PDF

Portable Document Format (скраћено: PDF) је облик записа докумената унутар датотеке који је направило предузеће Адоби системс 1993. године. Користи се за запис дводимензионалних докумената у облику који је независан од софтвера и хардвера уређаја на коме се налази.

Сваки PDF-документ садржи комплетан опис документа, укључујући текст, векторску графику, растерске слике, те може садржавати и фонтове потребне за приказ текста. За приказ PDF-докумената потребно је имати одговарајући програм на рачунару, који је обично бесплатан и може се преузети са интернета.

Овај облик записа је заснован на програмском језику PostScript. Може се препознати по томе што су прва четири бајта записа документа увек %PDF. Име документа (датотеке) обично завршава са .pdf.

ОзнакаPDF иза везе у Википедији означава да је реч о вези ка документу који је у PDF-облику.

PDF
Adobe PDF
Екстензија фајла:.pdf
Развио:Adobe
Прво појављивање:1993.
Тип формата:PostScript (Вектор)

Спољашње везе

Arachnomorpha

Arachnomorpha je potpodela kladusa Arthropoda, koja se sastoji od monofiletičke grupe formirane od trilobita, drugih Megacheira i trilobitima sličnih familija (Helmetiidae, Xandarellidae, Naraoiidae, Liwiidae, i Tegopeltidae), i raznovrsnih srodnih klada, uključujući paukolike životinje. Velika rasprava se vodi o poziciji morskih pauka, za koje se trenutno smatra da ne trebaju da budu u neposrednoj blizini Chelicerata. Arachnomorpha se smatraju sestrinjskom grupom rakova, koji sve više bivaju prihvaćeni kao članovi kladusa Mandibulata (uključujući insekte i stonoge).Koncept arahnomorfa se dovodi u pitanje sugestijama da trilobiti pripadaju Mandibulata matičnoj grupi. Nema koncenzusa po pitanju dodeljivanja formalnog lineovog ranga kladusu Arachnomorpha.

Prijedlog, koji je suprotstavljao mnogim sinapomorfama, umjesto toga ih je ujedinio u trilobite. Razmatranje familije Olenellinae kao sestrinjske grupe sa Chelicerata je opovrgnuto.

Asparagales

Asparagales (asparagoidni ljiljani) biljni je red u modernim klasifikacionim sistemima kao što su APG i Angiospermna filogenska mreža. Ovaj red je dobio ime po tipskoj porodici Asparagaceae i svrstan je u monokote među liljanskim monokotima. Red je tek nedavno priznat u klasifikacionim sistemima. Prvi put ga je predložio Huber 1977. godine, a kasnije je bio uključen u Dahlgrenov sistem iz 1985. godine, a zatim u APG 1998, 2003. i 2009. Pre toga, mnoge od njegovih porodica bile su dodeljene starom redu Liliales, vrlo velikom redu koji je sadržao skoro sve monokotiledone biljke sa šarenim tepalima i nedostatkom skroba u endospermu. Analiza DNK sekvenci je pokazala da mnogi od taksona koji su ranije bili uključeni u Liliales zapravo treba da budu redistribuirani u tri reda: Liliales, Asparagales i Dioscoreales. Granice Asparagales i njegovih porodica prošle su kroz niz promena tokom poslednjih godina; buduća istraživanja mogu dovesti do daljih promena i ultimatno do veće stabilnosti. U APG definiciji, Asparagales je najveći red monokotiledonskih biljki sa 14 porodica, 1.122 rodova i oko 36.000 vrsta.

INEGI kod

INEGI kod je identifikator koji dodeljuje INEGI, zvanična statistička organizacija Meksika, da bi se identifikovale teritorijalne grupe meksičke teritorije: države, opštine, demarkacije i lokacije.

Opisthothelae

Opisthothelae je takson unutar reda Araneae, koji se sastoji od Mygalomorphae i Araneomorphae, dok Mesothelae nisu obuhvaćeni. Opisthothelae su ponekad predstavljeni kao neragirana kladus, a ponekad kao podred Araneae. U tom drugom slučaju, Mygalomorphae i Araneomorphae se tretiraju kao infraredovi.

Tactopoda

Tactopoda je predložena klada protostomskih životinja koja obuhvata razdele Tardigrada i Euarthropoda, čije postojanje je podržano raznim morfološkim obzervacijama.Konkurentna hipoteza je Arthropoda (= Euarthropoda + Onychophora).

Њемачка

Њемачка (екав. Немачка; њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km² и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након САД, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.

Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.

Њемачка је 1871. године постала национална држава када је већина њемачких држава уједињена у Њемачко царство којим је доминирала Пруска. Након Првог свјетског рата и Њемачке револуције 1918—1919, Царство је замијењено парламентарном Вајмарском републиком. Године 1933. брз долазак нациста на власт довео је до успостављања Нацистичке Њемачке, која је настала и почивала на основама диктатуре а потом довела до Другог свјетског рата и Холокауста. Након краја Другог свјетског рата у Европи и периода савезничке окупације, основане су двије њемачке државе: демократска Западна Њемачка и социјалистичка Источна Њемачка. Ове двије државе су се 3. октобра 1990. године ујединиле.У 21. вијеку, Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном БДП-у, а пета по ПКМ-у. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је развијена земља с веома високим животним стандардом, за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује социјална заштита и универзални систем здравствене заштите, заштита животне средине и бесплатно универзитетско образовање.Савезна Република Њемачка била је оснивач Европске економске заједнице (године 1957) и Европске уније (године 1993). Дио је Шенгенске зоне, као и саоснивач Еврозоне (године 1999). Њемачка је држава чланица Организације уједињених нација, Организације Сјеверноатлантског споразума, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20 и Организације за економску сарадњу и развој. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету.

Њујорк

Њујорк (енгл. New York; званично име Град Њујорк, енгл. The City of New York; веома често и Њујорк Сити, енгл. New York City) град је са највише становника у САД, и у центру је међународних финансија, политике, забаве и културе. Првобитно се звао Нови Амстердам, а 1664. године Енглези су му дали име Њујорк (Нови Јорк) у част војводе од Јорка. Њујорк је један од највећих градова света, и седиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Град је и седиште свих међународних амбасада при Уједињеним нацијама, чије се седиште такође налази у Њујорку. По попису становништва из 2010. у њему је живело 8.175.133 становника, на 800 km². Њујорк је најгушће насељени међу већим градовима у САД. Близу 800 језика је у употреби, што га сврстава на прво место међу градовима света по језичкој разноврсности. Према проценама из 2012. године на ширем градском подручју живи приближно 19,8 милиона становника.

Данашњи симболи Њујорка су: Вол стрит, Кип слободе (поклон Француске, подигнут је 1886), Бруклински мост (који спада у највеће и најдуже мостове света и спаја Менхетн и Бруклин), Емпајер стејт билдинг, Крајслер зграда итд. Ту је био и Светски трговински центар, који је срушен 11. септембра 2001. у терористичком нападу. Позната места су и Пета авенија, Тајмс сквер, Сентрал парк, Метрополитен музеј и Бродвеј, булевар који се протеже од југа до севера Менхетна, а у чијем централном делу (Midtown) се налазе многа позоришта.

Град Њујорк се налази у држави Њујорк. Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс, и Статен Ајланд — од којих би свака била велеград да се не налази у Њујорку. Оне су се ујединиле у један град 1898. године.У граду се налазе бројни универзитети и колеџи, међу којима су најпознатији: Универзитет Колумбија, Њујоршки универзитет, Рокфелеров универзитет, који се налазе међу првих 35 у свету.Када је Њујорк преузет од Холанђана, промењен му је првобитни назив, Нови Амстердам, у Њујорк, по енглеском војводи од Јорка и Олбенија (који је био брат енглеског краља Чарлса II), 1664. Њујорк је био енглеска колонија, док није стекао независност, 4. јула 1776.

Атлантски океан

Атлантски океан је други по величини океан, заузимајући отприлике једну петину Земљине површине. Назив океана, потиче из грчке митологије, и значи „Атласово море”.Атлантски океан је од севера према југу издужени базен у облику слова С, кога се у подручју екваторских противструја на приближно 8° северне ширине може поделити на северни и јужни део. На западу га окружују Северна и Јужна Америка, на истоку Европа и Африка, а преко Арктичког океана на северу и Дрејковог пролаза на југу повезан је са Тихим океаном. Од 1914. године постоји и веза са Пацификом кроз Панамски канал. На истоку граница Атлантског и Индијског океана тече по 20° источне дужине. Граница са Арктичким океаном иде по изломљеној линији од Гренланда до најјужнијих делова Свалбарда и назад на југ до Норвешке.

Атлантски океан покрива око 20% површине Земље и други је по величини након Тихог океана. Заједно са суседним морима обухвата површину од око 106.450.000 km²; а без њих 82.362.000 km². Површина копна са ког се реке сливају у Атлантски океан је двоструко већа од површине копна које напаја Тихи и Индијски океан заједно. Запремина Атлантског океана са суседним морима је 354.700.000 km³, а без њих 323.600.000 km³.Просечна дубина Атлантика и суседних мора је 3.332 m; а без њих чак 3.926 m. Најдубља тачка, 8.605 m, налази се у Порториканској бразди. Ширина океана креће се од 2.848 km између Бразила и Либерије до око 4.830 km између САД и северне Африке.

Обала Атлантског океана је разведена, са бројним заливима и морима, укључујући Карипско море, Мексички залив, Залив Сен Лорен, Средоземно море, Црно море, Северно море, Балтичко море, Норвешко море и Веделово море. Међу острвима Атлантског океана истичу се Свалбард, Гренланд, Исланд, Велика Британија, Ирска, Велики и Мали Антили, Фернандо де Норонха, Азорска острва, Мадеира, Канарска острва, Зеленортска острва, Бермуди, Кариби, Асенсион, Света Јелена, Тристан да Куња, Фолкландска Острва и Јужна Џорџија.

Зглавкари

Зглавкари или артроподи (лат. Arthropoda, од грчког ἄρθρον arthron, „зглоб” и πούς pous, „нога”) су бескичмењачке животиње које имају егзоскелетон (спољашњи скелетон), сегментирано тело, и парне зглобне ексремитете. Зглавкари су добили назив по томе што имају ноге састављене од чланака (сегмента) који су међусобно зглавкасто (зглобно и покретно) повезане, и направљене од хитина, често минерализоване калцијум карбонатом. Основна одлика зглавкара је хетерономна сегментација тела. За разлику од сегментације анелида, код којих су сви сегменти међусобно једнаки, код зглавкара се сегменти јасно морфолошки разликују. Телесни сегменти се групишу у два или три телесна региона. Поред сегментације тела они имају сегментисане и екстремитете (ноге).

Артроподи формирају раздео Euarthropoda, који обухвата инсекте, арахниде, стоноге, и ракове. Првобитно је било предложено да се термин Arthropoda односи на предложену групу Euarthropoda и раздео Onychophora. Зглавкари су најобимнија и најразноврснија група животиња. Скоро три четвртине свих познатих врста припада овој групи животиња. Постоји више од милион описаних врста, што је око 80% свих описаних постојећих животињских врста, неке од којих су за разлику од већине других животиња веома успешно прилагођене сувим окружењима. Зглавкари насељавају сва животна станишта: морску, слатководна и копнена станишта и ваздух.

Артроподи покривају опсег телесних величина од микроскопских ракова Stygotantulus до јапанског пауколиког рака. Артроподна примарна унутрашња шупљина је хемокоел, у којој су смештени њихови унутрашњи органи, и кроз који њихова хемолимфа – течност аналогна крви – циркулише. Они имају отворене циркулаторне системе. Попут њихове спољашњости, унутрашњи органи артропода су генерално изграђени од понављајућих сегмената. Њихов нервни систем наликује на мердевине, са упареним трбушним нервним влакнима која пролазе кроз све сегменте и формирају упарене ганглије у сваком сегменту.

Њихове главе су формиране фузијом различитог броја сегмената, а њихови мозгови су формирани фузијом ганглија тих сегмената и окружени су једњаком. Респираторни и екскреторни системи артропода варирају, и зависе у истој мери од њиховог животног окружења, као и од потколена коме припадају.

Њихов вид се базира на разним комбинацијама фацетованих очију и пигментних јама, оцела: код већине врста оцеле једино могу да детектују смер из кога светло долази, а фосетиране очи су главни извор информација. Главне очи паука су оцеле које могу да формиају слике, и у неколико случајева се могу окретати да би се пратио плен. Артроподи исто тако имају широк опсег хемијских и механичких сензора, углавном базираних на модификацијама многих сета (чекиња) које пролазе кроз њихове кутикуле. Артроподни методи репродукције и развоја су разноврсни. Све копнене врсте користе унутрашњу оплодњу, али до тога често долази путем индиректног трансфера сперме путем једног телесног додатка или земљишта, пре неко путем директног убризгавања.

Водене врсте користе било унутрашљу или спољашњу оплодњу. Скоро сви артроподи легу јаја, док скорпије рађају живе младе, након што су се јаја излегла унутар мајке. Младунци артропода варирају од минијатурних одраслих, до ларви и гусеница којима недостају зглобасти удови и који коначно подлежу тоталној метаморфози да би попримили одраслу форму. Ниво материнске бриге за подмадак варира од непостојећег до дуготрајне бриге коју пружају шкорпије.

Еволуционо наслеђе артропода датира из камбријумског периода. Ова група се генерално сматра монофилетичком, и мноштво анализа подржава груписање артропода са Cycloneuralia (или њиховим конститутивним кладусима) у надраздео Ecdysozoa. Свеукупно гледано, међутим, базални односи Metazoa још увек нису у довољној мери разрешени. Слично томе, везе између разних артроподних група се још увек предмет активних дебата.

Артроподи доприносе људском снабдевању храном директно као храна, и што је важније индиректно као опрашивачи усева. Познато је да неке врсте преносе озбиљне болести код људи, стоке, и усева.

Индијански резерват

Индијански резерват је правна дезигнација за једну земљишну област којом управља федерално признато америчко урођеничко племе под управом Бироа за индијске послове САД уместо државне владе државе у којој се они физички налазе. Сваки ос 326 индијанских ресервата у САД је повезан са одређеном индијанском нацијом. Немају свих 567 признатих племена резервате — нека племена имају више од једног резервата, док нека деле резервате. Додатно, због ранијих расподела земљишта, које су довеле до продаје Американцима који нису урођеничког порекла, неки резервати су веома фрагментисани, при чему се сваки комад племенског, индивидуалног, и земљишта у приватном поседу третира као засебна енклава. Ова метеж приватних и јавних некретнина ствара знатне административне, политичке и правне проблеме.Колективна географиска површина свих резервата је 56.200.000 acres (22.700.000 ha; 87.800 sq mi; 227.000 km2), апроксимативно величине Ајдаха. Док је већина резервата мала у поређењу са државама у САД, постоји 12 индијанских резервата који су већи од Роуд Ајланда. Највећи резерват припада Навахо нацији, и његова величина је попут Западне Вирџиније. Ресервати су неравномерно дистрибуирани широм САД. Већина њих се налази западно од Мисисипи реке и заузима земљиште које је било резервисано уговором или додељено из јавног домена.

Килограм

Килограм (симбол: kg) основна је јединица масе у Међународном систему јединица (СИ) и дефинисана је као маса међународног прототипа килограма (IPK, такође познатог и као „Велико К”). Цилиндар од платинске-иридијумске легуре чува Међународни биро за тегове и мере у Сен Клују, у Француској.

Килограм је првобитно дефинисан као маса литра (дециметра кубног) воде у чврстом агрегатном стању. То је била неповољна количина за прецизно репликовање, па је крајем 18. века платински артефакт био проглашен као стандард за килограм. Тај артефакт, или његова тачна реплика, је тада била стандард јединице масе за метрички систем.

IPK је тренутни примарни артефакат и његове реплике се чувају у пажљиво контролисаним лабораторијским условима. Њихове масе су подложне флуктуацији као резултат недовољно изучених фактора, што може обухватати и руковање, чишћење и контаминацију. IPK се од својих реплика одвојио за 50 μg од времена њихове производње, крајем 19. века. Ово је довело до захтева да се артефакт замени стандардом дефинисаним на бази инваријантних природних констанати.

Авуадипуа (међународна) фунта, која се користи у империјалном и америчком устаљеном систему, је дефинисана да је тачно 0,453,592,37 кг, чиме је један килограм отприлике једнак 2,2046 фунти. Друге традиционалне јединице тежине и масе широм света су дефинисане по килограму чинећи IPK примарним стандардом за готово све јединице масе на Земљи.

Мериленд

Мериленд (енгл. Maryland), америчка је савезна држава. Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку. Мериленд је седма савезна држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава. Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис.

Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци. Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске. Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора. Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.

Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника. Ажурирано: 2009. г., Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.

Православље

Православље (калк из грчке ријечи ὀρθοδοξία, која долази од ὀρθός / исправано или правилно и δόξα / учење, мишљење или слава) представља хришћанство у свом изворном и правоверном облику. Појам православља се односи на целокупно правоверно хришћанство, које почива на Светом писму и Светом предању, односно на апостолској вјери и одлукама седам васељенских сабора. Православни хришћани исповедају изворни Никејско-цариградски симбол вјере. Православље је оличено у постојању Православне цркве, под којом се подразумијева заједница аутокефалних помјесних цркава, које су у пуном међусобном јединству. Православна црква се сматра јединственом, светом, саборном и апостолском црквом, коју је основао Исус Христос у Јерусалиму и која је након Васкрсења и Вазнесења Господњег примила благодат Духа светога на дан Педесетнице.

Светско првенство у фудбалу 2018.

Светско првенство у фудбалу 2018. (службени назив: 2018 FIFA World Cup Russia™) је 21. светско фудбалско првенство, које је одржано у Русији од 14. јуна до 15. јула 2018. године. На првенству су учествовале 32 репрезентације из 5 конфедерација. Финале је одржано на Стадиону Лужники у Москви.Светско првенство први пут је одржано у источној Европи. Титулу светског првака по други пут освојила је Француска, савладавши у финалу Хрватску. Белгија је остварила највећи успех у историји, освајањем трећег места након победе против Енглеске.

Словенија

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika Slovenija, изговор) је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО. Главни и највећи град је Љубљана.Словенија има углавном планински терен са углавном континенталном климом, са изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који има планинску климу. Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, једна је од држава са највише воде у Европи, са густом речном мрежом, богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима. Више од половине територије је покривено шумом. Људска насеља у Словенији су распршена и неуједначена.Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и култура. Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину. Јужнословенски језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је углавном секуларизирана држава, али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на културу и идентитет. Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана и снажно је под утицајем међународних услова. Држава је озбиљно повређена кризом еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и грађевинарство.Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава, укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру 1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу Хрватску, државу нацистичку марионету. Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и 1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила од Југославије и постала независна држава. 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007. године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони, а 2010. се придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.

Списак МОК кодова по земљама

Међународни олимпијски комитет (IOC) користи трословни акроним као државни код за идентификацију спортиста из појединих земаља који учествују на олимпијским играма. Уобичајено сваки од кодова идентификује поједини Национални олимпијски комитет, али постоје неколико кодова који су се у прошлости користили у различите сврхе, као на пример мултинационални тимови или такмичари појединци који нису представљали ниједну одређену државу.

МОК кодови су направљени по ISO стандарду, овај МОКов кодни стандард има ознаку ISO 3166-1 alpha-3. Остале спортске организације, ФИФА на пример, користе сличне државне кодове за идентификацију тимова држава на појединим такмичењима.

Списак округа Њу Џерзија

У савезној држави Њу Џерзи постоји 21 округ. Сви окрузи заједно садрже 556 општина или других административних јединица. У Њу Џерзију окружни ниво локалне власти се налази између државног и општинског нивоа.

Турски језик

Турски језик (тур. Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији. Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља, док курдски заузима већину преосталог броја. (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)

Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других огушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова: A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z

Хиспаноамериканци и Латиноамериканци

Не мешати са становницима Хиспаноамерике.

Хиспаноамериканци и Латиноамериканци (енгл. Hispanic Americans and Latino Americans) су називи који се у САД користе за становнике пореклом из земаља Латинске Америке или са Пиринејског полуострва, као и за све становнике САД који се тако изјашњавају.Хиспаноамериканци и Латиноамериканци представљају више етничку него расну групу, а у расном погледу могу припадати различитим групама. Иако се ова два назива понекад користе као синоними, појам Хиспанци/Хиспаноамериканци има уже значење и односи се на особе пореклом из земаља шпанског говорног подручја, док се термин Латино/Латиноамериканци користи за све особе пореклом из земаља Латинске Америке (укључујући и Бразил) али искључује особе пореклом из Шпаније. Латиноамериканци је шири термин и обухвата већи број становника због тога што је број становника пореклом из Бразила вишеструко већи од броја становника пореклом из Шпаније. Употреба ова два термина је повезана и са локацијом. Становници пореклом из земаља шпанског говорног подручја који живе у источном делу САД углавном се изјашњавају као Хиспанци/Хиспаноамериканци, док се они који живе у западном делу САД углавном изјашњавају као Латиноамериканци.Према последњим процјенама, Хиспаноамериканаца и Латиноамериканаца има око 52 милиона, што је 16,7% од укупног броја становника САД. Хиспаноамериканци и Латиноамериканци су друга највећа етничка група у САД (након „Белаца нехиспанског порекла“).

Први шпански досељеници населили су се на територији данашњег САД 1565, када је основано насеље Сент Огастин на територији Флориде. Крајем 16. века Шпанци су формирали прва насеља на територији данашњег Новог Мексика, која су касније измештена на простор данашњег града Ел Пасо. У 18. веку шпански досељеници су формирали прва насеља на територији Аризоне и Калифорније.

Шпански језик

Шпански (idioma español или español — „еспањол“) или кастиљански језик (idioma castellano или castellano — „кастељано“) је иберијски романски језик, и четврти је по броју говорника у свету. Шпански је матерњи језик 472.000.000 људи, а говори га и разуме укупно 568.000.000 људи (Према проценама из 2016. године). Осим Шпаније, говори се и у Хиспаноамерици. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја говорника и сматра се да ће у догледно време престићи и енглески језик.

Шпански је део Иберо-романске групе језика, који је еволуирао из неколико дијалеката вулгарног латинског у Иберији након колапса Западног римског царства у 5. веку. Најстарији латински текстови који садрже трагове шпанског потичу из средишње северне Иберије у 9. веку, а до прве систематски записане употребе језика је дошло у Толеду, ондашњој престоници краљевине Кастиље, у 13. веку. Почетком раног 16. века, шпански је пренет у колоније Шпанске империје, а посебно у Америке, као и територије у Африци, Океанији и филипинима.Око 75% модерног шпанског је изведено из латинског, грчки је исто тако дубоко допринео шпанском речнику, посебно кроз латински, пошто је имао огроман утицај на Римску културу и језик.Шпански речник је био у контакту од зачећа са арапским, пошто се развио током Ал Андалузне ере на Иберијском полуострву. Са око 8% својих речи арапског порекла, арапски језик је други по утицају на шпански након латинског. На шпански језик је исто тако утицао баскијски језик као и суседни Иберо-романски језици. Такође су прихваћене речи из неиберијских језика, као што је готски језик од Визигота при чему многа шпанска имена и презимена имају визиготско порекло. Међу другим језицима, од посебног значајног утицаја су окситански, француски, италијански и сардински, као и наватлански, кечуански, и неколико других америчких урођеничких језика.

Шпански је један од шест званичних језика Уједињених нација. Он се исто тако користи као званични језик у Европској унији, Организацији америчких држава, Унији јужноамеричких нација, Заједници латинско америчких и карибских држава и многих других међународних организација.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.