteristike nekog izvora u digitalnom obliku. Korisni su kod pregledanja, prenosa i dokumentovanja nekog sadržaja. U digitalnom smislu to su „strukturirani podaci koji opisuju, objašnjavaju, lociraju ili na neki drugi način omogućavaju lakše upravljanje resursima.“

Oni mogu opisivati jedan podatak, skup podataka ili samo neki deo celine. Shema metapodataka koja se pritom koristi zavisi od tipa podatka koji opisuje i kontekst u kojem se nalazi. Mogu biti implementirani u dokumente koje opisuju, ili mogu biti uz njih kao zaseban dokument. Često razlika između podatka i metapodatka nije definisana. Metapodatak može ujedno biti i podatak, zavisno od ugla gledanja.

Regularni izraz

U računarstvu i informatici, regularni izraz (još i pravilan izraz, ispravan izraz - engl. skr. regexp ili regex, u množini regexps, regexes ili regexen) je niska koja opisuje ili sparuje skup niski, u skladu s određenim sintaksnim pravilima. Regularne izraze koriste mnogi tekst editori i pomoćni programi za pretragu i manipulaciju teksta. Mnogi programski jezici podržavaju regularne izraze za manipulisanje niskama. Na primer, Perl i Tcl imaju moćan motor za regularne izraze ugrađen direktno u sintaksu. Skup pomoćnih programa (uključujući uređivač sed i filter grep) koji se standardno distribuira sa juniks distribucijama je mnogo učinio na promociji i popularizaciji koncepta regularnih izraza.

XHTML

XHTML (skraćeno od engl. Extensible HyperText Markup Language) je jezik za označavanje baziran na XML opisnom jeziku, i predstavlja reformulaciju HTML (engl. HyperText Markup Language) jezika namenjenog opisu veb stranica.

XHTML kombinuje HTML oznake sa sintaksnim pravilima XML-a. XHTML 1.0 je 26. januara 2000. godine preporučen kao standard od strane WWW konzorcijuma (W3C), međunarodne organizacije zadužene za izradu Internet standarda.

XML

XML је стандардни скуп правила за дефинисање формата података у електронској форми. Прописан је од стране W3C. Следећи правила XML стандарда, корисници дефинишу сопствене (XML) формате података, које могу користити за њихово складиштење, обраду и размену.

XML је скраћеница за Extensible Markup Language, односно прошириви (мета) језик за означавање (енгл. markup) текстуалних докумената. Идеја је била да се створи језик који ће и људи и рачунарски програми моћи једноставно да читају. XML дефинише општу синтаксу за означавање података помоћу одговарајућих етикета (енгл. tags) које имају познато или лако разумљиво значење. Формат који обезбеђује XML за рачунарске елементе може се прилагодити најразличитијим областима, као што су електронска размена података, чување података, одвајање података од презентације, векторска графика, системи гласовне поште, израда нових специјализованих језика за означавање.

Пошто се сви XML формати података креирају следећи исти скуп правила, могуће је направити универзалне алате за њихову обраду. Тако постоји велики број бесплатних библиотека на различитим језицима на којима се може писати и читати XML, а могу се употребити и готови софтвери (као што су програми за обраду текста или читачи веба). Неке алатке могу да раде са свим XML документима, док су друге прилагођене за подршку XML апликацијама у различитим областима, али се увек користи иста синтакса. Многи формално дефинисани језици за означавање, као што су RSS, MathML, GraphML, XHTML, Scalable Vector Graphics, MusicXML и сл. базирани су на XML-у.

XMLомогућава стварање дуготрајних формата података који су независни од платформе. Често се документи писани на једној платформи не могу читати на другим платформама, нити у различитим програмима на истој платформи, чак ни у ранијој верзији једног програма на истој платформи. У XML документима текстуални су не само подаци већ и етикете које су смештене у самој XML датотеци. То значи да их може читати свака алатка која је у стању да чита текстуалне датотеке. Тако се подаци могу преносити са једног система на други. Тако XML даје преносиве податке.

XML-ова основна сврха је да олакша дељење података кроз различите информационе системе, посебно кроз оне системе који су повезани са Интернетом.

XSLT

XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations) je jezik za transformisanje XML dokumenata koji kasnije mogu biti konvertovani i u ostale formate kao što su PDF, PostScript i PNG. XSLT 1.0 je podržan u svim današnjim pretraživačima.

Ulazni dokumenti su XML fajlovi, ali se može koristiti bilo šta od čega se može kreirati XQuery i XPath model podataka, kao što su relacione baze podataka.Prema XSL transformacijama se odnosimo kao prema programskom jeziku, jer je sistem upita koji se može opisati Tjuringovom mašinom, tj. XSLT je Turing-potpun.

Интерпункција

Интерпункција је све у писаном језику осим слова или бројева, укључујући знакове интерпункције (наведено испод), размак речи и поравнавања. Интерпункцијски знакови су симболи који нису фонеме (звуци) језика или лексеме (речи и фразе), већ они симболи који служе за означавање структуре и организације писања, као и интонација и пауза којих треба да се придржава приликом (гласног) читања.

Каскадни стилски листови

CSS (енгл. Cascading Style Sheets) је језик форматирања помоћу ког се дефинише изглед елемената веб-странице. Првобитно, HTML је служио да дефинише комплетан изглед, структуру и садржај веб-странице, али је од верзије 4.0 HTML-а уведен CSS који би дефинисао конкретан изглед, док је HTML остао у функцији дефинисања структуре и садржаја.

Прогресивно побољшање

Прогресивно побољшање је стратегија за веб дизајн која наглашава доступност, семантичке HTML ознаке и спољне стилске и script технологије. Прогресивно побољшање користи веб технологије на слојевит начин који допушта свима да приступе основном садржају и имају увид и функционалност веб стране, користећи било који браузер или Internet везу, а истовремено пружајући унапређену верзију странице онима са напреднијим софтвером прегледача или већим протоком.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.