HTML

HTML (енгл. Hyper Text Markup Language, језик за означавање хипертекста) је описни језик специјално намењен опису веб страница. Помоћу њега се једноставно могу одвојити елементи као што су наслови, параграфи, цитати и слично. Поред тога, у HTML стандард су уграђени елементи који детаљније описују сам документ као што су кратак опис документа, кључне речи, подаци о аутору и слично. Ови подаци су општепознати као мета подаци и јасно су одвојени од садржаја документа.

Актуелна верзија стандарда је HTML 4.01, а сам стандард одржава Конзорцијум за Веб (W3C, World Wide Web Consortium).

HTML
HTML5 logo and wordmark
HTML5 лого
Оригинални називенгл. HTML
Изговара сеха-те-ем-ел
Појавио се1991.
Аутор(и)WWW конзорцијум
ДијалектиXHTML
Веб-сајтw3.org/html/

Историја

HTML је настао упрошћавањем SGML (Standard Generalized Markup Language, стандардизовани уопштени језик за означавање) стандарда са сврхом описа документа који се објављују на вебу.

У почетку је био прилично ограничен што се означавања садржаја тиче и пружао је углавном елементарне ствари за означавање и форматирање текста (параграфи, наслови, цитати итд.). Како је веб растао тако је расла и потреба за богатијим садржајем те је у том смеру развијан и HTML стандард. Тада су стандарду додате елементи за опис табела, слика, слојева, напредно форматирање текста итд.

Спецификације

  • HTML 2.0 – (RFC 1996)
  • HTML 3.2 – 14. јануар 1997,
  • HTML 4.0 – 18. децембар 1997,
  • HTML 4.01 (мање измене) – 24. децембар 1999,
  • ISO/IEC 15445:2000 („ISO HTML“, базирано на HTML 4.01 Strict) – 15. мај 2000.
  • HTML 5 – 22. јануар 2008 (још увек у развоју)

HTML као језик

Дефиниција типа документа

Сви HTML документи би требало да почињу са дефиницијом типа документа DTD, Document Type Definition који прегледачу дефинише по ком стандарду је документ писан.

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

Овај код говори прегледачу да је документ писан по строгом HTML 4.01 стандарду. Овај конкретан стандард искључује коришћење презентационих елемената да би се што боље одвојила презентација од садржаја.

Синтакса

Основ HTML-а представљају етикете (енгл. tags - етикете, налепнице или ознаке)[1] и атрибути. Етикете могу бити просте, облика (<Х>), када служе за маркирање и сложене, када се користе као ограђивачи (<X> и </X>) за делове текста између њих. Свака етикета представља посебну команду[1], којом се одређени део документа одваја од остатка примењујући правила дефинисана самом етикетом. Атрибути се налазе унутар сложених ознака и садрже додатне информације о начину приказивања и понашању означеног дела документа. Атрибути се смештају између знакова навода.[2] Интернет прегледач игнорише непознате атрибуте и елементе и не прави разлику између великих и малих слова (енгл. case insensitive).[3] Он текст аутоматски прелама према ширини блока или прозора, правећи нове редове ако је потребно.[2]

Пример:

<p>Текст параграфа.</p>
 
<p align="right">Текст параграфа</p>

У првом примеру се одабрани део означава као параграф. У другом примеру, користи се атрибут за поравнавање параграфа надесно.

Структура документа

HTML документи се састоје из два основна дела: оног који описује документ и начин на који треба да буде представљен и дела који представља садржај документа. Информације које описују документ се смештају између ознака за заглавље документа <head>,</head>. У оквиру заглавља поставља се наслов документа између ознака <title>,</title>, док се сам садржај смешта између ознака <body>,</body>. Ова три елемента заједно са ознакам <html>,</html> чине минимилану структуру HTML документа.[4]

Пример:

<!DOCTYPE HTML>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8">
    <title>Наслов документа</title>
</head>
<body>
     <h1>Пример документа</h1>
     <p>Ово је пример једног простог HTML документа.</p>
</body>
</html>

Коментари

Коментари у оквиру HTML кода, који се не приказују помоћу интерент прегледача пишу се између ознака <!-- и -->.[5]

Пример:

<!-- Ово је коментар -->

Елементи

  • <br> — ознака за нови ред (енгл. break line), ради се о простој ознаци, која има само почетак, нема ознаке за крај.[6]
  • <hn> ... </hn> — ознака за наслов (енгл. heading). n може узети вредности од 1 до 6. Користи атрибуте глобалног типа.[7] Што је наслов већег нивоа (што је мањи број), то ће оно бити истакнутије приказано.[2]
<h1>Наслов величине 1</h1><h2>Наслов величине 2</h2><h3>Наслов величине 3</h3><h4>Наслов величине 4</h4><h5>Наслов величине 5</h5><h6>Наслов величине 6</h6>
  • <p>...</p> или само <p> ознака за нови пасус (енгл. paragraf)[8]
  • <ul> ... </ul> неуређена листа (енгл. unordered list), са елементима листе (енгл. list item) <li>...</li>[9]
<ul>
  <li>Елемент 1</li>
  <li>Елемент 2</li>
</ul>
  • <оl> ... </оl> уређена листа (енгл. ordered list) са редним бројевима испред елемената листе <li>...</li>, где је могуће поставити атрибут start="почетни редни број"[9]
<ol start="5">
  <li>Елемент 5</li>
  <li>Елемент 6</li>
</ol>
  • табела (енгл. table) се пише помоћу ознака <table></table>, између којих могу стајати: ознаке за редове (енгл. rows) <tr></tr>, колоне, односно податке у табели (енгл. table data) <td></td> и заглавља за колоне (енгл. table header) <th></th>[10]
<table border="2">
  <tr>
       <td>ред 1, колона 1</td>
        <td>ред 1, колона 2</td>
   </tr>
   <tr>
        <td>ред 2, колона 1</td>
        <td>ред 2, колона 2</td>
   </tr>
</table>
  • одељак <div> служи као контејнер за груписање других елемената. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова великим блоковима елемената.[11]
  • контејнер <span i div> за текст. Када се користи са CSS служи за постављање заједничких атрибута стилова за текстове.[11]
  • хипервеза или веза (енгл. hyperlink) за реч, групу речи или слику. Притиском на дату везу врши се скок на други документ или други део истог документа. Реализује се помоћу ознаке <а>. Најважнији атрибут за везу је href у коме се одређује документ на коју треба скочити. „Веза“ може бити апсолутна ("http://sr.wikipedia.org/HTML" target="_blank">веза на Википедију), релативна у у односу на постојећи документ, при чему датотека мора да буде на истом серверу, или скок на неку ознаку у оквиру постојећег документа (”#Елементи”).[12] Такође, могуће је поставити и атрибут target којим се одређује да ли ће се документ отворити у истом прозору ("_self") у новом прозору ("_blank"), родитељском прозору ("_parent" frame), датотеку главног прозора ("_top" - frame) или у прозору који се наведе у овом атрибуту. Ако се не постави ни једна вредност атрибута, отвара се у истом прозору.[13]
<a href="http://sr.wikipedia.org/" target="_blank">веза на Википедију</a>
  • слика (енгл. image) <img src="URL адреса слике" alt="алтернативни текст за слику" height="висина у пикселима" width="ширина у пикселима" ismap="ismap"> приказује се на страници преко URL адресе[14], нема ознаку за крај.[2] Опција ismap се наводи када је слика на страни сервера, када је потребно одредити област слике на којој је извршен клик, при чему се коорденате шаљу на сервер.[14] Ако је слика-мапа на страни клијента, користи се опција usermap.[15]
<img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/bc/Wiki.png" alt="Википедија">
  • <b>подебљана слова</b> (енгл. bold)[8]
  • <i>искошена - курзив слова</i> (енгл. italc)[8]
  • <u>подвучен текст</u> (енгл. underline)[8]
  • <del>прецртана слова</del> (енгл. struckthrough)[16]
  • <big>велика слова</big> (енгл. big)[16]
  • <small>мала слова</small> (енгл. small)[16]
  • <sup>горњи индекс</sup>(енгл. superscripted)[16]
  • <sub>доњи индекс</sub> (енгл. subscripted)[16]
  • <code>текст компјутерског кода</code> (енгл. computer code)[16]
  • <pre>...</pre> дословни пренос текста, онако како је унет (енгл. preformatting)[16]

Референце

  1. 1,0 1,1 „glsobe: tag, Приступљено 18. 11. 2012.” (на језику: (на језику: српски)). Sr.glosbe.com. Приступљено 12. 3. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „ПМФ, Ниш - Увод у веб програмирање: HTML, др Млан Б. Тасић, предавања, Приступљено 18. 11. 2012.”. Pmf.ni.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  3. ^ „Математички факултет Универзитета у Београду - Предавања: Увод у језик HTML, септембар 2000, Приступљено 18. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  4. ^ „Математички факултет Универзитета у Београду - Предавања: Структуирање текста, септембар 2000, Приступљено 18. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 6. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  5. ^ dev.w3.org - html5: comments, 11. 10. 2012, Приступљено 19. 11. 2012. 2012 (на језику: енглески)
  6. ^ dev.w3.org html5: br – line break, 11. 10. 2012, Приступљено 19. 11. 2012. 2012 (на језику: енглески)
  7. ^ dev.w3.org - html5: h1 – heading, 11. 10. 2012, Приступљено 19. 11. 2012. (на језику: енглески)
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Informatica Argentina: HTML, Приступљено 23. 11. 2012. (на језику: шпански)
  9. 9,0 9,1 „lists, Приступљено 23. 11. 2012.”. tizag. 21. 5. 2007. Приступљено 12. 3. 2013.
  10. ^ „HTML Tables, Приступљено 23. 11. 2012.”. w3schools. Приступљено 12. 3. 2013.
  11. 11,0 11,1 „blocks, Приступљено 24. 11. 2012.”. w3schools. Приступљено 12. 3. 2013.
  12. ^ „Математички факултет Универзитета у Београду - Предавања: Хипер везе, септембар 2000, Приступљено 24. 11. 2012.”. Poincare.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 6. 2013. Приступљено 12. 3. 2013.
  13. ^ „HTML target Attribute, Приступљено 24. 11. 2012.”. w3schools. Приступљено 12. 3. 2013.
  14. 14,0 14,1 w3schools: HTML <img> Tag, Приступљено 29. 11. 2012. (на језику: енглески)
  15. ^ w3schools.com: HTML <img> usemap Attribute, Приступљено 29. 11. 2012. (на језику: енглески)
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 „HTML Tutorial, Приступљено 23. 11. 2012.”. tizag. 21. 5. 2007. Приступљено 12. 3. 2013.

Види још

Спољашње везе

Diskogs

Diskogs (engl. Discogs) je veb-sajt i baza podataka koja sadrži informacije o muzičarima, njihovim diskografijama, albumima, singlovima i svim ostalim objavljivanjima. Veb stranica je nastala u oktobru 2000. godine, a osnovao ju je DJ i programer Kevin Levandovski. Vlasnik sajta Diskogs je firma Zink midija ink. koja se nalazi u Portlandu, Oregonu, Sjedinjenim Američkim Državama.

Јаваскрипт

Јаваскрипт или Џаваскрипт (енгл. JavaScript) је динамичан, слабо типизиран и интерпретиран програмски језик високог нивоа. Стандардизован је по ЕКМАСкрипт спецификацији језика. Поред HTML-а и CSS-а, Јаваскрипт је једна од три водеће технологије за дефинисање садржаја на Вебу; већина веб-сајтова користи Јаваскрипт а сви модерни веб-читачи га подржавају без потребе за инсталирањем додатака. Комбинован са HTML језиком и CSS-om Јаваскрипт чини DHTML (Dynamic HTML). Јаваскрипт је језик заснован на прототиповима са функцијама првог реда, што га чини језиком вишеструке парадигме који подржава објектно-оријентисани, императивни и функционални начин програмирања. Садржи АПИ за рад са текстом, низовима, датумима и регуларним изразима, али не и улазно/излазне функционалности, као што су повезивање, складиштење података или графичке функционалности, за шта се ослања на окружење у коме се извршава.

Иако се на први поглед може рећи да Јаваскрипт има одређене сличности са програмским језиком Јава, као што су назив, синтакса и стандардне библиотеке, они су два потпуно различита програмска језика која се значајно разликују у свом дизајну. На програмски језик Јаваскрипт највише су утицали језици као што су Селф и Scheme.Јаваскрипт се поред Веба користи и у другим окружењима, као што су PDF документи, Веб-читачи за специфичне веб-сајтове (енгл. site-specific browsers) и десктоп виџети (енгл. widget). Нове и знатно брже Јаваскрипт виртуелне машине и платформе засноване на њима, популаризовале су Јаваскрипт за израду веб апликација на серверској страни. На клијентској страни, програмери најчешће имплементирају Јаваскрипт као интерпетирани језик, али све више новијих веб-читача обавља just-in-time компајлирање. Јаваскрипт се још користи и за развој видео игара, десктоп и мобилних апликација као и у мрежном програмирању на серверској страни са извршним окружењима као што је Node.js.

ЈС припада ОО парадигми, јер програмер не дефинише само тип података, него и врсту операција (функција) које се могу применити на структуре података. На овај начин, структура података постаје објекат који укључује и податке и функције. Поред тога, програмери могу да креирају односе између једног и другог објекта. На пример, објекти могу да наследе карактеристике од других објеката. Скриптни је језик, јер се састоји од серије команди које се очитавају у интерпретеру, а да се предходно не компајлира садржај. Односно не преводи се у машински језик, него се команде директно „читају” из кода (изворног кода или бајтовског кода). Због ове карактеристике ЈаваСцрипт се извршава на страни корисника (client side), тј. на рачунару на којем је покренут садржај са Јаваскриптом. Сам по себи, HTML дозвољава посетиоцу да пошаље податке ка серверу на обраду. Нажалост, ако ти подаци нису валидни цео процес се мора поновити све док се не унесу валидни подаци. Ово је један од основних разлога настанка Јаваскрипта који проверава веродостојност података на клијентовом прегледачу и тако олакшава посао на вебу.Јаваскрипт је најпопуларнији скриптни језик на Интернету којег подржавају сви познатији прегледачи (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Netscape, Opera, Safari). Неке примене ЈС су:

Јаваскрипт даје HTML дизајнерима алат за програмирање - HTML аутори обично нису програмери, али Јаваскрипт је скриптни језик са веома једноставном синтаксом.

Јаваскрипт може да динамички унесе код у HTML страну,

Јаваскрипт може да реагује на догађаје - Јаваскрипт може да се подеси тако да се изврши кад се нешто деси, нпр. кад се страна учита или кад корисник кликне на HTML елемент,

Јаваскрипт може да прочита или испише HTML елементе - Јаваскрипт може да прочита и да промени садржај HTML елемента,

Јаваскрипт може да се користи за проверу исправности унетих података - Јаваскрипт може да се користи за проверу исправности података унетих у форму, да провери исправност података пре него што се пошаљу серверу,

Јаваскрипт може да се користи за детектовање броwсер-а корисника - у зависности од браузера, учитава се страна специјално дизајнирана за тај браусер,

Јаваскрипт може да се користи за креирање кукија - Јаваскрипт може да се користи за чување и враћање информација о рачунару посетиоца, итд.

Њујорк тајмс

Њујорк тајмс (енгл. The New York Times) је њујоршки дневни лист. Председник компаније је до 2012. био Артур Оукс Салзбергер млађи. Сматра се највећим градским новинама у САД. Ужива надимак „Седа дама“ због свог старомодног изгледа и стила, а често га наводе као национални новински ауторитет, што значи да се често наводи као службена и ауторитативна референца за савремене догађаје. Основан је године 1851, а до сада је освојио 127 Пулицерових награда, више него иједан други лист. Тајмс је рангиран као 18. у свету по циркулацији и 3. у САД Име му се често скраћује на Тајмс, због чега га често мешају са лондонским Тајмсом.

Лист је у власништву компаније Њујорк тајмс, којом се јавно тргује и коју контролише фамилија Шулцбергер путем структуре деоница дуалне класе. Лист је био у поседу ове породице од 1896; А. Г. Шулцбергер, издавач листа, и његов отац, Артур Шулцбергер, председавајући компаније, су четврта и пета генерација ове фамилије која руководи овим листом.

Џејмс Рејнвотер

Лео Џејмс Рејнвотер (енгл. Leo James Rainwater, 9. децембар 1917. – 31. мај 1986.) био је амерички физичар, који је 1975. године, заједно са Огеом Нилсом Бором и Беном Ројом Мотелсоном, добио Нобелову награду за физику „за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој зависности”.

Абдус Салам

Мухамед Абдус Салам (енгл. Mohammad Abdus Salam, 29. јануар 1926. – 21. новембар 1996.) био је пакистански физичар, који је 1979. године, добио Нобелову награду за физику „за допринос теорији јединствене слабе и електромагнетске интеракције елементарних честица”.

Артур Леонард Шаулоу

Артур Леонард Шаулоу (енгл. Arthur Leonard Schawlow, 5. мај 1921. – 28. април 1999.) био је амерички физичар, који је 1981. године, добио Нобелову награду за физику „за допринос развоју ласерске спектроскопије”.

Артур Макдоналд

Артур Брус Макдоналд (енгл. Arthur Bruce McDonald, 29. август 1943.) је канадски астрофизичар, који је 2015. године, заједно са Такакијем Каџитом, добио Нобелову награду за физику „за откриће осцилације неутрина које показују да неутрини имају масу”.

Густаф Дален

Нилс Густаф Дален (шведски: Nils Gustaf Dalén, 30. новембар

1869. – 9. децембар 1937.) био је шведски индустријалац и добитник Нобелове награде за физику. Добио је Нобелову награду за

физику 1912. године за свој „изум аутоматских регулатора који се користе у

сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака”.

Задужбина за слободни софтвер

Задужбина за слободни софтвер (енгл. Free Software Foundation) је невладино, непрофитно удружење које је основао Ричард Столман октобра 1985. године са намером да се подржи покрет за слободан софтвер, поготово ГНУ пројекат. Од оснивања до половине 90-их година је организација од прилога финансирала програмере који су радили на развоју слободног софтвера. После тога је организација променила стил рада и подржава и пропагира покрет за слободан софтвер и заједницу за слободни софтвер.

Ова организација покреће и подржава кампање које имају за циљ промоцију слободног софтвера као и кампање против софтверских патената и против америчког закона о управљању дигиталним правима, кога многи зову закон о управљању дигиталним ограничењима.

Задужбина на свом сајту истиче листу ГНУ/Линукс дистрибуција које подржава.

Слободан СофтверДа би се софтвер смарао слободним, корисник треба да има:

Слободу покретања програма за било коју сврху.

Слободу проучавања рада програма, са правом прилагођења својим потребама. Предуслов је приступ изворном коду.

Слободно умножавање и расподела програма, ради зближавања слободном софтверу.

Слободу измене, побољшавања програма и јавно објављивање измена, како би цела заједница имала корист. Предуслов је приступ изворном коду.

Каскадни стилски листови

CSS (енгл. Cascading Style Sheets) је језик форматирања помоћу ког се дефинише изглед елемената веб-странице. Првобитно, HTML је служио да дефинише комплетан изглед, структуру и садржај веб-странице, али је од верзије 4.0 HTML-а уведен CSS који би дефинисао конкретан изглед, док је HTML остао у функцији дефинисања структуре и садржаја.

Кенет Г. Вилсон

Кенет Гедес Вилсон (енгл. Kenneth Geddes Wilson, 8. јун 1936. – 15. јун 2013.) био је амерички теоријски физичар, који је 1982. године, добио Нобелову награду за физику „за теорију критичних феномена у вези са фазним прелазима”.

Леон Купер

Леон Нил Купер (енгл. Leon Neil Cooper, 28. фебруар 1930.) је амерички физичар, који је 1972. године, заједно са Џоном Бардином и Џоном Шрифером, добио Нобелову награду за физику „за заједнични развој теорије суперпроводника, познатијој као BCS-теорија”.

Макото Кобајаши (физичар)

Макото Нагоја (јап. 小林 誠, 7. април 1944.) је јапански физичар, који је 2008. године, добио Нобелову награду за физику „за откриће порекла нарушене симетрије која предвиђа постојање најмање три фамилије кваркова у природи”.

Мартин Луис Перл

Мартин Луис Перл (енгл. Martin Lewis Perl, 24. јун 1927. – 30. септембар 2014.) био је амерички физичар, који је 1995. године, добио Нобелову награду за физику „за откриће τ-лептона” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона”.

Такаки Каџита

Такаки Каџита (јап. 梶田 隆章, 9. март 1959.) је јапански физичар, који је 2015. године, заједно са Артуром Макдоналдом, добио Нобелову награду за физику „за откриће осцилације неутрина које показују да неутрини имају масу”.

Тајм (часопис)

Тајм (енгл. Time) недељни је амерички часопис. Европско издање (Тајм Европа) излази у Лондону и дистрибуира се по Блиском истоку и Африци, а од 2003. и Латинској Америци. Азијско издање (Тајм Азија) има седиште у Хонгконгу. Средиште канадског издања је у Торонту. Јужнопацифичко издање, које покрива Аустралију, Нови Зеланд и пацифичка острва, има седиште у Сиднеју.

Фејсбук

Фејсбук (енгл. Facebook) је веб-сајт који служи као сервис за друштвену мрежу. Почео је са радом 4. фебруара 2004. године. Овај интернет сајт, на који се свако може регистровати, налази се у власништву истоименог предузећа (Facebook, Inc.) које и управља њиме. Његови корисници се могу придруживати у мреже које су организоване по градовима, радним местима, школама и регионима, како би се повезали и комуницирали с другим људима. Такође, људи могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и постављати нове податке у своје профиле како би обавестили пријатеље о себи.

Фејсбук је створио Марк Закерберг док је био студент на Универзитету Харвард.

Првобитно, чланство на овом сајту било је дозвољено само студентима са Харварда, да би се касније проширило на студенте са свих колеџа који су чланови Ајви лиге (енгл. Ivy League).

После неког времена, чланство је омогућено свим студентима и средњошколцима, а на крају је омогућено свим особама које имају 13 или више година. Према подацима са сајта, Фејсбук данас има око 750 милиона активних корисника широм света.

У неким земљама, као што су Сирија, Кина, Вијетнам, и Иран, приступ сајту је повремено блокиран.

Један од проблема је представљало поштовање приватности корисника, које је неколико пута доведено у питање. Неколико Закербергових бивших колега студената је поднело тужбе против Фејсбука, тврдећи да су им изворни код и друга интелектуална својина украдени.

Фудбалска репрезентација Бразила

Фудбалска репрезентација Бразила (порт. Seleção Brasileira de Futebol) национални је фудбалски тим који представља Бразил у међународним такмичењима; под контролом је фудбалског савеза Бразила (CBF), владајућег тијела за фудбал у Бразилу. Члан је ФИФА од 1923, док је члан КОНМЕБОЛ-а од 1916. године.

Бразил је најуспјешнија репрезентација на Светском првенству, главном међународном фудбалском такмичењу, које су освојили пет пута: 1958, 1962, 1970, 1994 и 2002. године.

Бразил је једина репрезентација која је учествовала на сваком Светском првенству, без изузетака, као и без учешћа у било каквом плеј офу, тј баражу. Бразил је најуспешнија репрезентација на Купу конфедерација, са четири титуле: 1997, 2005, 2009. и 2013. године.

У Ело рангирању, покренутом 1962. Бразил је на првом месту са најбољим просечним ранкингом и на трећем месту са највећим ранкигом икада, иза Мађарског златног тима и Немачког тима из 2014. Многи коментатори, фудбалски експерти и бивши фудбалери сматрају бразилски тим из 1970. године најбољим фудбалским тимом икада, док се и остали бразилски тимови налазе при врху листе најбољих икада, као на пример бразилски тим из периода 1958—1962, са почасним помињањем тима из 1982.Бразил је једина репрезентација која је Светско првенство освојила на четири различита континента: једном у Европи (1958), једном у Јужној Америци (1962), двапут у Северној Америци (у Мексику 1970 и у САД 1994 и једном у Азији (2002. Заједно са Немачком, Аргентином и Француском, Бразил је једина репрезентација која је освојила сва три међународна такмичења под ФИФА организацијом: Светско првенство, Куп конфедерација и Олимпијске игре; све четири репрезентације су такође освојиле своја континентална првенства. Такође, са репрезентацијом Шпаније дели рекорд од 35. утакмица без пораза заредом. Честа је изрека везана за фудбал: „Енглези су га измислили, Бразилци су га усавршили“

Шуџи Накамура

Шуџи Накамура (јап. 中村 修二, 22. мај 1954.) је амерички електротехничар јапанског порекла, који је 2014. године, заједно са Хирошијем Аманом и Исамуом Акасакијем, добио Нобелову награду за физику „због изума новог, енергетски ефикасног и еколошког извора светлости — светлеће диодекоја емитује плаву светлост”.

Производи и
стандарди
Организације
Софтвер
Конференције
ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.