ISO 3166

ISO 3166 је међународни стандард који служи за обележавање имена државе двословним и трословним кодом (пуна ознака тренутно важећег стандарда ISO 3166-1:1997).

На заседању комисије од 20. новембра 2006. је за Србију одређена двословна ознака RS (јер SR је ознака за Суринам), а трословна ознака SRB.

Види још

  • ISO 3166-1 - списак кодова имена држава и зависних територија
  • ISO 3166-2 - списак кодова региона у државама
  • ISO 3166-3 - списак истеклих кодова ISO 3166-1
.bl

.bl је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD), који је према уредби из 21. септембра 2007, тј. заједно с додјељивањем ИСО 3166-1 алфа-2 ознаке BL, Међународна организација за стандардизацију резервисала за Острво Свети Бартоломеј.. Таква одлука је услиједила пошто је Острво Светог Бартоломеја 17. јула 2007. добило статус Прекоморске заједнице Републике Француске. Тренутно Свети Бартоломеј користи ccTLD острва Гвадалупе — .gp и Француске — .fr.

.cs

.cs је на неколико година био највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Чехословачку. Међутим, држава се поделила на Чешку Републику и Словачку 1993. године и двема новим државама су убрзо додељени НИД-дк-ови: .cz и .sk, респективно. Употреба домена .cs је постепено укинута, а НИД-дк је обрисан негде око јануара 1995.

.cs је највише коришћени највиши Интернет домен који је обрисан. Статистике из RIPE Network Coordination Centre показују да је чак и у јуну 1994. године, много пошто је урађена конверзија ка .cz и .sk, .cs је и даље имао 2300 хостова. За поређење, остали обрисани НИД-ови (.nato и .zr) могуће да нису ни стигли двоцифрене бројеве.

CS је у периоду од 2003 до 2006. године био ISO 3166-1 код за Србију и Црну Гору. Међутим, Србија и Црна Гора никада није користила .cs домен, већ је наставила да користи свој претходни НИД-дк .co.yu. IANA је .cs резервисала за Србију и Црну Гору, без додељених спонзорских организација. С обзиром да је Државна заједница Србија и Црна Гора расформирана највероватније ће бити поново обрисан.

.fr

.fr највиши Интернет домен државних кодова за Француску. Администрира га AFNIC (NIC France).

.gb

.gb је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Уједињено Краљевство. Уведен у исто време као и други британски највиши Интернет домен (.uk), никад није био у широкој употреби, па се због тога више не користи.

Нормално правило код Система имена домена је да се највиши Интернет домен за државу изводи из одговарајућег двословног кода из ISO 3166-1 списка. Према том списку, код за Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је GB, па је стога изабран .gb као највиши Интернет домен. Међутим, GB је честа скраћеница за Велику Британију, што није исто као и Уједињено Краљевство (Велика Британија не укључује Северну Ирску). У то време, само веома ограничен број држава су биле на Интернету (мање од 6), тако да се Уједињено Краљевство пријавило Џону Постелу из IANA за .uk. Ово је било одобрено и сада се сви домени издају као .uk, а не .gb.

.gb је у ствари коришћен одређени број година. Једини велики сајт који га је користио је био DERA на својој адреси dra.hmg.gb. Сада се више не користи.

.gr

.gr је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Грчку.

.km

.km је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Коморе.

.mf

.mf је будући највиши Интернет домен државних кодова (НИДдк), који је према уредби из 21. септембра 2007, тј. заједно с додељивањем ИСО 3166-1 алфа-2 ознаке MF, Међународна организација за стандардизацију резервисала за Свети Мартин.. Таква одлука је уследила пошто је Острво Светог Мартина 17. јула 2007. добило статус Прекоморске заједнице Републике Француске.Тренутно Свети Мартин користи НИДдк острва Гвадалупе — .gp и Француске — .fr.

.ru

.ru је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Русију.

.tl

.tl је нови највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Источни Тимор.

Бивши НИДдк за Источни Тимор је .tp. Овај домен је, према организацији IANA, додељен 1997. године. Када се Источни Тимор придружио Уједињеним нацијама 2002. године, одлучено је да се званично односи на ту државу по португалском имену, Timor-Leste, а не енглеском.

.tl је у сагласности са ISO 3166-1 стандардом за двословне кодове имена држава.

Дуго времена, IANA-ине информације о овом домену нису приказивале спонзорску организацију или регистар, а изгледало је да домен не ради иако је држава тврдила да је процес транзиције био у току. Међутим, од 30. септембра 2005. године, постоје контактне информације на регистарском сајту на nic.tl.

Према регистру, свим регистрантима код .tp се аутоматски дају еквивалентни домени код .tl, а регистрације у .tp домену се више не прихватају.

.tp

.tp је бивши највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Источни Тимор. Избор слова, која значе Timor Português или Португалски Тимор представљали су наследство бившег статуса нације као португалске колоније. Први пут је уведен децембра 1997. од стране Connect Ireland, интернет сервис провајдера из Даблина, у Ирској, када је Источни Тимор и даље био под управом Индонезије.

Остао је у употреби, мада није сагласан са ISO 3166-1 стандардом за двословне кодове имена држава, јер се код за Источни Тимор променио из TP на TL по стицању независности.

.us

.us је највиши Интернет домен државних кодова за Сједињене Америчке Државе.

ISO 3166-1

ISO 3166-1 je ISO standard koji sadrži spisak kodova imena država i zavisnih teritorija. Deo je standarda ISO 3166. Prvi put ga je 1974. godine publikovala Međunarodna organizacija za standardizaciju i definiše tri različita koda za svaku državu/teritoriju:

ISO 3166-1 alpha-2 je dvoslovni kod države/teritorije. Po pravilu se koristi kao državni internet domen. Povučeni kodovi se povlače i ubacuju u ISO 3166-3.

ISO 3166-1 alpha-3 je troslovni kod države/teritorije.

ISO 3166-1 numeric je trocifarni kod, koji odgovara kodu koji je definisalo Statističko odeljenje UN.ISO 3166-1 nije jedini standard za kodove država.

ISO 3166-2

ISO 3166-2 је дио ISO 3166 стандарда који објављује Међународна организација за стандардизацију (ISO), а дефинише кодове за идентификовање главних управних јединица (нпр. покрајина или држава) свих држава које су кодиране у ISO 3166-1. Званично име стандарда је „Кодови за представљање назива држава и њихових дијелова - Дио 2: Код државне подјеле“ (Codes for the representation of names of countries and their subdivisions – Part 2: Country subdivision code). Први пут је објављен 1998. године.

Сврха ISO 3166-2 је да се успостави међународни стандард кратких и јединствених алфанумеричких кодова који би представили релевантне административне подјеле и зависне територије свих држава у погоднијем и мање двосмислен облику него њиховим пуним именима. Сваки потпуни ISO 3166-2 код се састоји из два дијела, одовојена цртицом:

Први дио је ISO 3166-1 алфа-2 код за сваку државу;

Други дио је низ од три алфанумеричка карактера, коју су обично добијени од националних извора и произилазе из кодног система који је већ у употреби у дотичној држави, али могу бити осмишљени и од саме ISO.Сваки потпуни ISO 3166-2 код може бити кориштен за јединствену идентификацију државне подјеле у глобалном контексту.

Тренутно је више од 4.000 кодова дефинисано ISO 3166-2. За неке државе, кодови се дефинишу за више од једног нивоа подјеле.

ISO 3166-3

ISO 3166-3 je ISO standard koji definiše istekle ISO 3166-1 kodove država i teritorija i deo je standarda ISO 3166.

Ako se posle 1974. neka država:

podelila (npr. Čehoslovačka)

spojila (npr. Istočna i Zapadna Nemačka)

promenila glavni deo njenog imenanjihovi kodovi se povlače iz ISO 3166-1 i uz dodavanje dva slova pridodaju u ISO 3166-3.

ISO 3166-3 standard koristi četvoroslovne kodove. Prva dva slova su kod koji je povučen iz ISO 3166-1, dok su druga dva:

dvoslovni ISO 3166-1 kod koji ga je zamenio.

dvoslovni ISO 3166-1 kod zemlje kojoj je pripojena zemlja čiji je kod povučen.

specijalni kod XX, koji znači da ne postoji jedan kod-naslednik.

UN/LOCODE

UN/LOCODE (engl. United Nations Code for Trade and Transport Locations) je geografski kodni sistem koji je razvila i koji održava UNECE - Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu.

UN/LOCODE sadrži više od 50 000 stavki sa mestima kao što su luke, aerodromi, železnički i drumski terminali, pošte, granični prelazi i druga mesta značajna za trgovinu i transport u 234 države sveta.

UN/LOCODE kodovi obično imaju 5 znakova: prva dva su dvoslovni kod države prema ISO 3166-1. Ovo prate još tri slova, a ukoliko to nije dovoljno mogu se dodati i cifre od 2 do 9.

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Државни код

Државни кодови кратки словни или бројчани географски кодови (геокодови) развијени како би представљали државе или зависне територије у сврху обраде података и олакшавања комуникације. Ради тога се развило неколико различитих система. Најпознатији од њих је ISO 3166-1. Израз државни код се понекад користи за позивне бројеве различитих држава, нпр. E.164 позивни бројеви држава.

Зависна територија

Зависна територија или зависна област је територија која нема пуну политичку независност или суверенитет као суверена држава и налази се изван интегралног подручја државне контроле.Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.

Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама, али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).

Највиши интернет домен државних кодова

Највиши интернет домен државних кодова (енгл. Country code top-level domain, ccTLD је највиши интернет домен који користи или је резервисан за неку државу или зависну територију. Највиши интернет домени државних кодова су сачињени од два слова и већина њих се поклапа са ISO 3166-1 стандардом државних кодова.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.