7. март

7. март (07.03) је 66. дан у години по грегоријанском календару (67. у преступној години). До краја године има још 299 дана.

Догађаји

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1930

1930. је била проста година.

1945

1945. је била проста година.

1951

1951. је била проста година.

2002

2002. је била проста година.

Алберт Ферт

Алберт Луј Франсоа Ферт (франц. Albert Louis François Fert, IPA: /albɛʁt lwi fʁɑ̃swɑ fɛʁt/; Каркасон, 7. март 1938) француски је физичар и лауреат Нобелове награде за физику 2007.

Године 1970. докторирао је на универзитету Париз-југ са тезом „Особине транспорта електрицитета у никлу и гвожђу” (франц. Propriétés de transport électrique dans le nickel et le fer). Потом је био вођа тима за истраживање чврстих стања на истој институцији.

Фертова група истраживача је 1988. открила ГМР ефекат у структури слојева гвожђа и хрома. Независно од њега, нешто касније је група под руководством Петера Гринберга дошла до сличних резултата. Откриће ГМР ефекта омогућило је израду магнетних читача тврдих дискова изузетно високог капацитета, који су данас у широкој употреби.

Ово откриће припада новој грани физике, спинтроници, која се бави особинама спина електрона.

Од 1976. Ферт је професор на Универзитету Париз-југ у Орсеју.

За проналазак ГМР ефекта Ферту и Гринбергу је 2007. додељена Нобелова награда за физику.

Европски атлетски рекорди у дворани

Европски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати европских атлетичара постигнути на атлетским такмичењима у дворанама широм света. Преглед европских рекорда је приказан у следећој табели постигнутух до 29. јануар 2016. године.

Едвард Милс Персел

Едвард Милс Персел (енгл. Edward Mills Purcell, 30. август 1912. – 7. март 1997.) био је амерички физичар који је 1952. године добио Нобелову награду за физику за своје откриће нуклеарне магнетне резонанције у течним и чврстим материјама. Нуклеарна магнетна резонанција широко се користи приликом проучавања молекуларне структуре чистих материјала и састава смеша.

Иван Лендл

Иван Лендл (чеш. Ivan Lendl; 7. март 1960, Острави, Чехословачка) је бивши професионални тенисер, који је играо за Чехословачку и Сједињене Америчке Државе.

Манила

Манила (фил./таг. Maynilà, IPA: /maj.ˈni.laʔ/ или /maj.ni.ˈla/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà, IPA: /luŋ.ˈsod nɐŋ maj.ˈni.laʔ/; шп. Ciudad de Manila, IPA: /sju.ˈðað ðe ma.ˈni.la/; енгл. City of Manila, IPA: /ˈsɪt̬.i əv mə.ˈnɪl.ə/; памп. Menila; самб. Ibali), главни је и други најнасељенији град Филипина.

Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.У градском језгру 2015. године је живело 1.780.148 становника; оно чини историјско језгро Метро Маниле, региона главног града. Метрополитанска област, која обухвата и много већи Кезон Сити те Централни пословни дистрикт Макати, једно је од најнасељенијих урбаних подручја на свету. Манила је најгушће насељен град (градско језгро) на свету, са 41.515 ст./km2. Термин Манила иначе се односи или на цело метрополитанско подручје или на само уже градско језгро.

Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.

Краљевство Тондо је једно време владало Манилом, након чега је град накратко постао провинција краљевства Маџапахит. Током брунејске инвазије (1368—1888) Филипина, султан Болкијах (1485—1524) заузео је Селудонг (село у данашњој Манили) и преименовао га у Мајнила (фил./таг. Maynilà), што на тагалогу означава распрострањеност грма нила (лат. Scyphiphora hydrophyllacea). Мајнила је постала вазална држава Брунеја, основана с циљем да се надјача Тондо.

Конкистадори су 1571. стигли из колонијализованог Мексика, преко Пацифика, и основали данашњу Манилу где је сада Интрамурос. Шпански мисионари су убрзо христијанизовали град, инкорпорисали Тондо, а потом изградили неке од најстаријих филипинских цркава — укључујући Цркву Сан Агустин. Конкистадори су област преименовали у Ново Краљевство Кастиља (шп. Nuevo Reino de Castilla).

Манила је постала шпански центар на Далеком истоку и један крај трговачког галеона Манила—Акапулко, повезујући Шпанску Америку са Азијом — један од најранијих примера глобализације. Због централне локације за трговачке путеве преко Пацифика, Манила је добила надимак „Бисер Оријента” (шп. Perla del Oriente). Шпанска управа Филипинског архипелага трајала је више од три века, све до 1898. године. У различитим моментима током колонијалног раздобља, било је локалних револта, кинеских побуна, пиратских напада, јаких земљотреса, холандских рација и покушаја инвазије, те британска окупација града. Ред је најчешће био брзо успостављан, а град се враћао трговини и сличним пословима.

Током 19. века, Манила је била један од најмодернијих градова у Азији. Пре Шпанско-америчког рата, у граду се одвила Филипинска револуција. Након рата, тадашње Сједињене Америчке Државе су преузеле контролу, замениле званични језик шпански са енглеским и увеле неке промене у образовању, локалним законима и урбанистичком планирању. Пред крај Другог светског рата, током битке за Манилу, већина града је била сравњена са земљом од интензивног ваздушног бомбардовања USAF. Као резултат овога, у Манили је остало релативно мало предратне и колонијалне архитектуре; и даље су у току неки пројекти рестаурације — поготово старог каменог града Интрамуроса.

Рекорди европских првенстава у атлетици у дворани

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године. Европски комитет ИААФ од 1966. до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом "Европске игре у дворани“. Та такмичења се не рачунају у европска првенства. На свим европским првенствима истовремено се одржавају такмичења у обе конкуренције. Такмичење се до 1990. године одржавало сваке године, од када се прешло на двогодишње одржавање.

На првенствима могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Европске Атлетске Асоцијације ЕАА. Најбољи резултати постигнути у појединим дисциплинама првенства, воде се као рекорди европских првенстава у атлетици у дворани, а верификује их ЕАА.

Закључно са Првенством 2015. у Прагу рекорди првенстава се воде у 26 атлетских дисциплина (23 мушке и 23 женске).

Спортисти Уједињеног Краљевства држе највећи број рекорда на првенству 4, следи Пољска са 3 рекорда. У појединачној конкуренцији сви рекордери имају по један постављен рекорд. Најстарији рекорд стар 37 година држи у бацању кугле за жене

Чехословакиња Хелена Фибингерова са првенства у Сан Себастијану 1977. године.

У следећој табели даје се списак свих важећих рекорда европских првенстава у дворани, закључно са Европским првенством 2017. у Београду.

Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани

Светско првенство у атлетици у дворани је двогодишња манифестација која се одржава од 1987. године. На првенствима могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Међународне Федерације Атлетских Асоцијација (ИААФ), које их и организује. Најбољи резултати у појединим дисциплинама првенства воде се као Рекорди светских превенстава у атлетици у дворани, а верификује их ИААФ.

Закључно са Светским првенством 2014. у Сопоту рекорди првенстава се воде у 26 атлетских дисциплина (13 мушких и 13 женских).

Светско првенство у атлетици у дворани

После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.

Светско првенство у атлетици у дворани 2008.

12. Светско првенство у атлетици у дворани одржано је под покровитељством ИААФ од 7. до 9. марта 2008. у Валенсији (Шпанија). Такмичари су снаге одмеравали у валенсијској Дворани велодрома „Луис Пуиг”, а град је изабран за домаћина одлуком која је објављена 13. новембра 2005. на састанку Савета ИААФ у Москви.

На такмичењу је постављен рекорд земаља учесница на Светском првенству у дворани; такмичило се 147 земаља са 574 представника. Такмичило се као и на претходном првенству у 26 атлетских дисциплина (13 мушких и 13 женских).

Светско првенство у атлетици у дворани 2014.

15. Светско првенство у атлетици у дворани одржано је под покровитељством ИААФ од 7. до 9. марта 2014. у Ерго Арени у Сопоту (Пољска). Организацију првенства је потпомогао и ПЗЛА (Атлетски савез Пољске).

Такмичило се у 26 атлетских дисциплина (13 мушких и 13 женских).

Списак римских царева

Следи списак римских царева од 31. године п. н. е. до 476. године н. е.

Трка на 400 метара

Трка на 400 метара је једна од атлетских дисциплина. То је најдужа спринтерска дисциплина. На стандардној атлетској стази, ова трка обухвата један круг. Такмичари започињу трку ниским стартом и трче у својој стази читаву трку.

Трка на 60 метара

Трка на 60 метара је спринтерска атлетска дисциплина, која се обично одржава на такмичењима у дворани. Састоји се од спринта у правој линији, који траје око 7 секунди. На отвореном је ретка дисциплина, бар у такмичењима сениора, где доминира трка на 100 метара.

У овој дисциплини је најважнији старт. Због дужине сале и великих брзина иза циља се обично постављају на зид заштитни „теписи“ да би спречиле евентуалне повреде такмичара.

Трка је била на програму Летњих олимпијских игара два пута у мушкој конкуренцији 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, али је после тога скинута са програма игара.

Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Ханс Георг Демелт

Ханс Георг Демелт (нем. Hans Georg Dehmelt, 9. септембар 1922. – 7. март 2017.) био је немачки и амерички физичар, који је 1989. године, заједно са Волфгангом Паулом, добио Нобелову награду за физику „за развој технике јонске замке”.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.