7. мај

7. мај (07.05) је 127. дан у години по грегоријанском календару (128. у преступној години). До краја године има још 238 дана.

Догађаји

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1919

1919. је била проста година.

1930

1930. је била проста година.

1936

1936. је била преступна година.

1986

1986. је била проста година.

1993

1993. је била проста година.

1999

1999. је била проста година.

2013

2013. је била проста година.

Јозеф Поњатовски

Јозеф Поњатовски (пољ. Józef Antoni Poniatowski; 7. мај 1763 – 19. октобар 1813) је био пољски генерал и француски маршал.

Антоан Тинвил

Антоан Квентин Фукјер Тинвил (франц. Antoine Quentin Fouquier de Tinville; 10. јун 1746—7. мај 1795.) је био француски јавни тужилац у периоду "јакобинског терора". Једна је од најмрачнијих фигура Француске револуције.

Борба код Габровника

Борба код Габровника била је на Ђурђевдан (7.мај) 1907. Знајући да Ђурђевдан сеоска Слава у Габровнику и да ће тога јутра сви сељани бити у цркви, група од преко 100 наоружаних Арнаута из оближњег села Десова кренула је с намером да опљачка и запали село, побије Габровчане а младе жене и девојке одведе у Десово и преведе у Ислам. То је требало да буде одмазда за убијеног десовског првака Ариф-агу.

Опрезни Габровчани, очекујући освету Десовчама, понесли су са собом својих тридесетак пушака и склонили их у близини цркве, где су поставили стражу. Када су приметили Арнауте сеоска стража је дала узбуну. Жене су потрчале према селу Мокрени а мушкарци су узели пушке, па је на Ђурђевдан у цркви остао само свештеник. Паљба на Десовчане је почела још док су се кретали у гомили, што је међу њима довело до панике. Габровчанима су притекле у помоћ сеоске чете из Мокрена и Орахов Дола. Борба је трајала до 12 часова и окончана је бекством Арнаута.

Вилард Бојл

Вилард Стерлинг Бојл (енгл. Willard Sterling Boyle, 19. август 1924. – 7. мај 2011.) био је канадски физичар, који је 2009. године, заједно са Џорџом Смитом, добио Нобелову награду за физику „откриће полупроводничких кола осетљивих на светлост који се користе у дигиталним фотоапаратима (CCD чип)”.

Владислав Рејмонт

Владислав Станислав Рејмонт (пољ. Władysław Stanisław Reymont; Радомско, 7. мај 1867 — Варшава, 5. децембар 1925), био је пољски књижевник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1924.

Припадао је кругу књижевника „Млада Пољска“ и био је близак натурализму у књижевности.

Његов најпознатији роман „Сељаци“ (Chłopi, 1904-1909), подељен у четири дела која носе имена годишњих доба, поменут је у повељи о додели Нобелове награде.

Градови хероји у СФРЈ

Град-херој је било почасно звање за градове у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији одликоване Орденом народног хероја, за заслуге његових становника током Народноослободилачке борбе. Ово звање уведено је по узору на градове-хероје (рус. Город-герой) у Савезу Совјетских Социјалистичких Република, који су одликовани Медаљом Златном звездом Хероја Совјетског Савеза, за заслуге током Великог отаџбинског рата.

За први град-херој проглашена је Љубљана, 7. маја 1970. године, поводом 25-годишњице ослобођења. Потом је одликован Дрвар, 21. маја 1974. године, поводом 30-годишњице немачког десанта. Истог дана у Дрвару је, Орденом народног хероја одликована и Трећа личка пролетерска ударна бригада, која је одиграла пресудну улогу у току десанта.

Исте године, за град-херој, проглашен је и Београд, главни град СФРЈ и СР Србије, поводом 30-годишњице ослобођења, 20. октобра.

Маја 1975. године, поводом 30-годишњице победе на фашистичком Немачком, за градове-хероје проглашени су још - Загреб, Нови Сад, Прилеп, Приштина и Цетиње.

Куп Србије у фудбалу

Куп Србије је национални фудбалски куп Републике Србије који се одржава у организацији Фудбалског савеза Србије.

Олимпија де Гуж

Олимп де Гуж (франц. Olympe de Gouges; Монтобан, 7. мај 1748 — Париз, 3. новембар 1793) је била француска списатељица и револуционарка и боркиња за права жена за време Француске револуције. Написала је чувену Повељу о правима жене и грађанке (1792) . Каријеру је започела као драматуршкиња раних 1780-их година. Како је расла политичка тензија у Француској, тако је и де Гуж постајала све више укључена у политику. Постала је заговорница побољшања услова за робове у колонијама од 1788. У исто време, почела је да пише политичке памфлете. Данас је најпознатија као једна од првих феминисткиња која је тражила да женама Француске буду дата иста права која су имали мушкарци. У својој Повељи о правима жене и грађанке, она је оспоравала праксу мушког ауторитета и појма мушко-женске неједнакости.

Била је гиљотинирана током трајања Јакобинске диктатуре због нападања режима Револуционарне владе, због своје повезаности са Жирондинцима, и тога што је "прешла границе свога пола".

Председник Руске Федерације

Председник Руске Федерације (рус. Президент Российской Федерации) је шеф државе и врховни командант Оружаних снага.

Он је највиши државни функционер и неприкосновено лице. Испод њега непосредно стоји Влада Руске Федерације.

Предсједник Црне Горе

Предсједник Црне Горе је шеф државе Црне Горе. Предсједнички мандат траје 5 година. Сваки предсједник може да има максимално два мандата, бира се на непосредним изборима и тајним гласањем. У случају ратног стања мандат предсједника Црне Горе ће бити продужен за онолико дуго колико ратно стање постоји.

Мандат предсједника престаје када мандат за који је он био изабран истекне или у случају опозива или оставке. Предсједник може да буде опозван од стране Скупштине, а потом Уставни суд треба да одлучи да ли је прекршио одредбе Устава. Поступак за утврђивање повреде Устава покреће се од стране Скупштине.

Предсједник предлаже премијера и врховни је командант Војске. Сједиште Предсједништва је у старој црногорској пријестоници на Цетињу.

Тренутни предсједник је Мило Ђукановић.

Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.