Bazna istraživanja

Bazna istraživanja, takođe poznata kao čista istraživanja ili fundamentalna istraživanja, su naučna istraživanja koja se bave poboljšanjem naučnih teorija radi boljeg razumevanja ili predviđanja naučnih ili drugih fenomena.[1] Primenjena istraživanja, s druge strane, koriste naučne teorije za razvoj tehnologije ili tehnika za intervenciju i promenu prirodnih ili drugih fenomena. Mada su često podstaknuta radoznalošću,[2] bazna istraživanja pokreću inovacije primenjenih nauka.[3] Ova dva cilja su često koordinirana u istraživanju i razvoju.

Iako su mnoga otkrića bila dogođaji srećnog slučajnog otkrivanja,[2] za naučnim otkrićima se specifično traga koristeći teoretske i eksperimentalne pristupe, tako da su ona u mnogim slučajevima eksplicitno planirana.[4]

Pregled

Bazna istraživanja unapređuju fundamentalno znanje o svetu. Ona su usredsređena na kreiranje i pobijanje ili podržavanje teorija koje objašnjavaju uočene fenomene. Čisto istraživanje je izvor većine novih naučnih ideja i načina razmišljanja o svetu. Ono može da bude istraživačko, opisno, ili obrazložavajuće; pri čemu je obrazložavajuće istraživanje najzastupljenije.[6]

Bazna istraživanja generišu nove ideje, principe, i teorije, koje nisu uvek neposredno korištene ali su ipak osnova napretka i razvoja u različitim poljima. Današnji računari, na primer, ne bi postojali bez istraživanja čiste matematike sprovedenih pre više od jednog veka, za koja svojevremeno nije bilo praktične primene. Bazna istraživanja retko direktno pomažu praktičarima u rešavanju njihovih svakodnevnih problema; uprkos toga, ona potstiču nove načine razmišljanja koji potencijalno mogu da revolucionišu i dramatično poboljšaju način na koji će praktičari pristupati problemima u budućnosti.[6]

Reference

  1. ^ „What is basic research?” (PDF). National Science Foundation. Приступљено 31. 5. 2014.
  2. 2,0 2,1 "Curiosity creates cures: The value and impact of basic research Archived 2013-10-20 at the Wayback Machine, National Institute of General Medical Sciences, National Institutes of Health.
  3. ^ "ICSU position statement: The value of basic scientific research" Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 6, 2017) (на језику: енглески), International Council for Science, December 2004.
  4. ^ Liz Karagianis - MIT Spectrum (21. 4. 2015). „How discovery science is reinventing the world - MIT News”. MIT News.
  5. ^ Ronson, Jacqueline (1. 11. 2016). „Why is the Earth Tilted? New Theory Offers Clues on a Dizzy Moment”. Inverse. Приступљено 18. 10. 2017.
  6. 6,0 6,1 „Research”. google.com.

Literatura

Sumanirol

Sumanirol (PNU-95,666) je visoko selektivni pun agonist D2 receptora. On je prvi otkriveni agonist iz te grupe.Sumanirol je razvijen za lečenje Parkinsonove bolesti i sindroma nemirnih nogu. Mada on nije odobren za kliničku upotrebu, on je korisno oruđe za bazna istraživanja neurobioloških mehanizama koji su bazirani na modu dejstva dopaminskog D2 receptora (vs. D1, D3, D4, i D5 receptora).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.