H.264

H.264 је начин кодовања видео материјала који је нашао велику примену. У основи настао је као еволуција МПЕГ-4 начина кодовања.

Развојем нових технологија, дошло је до идеја да се телекомуникационе структуре користе за транспорт видеа. Видео представља један од најзахтевнијих сегмената у модерним телекомуникацијама. Основни проблем је неопходни капацитет телекомуникационих ресурса за пренос видеа. Зато су се 90-их година ужурбано развијали многи поступци за компресију видео матерјала, како би се његова величина смањила на потребну меру.

Сви компресиони поступци, па и Н.264, обилато користе несавршености људског видног система, као и одређене особине слике. Тако добијамо компресију величине и до 100 пута.

Н.264 је у себи укључио нека нова унапређења. То су пре свега деблокирајући филтри који омогућују да се оштре ивице блокова ублаже, тако да и при мањим протоцима нема јасно уочљиве блоковске структуре. Тако добијамо слику која при дупло мањем протоку има упоредиве карактеристике као слика кодована помоћу МПЕГ-2 алгоритма.

Blutut

Blutut (енгл. Bluetooth) je tehnologija pomoću koje se vrsi bežični prenos podataka između uređaja koji poseduju istu tehnologiju. Blutut je tehnologija koja omogućava komunikaciju između PDA (енгл. personal digital assistent) uređaja, mobilnih telefona, lap-top računara, PC računara, digitalnih foto aparata i kamera itd. Blutut uređaj emituje ultra-ljubičaste zrake do drugog Blutut uređaja i tako se odvija komunikacija koja je izvodljiva na dva načina - čet i vaj-faj.

Blutut je bežični standard pre svega namenjen nisikopotrošnim uređajima, sa kratkim dometom (od 10cm do 100m ) i koji u sebi obavezno sadrže primopredajnik.

Bluetut omogućava komunikaciju ovih uređaja ,ako su u dometu (maksimum je 100m), čak iako nisu u istoj prostoriji. Nemaju svi uređaji isti domet, on zavisi od klase u koju uređaj spada.

Ime Blutut vezano je za kralja Danske iz 10. veka (kralj Harald Plavozubi) koji je u diplomatiji bio poznat po tome što je mnoge zaraćene strane dovodio da pregovaraju. Pronalazači Blutut tehnologije, u spomen na njega, izabrali su to ime za svoju tehnologiju, koja omogućava različitim uređajima da razgovaraju međusobno.

Danas kada je Blutut već postao standard za umrežavanje na malim daljinama,

mogućnosti Blutut tehnologije su razne i teško ih je nabrojati – od originalne zamisli, povezivanje bežične slušalice sa mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomoć mobilnog telefona i razmena podataka između dva mobilna telefona, pa do nalaženja partnera (tuting(енгл. toothing)), kontrole zamrzivača i mikrotalasne rerne, kao i „bežičnog“ pisanja Blutut olovkom.

DVB standard

DVB standard (engl. Digital Video Broadcasting) odnosno digitalno emitovanje televizije, je grupa internacionalno prihvaćenih otvorenih standarda za digitalnu televiziju, organizaciju sa sedištem u Ženevi zaduženu za standardizaciju sistema za prenos digitalizovanog audio i video sadržaja. Ideja je nastala devedesetih godina, inicijativu je 1990. dala EBU. Projekat je osnovalo 83 člana iz redova radiodifuzije, telekoma, proizvođača i regulatornih agencija - 1993. godine. Danas ima preko 270 članova.

U mnogim zemljama DVB standard zamenjuje PAL, SECAM i NTSC standarde(i to u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Australiji, Singapuru itd).

HTML5 video

HTML5 спецификација увела је видео елемент за сврху гледања видеа, делимично замењујући елемент. HTML5 видео је намењен да постане нови стандардни начин гледања видеа на вебу без коришћења плагинова, уместо пређашњег де факто стандарда где се користио Адобе Флеш плагин. Увођење овог стандарда је било отежано у недостатка договора око тога који видео формати ће бити подржани у веб прегледачима.

IPTV

Интернет протокол телевизија (енгл. Internet Protocol television (IPTV)) је систем кроз који се пружају услуге за Интернет Телевизију путем комутације мрежне инфраструктуре, архитектуре и умрежавања Интернет протокола. На пример широкопојасним мрежама се приступа Интернету, уместо да се испоручују кроз традиционалне радио фреквенција емитовања, сателитски сигнал, и кабловске телевизије формате. IPTV је једно од новијих достигнућа из области примене телекомуникација у телевизијске сврхе. Развојем телекомуникација, а посебно техника преноса дошло је до могућности да се преко стандардних телефонских структура преноси велики број података. Тако је развијен и ADSL, који је искоришћен као ИП структура за пренос IPTV-а. Тиме је створена могућност преноса дигиталног ТВ сигнала до великог броја домаћинстава преко телефонске парице, што раније није било могуће.

Осим ADSL-а, IPTV се касније због својих предности (двосмерна комуникација) почео користити и на другим местима где је развијена ИП структура, независно да ли је у питању ADSL, кабловски интернет, бежични, 3Г.

IP телефон

Internet Voice технологија, позната и као (енгл. "Voice over Internet Protocol (VoIP)"), или, у преводу, "глас преко Интернет протокола", показала је у последњих годину дана да би могла да постане озбиљан конкурент конвенционалној телефонији. ВоИП телефони користе различите протоколе попут Session Initiation Protocol (SIP) или Skinny Client Control Protocol (SCCP) којег користи Скајп.

Kompresija podataka

U obradi signala, kompresija podataka, kodiranje izvora, ili redukcija bitne stope obuhvata kodiranje informacija koristeći manji broj bitova nego u originalnoj reprezentaciji. Kompresija može da bude bilo sa gubicima ili bez guvitaka. Kompresija bez gubitka redukuje bitove putem identifikacije i eliminacije statističke izlišnosti. Informacije se ne gube pri tom vidu kopresije. Kompresija sa gubicima redukuje bitove uklanjanjem nepotrebnih ili manje važnih informacija.Proces redukovanja veličine datoteke sa podacima se obično naziva kompresijom podataka. U kontekstu prenosa podataka, toj proces se naziva kodiranjem izvora; kodiranje se tipično vrši na izvoru podataka pre njihovog skladištenja ili prenosa. Kodiranje izvora ne treba mešati sa kodiranjem kanala radi detekcije i korekcije grešaka, ili kodiranjem linije sredstva za mapiranje podataka na signal.

Kompresija je korisna jer se njom redukuju resursi neophodni za skladištenje i prenos podataka. Računarski resursi se konzumiraju pri procesu kompresije i isto tako pri suprotnom procesu (dekompresiji). Kompresija podataka je zavisna od kompromisa prostorno–vremenske kompleksnosti. Na primer, kompresiona shema za video može da zahteva skup hardver da bi se video dovolno brzo dekompresovao tako da se može gledati kao da je već bio dekomprimovao. Opcija da se video u potpunosti dekompresuje pre gledanja može da pude nepodesna ili da zahteva znatan dodatni prostor. Dizajn shema za kompresiju podataka obuhvata kompromise među mnoštvom različitih faktora, uključujući stepen kompresije, količinu unešene distorzije (pri korištenju kompresije sa gubitkom), i računarske resurse neophodne za komprimovanje i dekomprimovanje podataka.

Miracast

Miracast је стандард за бежично повезивање уређаја, као што су лаптопови, таблети и паметни телефони, ради приказа слике на уређајима као што су телевизори, монитори или пројектори. Може се грубо описати као "HDMI over Wi-Fi", односно замењује кабел од уређаја до монитора. "Wi-Fi Alliance" је покренула програм сертификације крајем 2012. године. Уређаји који су Miracast сертификовани могу међусобно комуницирати невезано за произвођача. Адаптери је могуће повезати на HDMI или USB порт, омогућавајући уређајима без уграђене Miracast подршке повезивање преко Miracast-а

Miracast користи peer-to-peer Wi-Fi Direct стандард. Он омогућава слање видео сигнала у HD резолуцији до 1080 пиксела (H.264 codec) и 5.1 surround звука. Конекција се остварује преко WPS и осигурана је са WPA2 протоколом. На интернет слоју се користи IPv4 протокол а на транспортном TCP или UDP.

Nokia Lumia 930

Nokia Lumia 930 je uređaj koji predstavlja jedan od Nokijinih najboljih i najjačih LTE mobilni telefon koji je predstavljen u 2014.godini. Ovaj uređaj funkcioniše sa nano-sim karticama i poseduje 32GB interne memorije. Snapdragon 800 procesor sa 4 jezgra koja rade na maksimalnih 2,2 GHz i 2GB RAM memorije uz najnoviju verziju Windows Phone operativnog sistema (Windows Phone 8.1), garantuju glatko i brzo reagovanje na svaki zadatak. Ono što takođe čini ovaj model posebnim je i njegov 5-inčni fullHD ekran rezolucije 1080 x 1920 piksela sa Corning Gorilla Glass 3 zaštitom od grebanja i posebnom Nokia tehnologijom koja omogućava odličnu vidljivost na direktnoj sunčevoj svetlosti. Telefon poseduje pomoćnu kameru od 1,2MP i fantastičnu glavnu kameru od 20 MP koja ima optičku stabilizaciju slike, Carl Zeiss optiku, dvostruki LED blic i PureView tehnologiju i predstavlja jednu od najboljih kamera (pored one na modelu Lumia 1020) koja je ugrađena na mobilni telefon... FM radio, puna Office podrška, besplatna Nokia Here navigacija, 10GB besplatnog SkyDrive skladišta, podrška za ogroman broj muzičkih i video formata i još mnogo toga, uz bateriju kapaciteta 2420mAh, prostran, veliki displej pružaju svakom vlasniku ovog modela maksimalan doživljaj pri korišćenju. I ovaj model kao takav predstavlja sebe kao dostojnog konkuretna najboljim Android uređajima čija cena vrlo često, bez razloga nadmašuje njegovu.

Phantom 3

Phantom 3 je dron ( engl. quadcopter ) koji služi za video produkciju. Postoje tri modela iz ove serije standard, advanced i professional. Dron poseduje četiri motora i na vrhu se montiraju elise za letenje. Tezina drona iznosi 1280 g. Daljinski upravljac varira u zavisnosti od modela pa tako najjeftiniji model (standard) nema mogućnost da se poveže sa tabletom već je povezivanje moguće samo pomoću mobilnog telefona. Rezolucija kamere isto varira u zavisnosti od modela i o istoj će biti više reči ispod svakog modela ponaosob. Svim modelima je zajednički gimbal ( stabilizator) koji ima 3 ose i pomaže kako u stabilizaciji kamere tako i u pomeranju polozaja same kamere. Svi pomenuti modeli imaju podršku GPS koji pomaže u pozicioniranju drona i njegovom održavanju u jednoj tački. Prikaz slike je moguć pomoću aplikacije koju je razvila kompanija DJI koja proizvodi same dronove. Aplikaciju je moguće preuzeti besplatno kako za Android tako i za IOS platformu. Pomoću aplikacije se menjaju opcije kamere i podešavanja. Sama aplikacija pokazuje visinu i daljinu u odnosu na tačku poletanja. Ima jos mnogo dobrih opcija o kojima će biti reči u nastavku teksta.

Plazma televizor

Plazma ekran (engl. plasma display panel – PDP) je vrsta plosnatog ekrana koja je tipična za plazmu TV. Naziv “plazma” dolazi od građe svakog piksela (točke) koja je u biti fluorescentna cijev. U stvarnosti plazma TV ima par milijuna takvih malih fluorescentnih cijevi. Fluorescentna cijev je svjetlosni izvor u kojem se vidljiva svjetlost dobiva na fluorescentnom sloju pobuđenim ultraljubičastim zračenjem koje nastaje električnim izbojem u smjesi živine pare i plemenitih plinova. Svaki piksel zapravo sadrži tri ćelije koje imaju tri različite primarne boje i kombinacijom napona signala može se postići različita boja koju vidimo na ekranu.

Plazmu ekran ne bi trebalo miješati sa ekranom od tekućih kristala ili LCD (engl. liquid crystal display), koji koristi sasvim drukčiju tehnologiju. LCD TV koristi zapravo jedno ili dva velika fluorescentna svjetla kao pozadinsko svijetlo, koje osvijetljava crvenu, zelenu ili plavu boju na prednjem dijelu LCD ekrana.

Radeon HD 4000 Serija

Radeon R700 je tehnički i stručni naziv za seriju grafičkog procesora razvijen od strane naprednih mikro uređaja (AMD) pod brendom ATI. Prvobitni temeljni čip (čip nad kojim je izgrađena serija) kodne oznake (serijiskoj broja/naziva) RV770 je najavljen i demonstriran 16. juna 2008. godine, kao deo Fajer Strima (eng. FireStream) 9250 i Sineme (eng. Cinema) 2.0 koji je inicijativno pokrenuo medijski događaj, zajedno sa zvaničnim objavljivanjem Radeon-ove HD 4800 serije, koja je objavljena 25. juna 2008. godine. Druge varijante uključuju entuzijastično orijentisan RV790, široko poznati RV730 proizvod, RV740 i najslabije okarakterisani (najniže klase) RV710.

Njegova direktna konkurencija je n'Vidijna GeForce 200 serija, koja je pokrenuta istog meseca.

Raspberry Pi

Raspberry Pi (Raspberi paj) je single-board kompjuter veličine kreditne kartice koji je razvila u Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleska) Fondacija Raspberry Pi sa namerom da promoviše i uči osnove informatike u školama i zemljama u razvoju. Orginalni modeli Raspberry Pi i Raspberry Pi 2 modeli su proizvedeni u više različitih konfiguracija preko licencnih sporazuma za proizvodnju sa Newark element14 (Premier Farnell),RS Components i Egoman. Hardver je isti kod svih proizvođača. Nekoliko generacija modela Raspberry Pi modela je već izašlo na tržište. Prva generacija ( Pi 1) izbačena je u februaru 2012. kao osnovni model A i specifičniji model B. Modeli A+ i B+ izašli su godinu dana kasnije. Raspberry Pi 2 model B izbačen je u februaru 2015,a Raspberry Pi 3 model B u februaru 2016. Vrednost ovih ploča je između 20 i 35 US$. Pi Zero sa manjom štampanom pločom i ograničenim IO (GPIO) mogućnostima izbačena je u novembru 2015. u vrednosti od 5 US$. Svi modeli imaju Broadcom sistem čip koji podrazumeva ARM kompatibilni CPU i ugrađeni čip GPU (a VideoCore IV). CPU dostiže brzinu od 700 MHz do 1.2 GHz za Pi 3, sa memorijom ploče u opsegu od 256 MB do 1 GB RAM.SD kartice se koriste za čuvanje operativnog sistema i programske memorije u ili SDHC ili MicroSDHC veličinama. Većina ploča ima između jednog i četiri slota, HDMI i video izlaz, kao i 3.5 mm audio džek. Low-level izlaz snabdeven je brojem GPIO pinova koji podržavaju zajedničke protokole kao sto je I2C. Neki modeli imaju RJ45 Ethernet port a Pi 3 ima na ploči WiFi 802.11n i Bluetooth.Pronalazači Raspberry-ja daju Debian i Arch Linux ARM (Linux distribucije) za besplatno preuzimanje i promovišu Python kao glavni programski jezik, sa podrškom za BBC BASIC i podrškom(za RISC OS), C (програмски језик), C++, Java, Perl, Ruby, Squeak i jos mnogo drugih.U Februaru 2016, Raspberry Pi osnivači su izjavili da su prodali preko 8 miliona uredjaja, i time postigli da budu najbolji prodavci personalnih računara u UK, pobedivši Amstrad PCW.

Видео-кодек

Видео-кодек, или само кодек је заједничка именица за велики број различитих поступака за кодовање видео материјала. Под видео-материјалом се подразумева да је у дигиталном облику, јер се само дигитални видео може адекватно кодовати. Сврха примене кодовања је смањивање величине протока неопходног за пренос дигиталног видео-материјала.

Постоји веома велики број кодека, али најпознатији су: МПЕГ-2, МПЕГ-4, H.264 , Дирак...

Већина кодека са базира на несавршеноси људског ока, као на још неким особинама слике које се могу искористити за адекватну компресију.

Вимио

Вимио (енгл. Vimeo; IPA: ˈvɪmiˌoʊ) је интернет сајт за постављање, размену и преглед видео-снимака. Основали су га Џејк Лодвик и Зак Клајн.

Интернет телефонија

Интернет телефонија или ВоИП или пренос гласа интернетом (енгл. Voice over Internet Protocol; VoIP) је одомаћена ознака за Интернет телефонску технику. Ознака и значење су у колизији јер је и пренос снимљеног говора путем Интернета такође ВоИП, али није телефонска техника јер се остварује без телефонске сигнализације која претходи успостављању телефонског разговора. Иако делимично нетачна, ова ознака се често користи, па су чак уведене и друге скраћенице на сличном принципу. ВоАТМ (VoATM пренос гласа АТМ техником), ВоФР (VoFR техника Frame Relay) итд.

Кодек

Кодек (енгл. codec) је скраћеница од кодер-декодер или компресор-декомпресор, а односи се на хардверски уређај за кодирање видео или аудио сигнала или на софтверски модул са истом функцијом

М-плејер

MPlayer (чита се Ем Плејер) представља софтвер за репродукцију мултимедијалних садржаја, првенствено за репродукцију видео садржаја (филмова исл.), али и за звучне садржаје, слушање радија и гледање телевизије. MPlayer је писан у отвореном коду, што укратко значи да се може бесплатно преузети, користити и дистрибуирати, али и модификовати и продавати. Подржава све главне оперативне системе, попут линукса, различитих верзија јуникса, Mac OS X и различите верзије Мајкрософтовог виндоуса. Програм је створила и одржава група мађарских програмера, под заједничким именом „MPlayer Team“ (Ем Плејер тим).

Поређење видео-хостинг сервиса

Следеће табеле приказују опште и техничке особине најпознатијих сервиса за видео-хостинг.

Ратови прегледача

Ратови прегледача су такмичења за што већу искоришћеност веб прегледача. Први рат прегледача је био између Microsoft Internet Explorer и Netscape Navigator током касних 1990-их. Ратови прегледача настављени су са опадањем коришћења Internet Explorer-а на тржишту од 2003. године и са увећаном популарношћу прегледача, као што су Firefox, Google Chrome, Safari, и Opera.

Последњих година, представљање HTML5, CSS и проширеног скриптовања на клијентској страни на светској компјутерској мрежи, као и широко распрострањена употреба паметних телефона и других мобилних уређаја за прегледање интернета, донели су нове прегледаче, осигуравајући да се рат прегледача настави.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.