Građevinarstvo

Građevinarstvo ili građevina je profesionalna inženjerska disciplina koja se bavi dizajnom, konstrukcijom, i održavanjem fizičkih i prirodno izgrađenih okruženja. Građevinska se tehnika bavi poslovima potrebnim za građenje svih vrsta arhitektonskih zgrada, cesta, željezničkih pruga, mostova, tunela, vodovoda, kanalizacija, melioracijskih objekata, uređenjem vodotoka i iskorištavanjem vodnih snaga (hidrocentrale), elektrana i ostalih postrojenja za proizvodnju svih dobara.[1][2] Građevinsko inženjerstvo je tradicionalno deljeno u brojne ogranke. Ono se smatra drugom najstarijom inženjerskom disciplinom nakon vojnog inženjerstva.[3][4] Graditeljstvo se odvija u javnom sektoru od opštine do nacionalnih vlada, i u privatnom sektoru od pojedinačnih vlasnika do međunarodnih kompanija. Osoba koja se bavi građevinarstvom se naziva građevinskim inženjerom.

Viaduct in Puxi, Shanghai
Raskrsnica na više nivoa, zgrade, kuće i parkovi u Šangaju, Kina.
Gizeh Cheops BW 1
Keopsova piramida u Gizi, jedna od najstarijih sačuvanih građevina

Bit građevinske tehnike

Građevinska tehnika je veština kojom ljudi od izvornih ili prerađenih darova prirode osmišljeno (planirano) sastavljaju nove tvorevine povezane s tlom, odnosno fiksirane na zemlju, pa se njima koriste.

Prirodni materijali kao što su: kamen, drvo, zemlja (glina), ali i veštački: opeka, kreč, beton i čelik, omogućavuju osmišljeno povezivanje sa tlom u jednu celinu koja se naziva građevinskim objektom ili građevinom.

Smerovi građevinske tehnike

SvDuje
Primer arhitektonskog dela -Katedrala sv. Dujma
FalkirkWheelSide 2004 SeanMcClean (jha)
Primer građevinskog objekta - Falkirški točak, rotirajući lift za čamce u središnjoj Škotskoj

Prema vrsti i karakteru poslova razlikuju se dva glavna smera ili ogranka građevinske tehnike.

U jednom se smeru odvija građenje zgrada. Zgrade se ističu svojim glavnim delovima iznad zemlje, grade se dakle u vis, pa se građenje zgrada često naziva visokogradnja. Visokogradnja je doslovni prevod internacionalizovane starogrčke reči arkitekton (ὰρχιτεκτονική) - arhitektura. Građenje zgrada se naziva i zgradarstvo, ali je arhitektura najuobičajeniji izraz.

Sa druge strane građenje saobraćajnih objekata (cesta, željeznice, mostova, tunela) i hidrotehničkih građevina (vodovod, kanalizacija, hidrotehničke regulacije, melioracije, iskorištavanje vodnih snaga te plovnost reka i kanala). Spomenuti se objekti grade uglavnom pri samom tlu, iako to nije pravilo. Takvo se građenje često naziva niskogradnja, a uobičajeniji je naziv građevinarstvo.

Važno je napomenuti da strogo deljenje građevine i arhitekture nema previše smisla, jer građevinarstvo obuhvata mnogobrojne poslove za sve vrste građevina, dok arhitektura obuhvata arhitektonsko projektovanje objekata visokogradnje. Dokaz stabilnosti i nosivosti arhitektonskog projekta izvodi građevinar u nastavku projektne dokumentacije. Isto tako, arhitekti su neophodni za neke objekte niskogradnje.

U prošlosti se poslovi niskogradnje i visokogradnje nisu diferencirali kao danas, nego je arhitektura obuhvatala sve poslove graditeljstva tj. građevinske tehnike. Tek nedavno s obzirom na istorijsku hronologiju poslovi jednog i drugog ogranka toliko su se umnožili i razlučili da je građevinarstvo automatski postalo zaseban smer čiji zadaci i ostvarenja po svojoj raznolikosti i značaju za opšti napredak često nadmašuju zadatke i ostvarenja arhitekture. U nekim državama (npr. u Španiji) i dalje se arhitektom naziva osoba koja ima znanje građevinskog inženjera pa može graditi ceste i mostove.

Opšta podela građevinske tehnike

Visokogradnja

  • stambeni objekti, tj. porodične kuće, dvojni objekti, stambeni blokovi, stambene zgrade itd.
  • javni (društveni) objekti, tj. objekti zdravstva, kulture, administracije, trgovine, ugostiteljstva, saobraćaja itd.
  • privredni objekti, tj. industrijski i poljoprivredni objekti.

Niskogradnja

  • Saobraćajni smer bavi se projektovanjem svih saobraćajnica.
  • Konstruktivni smer bavi se projektovanjem i građenjem konstrukcija i/ili dimenzioniranjem (mostovi, brane, tuneli, silosi, vodotornjevi, privredne i druge zgrade).
  • Hidrotehnički smer bavi se poslovima građenja i održavanja vodoopskrbnih, kanalizacijskih i vodoprivrednih objekata. Generalno hidrotehnika sudeluje u upravljanju vodnim resursima. U Hidrotehnički smer spadaju: hidrotehničke melioracije i hidrotehničke regulacije. Može se reći da se hidrotehnika generalno bavi hidrotehničkim građevinama, hidrotehničkim sistemima i iskorištavanjem vodnih snaga uz vođenje računa o zaštiti okoline što je u zadnje vreme popularizovano. Pri gradnji hidrotehničkih građevina od velike je važnosti poznavanje hidrologije kao naučne discipline te neizostavno poznavanje hidromehanike, odnosno mehanike tečnosti.
  • Geotehnički smer bavi se projektovanjem i izvođenjem različitih zahvata u tlu kao što su: brane, nasipi, tuneli, klizišta, potporne konstrukcije, iskopi, useci, osiguranje građevinskih jama i odlagališta otpada. Geotehnika obuhvata gotovo sve građevinske aktivnosti i ključna je u izvođenju skoro svih građevinskih objekata koji se temelje na tlu. Geotehnika kao građevinska disciplina oslanja se na mehaniku tla i mehaniku stena.
BSB Ponte JK Panorama 05 2007 266
Most Juscelino Kubiček - primena parabola u zakrivljenim elementima

Važnost tehničkog crtanja u suvremenom komuniciranju

Kod osmišljavanja neke građevine, objekta ili konstrukcije stručnjak-projektant rešava zadatak na papiru prostoručnim skiciranjem olovkom. Prema usvojenoj prostoručnoj skici elementa ili objekta projektant izrađuje konačan crtež ili nacrt po pravilima tehničkog crtanja. Nacrti moraju biti grafički prikazani tako da ih drugi izvođači, obrtnici, poduzetnici i sl. mogu tačno razumeti i na osnovu crteža izraditi objekt kako ga je projektant zamislio.

Može se reći da su tehnički crteži neka vrsta međunarodnog pisma koje stručnjaci mogu napisati, čitati i razumeti. Prema tome, tehnički crtež mora biti jasan, uredan, precizan i nadasve tačan.

Vidi još

Reference

  1. ^ „History and Heritage of Civil Engineering”. ASCE. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2007. Приступљено 8. 8. 2007.
  2. ^ „What is Civil Engineering”. Institution of Civil Engineers. Приступљено 15. 5. 2017.
  3. ^ „What is Civil Engineering?”. The Canadian Society for Civil Engineering. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2007. Приступљено 8. 8. 2007.
  4. ^ „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007.

Literatura

  • W.F. Chen; J.Y. Richard Liew, ур. (2002). The Civil Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 978-0-8493-0958-8.
  • Jonathan T. Ricketts; M. Kent Loftin; Frederick S. Merritt, ур. (2004). Standard handbook for civil engineers (5 изд.). McGraw Hill. ISBN 978-0-07-136473-7.
  • Muir Wood, David (2012). Civil Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957863-4.
  • Blockley, David (2014). Structural Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967193-9.

Spoljašnje veze

Bajpas

Bajpas ili zaobilaznica od engleske reči — bypass — mimotok, premosnica je višeznačna odrednica koja se koristi za označavanje različitih procedura premoščavanja u medicini, građevinasrvu i nekim granama tehnike.

Bajpas (medicina) — koja nosi i naziv zaobilaznica, prenosnica, hirurški šant, je svaka prirodna ili veštačka zaobilaznica za skretanje fiziološkog protoka cirkulišučeg sadržaja u telu čoveka, izvedena hirurškim putem.

Bajpas (građevinarstvo) — je građevinska cev ili kanal kojim se obedzbeđuje pomoćni prolaz za gasove ili tečnosti.

Bajpas (akustika) — elektronsko sprečavanje prenosa određenih frekvencija bez ometanja željenog signala.

Bajpas (telekomunikacije) — je provodnik kojim se obedzbeđuje pomoćni prolaz telekomunikacionik signala.

Bajpas (elektrodistribucija) — je električni provodnik kojim se obedzbeđuje pomoćni prolaz električno struje.

Kancelarijska stolica

Kancelarijska stolica je stolica dizajnirana tako da omogući što udobnije sedenje u kancelariji ili za računarom. Odlikuje se pokretnim naslonom i mogućnošću da se okreće za 360°.

Povreda na radu

Povreda na radu je telesno oštećenje koje je uzročno povezano za obavljanjem poslova odnosno radnih zadataka. U tom smislu, prema medicinskom pravu, i zakonom o radu, povredom na radu može se smatrati samo povreda koja je izazvana obavljanjem posla pod uslovom da postoji vremenska i prostorna povezanost nastanka povrede sa obavljanjem određenog posla.Povrede na radu su multikauzalne geneze i nisu specifične za određenu profesiju, ali njihova učestalost u određenim profesijama može biti znatno veća pa se smatra da profesionalne štetnosti i radni uslovi mogu biti kofaktori u njihovom nastanku, komplikacijama i ishodu.

SYM-OP-IS

SYM-OP-IS (symopis/simopis) je interanacionalna konferencija koja se održava od 1974. godine.

Skup se održava jednom godišnje i okuplja operacione istraživače sa ciljem razmene najnovijih iskustava, naučnih i stručnih informacija stečenih na polju operacionih istraživanja.

Od 2015. Godine SYM-OP-IS je prepoznat kao međunarodni naučni skup. Od 2017. godine SYM-OP-IS skup dobija status interancionalne konferencije priznatim od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sava Petković (inženjer)

Dr Sava D. Petković je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rođen je 1947. godine u Kruševcu, Srbija. Diplomirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao sa tezom "Zasipanje nanosom udubljenja u dnu kanala", a doktorirao sa tezom "Contribution à l‘étude des divergences entre la théorie classique de la suspension et les résultats expérimentaux" na Univerzitetu u Grenoblu, Francuska.

Od 1974. do 1993. godine radio je u Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi" (Beograd) na radnim mestima od asistenta do zvanja viši naučni saradnik.

U periodu od 1991 do 1993. godine bio je angažovan u Subotici, na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je predavao Regulaciju reka.

Na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu prelazi 1993. godine, gde je 2002. godine izabran za redovnog profesora na predmetima:

Hidraulika

HidrologijaU istom periodu je predavao na poslediplomskim studijama predmet:

Hidraulika i Hidrologija

Tehnička škola Trebinje

Tehnička škola u Trebinju osnovana je 1951. godine. Od osnivanja do danas u školi je veliki broj mladića i djevojaka stekao diplomu u mnogim stukama i zanimanjima. Kako je Istočna Hercegovina region sa jakim privrednim potencijalima (IAT, HET, TE Gacko), jasno je da je odavno postojala potreba za jednom ovakom ustanovom koja će školovati mlade ljude za potrebe provrede.

Struke i zanimanja u tehničkoj školi su se mijenjale u skladu sa potrebama privrede, ali su mašinstvo i elektrotehnika ostali dugo vremena primarno područje rada.

Termoaparati

Termoaparati a.d. je kompanija osnovana 1946. godine. Sjedište društva je u Istočnom Sarajevu. Osnovna djelatnost kompanije je proizvodnju procesne opreme. Kompanija ima više od 65 godina tradicije i iskustva na domaćem i svijetskom tržištu. Generalni direktor komapnije je Vladimir Subotić.

Termovizija

Termovizija ili termogram (od grčke reči termo - toplo i latinskog glagola video, videre - videti, gledati, u bukvalnom prevodu: »gledanje toplote«, je sistem snimanja toplote objekata.

Visoka železnička škola strukovnih studija

Visoka železnička škola strukovnih studija u Beogradu je u toku svog pedesetpetogodišnjeg rada prošla nekoliko etapa razvoja od osnivanja do danas. Izrasla je na temeljima prethodne Više železničke sobraćajne škole, koja je osnovana daleke 1957. godine, a počela je sa nastavnim radom 1958. godine. Zatim je 1967. godine reformisana u Višu železničku školu, da bi 2007. godine nakon uspešno sprovedene akreditacije prerasla u Visoku železničku školu strukovnih studija.

Александар И. Медведев

Александар И. Медведев (Мелотопољ, 1900 - Ниш, 1984), архитекта који се за време револуције прикључује емигрантима из Русије одакле долази у Србију на школовање и где пружа велики допринос архитектури Југославије, а посебно архитектури града Ниша.

Међународни сајам грађевинарства у Београду

Међународни сајам грађевинарства у Београду (SEEBBE) је специјализована међународна манифестација која обухвата најразличитије сегменте грађевинске индустрије, од истраживања и пројектовања, преко изградње и одржавања објеката у високоградњи, нискоградњи и хидроградњи, до представљања најсавременијих материјала, грађевинских машина, уређаја и алата. Употпуњују га и различити начини адаптације, реконструкције и рестаурације, као и промоција старих заната који су друга крајност савременим информационим технологијама и модерном управљању пројектима. Као финална делатност, део Сајма грађевинарства је и опремање ентеријера.Организатор је Београдски сајам. Одржава се у континуитету од 1975. године.

Међународни сајам грађевинарства у Београду водећи је сајамски догађај у грађевинској индустрији у региону југоисточне Европе и представља прилику за испитивање тржишта, проширење сарадње и покретање нових пројеката, а за домаће излагаче начин да увек буду у центру иновација и на нивоу критеријума које постављају светски стандарди. Учесници манифестације су сви еминентни домаћи и страни грађевински произвођачи, дистрибутери и трговци опремом и материјалима.Осим изложбеног дела током манифестације се организује и пратећи програм у оквиру кога се одржавају бројна стручна предавања из области грађевинарства, архитектуре, дизајна и др.Сваке године најуспешнијим излагачима додељују се награде Сајма: „Нова визура” за иновације, „Посебно признање” и „Специјално признање”. Лауреате бира стручни жири састављен од еминентних стручњака у овој области.

Столица

Столица је комад намештаја са подигнутом површином коју издржавају ноге и која се најчешће користи за седење једне особе. Састоји се од четири ноге и наслона, међутим, столица може имати три ноге или другачији облик. Столице су израђене од широког спектра материјала, од дрвета до метала до синтетичког материјала (нпр. пластике), а могу бити положене или тапециране у разним бојама и тканинама, било само на седишту (као код неке трпезаријске столице) или на целој столици. Столице се користе у бројним просторијама у домовима (нпр. у дневним боравцима, трпезаријама и малим собама), у школама и канцеларијама (са столовима) и на различитим радним местима.

Столица без наслона и наслона за руке се назива хоклица, а кад је подигнута назива се барска хоклица. Столица без наслона за руке се назива фотеља, a са тапетима, подупирана са расклопивим ослонцем за ноге се назива наслоњача. Столице су обично делови намештаја који могу да се померају. Столица за више особа се између осталог зове кауч, софа или клупа. Столица која се налази у возилу, позоришту или биоскопу се назива седиште. Столице за камповање могу бити склапајуће. У зависности од материјала од кога су напревљене столице могу бити: дрвене, дрвено-металне, металне, од прућа, од бамбуса, од пластике, од пластике са металним ногама, тапациране...

Факултет за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу

Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву један је од 12 факултета у саставу Универзитета у Крагујевцу. Налази се у Доситејевој улици, на броју 19. Факултет је раније био део Универзитета у Београду.

Glavne oblasti tehnologije
Primenjene nauke
Privreda/informacije
Odbrana
Kuća/stan
Inženjerstvo
Zdravlje
Saobraćaj i trgovina

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.