ISO 216

ISO 216 (некадашњи ISO 476) је ISO стандард за формате папира који се најчешће употребљавају у свету, осим у Канади, Сједињеним Државама, Мексику, Колумбији и Доминиканској Републици. Стандард прописује дужину и ширину папира за A и B серије величина папира, укључујући A4, најчешће доступну величину папира у свету. Два додатна стандарда, ISO 217 и ISO 269, прописују одговарајуће величине папира; серија ISO 269 C се обично наводи заједно са A и B величинама.

Све величине папира ISO 216, ISO 217 и ISO 269 (осим одређених омотница) имају исти однос ширине и висине, 2: 1, са заокруживањем у милиметарима. Овај однос има особину да, када се пресавије или исече на пола, задржава исти однос ширине и висине. Свака величина ИСО формата папира представља половину следећег формата по величини у истој серији.

Историја

ISO 216 и сродни стандарди су први пут објављени између 1975. и 1995. године:

  • ISO 216: 2007, дефинише A и B серију формата папира
  • ISO 269: 1985, дефинише C серију формата за коверте
  • ISO 217: 2013, дефинише RA и SRA серију сирових („необрезаних”) формата папира

Димензије A, B и C серије

ИСО/ДИН величине табака у милиметрима и у инчима
Величина A серија формата B серија формата C серија формата
мм инчи мм инчи мм инчи
0 0841 × 1189 33.1 × 46.8 1000 × 1414 39.4 × 55.7 0917 × 1297 36.1 × 51.1
1 594 × 841 23.4 × 33.1 0707 × 1000 27.8 × 39.4 648 × 917 25.5 × 36.1
2 420 × 594 16.5 × 23.4 500 × 707 19.7 × 27.8 458 × 648 18.0 × 25.5
3 297 × 420 11.7 × 16.5 353 × 500 13.9 × 19.7 324 × 458 12.8 × 18.0
4 210 × 297 08.3 × 11.7 250 × 353 09.8 × 13.9 229 × 324 09.0 × 12.8
5 148 × 210 5.8 × 8.3 176 × 250 6.9 × 9.8 162 × 229 6.4 × 9.0
6 105 × 148 4.1 × 5.8 125 × 176 4.9 × 6.9 114 × 162 4.5 × 6.4
7 074 × 105 2.9 × 4.1 088 × 125 3.5 × 4.9 081 × 114 3.2 × 4.5
8 52 × 74 2.0 × 2.9 62 × 88 2.4 × 3.5 57 × 81 2.2 × 3.2
9 37 × 52 1.5 × 2.0 44 × 62 1.7 × 2.4 40 × 57 1.6 × 2.2
10 26 × 37 1.0 × 1.5 31 × 44 1.2 × 1.7 28 × 40 1.1 × 1.6
A size illustration2 B size illustration2 C size illustration2

A серија

Формула која даје већу границу величине папира An у метрима и без заокруживања је геометријски низ:

Величина папира An тако има димензију

и област (пре заокруживања)

Мерење у милиметрима дуже стране An може се израчунати као

(заграде представљају функцију заокруживања на нижу вредност).

B серија

Мерење у милиметрима дуже стране Bn може се израчунати као

Постоји и некомпатибилна јапанска серија B коју JIS дефинише тако да има 1.5 пута већу површину од одговарајуће ЈИС серије (која је идентична серији ISO A). Дакле, дужине JIS B серије папира су 1.5 ≈ 1.22 пута више од папира серије A.

C серија

Мерење у милиметрима дуже стране Cn може се израчунати као

Спољашње везе

A0

Termin A0 ima više značenja.

A-0 sistem, prvi kompajler ikad razvijen za računar

ISO 216, A0 veličina papira

A1

Termin A1 ima više značenja.

A1 (Italija)

A1 (Švajcarska)

Auto-put A1

Auto-put A1 (Hrvatska)

A1 televizija

Adenozinski A1 receptor

ISO 216, A1 veličina papira

Државни пут IА реда А1

Шаблон:RFC1, enzim

A2

Termin A2 ima više značenja.

Alfa-2 adrenergički receptor

Apolipoprotein A2

ISO 216, A2 veličina papira

A2 regulatorna sekvenca

Државни пут IА реда А2

A3

Termin A1 ima više značenja.

Adenozinski A3 receptor

ISO 216, A1 veličina papira

A3 regulatorna sekvenca

A4

Termin A4 ima više značenja.

A4, tip nerđajućih čelika

ISO 216, A4 veličina papira

A6

Termin A6 ima više značenja.

ATC kod A06, laksativi

ISO 216, A6 veličina papira

Ауто-пут 6 (Њемачка), њемачки државни ауто-пут А6 (Сарбрикен - Вајдхаус)

DIN (стандард)

DIN (нем. DIN Deutsches Institut für Normung e.V.) је немачки национални завод за стандардизацију и представник Немачке у европским и интернационалним организацијама за стандардизацију, као на пример ISO, CEN, IEC и CENELEC.

Тренутно постоји око тридесет хиљада DIN стандарда који покривају готово сваку технолошку област.

А5

Termin A5 ima više značenja.

A-kutija 5 insulinskog gena, regulatorna sekvenca

Aneksin A5, humani ćelijski protein

ISO 216, A5 veličina papira

Папир

Папир или хартија је танак слој целулоидних влакана најчешће правоугаоног облика који у већини случајева служи за штампање, писање или цртање по њему. Прави се разних облика и формата, као и разних боја.

Најбољи папир се прави од биљака које садрже много целулозе у својим влакнима или од крпа од природних материјала као што су памук и лан. Кинези су тврдили да им је јефтиније да производе хартију него свилу и да је она погоднија за писање од трака дрвета или бамбуса, нарочито за неке дугачке књиге. На западу је папир заменио пергамент као најпогоднија подлога за писање.

Процес прављења целулозног папира је развијен у Кини током раног 2. века, вероватно још 105. године. Значајну улогу у развоју папира је имао Цај Луен дворски евнух династије Хан. Постоје и ранији археолошки фрагменти папира који датирају из 2. века п. н. е. у Кини.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.