6. фебруар

6. фебруар је тридесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 328 дана (329 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1901

1901. је била проста година.

1911

1911. је била проста година.

1917

1917. је била проста година.

1922

1922. је била проста година.

1934

1934. је била проста година.

1958

1958. је била проста година.

1982

1982. је била проста година.

1991

1991. је била проста година.

2001

2001. је била проста година.

2011

2011. је била проста година.

Артур Еш

Артур Роберт Еш Џуниор (енгл. Arthur Robert Ashe, Jr; Ричмонд, 10. јул 1943 — Њујорк, 6. фебруар 1993) је био амерички тенисер, који је професионално играо од 1966. до 1980. Запамћен је у историји као први црнац који је освојио гренд слем турнир.

Часопис Tennis magazine га је 2005. именовао 30. најбољим тенисером 20. века. У његову част је по њему је назван и централни терен Отвореног првенства САД.

Брезовик (Никшић)

Брезовик је насеље у општини Никшић у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 334 становника (према попису из 1991. било је 311 становника).

Никшићки лист "Оногошт" из 1900. г. број 6., фебруар, доноси чланак о прослави Св. Саве у цркви и школи у овом мјесту.

Зоран Филиповић

Зоран Филиповић (Подгорица 6. фебруар 1953) је бивши југословенски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Мануел Орантес

Мануел Орантес Корал (шп. Manuel Orantes Corral, 6. фебруар 1949) је бивши шпански тенисер.

Марија Видовић Абесинка

Марија Видовић — Абесинка (Новска, 6. фебруар 1924 — Јалковец, код Вараждина, 29. април 1942), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Роналд Реган

Роналд Вилсон Реган (енгл. Ronald Wilson Reagan; Тампико, 6. фебруар 1911 — Бел ер, 5. јун 2004) био је амерички глумац, политичар, 33. гувернер Калифорније (1967—1975) и 40. председник САД (1981—1989).

Реган је рођен и одрастао у малим градићима у Илиноису. Дипломирао је на колеџу Јурика и после је радио као радијски водитељ. Преселио се у Холивуд 1937. године, где је започео своју глумачку каријер, прво у филмовима, а касније и на телевизији. Реган је био председник Удружења глумаца, а касније гласноговорник Џенерал електрика. Његови почеци у политици потичу из времена када је радио за Џенерал електрик. Прво је био члан Демократске странке, али је због промена политичких платформи стране током 1950-их прешао у Републиканску странку 1962.

Након што је одржао узбудљив говор за подршку кандидатури Барија Голдвотера за председника на изборима 1964., убедили су га да се кандидује за гувернера Калифорније. Победио је на изборима две године касније и поново 1974. Два пута је поражен у номинацијама за републиканског председничког кандидата 1968. и 1976, али је добио номинацију и опште изборе 1980., победивши тадашњег председника Џимија Картера.

Као председник Реган је увео нове политичке и економске иницијативе. Његове економске политике у корист произвођача, назване Реганомике, су заговарале смањивање стопе пореза да би се подстакао економски раст, контролисање новчане масе да би се смањила инфлација, дерегулацију привреде и смањивање владиних трошкова. У свом првом мандату је такође преживео атентант, заузео чврст сав према синдикатима, појачао рат против дроге и наредио инвазију Гренаде да би се поништио комунистички пуч.

Реган је поново убедљиво изабран за председника на изборима 1984. Његов други мандат су првенствено обележила спољна политика, као што су крај Хладног рата, бомбардовање Либије 1986. и откривање афере Иран-Контра. Називао је Совјетски Савез „империјом зла“, подржавао је антикомунистичке покрете широм света и свој први мандат је провео прекидањем политике детанта покретањем трке у наоружању са Совјетским Савезом. На крају је преговарао са вођом Совјетског Савеза Михаилом Горбачовом што је за исход имало Споразум о нуклеарним ракетама средњег домета и смањивање нуклеарног арсенала обе земље. Пад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза су убрзо уследили.

Реган је окончао свој мандат 1989. Бивши председник је 1994. открио да му је почетком године установљена Алцхајмерова болест. Преминуо је десет година касније у 93. години. Као икона конзервативизма, Реган се рангира високо у анкетама јавног мнења о америчким председницима и приписује му се покретање идеолошке ренесансе америчке политичке деснице.

Светски рекорди у атлетици у дворани

Светски атлетски рекорди у дворани су најбољи резултати атлетичара постигнути у појединим атлетским дисциплинама у дворани, потврђени од Међународне атлетске федерације ИААФ (International Association of Athletics Federations). Потврђени светски рекорди приказани су у следећој табели са стањем на дан 12. март 2018. године.

Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1945. године.

Напомена: Преглед догађаја се детаљно бави само војним догађајима, која су се одвијала до краја 15. маја, док су политичка и друштвена дешавања, представљена у чланку — Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.