Mak

Mak (opijumska čaura) je bilo koji od većeg broja upadljivih cvetova, tipično jedan po stabiljci, pripada familiji maka. Oni obuhvataju određen broj vrsta primamljivih divljih cvetova sa nađenih kako rastu pojedinačno ili u većim grupama; mnoge vrste takođe rastu u baštama. Oni koji rastu u baštama obuhvataju velike biljke korišćene u mešovitim travnatim oblastima i male biljke koje su gajene u stenovitim ili planinskim baštama.

Boje cveta maka obuhvataju: belu, roze, narandžastu, crvenu i plavu; neki imaju tamne oznake u sredini. Vrste koje se gaje godinama takođe uključuju mnoge druge boje u rasponu od jednobojnih tamnih vrsta do nežnih pastelnih nijansi. Središte cveta ima vijugave prašnike okružene okruglim ili peharastim skupom četiri do šest latica. Pre cvetanja latice su zgužvane u pupoljak, i kako cvetanje prestane latice često leže ravno pre nego što otpadnu.

Polen orijentalnog maka, lat. Papaver orientale, je tamno plave boje. Polen poljskog maka (lat. Papaver rhoeas) je od tamno plave do sive. Pčele koriste mak kao izvor polena.

Mak
Illustration Papaver somniferum0
Papaver somniferum
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Papaver
Vrsta:
P. somniferum
Binomno ime
Papaver somniferum
Papaver somniferum field in France
Polje maka u cvatu

Simbolizam

Mak je dugo korišćen kao simbol sna i smrti: sna zbog opijuma koji se iz njega ekstrakuje, i smrti zbog njihove krvavo crvene boje. U grčko-rimskim mitovima, mak je korišćen kao dar mrtvima. Mak je korišćen kao amblem na nadgrobnim spomenicima kako bi označio večni san. Ovo gledište je korišćeno u Čarobnjaku iz Oza kako bi se dočarala magična polja maka, opasna jer su uzrokovala da onaj ko pređe preko njih spava zauvek. Drugo značenje i korišćenja maka u grčko-rimskim mitovima je simbol svetle grimizne boje koje označava obećanje uskrsnuća posle smrti.

Cvet maka koji se mnogim zemljama engleskog govornog nosi kao uspomena na pale vojnike u Prvom svetskom ratu je bulka (divlji mak) lat. Papaver rhoeas. Bulka je običan korov u mnogim delovima Evrope, uklučujući i Flandriju, gde su se vodile neke od najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu. Kanadski vojni hirurg, Džon MekKre napisao je pesmu "U poljima Flandrije" 3. maja 1915, nakon što je svedočio pogibiji prijatelja, poručnika Aleksisa Helmera. Uvodni stih pesme živopisno opisuje kako vetar niše cvetove divljeg maka (bulki) među krstovima koji obeleležavaju grobove poginulih vojnika. Stoga je biljka postala simbol mrtvih vojnika u Prvom svetskom ratu. U mnogim državama Komonvelta, veštačke, papirne ili plastične verzije ovog maka se nose kako bi proslavile uspomenu na žrtvu veterana i civila u Prvom svetskom ratu i u drugim ratovima, tokom nedelja koje prethode Danu sećanja 11. novembra. U SAD je običaj da se nosi „drugarski mak“ (veštačke, papirne ili plastične verzije koje prodaju veterani Strаnog rata tokom nedelja koje prethode Danu pomena poginulih, poslednjeg ponedeljka u maju kako bi se proslavila uspomena na veterane u mnogim ratovima; pošto Dan veterana 11. novembra je tu kako bi se počastvovali živi veterani).

U Kanadi, Kanadska kraljevska legija i Anavets organizacija dele makove svake jeseni pre Dana sećanja. Dizajn kanadskog maka se sastoji od latica napravljenih od crvene plastike sa filcanom postavom i crnim središtem postavljenim na iglu. 1980, Kanadska kraljevska legija je osnovala komitet koji bi odlučio o budućnosti maka i odlučeno je da središte bude promenjeno u zeleno kako bi predstavljalo zelena polja Francuske. Ovo se pokazalo omraženim među članovima Legije i dizajn je vraćen 1986. Nažalost veliki broj zelenih je već kupljen i odlučeno je da se nastavi proizvodnja zelenih centara dok se ne potroši zaliha filca. Trebalo je do 2002. da se istroši zeleni filc i tradicionalni crveni centri su se ponovo pojavili. Oni koji su bili neobavešteni ili su zaboravili da su crna središta korišćena za dizajn maka od svog uvođenja 1921. do 1980. su smatrali promenu donekle spornom.

Kalifornijski mak, Eschscholzia californica, je cvetni simbol Kalifornije.

Upotreba

Seme belog maka pripada indijske vrste. Dodaje se jelima radi gustine, teksture i daje aromu u receptima. Obično korišćen za pripremu u Kurmi, mleveni mak, zajedno sa kokosom i ostalim vrstama, se kombinuju kao masa i dodaju na kraju kuvanja. Vrlo je teško samleti ih sirove, zato je najbolje pržiti ih nasuvo, i onda pomešati sa malo vode kako bi se dobila prava konzistentnost testa.

Seme opijuma maka (lat. Papaver somniferum) se široko konzumira u mnogim delovima centralne i istočne Evrope. Zašećerena, samlevena zrela semena se jedu sa testeninom, ili se kuvaju sa mlekom i koriste kao punjenje ili kao preliv za različite vrste slatkih testa. Mlevenje zrelih semena se izvodi ili industrijski ili kod kuće, gde se obično izvodi ručnim mlinom.

Seme maka se široko koristi u andrskoj, bengalskoj, orijskoj, nemačkoj, ukrajinskoj, malabarskoj, rumunskoj, mađarskoj i austrijskoj kuhinji.

U Meksiku, Modelo grupa, proizvođači piva Korona, koristili su crveni mak u svom oglašavanju (skoro svaka slika koju su koristili imala je na sebi negde cvet maka) sve do 1960.

Spoljašnje veze

Amineptin

Amineptin je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 373,916 Da.

Desipramin

Desipramin je organsko jedinjenje, koje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 266,381 Da.

Dietiltriptamin

Dietiltriptamin je organsko jedinjenje, koje sadrži 14 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 216,322 Da.

Fenelzin

Fenelzin je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 136,194 Da.

Feniramin

Feniramin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 240,343 Da.

Izometepten

Izometepten je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 141,254 Da.

Makintoš

Makintoš (engl. Macintosh), ili za novije modele, Mak (engl. Mac) predstavlja robnu marku koja pokriva nekoliko linija personalnih računara koje dizajnira, razvija i distribuira kompanija Apple Inc.

Prvobitni Mekintoš pojavio se na tržištu 24. januara 1984. i bio je prvi komercijalno uspešan personalni računar koji je imao miša i grafički korisnički interfejs umesto komandnog interfejsa.

Bio je baziran na Motorola 68000 mikroprocesoru, i koristio je iskustva stečena projektom Apple Lisa. Prodavao se za 2.495 dolara i bio je uspešan proizvod, pomažući utemeljenje Mekintoš linije računara.

Mazindol

Mazindol je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 284,740 Da.

Minaprin

Minaprin je organsko jedinjenje, koje sadrži 17 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 298,383 Da.

Moklobemid

Moklobemid je organsko jedinjenje, koje sadrži 13 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 268,739 Da.

Nomifensin

Nomifensin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 238,327 Da.

Pargilin

Pargilin je organsko jedinjenje, koje sadrži 11 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 159,228 Da.

Prokarbazin

Prokarbazin je organsko jedinjenje, koje sadrži 12 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 221,299 Da.

Protriptilin

Protriptilin je organsko jedinjenje, koje sadrži 19 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 263,377 Da.

Sibutramin

Sibutramin je organsko jedinjenje, koje sadrži 17 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 279,848 Da.

Trimipramin

Trimipramin je organsko jedinjenje, koje sadrži 20 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 294,434 Da.

Мак ОС

macOS (првобитно Mac OS X, а од 2012. до 2016. OS X) је серија графичких оперативних система заснованих на Јуниксу које развија и продаје Епл. macOS ради само на Мек рачунарима, који од 2002. године долазе већ инсталираним оперативним системом. Наследник је Мек ОС-а 9, представљеног 1999, последње верзије тзв. „класичног“ Мек ОС-а, који је био примарни Еплов оперативни систем од 1984. године.

Језгро овог оперативног система је безирано на микројезгру Мека 3.0 и сервисима оперативног система јуникс FreeBSD. Садржи везнике (управљачке програме) компатибилне са симетричним процесорима, а графички интерфејс, назван Aqua („Вода“), је засебна целина, одвојена од језгра. Данас се може рећи да је ово један од најмоћнијих оперативних система када је у питању обрада графике и видео снимака, нарочито у професионалне сврхе. Све стандардне јуниксове алатке и скриптни језици се налазе на овом систему и доступни су преко терминала (уређивачи текста Емакс, Ви, Ед, љуске Беш, Tcsh, Zsh и Корн, стандардне команде cp, mv, ls, tar итд, скриптни језици Перл, PHP, tcl, Руби и Пајтон те уграђена подршка за популарне пакете TCL/ТK, TKInter и WxWidgets). macOS је у првој линији имао за циљ да створи платформу на којој ће програмери, користећи стандардне компилаторе, моћи да развијају софтвер за Еплове платформе.

Малакал

Малакал (арап. ملكال‎) град је у јужном Судану, управно седиште вилајетa Горњи Нил (A'ali an-Nil).

Малакал лежи на источној обали Белог Нила, нешто северније од ушћа реке Собат у Бели Нил, око 700 км јужно од Картума.

Малакал је био седиште гарнизона средишње владе из Картума за време Суданских грађанских ратова, између Севера и Југа, који су трајали од оснивања Судана, па све до 2005. Последња већа битка код Малакала била је у новембру 2006., данас је Малакал миран град, део аутономног Јужног Судана.

Малакал има аеродром (IATA код: MAK, ICAO код: HSSM), али је толико сиромашан да нема ниједан мост преко Белог Нила.

Популарно домаће јело је Вал Вал, куване кнедле од брашна, и Фол јело зачињено орасима.

Турски језик

Турски језик (тур. Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији. Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља, док курдски заузима већину преосталог броја. (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)

Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других огушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова: A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.