Drozd

Drozdovi (lat. Turdidae) su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki (Passeriformes).[1][2] Nalaze se na svim kontinentima osim na Antartiku. U Evropi živi 14 vrsta. Nastanjuju šumovita područja. Najčešće su sive ili smeđe boje, a krila su srednje veličine i obojena su jarkim bojama. Rep ima dvanaest pera. Veliki su 14,5 - 33 cm, a teški 21-178 g. Većina vrsta jako lepo peva.

Drozdi
Medium sized songbird stands upright with greyish upperbody, blackened wings, white underparts streaked with black, a white face with a prominent black crescent behind the eye and black line running from the eye down, and grey bill with yellow below
Psophocichla litsitsirupa
Mountain thrush
Planinski drozd
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Podred: Passeri
Porodica: Turdidae
Rafinesque, 1815
Rodovi

21, pogledajte tekst

Razmnožavanje

Drozdovi su monogamni, ali se pare i sa drugim jednikama ako se ukaže prilika. Gnezdo najčešće prave od sitnih grančica. Staništa gnezda najčešće su drveća, grmovi i špilje. U gnezdu se nalazi 2-5 jaja. Mladi se izlegu slepi, bez perja i ne mogu letjeti[3]. Oba roditelja pomažu u podizanju mladih.[4]

Prehrambene navike i rasprostranjivanje semenki

Drozdovi jedu raznoliku i lako dostupnu hranu. Većinom jedu gliste, larve, tvrdokrilce i druge insekte. Neki drozdovi jedu velike količine voća i raznih semenki. Potom probave neoštećene semenke, pomoću čega se rasprostranjuju neke biljke. Ove ptice rasprostranjuju seme imele na drugi način. Semenka im se zalepi za perje, pa dođu na neko drvo da ga očiste. Semenka pada na granu i nakon nekog vremena naraste nova imela.

Status zaštite

Kritično ugroženi 7 vrsta
Ugroženi 5 vrsta
Osjetljivi 18 vrsta
Najmanja zabrinutost 22 vrste
Nedovoljno podataka 3 vrste
Izumrli 3 vrste

Većina od oko 300 vrsta drozdova koje pripadaju 54 roda su sigurne i zaštićene.

Taksonomija

Rodovi

  1. Cassinia Hartlaub, 1860
  2. Cataponera Hartert, 1896
  3. Catharus Bonaparte, 1850
  4. Chlamydochaera Sharpe, 1887
  5. Cichlopsis Cabanis, 1850
  6. Cochoa Hodgson, 1836
  7. Entomodestes Stejneger, 1883
  8. Geokichla Müller, 1835
  9. Geomalia Stresemann, 1931
  10. Grandala Hodgson, 1843
  11. Hylocichla Baird, 1864
  12. Ixoreus Bonaparte, 1854
  13. Myadestes Swainson, 1838
  14. Neocossyphus Fischer & Reichenow, 1884
  15. Phaeornis Sclater, 1859
  16. Psophocichla Cabanis, 1860
  17. Ridgwayia Stejneger, 1883
  18. Sialia Swainson, 1827
  19. Stizorhina Oberholser, 1899
  20. Turdus Linnaeus, 1758
  21. Zoothera Vigors, 1832

Podvrste

Reference

  1. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). Palermo: Self-published. стр. 67.
  2. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 151, 252.
  3. ^ Campbell, B., and E. Lack. A Dictionary of Birds.: Harrell Books, 1985.
  4. ^ Perrins, C. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 186—187. ISBN 978-1-85391-186-6.

Spoljašnje veze

Rasejavanje korova

Za glavni članak u ovoj tematici iz biologije videti: Rasejavanje plodova i semenaSeme i plodovi korova su morali pored razmnožavanja da obezbede svoje širenje u prostoru, da bi se održali u prirodi. Semena nemaju način kretanja i zbog toga oni zavise od drugih snaga za širenje. Bez obzira na ovu činjenicu, oni su dosta rasprostranjeni. Širenje semena i njihova sposobnost da ostanu stabilna u zemljištu dugi niz godina(dormantna) predstavlja jedan od najsloženijih problema korova.

Rasejavanje semena u prostoru je jedna od osnovnih karakteristika biljaka kao živih bića, prema tome i korova. Korovi se odlikuju veoma visokom produkcijom semena. Kod korovskih biljaka sa biološkog stanovišta izražene su raznovrsne prilagođenosti za brže i efikasnije raznošenje semena, često i na vrlo velike udaljenosti.

Širenje semena je izuzetno značajno za poljoprivrednu proizvodnju. Ono predstavlja jednu od osnovnih osobina semena zajedno sa mirovanjem, odnosno osobinom da seme može da sačuva vitalnost i sposobnost klijanja duži niz godina.

Suva planina

Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m i počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica.

Sa severozapadne i severne strane Suva planina se graniči rekom Nišavom (oko koje se formiraju Belopalanačka Ostrvička i Niška kotlina), sa istočne strane Koritničkom a sa jugoistočne i južne strane Lužničkom rekom. Prema zapadu planina se postepeno spušta u Zaplanjsku kotlinu, a prema tokovima Nišave i Lužničke reke i okolnim duboko spuštenim kotlinama (Niškoj, Zaplanjskoj, Babušničkoj, Koritničkoj, Belopalanačkoj i Ostrovičkoj), najčešće strmo, ponegde okomito. Kako su kotline, površi i okolne planine znatno niže od Suve planine, ona je jasno izdvojena i istaknuta od drugih geografskih celina i vidljiva sa svih strana i sa velike daljine.Obronci Suve planine pripadaju opštinama: Niška Banja, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica i Vlasotince.

Suva planina je masiv sa izuzetnim pojavnim oblicima kraškog reljefa, riznica sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvena fitocenoza i šumski ekosistem, u okviru kojeg je zastupljeno 1.261 biljnih vrsta, od kojih 3 pripadaju prečicama, 4 rastavićima, 18 papratnicama, 6 golosemenicama i 1.232 skrivenosemenicama, i evidentirano 128 endemičnih vrsta flore, 58 vrsta lišajeva, 139 vrsta ptica itd. Zato je prema nacionalnom zakonodavstvu, proglašena za područje sa statusom rezervata prirode i objektom geonasleđa Srbije.Od ukupno 31.860 ha površine zaštićenog područja Specijalnog rezervata prirode „Suva planina”, 18.176 ha je prvog (4,5%), drugog (8,5%) i trećeg stepena zaštite (87%).

The Flaming Lips

Флејминг липс (енгл. The Flaming Lips) је америчка рок група оснавана у Оклахоми 1983. године.

Turopolje

Turopolje je deo Posavine južno od Zagreba, ograničeno desnom obalom Save na istoku i severu, Vukomeričkim goricama na zapadu i Kupom na jugu.

Инсекти

Инсекти (лат. Insecta) су најмногобројнија класа животиња. Врло су разнолики по облику и начину живота; већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека (бува, стеница) и домаћих животиња (обад, голубачка мушица). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке (тифус, маларија, спаваћа болест). Многи су корисни као паразити и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.

Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 скакаваца, 170.000 лептира, 120.000 мушица, 82.000 hemiptera, 350.000 буба, и 110.000 врста мрава и пчела. Наука о инсектима се зове ентомологија.

Русија на избору за Дечју песму Евровизије

Русија се на Дечјој песми Евровизије појавила 15 пута, и то први пут правећи деби у Хаселту, 2005.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.