ISO 639

ISO 639 je jedan od ISO standarda, koji definiše kodove za nazive jezika.

Standard ISO 639 se sastoji od nekoliko delova, od kojih su do sad objavljena samo dva (na ostalim se još radi):

  • ISO 639-1: 2002 Kodovi za nazive jezika – Deo 1: dvoslovni kod
  • ISO 639-2: 1998 Kodovi za nazive jezika – Deo 2: troslovni kod

Sledeći delovi ovog standarda se pripremaju:

  • ISO/FDIS 639-3: 2006? Kodovi za nazive jezika – Deo 3: troslovni kod za komplentan spisak dostupnih jezika
  • ISO/CD 639-4: 2007? Kodovi za nazive jezika – Deo 4: uputstva za realizaciju i osnovni principi za kodiranje jezika
  • ISO/DIS 639-5: 2006? Kodovi za nazive jezika – Deo 5: troslovni kodovi za porodice jezika i grupe
  • ISO/CD 639-6: 2007? Kodovi za nazive jezika – Deo 6: četvoroznakovni kodovi za sveobuhvatnu pokrivenost jezičkih varijacija

Vidi još

ISO 639-1

ISO 639-1 je prvi deo međunarodnog standarda ISO 639 (koji definiše kodove za nazive jezika). Čini ga 136 dvoslovnih kodova glavnih svetskih jezika.

Na primer

srpski jezik je označen sa sr

hrvatski jezik je označen sa hr

bošnjački jezik je označen sa bsdok je

engleski jezik je označen sa en

nemački jezik je označen sa de

francuski jezik je označena frZa oznake ostallih jezika pogledajte spisak oznaka.

Ovaj standard je proglašen 2002, ali već i pre toga je postojao kao predlog. Njegovu upotrebu preporučuje RFC 1766 od marta 1995. a RFC 3066 od januara 2001. Registracioni autoritet za kodove ISO 639-1 je Infoterm (International Information Center for Terminology).

ISO 639-2

ISO 639-2:1998, Кодови за представљање назива језика — 2 дио: алфа-3 код (енгл. Codes for the representation of names of languages — Part 2: Alpha-3 code), је други дио ISO 639 стандарда, који садржи списак кодова за престављање назива језика. Трочлани кодови дати за сваки језик у овом случају се називају „алфа-3“ кодови. Има 464 кодова на списку кодова ISO 639-2 стандарда.

Конгресна библиотека САД је регистаторско тијело за ISO 639-2 (још се назива и ISO 639-2/RA). Као регистраторско тијело, библиотека прима и провјерава предложене промјене; такође заступа на ISO 639-2/RA Заједничком савјетодавном комитету задуженом за одржавање ISO 639 кодова.

Pseudonim

Pseudonim (grč. ψεῦδο = lažno, ονυμα = ime) je izmišljeno, lažno ime koje ponekad koriste umetnici, pisci, ili ređe sportisti, političke ličnosti kao i druge javne ličnosti. Može i da se nazove umetničkim imenom, kao i aliasom (od latinskog aliāsкôд: lat је напређен у кôд: la - na drugi način) ili akronimom a.k.a (od engleskog also known asкôд: eng је напређен у кôд: en - takođe poznat kao). Kod pisaca se koristi i francuski izraz nom de plume (ime pera).

Razlog skrivanja pravog imena može biti različit i češće je to želja za promenom imena, pogotovo kod mladih, još nepoznatih pisaca ili ambicija da se zvučnijim imenom lakše probiju do slave kod medijskih ličnosti. Ređe je posledica opreznosti zbog straha od neke odgovornosti. Najčešće je to vid tajanstvenosti kojim umetnik želi da se okruži. Kada se otkrije, pseudonim obično postaje sastavni deo imena pisca ili sasvim zemni ime. Oblici pseudonima su anagram, kriptogram, prenonim (pisci čija su imena bila duga skraćivali su ih tako da su se potpisivali samo imenom, bez prezimena), hagionim, frazeonim (umesto potpisa upotrebljava se fraza: "Hroničar", ili "Amerikanac" - Dž. F- Kuper. Ovakav tip pseudonima češći je u novinarstvu nego u književnosti), čest je pseudandronim (iza muškog imena skriva se žena pisac Žorž Sand - Aurora Didevan, Džordž Eliot - Meri En Evans). Ime se skrivalo jer je vladalo ubeđenje da je nepristojno da žene pišu, ređi je pseudoginim (muđkarac se potpisuje ženskim imenom: Klara Gazil - Prosper Merime).

Pseudonim je poznat još u antici, u vreme humanizma veoma je omiljen: imena se latiniziraju i greciziraju (Neander - Neumann; Agricola - Bauer i sl.) U XVI i XVII veku pseudonim je moda i pravilo i upotrebljavaju ga skoro svi pisci, naročito u obliku - anagrama. U XIX veku pseudonim istiskuje pravo ime pisca tako da su mnogi i poznati samo pod izmišljenim imenom: Bomarše - Caron, Stendal - Anri Bejl. Danas su pseudonimi retki, obično ih upotrebljavaju mladi pisci da bi svojim novim imenom nešto sugerisali (Maksim Gorki, J. Grobarov)

Јерменски језик

Јерменски језик (јерм. Հայերեն լեզու) је језик Јермена. Припада индоевропској породици језика; садржи много елемената позајмљених од суседних језика, нарочито персијског, грчког и сиријског. Од осталих индоевропских језика разликује се не само посебношћу својих облика, него и гласовним системом, који је преузет од суседник кавкаских језика. Старојерменски и даље живи само као језик цркве. Јерменским језиком говори око три милиона људи.

Заједно са индоиранским, балтословенским, албанским и трачким језицима припада сатемској групи индоевропских језика.

Азерски језик

Азерски или азербејџански језик (азер. Azəri, آذربایجان دیلی, Azərbaycan dili, Азәрбајҹан дили) је туркијски језик којим се углавном говори у Азербејџану и северозападном Ирану. Поред тога, говорници овог језика живе у Турској, Ираку, Грузији, Јерменији, областима Русије на Кавказу и у дијаспори (највише Немачка). Азерски језик је близак сродник турског језика. Развио се у 18. веку.

Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу фонологије, речника, морфологије, синтаксе, и позајмљеница. ISO 639-3 групише ова два језика као „макројезик”. Северни азерски има званичан статус у Републици Азербејџан и Дагестану (федералним субјектима Русије) док јужни азерски нема званични статус у у Ирану, где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама Грузије и Турске и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.

Северни азерски и јужни азерски су припадници огуске гране туркијских језика. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на ширванском дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на табризком дијалекту, и блиско је сродан са турским, кашкајским, гагаушким, туркменским и кримскотатарским језиком, са којима је у различитим мерама међусобно разумљив.

Албански језик

Албански језик (алб. gjuha shqipe) је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима.

Претпоставља се да њиме говори око 5.4 милона људи, од тога 3 милиона у Албанији, а остали су на Косову и Метохији (аутономна покрајина на југу Србије), у Северној Македонији, Црној Гори, северозападној Грчкој, јужној Италији (емиграција из 15. века) и дијаспори.

Албански језик има два дијалекта: дијалекат Гега, северно од реке Шкумбе, и дијалекат Тоска, јужно од ове реке. Дијалект Тоске је званични језик Албаније. На Косову и Метохији се све до 1972. године као књижевни албански језик користио дијалекат Гега. Њиме су штампане књиге, новине, учио се званично у школи. Те године је у Приштини одржан скуп албанских лингвиста из Албаније и са Косова и Метохије на коме је договорено да се албански књижевни језик унифицира. Од тада је и на Косову и Метохији службени и књижевни језик дијалекат Тоска, као што је у Албанији. Албански језик има многе заједничке особине са другим језицима Балкана (види: Балканска језичка заједница).

Стандард за писани албански језик је усвојен 1908. године и заснива се на латиничном алфабету.

Аматер

Аматер (од латинског amā-кôд: lat је напређен у кôд: la и -tōrкôд: lat је напређен у кôд: la – amātōrкôд: lat је напређен у кôд: la — „љубитељ”) је особа која се бави нечим због љубави, задовољства или забаве, а не због финансијске користи, односно непрофесионално.

Белоруски језик

Белоруски језик (блр. беларуская мова) је званични језик Белорусије, а говори се и у Украјини, Русији и Пољској. Припада групи источнословенских језика и дели многе граматичке и лексичке особине са другим језицима из ове групе. Претходник овог језика је био староруски језик.

У данашњој Белорусији се значајно више употребљава руски него белоруски језик.

Влада

Влада је извршни орган који спроводи закон на територији одређене државе. Постоји више различитих мишљења и дефиниција о томе шта у ствари чини владу. У најширем смислу, владати значи имати право да се одлучује, управља и надгледа над одређеном територијом, групом људи или организацијом.

Власт је институционална моћ, а заснована је на нормативним претпоставкама које имају за собом ауторитет, који произилази из воље грађана или друштвене организације. Нормативни поредак је основа конституисања власти. Без организације нема власти. Власт је легитимни облик моћи. Где је власт ту су успостављени односи између права и дужности њених носилаца, али и оних који су јој потчињени. Власт је такав однос у коме нема места самовољи нити слепој послушности него су односи међусобно јасно успостављени. Моћ је дифузно распрострањена, а власт се креће у одређеним границама. Она никада не значи потпуну контролу. Власт издаје одређено упозорење и забране што зависи од природе, друштва и власти. Она штити успостављену друштвену организацију и служи тој сврси. Да би то постигла мора бити санкционисана, а да би санкционирала мора имати инструменте - користи принуду (без обзира на моралну сагласност и вољу грађана). Постоје разни облици власти и државног уређења.

Грех

У религијском концепту, грех је чин трансгресије против Божанског закона. Грех се такође може посматрати као свака мисао или радња која угрожава идеални однос између појединца и Бога; или као било каква диверзија из перцепције идеалног реда за људски живот. „Грех” је дефинисан из грчке конвенције као „недостајућа ознака”.

Естонски језик

Естонски језик (ест. eesti keel) говори 1,1 милион људи, углавном у држави Естонији.

Естонски језик припада финској грани угро-финских језика. Иако је претрпео утицаје суседних језика шведског, летонског и руског, са њима не дели индоевропско порекло. Говорници финског и естонског језика се међусобно делимично разумеју.

Код језика

Кôд језика је код који додељује слова и/или бројеве као идентификаторе или класификаторе за језике. Ови кодови могу да буду коришћени за организацију библиотекарских колекција или презентација података, да се изаберу тачне локализације и преводи у процесирању, и као скраћенице за дужу форму имена језика.

Македонски језик

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је назив за посебан јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској етничкој дијаспори. Македонски је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У бугарској лингвистици преовладава мишљење да македонски језик представља западну варијанту бугарског језика , док је у свету признат као самостални језик.

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.

Мисионар

Мисионар је члан верске групе који је послат у неко подручје да прозелитира и/или извршава министарство служби, као што су образовање, писменост, социјална правда, здравствена заштита и привредни развој. Реч „мисија” потиче из 1598. године када су Исусовци послали чланове у иностранство. Изведена је од латинске речи missionemкôд: lat је напређен у кôд: la (ном. missioкôд: lat је напређен у кôд: la ) — „чин слања” или mittereкôд: lat је напређен у кôд: la — „послати”. Реч је коришћена у светлу њене библијске употребе; у латиничком преводу Библије, Христ користи ову реч када шаље ученике да проповедају Јеванђеље у његово име. Термин се најчешће користи за хришћанске мисије, али се може користити за било које веровање или идеологију.

Ромско-српски језик

Ромско-српски језик (ISO 639-3/SIL шифра: rsb) је мешани језик у коме учествују елементи српског језика са једне стране и ромског са друге. Овај језик говоре Роми у Србији. Лингвистички, ромско-српски језик се класификује као јужнословенски језик, односно као варијанта српског језика и различит је од ромског језика, којим такође говоре Роми.

Сенегал

Сенегал (франц. Sénégal, волф. Senegaal), или званично Република Сенегал (франц. République du Sénégal, волф. Réewum Senegaal), држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 км од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 км у копно. Површина Сенегала је 196.712 км2. Главни и највећи град је Дакар.

Словеначки језик

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Старогрчки језик

Старогрчки језик (ἡ Ἑλληνική γλῶττα [hē hellēnikḗ glōtta], грчки: Ἀρχαία Ἑλληνική [Archaía Ellinikí]; или антички грчки језик) је историјски индоевропски језик из области

источног Медитерана.

Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е.. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки. За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.

Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на старомакедонски или антички македонски језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.

На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.

По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.