Prepelica

Obična prepelica (lat. Coturnix coturnix) je vrsta ptica iz familije fazana, s brojnim podvrstama. Coturnix je latinski naziv za ovu vrstu.[2] Najmanja je iz reda koka. Najčešća su joj staništa žitna polja i ravnice sa livadama. Populacija prepelica varira 35-300 miliona.

Zov mižjaka prepelice

Opis

Prepelica je mala ptica duga 17 cm i teška 95-150 g. Ima raspon krila 32-35 cm. Glava joj je smeđe boje, oči su crvenkasto smeđe, a kljun je tamnosmeđe boje. Noge su joj žutoružičaste, dok je vrat smeđe boje. Hrani se semenkama, lisnim i cvetnim pupoljcima te kupinama, a mladi se hrane uglavnom insektima, sve dok ne postanu samostalni. Životni vek prepelice procjenjuje se na 10 godina. Ona je ptica selica, te često strada prilikom seobe. Zime provode u Africi. Prirodni neprijatelji su joj zveri i ptice grabljivice. Ovu pticu je teško videti, jer više hoda nego leti i skriva se u zelenilu. Krik prepelica se čuje na udaljenosti od oko pola kilometra. Brojno stanje prepelica je moguće pratiti upravo na osnovu glasanja kojim mužjaci obeležavaju svoju teritoriju.

Ugroženost

Lovačka udruženja i udruženja za zaštitu ptica su u stalnom sukobu u vezi činjeninog stanja populacije prepelice kod nas. Lovci tvrde da nije ugrožena, a ornitolozi da joj broj opada zbog upotrebe hemikalija u poljoprivredi, nestanka staništa pogodnih za gnežđenje i prekomernog i nekontrolisanog lova. Osim toga prepelica se u Srbiji lovi nedozvoljenim sredstvima, takozvanim vabilicama, što je nesportski način lova, pošto su ptice iscrpljene od selidbe primamljene glasom na mesta noćenja i tu se masovno ubijaju.[3][4][5][6]

Razmnožavanje

Sezona parenja traje tokom maja. Mužjaci ne trpe druge mužjake u prisutstvu ženke prilikom parenja. Kad navrši od 6 do 8 sedmica, ženka prepelice u gnezdo napravljeno od trave polaže od 6 do 18 belih ili prljavožutih jaja sa crnim pegama, te na njima leži od 16 do 18 dana. Gnezdo se nalazi ispod grmlja, zaštićeno je od grabljivaca. Dok ženka leži na jajima, mužjak traži drugu ženku za parenje, ne brinući se za svoje leglo. Mladi su uz majku oko tri sedmice, nakon čega postaju samostalni i znaju leteti. Prepelice su brižljive prema svojim mladima, a nekad prihvate i tuđe piliće koji su ostali bez majke.

Ljudi i prepelice

Mnogi ljudi imaju prepelice kao kućne ljubimce jer se lako održavaju. Dosta ljudi ih lovi zbog mesa. U Srbiji sezona lova na prepelice traje od početka avgusta do kraja septembra. Prepelice se tradicionalno love na području Mediterana. Njihovo meso je veliki delikates i najčešće se koriste u malteškoj, indijskoj i portugalskoj kuhinji. Prepeličja jaja se često prodaju u prodavnicama i jako su malena u odnosu na kokošja, ali imaju sličan ukus. Osim veličine, razlika između prepeličjih i kokošjih jaja je u tome što prepeličja imaju malo manje holesterola. Ponekad se poslužuju sirova uz suši.

U egipatskim hijeroglifima, uz bezbrojne predstave ostalih ptica i životinja, postoji i simbol prepelice.

Japanska prepelica

Japanska prepelica (lat. Coturnix coturnix japonica), udomaćena i pripitomljena, najproduktivnija je domaća životinja čija su jaja i meso bogata visokovrednim sastojcima za ljudski organizam, jačaju imunitet, te ubrzavaju oporavak od bolesti. Živi uglavnom u Japanu i Sibiru. Perje joj je žutosmeđe boje, a ispod oka ima bijelu mrlju.

Trovanje

Ako se prepelice hrane izvesnim biljkama, iako se o uzročnim biljkama još uvek vodi rasprava, meso prepelica može da bude otrovno, pri čemu se jedna od četiri osobe koje konzumiraju zatrovno meso razboli od koturnizma, koji je karakterisan bolom u mišićima, i može da dovede do zatajenja bubrega.[7][8][9]

Galerija

Quail32

Ilustracija mužjaka

Weibliche Wachtel (Coturnix coturnix)

Ženka

Caille des blés MHNT
w
na hijeroglifima

Reference

  1. ^ BirdLife International (2012). Coturnix coturnix. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 120. ISBN 978-1-4081-2501-4.
  3. ^ Krivolov na prepelice na severu BačkeRTV, 18. avgust 2015.
  4. ^ Krivolovcima oduzete puške i vabilice, uhvaćeni s ubijenim prepelicama021.rs, 11. septembar 2016.
  5. ^ Osujećen krivolov na prepelice kod SirigaTV Rubin, 14. avgust 2016.
  6. ^ Sve masovniji krivolov u RS: Prepelice iz Lijevče polja i Semberije završavaju na trpezama džet setaBlic, 19. avgust 2016.
  7. ^ Korkmaz I, Kukul Güven FM, Eren SH, Dogan Z (октобар 2008). „Quail Consumption Can Be Harmful”. J Emerg Med. 41 (5): 499—502. PMID 18963719. doi:10.1016/j.jemermed.2008.03.045.
  8. ^ Tsironi M, Andriopoulos P, Xamodraka E, et al. (август 2004). „The patient with rhabdomyolysis: have you considered quail poisoning?”. CMAJ. 171 (4): 325—6. PMC 509041Слободан приступ. PMID 15313988. doi:10.1503/cmaj.1031256.
  9. ^ Ouzounellis, T. (16. 2. 1970). „Some notes on quail poisoning”. JAMA. 211 (7): 1186—7. PMID 4904256. doi:10.1001/jama.1970.03170070056017.

Spoljašnje veze

Japanska prepelica

Japanska prepelica (лат. Coturnix Japonica) pripada porodici fazana ili pravih koka (Phasianidae), redu kokoške (Galliformes).

Ratko Šoć

Ratko Šoć (Cetinje, 20. avgust 1938) je srpski i crnogorski crtač, akademski slikar, ilustrator karikaturista, aforističar, scenograf, grafički dizajner i nekad likovni pedagog.

Suva planina

Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m i počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica.

Sa severozapadne i severne strane Suva planina se graniči rekom Nišavom (oko koje se formiraju Belopalanačka Ostrvička i Niška kotlina), sa istočne strane Koritničkom a sa jugoistočne i južne strane Lužničkom rekom. Prema zapadu planina se postepeno spušta u Zaplanjsku kotlinu, a prema tokovima Nišave i Lužničke reke i okolnim duboko spuštenim kotlinama (Niškoj, Zaplanjskoj, Babušničkoj, Koritničkoj, Belopalanačkoj i Ostrovičkoj), najčešće strmo, ponegde okomito. Kako su kotline, površi i okolne planine znatno niže od Suve planine, ona je jasno izdvojena i istaknuta od drugih geografskih celina i vidljiva sa svih strana i sa velike daljine.Obronci Suve planine pripadaju opštinama: Niška Banja, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica i Vlasotince.

Suva planina je masiv sa izuzetnim pojavnim oblicima kraškog reljefa, riznica sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvena fitocenoza i šumski ekosistem, u okviru kojeg je zastupljeno 1.261 biljnih vrsta, od kojih 3 pripadaju prečicama, 4 rastavićima, 18 papratnicama, 6 golosemenicama i 1.232 skrivenosemenicama, i evidentirano 128 endemičnih vrsta flore, 58 vrsta lišajeva, 139 vrsta ptica itd. Zato je prema nacionalnom zakonodavstvu, proglašena za područje sa statusom rezervata prirode i objektom geonasleđa Srbije.Od ukupno 31.860 ha površine zaštićenog područja Specijalnog rezervata prirode „Suva planina”, 18.176 ha je prvog (4,5%), drugog (8,5%) i trećeg stepena zaštite (87%).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.