IS-IS

IS-IS (енгл. Intermediate System to Intermediate System) је мрежни протокол рутирања. Основна улога овог протокола је рачунање најкраће путање за мрежни пакет унутар аутономног система, а не између аутономних система. Због овога, IS-IS је интерни протокол рутирања IGP (енгл. Interior Gateway Protocol). Заснива се на Дајкстрином алгоритму.

Историја

Зачет од фирме DEC (енгл. Digital Equipment Corporation), прве спецификације протокола су биле публиковане 1987. године под стандардом ISO 10589. Овај документ је наново публикован у спецификацији RFC 1142[1].

У то време, IS-IS није имао никакву везу са Интернет протоколом (IP). Био је коришћен у OSI окружењу са CLNP протоколом (енгл. Connectionless Network Protocol) [2]. Две године након дефиниције подршке ИП стека у RFC 1195 1990., Cisco Systems је имплементирао Integrated IS-IS или Dual IS-IS [3]. Ова дуал-стек верзија подржава пренос оба типа пакета IP и CLNP.

IS-IS је кроз време доживео важна унапређења. Од 1999. IETF је преузео одговорност за његову стандардизацију. Два главна напретка која потичу од ове групе су: дефиницја структуре TLV (енгл. Type-Length-Value) и прецизна објашњења операционих функција[4], која су омогућила хомогеније имплеметације протокола. До тада су произвођачи имали већу слободу за различите интерпретације.

Зоне

IS-IS протокол је осмишљен да се користи у сложеним мрежама које се могу динамички развијати. Из тог разлога, аутономни систем, то јест IS-IS мрежни домен, организован је хијерархијски по зонама. То омогућава бољу контролу домена, мању табелу рута (мрежа) и самим тим брже функционисање рутера.

IS-IS зоне се могу сматрати као мали потскупови аутономног система. Притом, зоне су мрежни домени у техничком, а не административном смислу, јер нису резултат полиса, већ су једноставно граница једне групе рутера.

IS-IS рутер може функционисати унутар једне зоне или између више зона. Аналогија се може пронаћи у односу између IGP-EGP протокола рутирања. За разлику од OSPF рутера, IS-IS рутер припада једној и само једној зони.

Нивои

IS-IS рутер оперише y следећим нивоима:

  • Ниво 0 : рутирање са крајњим уређајем (на пример сервер) ES (енгл. End System)
  • Ниво 1 : (Н1) унутар зоне
  • Ниво 2 : (Н2) између зона
  • Ниво 3 : између мрежних домена, слично BGP протоколу

Већина имплементација овог протокола подржава само нивое 1 и 2. IS-IS рутер комуницира искључиво са рутерима који су у његовом нивоу. Рутери који имају улогу да оперишу у оба нивоа, означени су са Н1-2.

  • Функције Н1 рутера су ограничене на једну засебну зону. Пакети који су упућени ка мрежи ван зоне, усмерени су до првог Н1-2 рутера.
  • Рутирање међу зонама врши Н2 рутер. Он нема тополошке детаље унутар једне зоне.
  • Н1-2 рутер је посредник између рутера Н1 и Н2. Он поседује информације оба нивоа, има карактеристике и способности оба типа рутера.

Суседство

Сви рутери изграђују базе у којима су записане информације о топологији мреже. Рутери истог нивоа имају идентичну "мапу" мреже. Како би се ове тополошке базе изградиле, потребно је прво познавање непосредних веза. Тако се IS-IS рутер уз помоћ HELLO протокола прво упозна са својим директно везаним IS-IS суседима.

Непосредан IS-IS сусед мора бити истог нивоа. Такође, он дели исту мрежу (IP или CLNP). Другим речима, пакет од суседа до суседа пређе само један домен емисије.

HELLO

HELLO протокол има две основне улоге: откривање IS-IS суседа и одржавање суседских веза.

Стварање суседске везе се врши у три етапе:

  • Рутер А шаље прву HELLO поруку иницијације.
  • Прималац Б шаље потврду о првој примљеној поруци.
  • Коначно, иницијатор А потрвђује успостављену суседску везу трећим пакетом.

Структура HELLO пакета зависи од типа везе:

  • LAN Ниво 1
  • LAN Ниво 2
  • Point-to-Point

Псеудо чвор

No pseudo
Без псеудо чвора
Pseudo
Са псеудо чвором

IS-IS протокол подржава два типа мреже: локалну LAN мрежу и Point-to-Point мрежу.

На локалној мрежи типа Етернет сви рутери су досежни у једном кораку (скоку). Рутер треба да склопи суседске односе са свим рутерима који деле његов мрежни сегмент. Дакле, сваки рутер мора склопити n-1 веза, где n представља укупан број рутера. Ово је илустровано на слици Без псеудо чвора.

Могуће је оптимизовати укупан број конекција, тако што се сви суседски односи остварују преко једног "имагинарног" чвора, то јест имагинарног рутера (слика Са псеудо чвором). Овим везивањем на имагинарни рутер, смањује се број конекција: колико има рутера у мрежи, толико има и веза.

DIS

Designated system
DIS: Изабрани рутер као псеудо чвор

DIS (енгл. Designated Intermediate System) је изабрани IS-IS рутер чија је одговорност да врши додатне функције у име псеудо чвора. То значи да се процеси псеудо чвора врше на изабраном рутеру, паралелно са процесима овог домаћина.

До бирања DIS рутера долази на локалним мрежама (LAN) од самог покретања процеса IS-IS. У функцији највише подешеног приоритета, бира се одговорни рутер. У одсуству приоритета, узима се за критеријум највећа бројна величина MAC физичке адресе. Обзиром да су тополошке базе одвојене по нивоу (Н1 и Н2), тако се и одабир врши независно за сваки ниво. На пример, Н1-2 рутер може бити изабран два пута као DIS - у оба нивоа.

При свакој промени мрежне топологије, процес бирања се понавља. То значи да уколико се повеже нови рутер са већим приоритетом, он аутоматски преузима улогу одговорног рутера. Такође, уколико се одговорни рутер искључи из мреже, не постоји његов заменик који би преузео одговорност, већ се мора извршити нова селекција. Ове две карактеристике, преемптивност и непостојање заменика део су кључних разлика у односу на OSPF протокол.

Структура Пакета

IS-IS комуницира уз помоћ три типа пакета:

  • Hello
  • LSP
  • SNP

Структура сваког пакета је подељена у три поља TLV (енгл. Type / Length / Value):

  • Type: идентификује тип пакета
  • Length: величина података коју носи пакет
  • Value: садржи податке

Метрике

Четири метрике су дефинисане[1]:

  • Основна, подразумевана метрика (енгл. Default)
  • Закашњење (енгл. Delay) : кашњење пакета у преносу
  • Трошак (енгл. Expense) : монетарна вредност мрежног преноса
  • Грешка (енгл. Error) : вероватноћа појављивања грешке у преносу података

Од ових метрика, користи се пре свега основна метрика. Она се изражава у позитивном, целом броју и најчешће означава пропусни капацитет везе. Њена је вредност произвољно додељена IS-IS везама од стране администратора. Што је вредност мања, то значи да је веза боља.

Тополошка база података

Поред тога што IS-IS рутер ажурира информације о својим суседским везама, он такође дели те информације са свим другим рутерима из своје зоне (истог нивоа). Захваљујући овој расподели информација, изгради се тополошка база података. Та база је глобална визија мреже, једнака код свих рутера који су учествовали у њеном формирању. Уз помоћ Дајкстриног алгоритма, из ове се базе изведу засебне табеле рутирања, јединствене за сваки рутер.

LSP

LSP (енгл. Link-State Protocol Data Unit), то јест пакети стања везе, креирају и одржавају тополошке базе података. Од покретања протокола прво се врши истовремена емисија пакета. Она има за циљ да поплави зону (енгл. flooding) како би сваки рутер добио све тополошке податке.

Обзиром да је IS-IS подељен по нивоима, LSP пакети су одговорни за постојање две тополошке базе и деле се на:

  • LSP Ниво 1
  • LSP Ниво 2

LSP носи у себи више од пуке информације о стању везе. Он садржи идентификацију рутера, свој редни број пакета, свој животни век, као и руте (адресе мрежа) са њиховим метрикама.

SNP

Улога SNP пакета (енгл. Sequence Number Packets) је синхронизација топлошке базе података. Размењује се у следећим форматима:

  • CSNP (енгл. Complete Sequence Number Packets)
    • CSNP Ниво 1
    • CSNP Ниво 2
  • PSNP (енгл. Partial Sequence Number Packets)
    • PSNP Ниво 1
    • PSNP Ниво 2

CSNP, или комплетни SNP, служи за пренос свих заглавља тополошке базе података.

PSNP, или парцијални SNP, служи за:

  • захтев за новији LSP пакет
  • потврду о примљеном LSP пакету

Адресирање

Независно од протокола мреже (IP ili CLNP), IS-IS користи ISO адресирање. Од самог почетка, овај протокол рутирања је предвиђен за подршку великог адресног простора. Тако једна ISO адреса има 160 бита, што је за целих 32 бита више од IPv6 адресе.

NSAP

NSAP (енгл. Network Services Access Point) је мрежна адреса која на јединствен начин идентификује један систем OSI (енгл. Open Systems Interconnection). Подељена је у два семантичка дела: IDP и DSP [5]:

Ова основна подела адресе има хијерархијски значај:

Адреса је даље подељена у шест поља. Ово је представљено у табели испод:

Структура NSAP адресе
IDP DSP
AFI IDI HO-DSP SID NSEL
  • AFI (енгл. Authority Format Identifier) - административно тело које додељује адресу и формат IDI поља
  • IDI (енгл. Initial Domain Identifier) - OSI мрежни домен и тело које додељује DSP вредности

NET

Is sid
Идентификациони број IS-IS рутера

IS-IS рутер користи једну NET (енгл. Network Entity Title) адресу за идентификацију на мрежи. Ова виртуелна адреса нема никакву везу са физичким интерфејсима рутера (илустровано на графику десно).

NET адреса је заправо NSAP адреса чије NSEL поље носи x00 бајт - нула вредност. Ово је логично, обзиром да се ради о рутеру који не функционише у вишим слојевима ОСИ модела.

Интерна функција протокола

Следеће табеле, то јест базе података су изграђене у току операције IS-IS протокола:

  • Circuit Database : база физичких веза
  • Adjacency Database : база суседа (нивои 1 и 2)
  • Link State Database : тополошка база (нивои 1 и 2)
  • Shortest Paths Tables : привремене табеле које се користе током рачунања табеле рутирања
  • Forwarding Database : табеле рутирања

Операција протокола је организована у четири процеса:

  • Update process : стварање, подела и ажурирање тополошке базе
  • Forwarding process : усмеривање (рутирање) података
  • Receive process : прихватање података и у функцији њиховог типа, прослеђивање једном од два претходна процеса
  • Decision process : изградња табеле рутирања помоћу Дајкстриног алгоритма

Референце

  1. 1,0 1,1 RFC 1142
  2. ^ RFC 1195
  3. ^ Intermediate System-to-Intermediate System Protocol  [IP Routing] - Cisco Systems
  4. ^ Hannes Gredler, Walter Goralski. The Complete IS-IS Routing Protocol. Springer (December 2004). ISBN 1-85233-822-9 p.540
  5. ^ INTERNATIONAL STANDARD ISO/IEC 8348:2002

Види још

Buffalo buffalo Buffalo buffalo buffalo buffalo Buffalo buffalo

Buffalo buffalo Buffalo buffalo buffalo buffalo Buffalo buffalo граматички је правилна реченица у америчком енглеском језику, коришћена као пример да се покаже како хомоними и хомофони могу да се употребљавају за стварање компликованих лингвистичких конструкција. О овој реченици се расправљало у литератури у разним облицима још од 1967. године, када се иста појавила у књизи немачко-америчког логолога (креативног лингивсте) Дмитрија Боргмана под именом Иза језика: Авантуре у речи и мисли (енгл. Beyond Language: Adventures in Word and Thought).

Реченица користи три различита значења енглеске речи buffalo: 1. град Buffalo у америчкој савезној држави Њујорк; 2. неуобичајени глагол to buffalo, што значи „злостављати” или „застрашивати”; 3. сама животиња — buffalo (срп. „бизон”, „биво(л)”). Парафразирана, реченица може да се рашчлани тако да има следеће значење: „Бизони из Буфала, које бизони из Буфала злостављају, сами злостављају бизоне из Буфала.” (енгл. Bison from Buffalo, which bison from Buffalo bully, themselves bully bison from Buffalo.).

James while John had had had had had had had had had had had a better effect on the teacher

James while John had had had had had had had had had had had a better effect on the teacher реченица је у енглеском језику која се користи за демонстрирање лексичке вишесмислености и неопходности интерпункције, када интерпункција у својој писаној форми служи као замена за интонацију, нагласак и паузе манифестоване при говору.

У истраживањима процесирања информација у мозгу људи, ова реченица се користи да покаже како читаоци зависе од интерпункције да би се реченици дао смисао, поготово у контексу „скенирања” преко линија текста. Реченица је понекад представљена као слагалица, где онај ко решава мора да дода интерпункцију.

Пример се односи на два ученика, Џејмса и Џона, од којих се на тесту из енглеског тражи да опишу човека који је — у прошлости — [био] боловао од прехладе. Џон пише The man had a cold. (срп. досл. „Човек је имао прехладу.”), што учитељ оцељује као неисправно, док Џејмс пише исправно The man had had a cold. (срп. досл. „Човек је био имао прехладу.”). Како је Џејмсов одговор тачан, био је имао [тај одговор] бољи ефекат на учитеља.

Реченица може да се разуме много јасније додавањем интерпункције и истицањем појединих делова:

James, while John had had "had", had had "had had"; "had had" had had a better effect on the teacher.

Слободан превод на српски језик (узимајући у обзир да се у српском језику еквивалент енглеског „прошлог перфекта” (енгл. past perfect) — плусквамперфекат — веома ретко користи јер је архаичан и звучи неправилно, као и ограничења у превођењу) био би:

Џејмс, док је Џон био имао „имао”, био је имао „био имао”; „био имао” било је имало бољи ефекат на учитеља.

У сваком од пет парова речи had had (срп. „био имао”) у реченици изнад, први од парова је у глаголском времену плусквамперфекту (енгл. past perfect, pluperfect). Подвлачење речи назначава корисно наглашавање за интонацију, фокусирајући се на разлике у одговорима ученика, те напослетку идентификовању оног исправног.

Mrežni prekidač

Mrežni prekidač (engl. network switch), takođe poznat i kao čvor za prebacivanje (engl. switching hub) ili čvor za premošćavanje (engl. bridging hub) sa zvaničnim imenom MAC čvor (engl. MAC bridge), mrežni je računarski aparat koji na mreži spaja različite uređaje te paketno prima, obrađuje i prosleđuje podatke na konačni uređaj. Za razliku od manje naprednih mrežnih čvorova, mrežni prekidač prosleđuje podatke ka jednom ili više uređaja kome su isti potrebni, a ne emituje te podatke iz svakog od njegovih portova.Mrežni prekidač je multiportni mrežni premošćivać koji koristi hardversku adresu da obradi i prosledi podatke na povezani, OSI model sloja podataka (sloj 2). Prekidači takođe mogu obrađivati podatke u mrežnom sloju (sloj 3), tako što se uključuju dodatne funkcije koje najčešće koriste IP adrese za prosleđivanje paketa; ti prekidači poznati su kao prekidači trećeg sloja ili višeslojni prekidači. Pored najčešće upotrebe, mrežni prekidači se koriste za različite vrste mreža, uključujući Fibre Channel, Asynchronous Transfer Mode i InfiniBend. Prvi mrežni prekidač otkrila je 1990. kompanija Kalpana.

OSPF

OSPF (енгл. Open Shortest Path First) у информатици (мрежним комуникацијама), представља интерни, протокол рутирања стања линка. OSPF је бескласни протокол рутирања који је увео концепт поделе аутономног система на зоне зарад веће скалабилности. Развој OSPF протокола започет је 1987. године када је организација IEEE (енгл. Institute of Electrical and Electronics Engineers) формирала радну групу која већ 1989. даје спецификације прве верзије OSPFv1 објављене у деокументу RFC 1131. 1991. године у време када ИСО ради на својој верзији протокола рутирања стања линка IS-IS, IEEE објављује технички побољшану верзију OSPFv2 да би касније након низа измена 1999. изашла и трећа верзија OSPFv3 за IPv6 протокол ажурирана 2008. године у документу RFC 5340.

That that is is that that is not is not is that it it is

That that is is that that is not is not is that it it is секвенца је речи у енглеском језику која демострира синтаксичку вишесмисленост. Користи као пример који илуструје важност правилне интерпункције.Низ може да се схвати као један од двају низова, од којих сваки представља четири засебне реченице; уводећи знакове интерпункције то игледа овако:

That that is, is. That that is not, is not. Is that it? It is.

That that is, is that that is. Not is not. Is that it? It is.

Слободни превод, узимајући у обзир то да је немогуће постићи исти ефекат као у енглеском језику због ограничења у превођењу, био би:

То што јесте, јесте. То што није, није. Је ли то то? Јесте.

То што јесте, јесте то да јесте. Не је не. Је ли то то? Јесте.

Овиме се повезује једноставна „филозофска” изрека у стилу Парменида да све што јесте — јесте, а да било шта што не постоји — није. Фраза је записана у Бруеровом речнику фразе и басне (енгл. Brewer's Dictionary of Phrase and Fable).Ова фраза такође се појавила и у америчком филму Чарли (енгл. Charly), написана да би се главном лику — Чарлијевом наставнику — демонстрирала интерпункција, у сцени где жели да се покаже како је хируршка операција направљења да се лик учини паметнијим успела.

Yeah Yeah Yeahs

Yeah Yeah Yeahs su njujorški rok sastav okupljen 2000. godine. Njihova muzika je mešavina retro rok zvuka i žestokih rok/pank gitara sa sintetizovanim zvukovima i nekad vrištećim, nekontrolisanim ili ponekad mirnijim, bluz vokalom.

Азијски део Русије

Азијски део Русије може се поистоветити и са облашћу Сибир, мада се руски Далеки исток са Владивостоком често не сматра делом Сибира. Азијски део Русије односи се на средишњи и источни део Руске Федерације, који се налази на азијском континенту и покрива површину од 13.115.000 km². Западну границу ка европском делу земље чине планина Урал, река Урал.

Азијски део Русије је више од 3 пута већи од европског, али у њему живи свега 22% становништва Русије или око 32 милиона људи, па је и густина нижа од државног просека (густина 2,44 ст./км²) и једна је од најмањих густина на свету. Највећи градови овог дела Русије су Новосибирск и Јекатеринбург, трећи и четврти град по величини у земљи, после далеко већих Москве и Санкт Петербурга у европском делу земље. Остали значајнији и већи градови у Азијском делу Русије су Омск , Краснојарск , Ангарск , Хабаровск , Владивосток , Јакутск , Магадан ..

Вештица из Блера

Вештица из Блера је амерички психолошки и "пронађени-снимак" хорор у режији Данијела Мајрика и Едуарда Санћеза. Радња филма се заснива на измишљеној причи о три студента (Хедер Донахју, Мајкл К. Вилијамс и Џошуа Леонард) који су се изгубили у шуми Блек Хилс, док су снимали документарац о урбаној легенди о вештици из Блера. Њих троје су нестали, али је њихова опрема нађена, заједно са снимком који су снимили, годину дана касније. Управо тај снимак је представљен гледаоцима.Радња филма се одвија у шуми која се налази близу измишљеног града, данас на месту Баркитсвајла у Мериланду, а време радње је 1994. година.

Европски део Русије

Европски део Русије односи се на западни део Руске Федерације, који се налази на европском континенту и покрива површину од 3.960.000 km² или око 40% саме Европе. Источну границу ка азијском делу земље чине планина Урал, река Урал и граница са Казахстаном, чији крајње западни и веома мали део припада Европи.

Европски део Русије је више од 3 пута мањи од азијског, али у њему живи 78% становништва Русије (у односу на податке пописа из 2002. године то представља 113 милиона становника), па је и густина виша од државног просека (густина 27 ст./км²). Ту се налазе и два највећа и најважнија града у држави, Москва и Санкт Петербург.

Овом појму је близак историјски појам "Европске Русије", који се користио у Руском царству за означавање свих подручја насељеним Источним Словенима под управом царства, обухватајући и данашњу Белорусију и већи део Украјине.

Затворен предњи нелабијализован самогласник

Затворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је i, и одговарајући X-SAMPA симбол је i.

Метода потенцијала чворова

У анализи електричних кола, метода потенцијала чворова је метода за одређивање напона (потенцијалне разлике) између чворова (тачака где се везују гране кола или елементи) у електричном колу у односу на струје грана у колу.У анализи електричних кола користећи Кирхофове законе, може се користити метода потенцијала чворова користећи Први Кирхофов закон или метода контурних струја која користи други Кирхофов закон. Метода потенцијала чворова даје једначину за сваки чвор захтевајући да збир струја грана ка том чвору буде једнак 0. Струје грана кола су записане у односу на напоне чворова. Као последица, свака релација везана за грану кола мора да има једначину која је функција напона. На пример, за отпорник, Ibranch = Vbranch * G, где је G (=1/R) адмитанса (кондуктанса) отпорника.

Методу потенцијала чворова је могуће користити када све гране елемената у електричном колу имају адмитансу коју је могуће одредити. Метода потенцијала чворова производи мали број једначина за електрично коло, које могу бити решене ручно уколико је електрично коло мало, или брзо решене користећи линеарну алгебру и компјутер. Због малог броја једначина, многи програми за симулацију електричних кола (СПАЈС) користе методу потенцијала чворова за решавање кола. Када елементи немају адмитансу коју је могуће одредити, уопштенији облик методе потенцијала чворова (модификована метода потенцијала чворова) може да се искористи за решавање.

Иако се многи једноставни примери методе потенцијала чворова фокусирају на линеарне елементе, комплексније нелинеарне мреже такође могу да се реше користећи Њутнову методу како би претвориле нелинеарни проблем у скуп линеарних проблема.

Протокол рутирања

Протокол рутирања (енгл. Routing protocol) представља сет правила којим рутери динамички размењују информације о путањама (рутама) којима пакет треба да се креће да би досегао жељену дестинацију. Када се догоди нека измена у топологији рачунарске мреже, најближи рутер код кога се десила промена, записује је у своју табелу рутирања, а потом протоколи рутирања покрећу механизме којима се информација о промени у топологији прослеђује осталим уређајима у мрежи. На овај начин рутери динамички ажурирају своје табеле рутирања. Ови протоколи припадају слоју мреже референтног ОСИ модела.

Слој мреже

Слој мреже (енгл. Network Layer) је трећи ниво ОСИ референтног модела. Описује протоколе и сервисе који обезбеђују идентификацију крајњих корисника мреже, као и путање (руте) између њих. Протоколи овог слоја врше функције као што су: енкапсулација, адресирање, рутирање и депаксулација и задужени су за достављање пакета информација између идентификованих корисника. Најзначајнији мрежни протокол IPv4/IPv6 интернет протокол припада овом слоју.

Турска интервенција у Сирији

Турска војна интервенција у Сирији, под шифром Операција Штит Еуфрата (Турски: Fırat Kalkanı Harekâtı), у току је прекогранична операција турске војске и савезничких група у сиријском грађанском рату. Операције су у току у подручју између реке Еуфрата на истоку и на подручју побуњеника који су држали територију око града Азаз на западу. Турска војска подржава сиријске побуњеничке групе, од којих су неке користиле Слободну сиријску армију у борбама против снага Исламске државе Ирака и Леванта (ИСИЛ) као и против сиријских демократских снага (СДФ) од 24. августа 2016. године.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.