7. октобар

7. октобар (7.10.) је 280. дан у години по грегоријанском календару (281. у преступној години). До краја године има још 85 дана.

Догађаји

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 1571Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п. н. е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.
  • 1806 — Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.
  • 1813 — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.
  • 1879 — Потписана Двојна алијанса 1879. године између Немачке и Аустроугарске.
  • 1908 — Након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната.
  • 1908Анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској
  • 1919 — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио-превозник у свету.
  • 1940Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
  • 1949 — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.
  • 1959 — Совјетски васионски брод „Луна 3“ је први фотографисао тамну страну Месеца.
  • 1981 — Потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.
  • 1985 — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.
  • 1992 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења.
  • 1996 — Истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.
  • 1997 — Око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.
  • 2000 — У Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом.
  • 2000 — Словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 m високог Монт Евереста.
  • 2001САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.
  • 2003 — Холивудски глумац, аустријског порекла, Арнолд Шварценегер изабран за гувернера Калифорније (САД).

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1879

1879. је била проста година.

1880

1880. је била проста година.

1885

1885. је била проста година.

1919

1919. је била проста година.

1931

1931. је била проста година.

1950

1950. је била проста година.

1951

1951. је била проста година.

1952

1952. је била преступна година.

1973

1973. је била проста година.

1981

1981. је била проста година.

1982

1982. је била проста година.

2001

2001. је била проста година.

Јанез Врховец

Јанез Врховец (Београд, 19. јануар 1921 — Београд, 7. октобар 1997) је био југословенски и српски филмски и телевизијски глумац словеначког порекла.

Џон Хопкрофт

Џон Хопкрофт (енгл. John Hopcroft; Сијетл, 7. октобар 1939.) је амерички научник који се бави теоријом рачунарства.

Вавум

Вавум (енгл. Vavoom) први је ТВ канал намењен искључиво тинејџерима на подручју Балкана. Са емитовањем кренуо је 17. априла 2018. године. Канал је основала и његов је власник United Media. Емитује се у Србији, Црној Гори и Републици Српској на српском језику, у Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине на хрватском језику и у Северној Македонији на македонском језику. Емитује се 24 часа дневно.

Канал подржавају оператери Тотал ТВ, ЕОН, SuperNova и СББ.

Емитују се анимирани филмови, документарне емисије, ТВ серије и такмичење талената America's Got Talent (Америка има таленат). Програм је 50% титлован и 50% синхронизован. Српске синхронизације за овај канал продуцирао је студио Блу хаус, а емитују се и разне синхронизације које је за канал Никелодион продуцирао студио Голд диги нет.

Владимир Путин

Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације.

За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7 % гласова.

Денис Истомин

Денис Олегович Истомин (узб. Denis Olegovich Istomin; рођен 7. септембра 1986. у Оренбургу, СССР) је узбекистански тенисер руског порекла. Најбоља позиција на АТП листи у синглу му је 33. место из августа 2012, док је тренутно 195. тенисер света. Његова мајка му је тренер.

Иво Грегуревић

Иво Грегуревић (7. октобар 1952, Орашје — 2. јануар 2019, Загреб) био је југословенски и хрватски глумац.

Нилс Бор

Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. Niels Henrik David Bohr; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику. Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.

Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.

По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.