ISO 639-2

ISO 639-2:1998, Кодови за представљање назива језика — 2 дио: алфа-3 код (енгл. Codes for the representation of names of languages — Part 2: Alpha-3 code), је други дио ISO 639 стандарда, који садржи списак кодова за престављање назива језика. Трочлани кодови дати за сваки језик у овом случају се називају „алфа-3“ кодови. Има 464 кодова на списку кодова ISO 639-2 стандарда.

Конгресна библиотека САД је регистаторско тијело за ISO 639-2 (још се назива и ISO 639-2/RA). Као регистраторско тијело, библиотека прима и провјерава предложене промјене; такође заступа на ISO 639-2/RA Заједничком савјетодавном комитету задуженом за одржавање ISO 639 кодова.

Историја и везе са осталим ISO 639 кодовима

Рад ISO 639-2 стандарда је почео 1989. године, зашто што ISO 639-1 стандард има двочлани код за језике, и није у могућности да прими довољан број језика. ISO 639-2 је први пут пуштен у употребу 1998. године.

У пракси, ISO 639-2 је у великој мјери замјењен ISO 639-3 стандардом (2007), који је укључивао све језике у ISO 639-2 са још многим другим. Он такође укључује посебне и резервисане кодове, и направљен је да се не сукобљава са ISO 639-2. ISO 639-3, међутим, не укључује било коју групу језика из ISO 639-2, док је већина њих укључена у ISO 639-5.

B и T кодови

Док је већина језика дата једним кодом по стандарду, двадесет описаних језика има два трочлана кода, „библиографски“ код (ISO 639-2/B), који је изведен из енглеског назива за језике и има неопходну насљедну функцију, и „терминолошки“ код (ISO 639-2/T), који се добија из назива на матерњем језику. Сваки од ових двадесет језика је такође укључен и у ISO 639-1 стандард.

У принципу су T кодови у већој употреби, ISO 639-3 користи ISO 639-2/T. Међутим, ISO 15924 користи кодове из ISO 639-2/B када је то могуће.

Види још

ISO 639

ISO 639 je jedan od ISO standarda, koji definiše kodove za nazive jezika.

Standard ISO 639 se sastoji od nekoliko delova, od kojih su do sad objavljena samo dva (na ostalim se još radi):

ISO 639-1: 2002 Kodovi za nazive jezika – Deo 1: dvoslovni kod

ISO 639-2: 1998 Kodovi za nazive jezika – Deo 2: troslovni kodSledeći delovi ovog standarda se pripremaju:

ISO/FDIS 639-3: 2006? Kodovi za nazive jezika – Deo 3: troslovni kod za komplentan spisak dostupnih jezika

ISO/CD 639-4: 2007? Kodovi za nazive jezika – Deo 4: uputstva za realizaciju i osnovni principi za kodiranje jezika

ISO/DIS 639-5: 2006? Kodovi za nazive jezika – Deo 5: troslovni kodovi za porodice jezika i grupe

ISO/CD 639-6: 2007? Kodovi za nazive jezika – Deo 6: četvoroznakovni kodovi za sveobuhvatnu pokrivenost jezičkih varijacija

Јерменски језик

Јерменски језик (јерм. Հայերեն լեզու) је језик Јермена. Припада индоевропској породици језика; садржи много елемената позајмљених од суседних језика, нарочито персијског, грчког и сиријског. Од осталих индоевропских језика разликује се не само посебношћу својих облика, него и гласовним системом, који је преузет од суседник кавкаских језика. Старојерменски и даље живи само као језик цркве. Јерменским језиком говори око три милиона људи.

Заједно са индоиранским, балтословенским, албанским и трачким језицима припада сатемској групи индоевропских језика.

Јужносудански арапски пиџин

Јужносудански арапски пиџин (Arabi Juba, Juba Arabic, Sudanese Creole Arabic), је лингва франка из породице креолских језика. Њиме се служи око 20-40.000 људи Јужног Судана, тачније становника главног града Џубе у вилајету Централна Екваторија. То је типичан локални језик својствен за мањи простор који је настао поједностављењем локалног дијалекта у комбинацији са суданским арапским језиком.

Абхаски језик

Абхаски језик је северозападнокавкаски језик. Говори га више од 100.000 људи у Абхазији.

Абхаски језик се дели на три главна дијалекта:

Абжиуа (Абжьыуа)

Бзип (Бзыҧ)

Садз (Саӡ)Стандардни абхаски језик је базиран на дијалекту абжиуа.

Аварски језик

Аварски језик (Магӏарул мацӏ Maⱨarul maⱬ [maʕarul mat͡sʼ] [maʕarul mat͡sʼ „планински језик” или Авар мацӏ Avar maⱬ [awar mat͡sʼ][awar mat͡sʼ] ) аваро-андијски је језик који припада групи Аваро-андо-дидојској групи језика који припадају породици сјевероисточнокавкаских језика.

Белоруски језик

Белоруски језик (блр. беларуская мова) је званични језик Белорусије, а говори се и у Украјини, Русији и Пољској. Припада групи источнословенских језика и дели многе граматичке и лексичке особине са другим језицима из ове групе. Претходник овог језика је био староруски језик.

У данашњој Белорусији се значајно више употребљава руски него белоруски језик.

Весна Оборина

Весна Оборина (Мостар, 1944) љекар је и књижевник.

Горњолужичкосрпски језик

Горњолужичкосрпски језик (Hornjoserbska rěč) један је од два књижевна језика Лужичких Срба. Говори се у историјској покрајини Горња Лужица у покрајини Саксонија, на истоку Њемачке. Припада лужичкосрпској групи западнословенских језика. Горњолужичкосрпски језик према подацима из 2007. године говори око 13.490 људи.

Динка језик

Динка језик (Thuɔŋjäŋ), је језик из породице нило-сахарских језика. Њиме се служи око 2-3.000.000 становника Јужног Судана, припадника етничке групе Динке. По броју говорника ово је најзаступљенији језик у овој земљи. Служи се латиничним алфабетом и подељен је на четири дијалекта, тј. група.

Доњолужичкосрпски језик

Доњолужичкосрпски језик (dolnoserbska rěc) један је од два књижевна језика Лужичких Срба. Говори се у историјској покрајини Доња Лужица у покрајини Бранденбург, на истоку Њемачке. Припада лужичкосрпској групи западнословенских језика. Доњолужичкосрпски језик говори према подацима из 2007. године 6860 људи.

Доњолужичкосрпски језик заједно са горњолужичкосрпским испољава заједничке карактеристике, а има исте карактеристике као сви западнословенски језици. Штавише, једна карактеристика спаја лужичкосрпске језике са лехитском подругом, а друг са чешко-словачком. Доњолужичкосрпски се од горњолужичкосрпског разликује на свим нивоима језичког система: у фонетици (распрострањен сугласник g праскавог облика; подударање африката č са тврдим сибилантом c; промјена тврдог r послије p, t, k у тврдо š; промјена ć, ʒ́ у фрикативне меке шуштаве сугласнике ś, ź); у морфологији (постојање супина; одсуство у дијалектном облику аориста и имперфекта) и у лексици (bom „дрво”, twarc „тесар”, gluka „срећа” итд. супротност су горњолужичким ријечима истог значења štom, ćěsla, zbožo). Формирање доњолужичкосрпске књижевне норме у великој мјери је било под утицајем горњолужичкосрпског језика, али за разлику од горњложучкосрпског, доњолужичкосрпски је мање нормализован и строго кодификован, карактеризујући нестабилност и већу варијабилност.

Естонски језик

Естонски језик (ест. eesti keel) говори 1,1 милион људи, углавном у држави Естонији.

Естонски језик припада финској грани угро-финских језика. Иако је претрпео утицаје суседних језика шведског, летонског и руског, са њима не дели индоевропско порекло. Говорници финског и естонског језика се међусобно делимично разумеју.

Код језика

Кôд језика је код који додељује слова и/или бројеве као идентификаторе или класификаторе за језике. Ови кодови могу да буду коришћени за организацију библиотекарских колекција или презентација података, да се изаберу тачне локализације и преводи у процесирању, и као скраћенице за дужу форму имена језика.

Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Списак ISO 639-2 кодова

ISO 639 има пет списака језичких ознака. Следеће је потпун списак ISO 639-2 језичких ознака, укључујући одговарајуће ISO 639-1 ознаке где постоје. ISO 639-3 ознаке нису приказане.

Стандард дефинише неколико ознака за посебне случаје:

mis, за „неозначене језике“;

mul, за „више језика“;

und, за „неодређене“;

zxx, за „не лингвистички садржај; није примењиво“.Постији и опсег резервисан са домаћу употребу: qaa-qtz.

Где две трословне ознаке су приказане у табели, прва је библиографијска ознака (B код) а друга је терминологијска ознака (T код).

Списак ISO 639 кодова

Постоји неколико списка које се односе на ISO 639.

Списак ISO 639-1 кодова (укључује одговарајуће ISO 639-2 и ISO 639-3 кодове)

Списак ISO 639-2 кодова (укључује ISO 639-1 кодове, неколико табела одвојено са називом)

Списак ISO 639-3 кодова (неколико страна, укључује обим и врсту)

Списак ISO 639-5 кодова (огранак, укључује и однос према ISO 639-2 (остала група / група)

ISO 639 макројезик (садржи списак макројезика укључујући ISO 639-1)

Списак неповезаних дво-словних кодова у ISO 639 и ISO 3166

Филипински језик

Филипински језик или филипино (фил. Wikang Filipino) је национални и званични језик Филипина. Овај статус је утврђен уставом из 1987. То је језик из групе аустронезијских језика и представља стандардизовану верзију језика тагалог.

Још 1936. језик тагалог је одабран за основу националног језика Филипина. Термин филипински језик је ушао у употребу 1959. Првобитна намера да национални језик постане амалгам филипинских језика никада није реализована.

Види још: тагалог

Чеченски језик

Чеченски језик је један од кавкаских језика. Говори га око 1.393.900 људи, углавном етнички Чечени, од којих већина живи у Русији. Припада североисточнокавкаској породици језика, која у могућој вези са одређеним другим кавкаским језицима формира хипотетичку севернокавкаску групу језика.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.