ECMAScript

ECMAScript (или ES)[1] је спецификација скриптног језика заштићена жигом[2] и стандардизована од стране Ecma International под ECMA-262 и ISO/IEC 16262. Креирана да би се стандардизовао ЈаваСкрипт, као и да би се очувало више независних имплементација. ЈаваСкрипт је остао најпознатија имплементација ECMAScript стандарда од самог њеног настанка, док су још неке познатије имплементације JScript и ActionScript.[3] Програмери најчешће користе ECMAScript за скрипте на клијентској-страни на Вебу, док се све више користи и за писање серверских апликација и сервиса користећи Node.js.

ECMAScript
Изговара сеЕКМАСкрипт
МоделВишеструка парадигма: прототипна, функционална, императивна
Појавио се1997. год.
Аутор(и)Брендан Ајк, Ecma International
Систем куцањаслабо, динамичко
ИмплементацијеЈаваСкрипт, SpiderMonkey, V8, ActionScript, JScript, QtScript, InScript
УтицајиСелф, HyperTalk, AWK, C, Перл, Пајтон, Јава, Scheme
Веб-сајтwww.ecma-international.org
ECMAScript
Crystal source
Екстензија фајла:.es
Развио:Сан Мајкросистемс, Ecma International
Прво појављивање:јун 1997. год.
Тип формата:Скриптни језик

Референце

  1. ^ Stefanov, Stoyan (2010). JavaScript Patterns. O'Reilly Media, Inc. стр. 5. ISBN 9781449396947. Приступљено 2016-01-12. »The core JavaScript programming language [...] is based on the ECMAScript standard, or ES for short.«
  2. ^ „TC39 - ECMAScript® (formerly TC39-TG1)”. ecma-international.org. Ecma International. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2017. Приступљено 22. 8. 2015.
  3. ^ „A Short History of JavaScript”. W3C. Приступљено 31. 3. 2017.

Литература

  • Stefanov, Stoyan (2010). JavaScript Patterns. O'Reilly Media, Inc. стр. 5. ISBN 9781449396947. Приступљено 2016-01-12. »The core JavaScript programming language [...] is based on the ECMAScript standard, or ES for short.«
Google Closure Tools

Gugl alati za zatvaranje predstavljaju komplet alata koji služe programerima za razvijanje bogatih aplikacija koristeći JavaSkript .Razvijeni su od strane Gugl-a za upotrebu u njihovim veb aplikacijama kao što su Gmail, GoogleDocs i Google Maps.

Juniti (pogon igre)

Juniti je višeplatformski pogon igre sa ugrađenim IDE koji je proizveo Juniti Tehnolodžiz. Koristi se za razvoj video igara za veb plaginove, desktop platforme, konzole i mobilne uređaje. Razvijen je 2005. godine iz OS X-a (alat za razvoj igara) u višeplatformski pokretač igre.

Mobilni pregledač

Mobilni pregledač je internet pregledač dizajniran za mobilne uređaje i PDA uređaje. Optimizovani su tako da prikazuju sadržaj interneta na najefikasnije na malim uređajima. Softver za mobilni pregledač mora zauzimati malo memorije i efikasno da prima nizak kapacitet memorije i niske opsege bežičnih uređaja.Obično su to jednostavni Internet brauzeri, ali noviji, savremeni pretraživači mogu da podrže novije tehnologije kao CSS 2.1, Java Script, Ajax.

Sajtovi koji se preuzimaju sa ovih pregledača nazivaju se bežični portali ili jednom rečju Mobilni Internet. Oni mogu automatski da kreiraju verzije za mobilne uređaje, na primer ova.

Objektni model dokumenta

Objektni model dokumenta (skraćeno DOM od engl. Document object model) je višeplatformski i jezik sa nezavisnom konvencijom za zastupanje i interakciju sa objektima u HTML, XHTML i XML dokumentima u objektima. DOM stabla mogu biti adresirana i manipulisana upotrebom metoda nad objektima. Javni interfejs DOM-a je naveden u interfejsu za programiranje aplikacija (API). Istorija objektnog modela dokumenta se prepliće sa istorijom "ratova Veb pretrazivača" od kraja 1990-ih između Netscape Navigator-a i Microsoft Internet Explorer-a, kao i sa JavaScript i JScript, kao prvim skript jezicima za široku primenu u 'prikazivačkim mašinama' Veb pregledača.

SpiderMonkey

SpiderMonkey је кодни назив за први икада JavaScript engine, који је написао Брендан Аик у Netscape Communications, касније објављен као open source а сада га одржава Mozilla Foundation. СпајдерМанки обезбеђује JavaScript подршку за Mozilla Firefox и различите уградње као што је GNOME 3 десктоп.

Tamarin (softver)

Tamarin je slobodan softver virtuelna mašina sa just-in-time kompilacijom (JIT) podrške za cilj da sprovede 4 izdanja za ECMAScript (ES4) standardna jezika. Tamrain izvorni kod potiče iz ActionScript Virtuel Machine 2 (AVM2) razvio Adobe Sistems, kao uveden u Adobe Flash Player 9, koja sprovodi ActionScript 3 jezik za skriptovanje. ActionScript Virtual Machine 2 doniran kao open-source na Mozilla Foundation 7. novembra 2006. da se razvija kao Tamarin visokih performansi virtuelne mašine, uz podršku široke Mozilla zajednice, da se koristi od strane Mozila i Adobe Sistems u sledećoj generaciji njohovih JavaScript i ActionScript motore sa krajnjim ciljem da objedini jezike skripti preko veb-pretraživača Adobe Flash platformi i olakša razvoj bogatih boljih izvođačkih veb aplikacija.

TypeScript

Тајпскрипт (TypeScript) je бесплатан програмски језик отвореног кода, који развија и одржава Мајкрософт. Строг је надскуп Јаваскрипта, и додаје језику опциону статичку типизацију и објектну оријентисаност. Андерс Хејлсберг, водећи архитекта програмских језика C#, Delphi и Turbo Pascal, радио је на развоју Тајпскрипта. Тајпскрипт се може користити за развој Јаваскрипт апликација за извршавање на клијенту или серверу (Node.js).

Дизајниран је за развој великих апликација и компајлира се у Јаваскрипт. Како је надскуп Јаваскрипта, сви постојећи Јаваскрипт програми су такође и валидни Тајпскрипт програми.

Подржава хедер фајлове који могу да садрже типовске информације за постојеће Јаваскрипт библиотеке, омогућавајући тиме другим програмима да користе објекте дефинисане у хедер фајловима као да су снажно типизирани Тајпскрипт објекти.

Тајпскрипт компајлер је и сам написан у Јаваскрипту и лиценциран под Apache 2 лиценцом.

Тајпскрипт је укључен као језик прве класе у Microsoft Visual Studio 2013 (Update 2) развојном окружењу и новијим, уз C# и остале Мајкрософтове језике. Официјална екстензија омогућава рад у Тајпскрипту и у Visual Studio 2012.

W3C API геолокација

W3C АПИ геолокација представља покушај WWW Конзорцијума (W3C) да стандардизује интерфејс којим би се добиле информације о географској локацији уређаја с клијентске стране. Она дефинише скуп објеката, компатибилних са ECMAScript стандардом, који током извршавања на клијентској апликацији шаље локацију клијентског уређаја путем договора са сервером који садржи информације о локацији, а које су транспарентне за апликативни програмски интерфејс (АПИ). Најчешћи извор информација о локацији представљају IP адресе, Wi-Fi и Блутут MAC адреса, идентификација путем радио-фреквенција (RFID), локација Wi-Fi конекције или уређаја који се користи глобалним позиционим системом (ГПС) и ГСМ/CDMA идентификатором ћелије. Локација се враћа са датом тачношћу у зависности од тога који је најбољи извор информације о локацији доступан.

WHATWG

WHATWG (енгл. Web Hypertext Application Technology Working Group) заједница је људи заинтересована за развијање HTML-а и сродних технологија. WHATWG су формирали појединци из Apple-a, Мозила фондације и Опера софтвера 2004. године. Од тада, уредник WHATWG спецификација, Ијан Хиксон, преместио се у Гугл. Крис Вилсон из Мајкрософта је позван, али се није прикључио.WHATWG има мали одбор назван „Чланови” (енгл. Members) који има моћ да оспори пуноважност уредника спецификације. Било ко може да учествује као Сарадник (енгл. Contributor) тако што ће се прикључити WHATWG мејлинг листи.

ЈСкрипт

ЈСкрипт (енгл. JScript) је дијалект ECMAScript спецификације језика креиран од стране Microsoft-a. Представља интерпретиран, објектно-оријентисан скрипт језик.

ЈСкрипт је прво био подржан од стране Internet Explorer 3 претраживача у августу 1996. године. Његова најновија верзија је Јскрипт 9.0 у оквиру Internet Explorer 9. ЈСкрипт 10.0 је издвојени дијалект, познат као JScript.NET, који уводи разне нове могућности из напуштеног четвртог издања ECMAScript стандарда. Мора бити компајлиран за .NETFramework верзију 2 или верзију 4.

Јава (програмски језик)

Јава (енгл. Java, изговор: јава, ∗џава) је објектно-оријентисани програмски језик, који је развила компанија Sun Microsystems почетком 1990-их година.

Многи концепти Јаве су засновани на језику Оберон, Никлауса Вирта, творца Паскала, Модуле и других језика, и Ханспетера Месенбека. Избацили су концепт модула и увели пакете какве данас знамо, који се ослањају на фајл систем и увели формално концепт класа из објектно-оријентисане парадигме. Осим тога, језик има синтаксу сличну језицима C и C++, али је много строжи при превођењу, дизајниран тако да буде независан од платформе, и са поједностављеним управљањем меморијом. Претпоставља се да је ово урађено због популарности језика C, али и због једноставности неких структура. Прва верзија је званично објављена 1995. године.

Данас је Јава подразумевани језик у изради мобилних апликација за Андроид уређаје.

Јаваскрипт

Јаваскрипт или Џаваскрипт (енгл. JavaScript) је динамичан, слабо типизиран и интерпретиран програмски језик високог нивоа. Стандардизован је по ЕКМАСкрипт спецификацији језика. Поред HTML-а и CSS-а, Јаваскрипт је једна од три водеће технологије за дефинисање садржаја на Вебу; већина веб-сајтова користи Јаваскрипт а сви модерни веб-читачи га подржавају без потребе за инсталирањем додатака. Комбинован са HTML језиком и CSS-om Јаваскрипт чини DHTML (Dynamic HTML). Јаваскрипт је језик заснован на прототиповима са функцијама првог реда, што га чини језиком вишеструке парадигме који подржава објектно-оријентисани, императивни и функционални начин програмирања. Садржи АПИ за рад са текстом, низовима, датумима и регуларним изразима, али не и улазно/излазне функционалности, као што су повезивање, складиштење података или графичке функционалности, за шта се ослања на окружење у коме се извршава.

Иако се на први поглед може рећи да Јаваскрипт има одређене сличности са програмским језиком Јава, као што су назив, синтакса и стандардне библиотеке, они су два потпуно различита програмска језика која се значајно разликују у свом дизајну. На програмски језик Јаваскрипт највише су утицали језици као што су Селф и Scheme.Јаваскрипт се поред Веба користи и у другим окружењима, као што су PDF документи, Веб-читачи за специфичне веб-сајтове (енгл. site-specific browsers) и десктоп виџети (енгл. widget). Нове и знатно брже Јаваскрипт виртуелне машине и платформе засноване на њима, популаризовале су Јаваскрипт за израду веб апликација на серверској страни. На клијентској страни, програмери најчешће имплементирају Јаваскрипт као интерпетирани језик, али све више новијих веб-читача обавља just-in-time компајлирање. Јаваскрипт се још користи и за развој видео игара, десктоп и мобилних апликација као и у мрежном програмирању на серверској страни са извршним окружењима као што је Node.js.

ЈС припада ОО парадигми, јер програмер не дефинише само тип података, него и врсту операција (функција) које се могу применити на структуре података. На овај начин, структура података постаје објекат који укључује и податке и функције. Поред тога, програмери могу да креирају односе између једног и другог објекта. На пример, објекти могу да наследе карактеристике од других објеката. Скриптни је језик, јер се састоји од серије команди које се очитавају у интерпретеру, а да се предходно не компајлира садржај. Односно не преводи се у машински језик, него се команде директно „читају” из кода (изворног кода или бајтовског кода). Због ове карактеристике ЈаваСцрипт се извршава на страни корисника (client side), тј. на рачунару на којем је покренут садржај са Јаваскриптом. Сам по себи, HTML дозвољава посетиоцу да пошаље податке ка серверу на обраду. Нажалост, ако ти подаци нису валидни цео процес се мора поновити све док се не унесу валидни подаци. Ово је један од основних разлога настанка Јаваскрипта који проверава веродостојност података на клијентовом прегледачу и тако олакшава посао на вебу.Јаваскрипт је најпопуларнији скриптни језик на Интернету којег подржавају сви познатији прегледачи (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Netscape, Opera, Safari). Неке примене ЈС су:

Јаваскрипт даје HTML дизајнерима алат за програмирање - HTML аутори обично нису програмери, али Јаваскрипт је скриптни језик са веома једноставном синтаксом.

Јаваскрипт може да динамички унесе код у HTML страну,

Јаваскрипт може да реагује на догађаје - Јаваскрипт може да се подеси тако да се изврши кад се нешто деси, нпр. кад се страна учита или кад корисник кликне на HTML елемент,

Јаваскрипт може да прочита или испише HTML елементе - Јаваскрипт може да прочита и да промени садржај HTML елемента,

Јаваскрипт може да се користи за проверу исправности унетих података - Јаваскрипт може да се користи за проверу исправности података унетих у форму, да провери исправност података пре него што се пошаљу серверу,

Јаваскрипт може да се користи за детектовање броwсер-а корисника - у зависности од браузера, учитава се страна специјално дизајнирана за тај браусер,

Јаваскрипт може да се користи за креирање кукија - Јаваскрипт може да се користи за чување и враћање информација о рачунару посетиоца, итд.

Адоби флеш

Adobe Flash je besplatan program za gledanje multimedije i izvršavanje bogatih internet aplikacija i striming video i audio sadržaja, kreiran na Adobe Flash platformi. Flash Player može da se pokrene preko veb pregledača (kao pregledač plug-inova) ili na podržanim mobilnim uređajima, ali tu takođe postoje verzije koje se pokreću direktno na operativni sistem, namenjen kako za redovne korisnike i programere sadržaja označena projektorom (ili samostalno) i Debuger ime, redom. Flash player pokreće SWF datoteke koje mogu biti kreirane od strane Adobe Flex ili brojnih Macromedia i drugih alata. Flash player je kreirala Macromedia i sada je razvijen i distribuiran od strane Adobe Sistems posle prinove. Flash player podržava vektorske i rasterske grafike, 3D grafiku, ugrađeni jezik za skriptovanje pod nazivom ActionScript izvršavan u ActionScriptVirtuelMachine i strimovanje audio i video sadržaja. ActionScript se zasniva na ECMAScript i podržava objektivno-orijentisani kod, i može se uporediti sa JavaScript-om. Flash player ima široku bazu korisnika, sa preko 90% prodiranja na računare povezane na internet je opšti format za igre, animacije i GUI ugrađenih u veb stranice. Adobe Systems, programer Adobe Flash player-a navodi da više od 400 miliona od ukupno 1 milijarde povezanih računara ažuriraju novu verziju Flash Player-a u roku od 6 nedelja od puštanja.Flash player možete preuzeti besplatno i njegova plug-in verzija je dostupna za novije verzije veb pretraživača (kao što su Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera i Safari) na odabranim platformama. Google Chrome distribucija dolazi u paketu sa zaštićenim okruženjem Adobe Flash plug-ina i da će nastaviti da podržava plug-in u Windows 8 Metro režimu. Svaka verzija Adobe Flash Playera unazad je kompatibilna.

Генератор (рачунарство)

У рачунарству, генератор је специјални потпрограм који може бити употребљен за контролу итерацијског понашања понављања . У суштини, сви генератори су итератори. Генерартор је веома сличан функцији која враћа низ, у којој генератор има параметре, која се може позвати, и генерисати секвенцу вредности. Међутим, уместо да се прави низ који садржи све те елементе и и враћа све њих, позив генератора враћа једну и само једну вредност, што захтева мање меморије и допушта програмеру да почне са процесуирањем првих неколико вредности одмах. Укратко, генератор личи на функцију али се понаша као итератор.

Генератори могу бити имплементирани у погледу брже конструкције контроле протока, као што су корутине или настављање прве-класе. Генератори, такође познати као полу-корутине, су специјални случај (и слабији од) корутина, у смислу да увек дају повратну контролу програмеру (када се враћа вредност), уместо да одреди путању корутини, видети компарација корутина са гераторима.

Еклипс

Еклипс (енгл. Eclipse) је програмска развојна околина (ИДЕ) писана у Јави, а може се користити за развој апликација у разним програмским језицима као што су Јава, Ада, C, C++, COBOL, Perl, PHP, Питон, R, Руби (укључујући Ruby on Rails околину), Scala, Clojure и Scheme. Исто тако, може се користити за развој делова апликације Mathematica. Развојна околина (ИДЕ) често се назива Еклипс АДА за Аду, Еклипс ЦДТ за C / C++, Еклипс ЈДТ за Јаву и Еклипс ПДТ за PHP.

Интерпретирани програмски језик

Интерпретирани језик је програмски језик који код већине својих имплементација извршава инструкције директно, без претходног компиловања програма у упутство машинског језика. Интерпретатор извршава програм директно, превођењем сваке изјаве у секвенцу једног или више потпрограма који је већ преведен у машински код.

Термини интерпретирани језик и компиловани језик нису добро дефинисани, јер у теорији, сваки програмски језик може бити или интерпретиран или компилован. У модерним имплементацијама програмских језика је све популарнија платформа која обезбеђује обе опције.

Интерпретирани језици могу бити у супротности са машинским језицима. Функционално, и извршење и интерпретација имају исто значење — Налажење следеће инструкције/изјаве из програма и његово извршење. Иако је интерпретирани бајткод додатно идентичан машинском коду у форми и има приказ асемблера, термин "интерпретиран" је практично резервисан за "софтверски обрађене" језицике (од стране виртуелне машине или емулатора) на врху процесора.

У принципу, програми у многим језицима могу бити компиловани или интерпретирати, емулирани или природно извршени, тако да се ова ознака примењује искључиво на основу заједничке имплементације, а не представља битну особину језика.

Многи језици су имплементирани коришћењем и компилатора и интерпретера, укључујући Бејсик, С, Lisp, Паскал и Пајтон. Јава и С # су компиловани у бајткод, у виртуалну машину-пријатељски интерпретирани језик. Lisp имплементације могу слободно мешати интерпретирани и компиловани код.

Рефлексија (програмирање)

У информатици, рефлексија је способност неког рачунарског програма за испитивање (види тип интроспекције) и измену своје структуре и понашања (конкретно вредности, мета-податке, особине и функције) у рантајму.

Светска мрежа

Веб или светска мрежа (енгл. World Wide Web, W3, WWW) је систем међусобно повезаних, хипертекстуалних докумената који се налазе на интернету. Уз помоћ интернет прегледача, корисници могу да гледају веб странице које обично садрже текст, слике, звучни и видео-запис. Каткад се назива једноставно мрежа. World Wide Web је имао средишњу улогу у развоју информацијског доба и примарни је алат који милијарде људи употребљава за интеракцију на интернету. Веб су створили Енглез Тим Бернерс-Ли и Белгијанац Роберт Кајо, 1990. године, радећи у CERN-у у Женеви. Овај појам се често погрешно користи као синоним за интернет, а у ствари означава само једну од услуга које омогућава интернет.

Веб странице су првенствено текстуелни документи форматирани и обележени језиком за опис хипертекста (HTML). Осим форматираног текста, веб странице могу да садрже сликовне, видео, аудио, и софтварске компоненте које се приказују у корисничком веб прегледачу као кохерентне странице мултимедијског контента.

Уграђене хипервезе омогућавају корисницима навигацију између веб страница. Вишеструке веб странице са заједничком темом, заједничким Интернет доменом, или обоје, сачињавају веб-сајт. Садржај веб-сајта може у највећој мери пружити објављивач, или може бити формиран интерактивно при чему корисници донирају садржај, или садржај зависи од корисника и њихових акција. Веб-сајтови могу да буду углавном информативни, превасходно намењени забави, или да служе углавном за комерцијалне, владине или невладине организационе сврхе.

Саставни делови веба су сервер, клијент, HTML, URL и HTTP.

Форич петља

Форич петља (енгл.For each или foreach) је програмски језик, идиом , за пролажење кроз ставке у збирци. Foreach се обично користи уместо стандардне for изјаве. За разлику од других for петљи, foreach петље обично одржавају неизричити бројач: они у суштини кажу "уради ово свима у овом сету", више него "уради ово х пута". Овиме се избегава могућа "грешка за један" и чини код лакшим за читање . У објектно оријентисаним језицима итератор, чак и ако имплицитно, се често користи као средство за пролазак.

ECMAScript
Дијалекти
ECMAScript покретачи
Фрејмоврци
People
Other
ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.