Dekret

Dekret (od lat. decretum, decerno — dosuđeno) naredba je, odluka, ukaz o imenovanju ili bilo koje rešenje vlasti o nekom pitanju, koji izdaje viša vlast (predsednik, monarh resorni ministar i sl.).[1]

Dekret danas u većini zemalja koje imaju ustav najčešće nema trajni zakonodavni karakter, jer nije izglasan u parlamentu već je samo privremena mera vlasti (npr. kada je proglašeno vanredno stanje).

Istorija i karakter

Decree issued on 7 September of the 14th year of Bao Dai reign (1939), Nguyen dynasty, textile - National Museum of Vietnamese History - Hanoi, Vietnam - DSC05597
Dekret izdat 7. septembra 1939. godine, 14. godine vladavine Bao Daija iz vijetnamske dinastije Nguen

Dekreti su bili uobičajena forma još od antike, kao i u apsolutističkim monarhijama. Tako je u Francuskoj u 18. i 19. veku dekret imao snagu zakona. Dekret je imao snagu zakona i u revolucionarnom SSSR-u, sve do 1936. i donošenja Ustava (Lenjinov Dekret o miru takođe poznat kao Dekret o zemlji ili Dekret o radničkoj kontroli).

Dekreti su i danas prilično česti u svim državama sa predsedničkim sistemima, uključujući Francusku, Rusiju, Sjedinjene Američke Države...

Sjedinjene Američke Države

U Sjedinjenim Američkim Državama predsednički dekreti su uobičajena mera vlasti, a donose ih predsednici u slučaju kada im neki zakoni ne uspeju proći redovnu proceduru kroz Kongres i Senat SAD.

Tako je predsednik SAD Barak Obama u martu 2012. godine potpisao dekret (engl. National Defense Resources Preparedness Executive Order) koji mu je dao ovlast da u ime nacionalne sigurnosti proglasi vanredno stanje i uvedi vojnu vlast u zemlji.[2]

Dekret kao deo crkvenog prava

Papal bull for the Canonical Coronation of Virgen de los Remedios de Pampanga from Pope Pius 12th
Papska bula (Pije XII, 1956)

U slučaju Katoličke crkve, svaka papina bula, pismo ili javno izgovorena i dokumentovana odluka ima snagu dekreta.[3]

Isto tako i svaka dijeceza i biskupija može donositi sopstvene dekrete; oni se najčešće odnose na imenovanja ili smenjivanja pojedinih župnika.[3]

Dekret kao deo građanskog prava

Dekret u nekim zemljama (npr. Italija) postoji kao deo građanskog prava. To je poseban skraćeni sudski postupak koji ima za cilj pružiti jednostavniji oblik procesa protiv dužnika izdavanjem sudskih zabrana i naredbi.[1]

Vidi još

  • Dekret za saglasnost
  • Edikt
  • Ferman
  • Proklamacija
  • Reskript
  • Sovjetski dekret
  • Ukaz
  • Upravljanje dekretom

Literatura

  • Carey, John M.; Shugart, Matthew S.; ur. (1998). Executive decree authority. Cambridge University Press. ISBN 0-521-59722-6.

Reference

  1. 1,0 1,1 „Decreto”. Enciclopedia Italiana. Pristupljeno 17. 11. 2016.
  2. ^ „SAD klizi u diktaturu: Obama izdao dekret koji mu omogućuje konfiskaciju imovine”. Index.hr. Pristupljeno 17. 11. 2016.
  3. 3,0 3,1 „Decree”. Catholic Encyclopedia. Pristupljeno 17. 11. 2016.

Spoljašnje veze

Drinske mučenice

Drinske mučenice († obala Drine kod Goražda, 15. decembra 1941.) - djevice i mučenice, časne sestre Družbe kćeri Božje ljubavi ubijene za vreme Drugog svetskog rata.

GLONASS

GLONASS (ruski: ГЛОбальная НАвигационная Спутниковая Система), doslovno: "globalni navigacijski satelitski sistem") je satelitski navigacijski sistem koji je započeo SSSR 1976.

Po raspadu Sovjetskog Saveza, Rusija je preuzela projekat i on se trenutno nalazi u nadležnosti ruskih svemirskih snaga.

Sistem je zamišljen kao mreža od 24 geostacionarna satelita koji metodom trilateracije definišu poziciju objekta na površini Zemlje i prijemniku šalju podatke o njegovoj poziciji.

GLONASS je završen tokom prve polovine devedesetih, no usled loše ekonomske situacije ubrzo posle završetka postao je gotovo nefunkcionalan. Ruska vlada je 2001. započela projekat modernizacije sistema u koji je uključena i Indijska vlada.

GLONASS je 2010 pokrivao celu teritoriju Rusije a od oktobra 2011 pokriva i celu planetu.

Gijasudin Džamšid ibn Masud ibn Mahmud Tabib Kašani

Gijasudin Džamšid ibn Masud ibn Mahmud Tabib Kašani rođen je u Kašanu a umro je oko 1437. godine u Samarkandu.

Pored svojih naučnih i autorskih rezultata, ovaj prominentni muslimanski matematičar poznat je po tome što je svoje istraživačke projekte realizovao zahvaljujući svojim tehničkim inovacijama na polju izrade osetljivih opservatorijskih instrumenata. Zbog svojih naučnih dela Kašani je privukao veliku pažnju kasnijih zapadnih matematičara koji su tvrdili da je on zaista bio ispred svoje epohe. Godine 1421, na poziv Ulug-bega, seli se u Samarkand gde će biti predsednik centralne državne opservatorije. Mnogi istoričari pišu da je ta opservatorija bila nekoliko koraka ispred svog vremena. Ovaj državni dekret, između ostalog, pokazuje da je Kašani imao visok položaj u društvu i da ga je Ulug-beg veoma poštovao.

Kašani je imao priliku da opaža i precizno analizira nekoliko pomračenja sunca koja su se dogodila u periodu između 1406. i 1408. godine.Jedan od njegovih briljantnih uspeha, kada je reč o matematičkim istraživanjima, jeste to što je odredio približne vrednosti broja „pi” (π), koji označava odnos obima i prečnika kruga. Njegov precizan rezultat ostao je besprekoran čak 150 godina posle njegove smrti. On je takođe govorio o približnoj vrednosti matematičke sintagme „2π”, izjednačivši napokon njenu vrednost u svom čuvenom eseju al-Muhitija [O obimu] sa brojem 6,2831853071795865. Osim toga, Kašani je u svom naučnom eseju Hipotenuza i sinus inovativno izračunao sinus ugla od jednog stepena, koristeći tradicionalnu metodu kubnog polinoma. Pošto je svoje matematičke funkcije obavljao u tradicionalnim brojevnim sistemima od šezdeset jedinica, ukoliko broj koji označava njegov sinus jednostepenog ugla podelimo na šezdeset, pa rezultat ispišemo u decimalnom brojevnom sistemu, dobićemo:

Sin 1° = 0,0174524064372835103712.

Istorija navigacije

Istorija navigacije je hronološki prikaz razvoja navigacije, kao nauke i veštine vođenja broda, vazduhoplova i drugih objekata sa jedne na drugu lokaciju na Zemlji, vodenim i vazdušni, putevima, kroz atmosferu zemlje i kroz kosmos, od praistorije do današnjih dana.

Pitanje koja je čovek kroz istoriju svakodnevno postavljao, a da toga niije uvek bio svestan bila su; gde se ternutno nalazi, kojim putem da se kreće ili gde se nalazi ona lokacija koju traži. Da i ne govorimo o onim profesijama koje zahtevaju poznavanje tačnih lokacija (koordinata) određene lokacije (vojska, policija, vatrogasci, piloti, kosmonauti, moreplovci i drugi). Sredstva i načini za rešavanje tih zadataka zavisio je od stepena razvoja nauke i tehnike, pa je razvoj navigacije usko povezan sa mnogim dostignućima astronomije, matematike, hidrografije i tehnike.

Tako je odgovor na sva pitanja iz oblasti orijentacije u prostoru pomoću navigacije, čovek dobio tek posle dugotrajnog (viševekovnog) razvoja nauke i tehnike, počev od najjednostavnijih navigacionih veština i sistema pa sve do složenih GPS sistema (koji su zahtevali određen nivo razvoja elektonike), koji mu je omogućio da utvrdi poziciju nekog objekta koji se nalazi bilo gde na Zemljinoj kugli sa preciznošću od 1 cm. Time je izreka „tražiti iglu u plastu sena“ izgubila svoj smisao. A do takvog ishoda bilo je potrebno prevaliti dug istorijski put od više stotina vekova...*

Pariska komuna

Pariska komuna se odnosi na vlast koja je upravljala Parizom u periodu od 18. marta (formalno od 26. marta) do 28. maja 1871. godine. Zavisno od ideologije komentatora, bila je opisivana kao anarhistička ili komunistička.

U januaru 1871. Pariz su osvojili Prusi, a nova vlada sačinjena uglavnom od monarhista, nije uspela da zbaci narodnu gardu i uhapsi republikance pa se seli u Versaj. 18. marta 1871. narod izlazi na ulice i preuzima kontrolu nad Parizom. Oni su osnovali komunu, u kojoj su ljudi sami, kontrolisali sudbinu grada i pokušali da uspostave slobodu i jednakost za sve.

Stolpersteine

Stolperstein (Kamen spoticanja) je spomenik koji je napravio Gunter Demnig, u znak sećanja na žrtve holokausta. Stolperstein je mali kamen veličine 96 × 96 i visine od 100 milimetara, posvećen pojedinačnim žrtvama nacizma. On je posvećen umrlim i preživelim, onima koje su nacisti poslali u zatvor, u ustanove u kojima se vršila prisilna eutanazija, u klinike za sterilizaciju, u koncentracione logore i logore smrti, kao i onima koji su to izbegli emigrirajući ili tako što su izvršili samoubistvo.

Najveći deo Stolpersteina seća na jevrejske žrtve holokausta, a manji deo na pripadnike naroda Sinti i naroda Roma, na homoseksualce, Jehovine svedoke, crnce, hrišćane koji su se suprotstavili nacizmu, članove komunističke partije, pokreta otpora, vojne dezertere kao i osobe sa invaliditetom.

Tomas Mor

Tomas Mor (engl. Thomas More; London, 7. februar 1477 — Tauer Hil, London, 6. jul 1535) je engleski humanista, književnik i državnik.

Univerzitet Palackog

Univerzitet Palackog u Olomoucu (češ. Univerzita Palackého v Olomouci; lat. Universitatis Palackianae Olomoucencis) je drugi najstariji univerzitet u českim zemljama, a najstariji u Moravskoj.

Бенешови декрети

Декрети председника Републике (чеш. Dekrety presidenta republiky) и Уставни декрети председника Републике, познатији под називом Бенешови декрети, заправо су група закона које је Чехословачка влада у егзилу израдила током Другог светског рата када чехословачки парламент није заседао. Декрете је у раздобљу од 21. јула 1940. до 27. октобра 1945. издао предсједник Едвард Бенеш, а ретроактивно их је, 6. марта 1945, ратификовала прелазна Народна скупштина Чехословачке.

Декрети су се бавили различитим аспектима обнове Чехословачке и њеног правног система, денацификацијом и обновом земље. У новинарству и политичкој историји, термин „Бенешови декрети” има нешто уже значење и односи се само на оне декрете који су се тицали статуса Немаца и Мађара у послератној Чехословачкој, односно који су служили као правна основа за протеривање Немаца из Чехословачке. Као резултат тих декрета, многи Нијемци и Мађари који су се настанили у Чехословачкој пре или током рата су изгубили држављанство и имовину, а неки су и умрли током процеса протеривања који је проведен крајем 40-их година. Бенешови декрети су имали различито територијално важење тако да су се неки примењивали само у Бохемији и Моравској, док су декрети Словачког националног вијећа вредили за Словачкој.

Ови декрети и данас остају контроверзна политичка тема и у Чешкој и у Словачкој.

Медаља победе и слободе 1945

Медаља Победе и Слободе 1945 –пољски војни орден прописан уредбом, Савета Министара , који је одобрен KRN од дана 26. јануара 1945 . године," ... у знак сећања на победу Пољског Народа и Његових Савезника над варварским немачко-фашистичким снагама и славељење идеја демократске слободе, као и за награђивање појединаца, који су својим деловањем или жртвом у земљи или иностранству у периоду до 9. маја 1945. године допринели овој победи ...".

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.