Ivan Ivanić

Ivan Ivanić (Bačko Gradište, Bečej, Austrougarska, 24. april 1867. – Beograd, Kraljevina Jugoslavija, 31. januar 1935.)[1] je bio diplomata Kraljevine Srbije i autor brojnih radova o etničkim grupama u Srbiji i na Balkanu. Pisao je i putopise u kojima je opisivao svoja putovanja po regionu Stare Srbije, naročito Kosovu, Metohiji i Albaniji.

Ivan Ivanić
Ivan Ivanic
Ivan Ivanić, prvi načelnik Dračkog Okruga
Datum rođenja24. april 1867.
Mesto rođenjaBačko Gradište
 Austrougarska
Datum smrti31. januar 1935. (67 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Kraljevina Jugoslavija

Biografija

Svoju diplomatsku karijeru je počeo kao sekretar u konzulatu Kraljevine Srbije u Prištini.[2] Kasnije je postao zamenik konzula pa konzul u Prištini i Skoplju (Kosovski vilajet).[3] Kasnije je imenovan na poziciju konzula u Bitolju (tada Bitoljski vilajet).

Učestvovao je i u javnim i u tajnim aktivnostima kojima je Kraljevina Srbija pomagala ustanke u Makedoniji usmerene protiv Osmanskog Carstva.[4] Svoju suprugu, Delfu, upoznao je u Skoplju u kojem je bila učiteljica u periodu između 1900. i 1903. godine. Ona je bila jedan od osnivača Kola srpskih sestara, organizacije čije osnivanje su predložili Ivan Ivanić i Branislav Nušić.[5] Nisu imali dece a njihova usvojena ćerka se zvala Ivanka.[6]

Ivanić je 1904. godine bio sekretar poslanstva Srbije u Carigradu. On i njegova supruga Delfa izabrani su tada jednoglasno za članove "Društva književnosti i nauke" u Carigradu. Njihovo članstvo je podrazumevalo da uzimaju učešća na društvenim sednica kada su mogli da govore o književnim i naučnim temama.[7]

Ivan Ivanić je 29. novembra 1912. postavljen na poziciju prvog guvernera Dračkog Okruga a njegova žena Delfa je vodila bolnicu u Draču.[8][9]

Ivanić se bavio i izdavanjem brojnih časopisa na srpskom jeziku. U aprilu 1887. postao je urednik časopisa „Sremac“.[10] Ivanić je bio jedan od dvojice urednika prvog izdanja časopisa „Vardar“."[11] Takođe je izdavao i časopis „Golub“ koji je 1905. godine objavljivan u Istanbulu i namenjen Srbima koji su živeli u Osmanskom Carstvu.[12] Uređivao je i Carigradski glasnik.

Ivanić je u svojim radovima o Kosovu, Makedoniji i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi iznosio svoja lična zapažanja koja su bila ocenjivana na različite načine od kasnijih istraživača.[13]

Izabrana dela

O Bunjevcima
  • Iz tame života : pripovetke i crte. Beograd: Štamp. M. Jovanovića. 1891. OCLC 27606387. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • O Bunjevcima : povesničko-narodopisna rasprava. Subotica: Izdavalačka štamp. D. Petrovića. 1894. OCLC 26970392. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд.
  • Srbi u Ugarskoj i crkvena unija. Beograd: Štamp. Narodne Radikalne Stranke. 1889. OCLC 30566625. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • Иванић, Иван (1902). Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку. Београд-Нови Сад: Друштво Рад.
  • Na Kosovu sa šara po Kosovu na Zvečan : iz putnih beležaka. Beograd: Izd. M. Arsenijevića. 1903. OCLC 27182629. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • На Косову ... Из путних бележака И. Иванића. (On Kosovo... From the travel notes of Ivan Ivanić. 1903. OCLC 560448685. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • Маћедонија и Маћедонци. Путописне белешке, etc. 1906. OCLC 560448674. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • French, English and German bibliography, concerning Serbia and the Serbs,. London: Gale & Polden, ltd. 1907. OCLC 38782750. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • Geografija, kartografija, granice. (Geography, cartography, borders). Novi Sad: Knjižare Natoševića. 1908. OCLC 249763707. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • Rumuni u Maćedoniji i epiru. Istorija, kultura, statistika = Les Roumains de la Macedoine et l'Epire. Histoire, culture, statistique,. Novi Sad. 1909. OCLC 42392932. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)
  • Srpske manastirske, seoske i varoške škole u Turskoj; Kultura Srpska u staroj Srbiji i Makedoniji od Xv do XX veka. Beograd. 1913—1914. OCLC 41989619. Непознати параметар |firstn= игнорисан (помоћ)

Reference

  1. ^ „Biographies” (PDF). Matica Srpska. стр. 1. »Иванић, Иван, дипломата, књижевник, новинар (Бачко Градиште код Бечеја, 24. IV 1867 – Београд, 31. I 1935)«
  2. ^ Istoriski časopis, Volume 47. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 2002. стр. 172. »Иван Иванић, писар српског конзулата у Приштини, наводи да је 19. децембра 1898. године у Скопљу срео Ајдин-бега и Ферхат-бега, синове Алија Драге Коматовића, албанског првака из Мојстира, које представља као припаднике племена, албанизоване Србе који су сачували свој матерњи језик«
  3. ^ Mikić, Đorđe (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. »У вези с боравком Џинића у Цариграду интересантне подат- ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини...Иван Иванић, српски конзул у Приштини«
  4. ^ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. стр. 67. »Делфин муж Иван Иванић био је дипломатски чиновник у Министарству иностраних дела; као вицеконзул и конзул у Битољу и Скопљу учествовао је у свакој јавној и тајној помоћи коју је Србија пружала македонским устаницима...«
  5. ^ Savić, Jelena (2009). „ко­л­о­ Српски­х Сест­ара – о­д­го­вор ел­и­т­е на женско­ питање” (PDF). стр. 119. »Сматрајући да привремени одбор не би био од велике користи, Бранислав Нушић 20 и Иван Иванић, предложили су оснивање сталног женског удружења које би предано радило на остваривању идеје о националном јединству и заједничкој држави Срба.« soft hyphen character у |title= на позицији 3 (помоћ)
  6. ^ Musa, Krešimir (7). „OBJAVLJUJEMO TEKST RAZGOVORA S GOSPOĐOM DELFOM IVANIĆ, r. MUSIĆ KOGA JE VODIO GOSPODIN KREŠIMIR MUSA 1968. GODINE”. Fondacija Ruđer Bošković, Donja Hercegovina. »Nisu imali djece, a imali su pokćerku Ivanku« Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |year= / |date= mismatch (помоћ)
  7. ^ "Zastava", Ruma 1904. godine
  8. ^ Antić, Čedomir (02. 01. 2010). „Kratko slavlje u Draču” [Short celebration in Durres]. Večernje novosti. »U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga – Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču.«
  9. ^ Stojančević, Vladimir (1991). Prvi balkanski rat: okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912–1987, 28. i 29. oktobar 1987, Volume 19. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 134. »Када јој је муж Иван Иванић, као окружни начелник, премештен у Драч, тамо прелази и она. Тако сазнајемо да је у Драчу било 12 болница и да су се сви болесници хранили „из опште кујне"«
  10. ^ Крестић 1980, стр. 362.
  11. ^ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990). Arhivski pregled. Državna arhiva NR Srbije. стр. 69. »prvi broj Vardara uredili su Ivan Ivanić i Milojko Veselinović.«
  12. ^ Nova iskra, Volume 6. 1904. стр. 379. »Изашао је из штампе "Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905 годиу. Уредник је Иван Иванић, а издањс је Српске Књижаре у Цариграду...«
  13. ^ Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878–1918. Srpska knjiiževna zadruga. стр. 496. »као конзуларни чиновник, везао је своју делатност за неослобоћене крајеве Иван Иванић и у своје дело о Косову и Македонији, као и о историји српске цркве у Турској, унео много граће и личних запажања која су изазвала различите оцене«

Literatura

Vidi još

Spoljašnje veze

Драгутин Калор Милодановић

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847 — Београд, 25. фебруар/9. март 1883) је био буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (1872—1873), а потом и „Суботичког гласника“ (1873—1876). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).

Како преноси Душан Петровић, аутор Милодановићеве биографије, Милодановић је био једна врло симпатична појава: одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се својски искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.

О Буњевцима. Повесничко-народописна расправа

О Буњевцима. Повесничко-народописна расправа је допуњена историјско-етнографска расправа Ивана Иванића објављена у Суботици 1. септембра 1894. године под издаваштвом штампарије Душана Петровића. Посвећена је сени Ивана Антуновића, највећег буњевачког родољуба. Подељена је на шест поглавља у којима је обухваћена историјска и културна прошлост бачких Буњеваца од њиховог преласка из крајева око реке Буне и Далмације у данашње просторе Војводине и Мађарске до пишчевог времена. Иако није у потпуности одговорио захтевима Матице српске, која је исписала награду за историјско-етнографску расправу о Буњевцима, рад Ивана Иванића награђен је са 100 форинти с образложењем да је писац изнео до тада непознате историјске податке и да је ударио темеље будућој потпуној и критичној расправи како о Буњевцима тако и о Шокцима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.