6. мај

6. мај (06.05) је 126. дан у години по грегоријанском календару (127. у преступној години). До краја године има још 239 дана.

Догађаји

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.
  • 1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.
  • 1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.
  • 1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.
  • 1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници.
  • 1840 — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.
  • 1919 — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.
  • 1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.
  • 1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.
  • 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.
  • 1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.
  • 1981САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.
  • 1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.
  • 1993Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 % бирача.
  • 1994 — Отворен је тунел испод Ламанша.
  • 1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.
  • 1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.
  • 2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.
  • 2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.
  • 2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.
  • 2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

Рођења

Смрти

Ђорђе Новковић, хрватски текстописац

Празници и дани сећања

Референце

  1. ^ Пројекат Растко: „Горанске народне песме“, Харун Хасани. ISBN 978-86-7019-005-4. , Приштина 1987, приступ 25.5.2013
  2. ^ РТС: „Гора чува Горанце од заборава“, 5.9.2009, приступ 25.5.2013

Види још

1986

1986. је била проста година.

1991

1991. је била проста година.

1992

1992. је била преступна година.

1995

1995. је била проста година.

2002

2002. је била проста година.

2012

2012. је била преступна година.

Јонас Валанчјунас

Јонас Валанчјунас (литв. Jonas Valančiūnas, Утена, Литванија, 6. мај 1992) је литвански кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Мемфис гризлисе.

Са репрезентацијом Литваније до 19 година освојио је Светско првенство 2011. На том првенству је проглашен за најбољег играча.

Андре Масена

Андре Масена (франц. Andrea Massena; Ница, 6. мај 1758 — Париз, 4. април 1817) је био истакнути маршал и француско-италијански командант за време француских револуционарних и Наполеонових ратова. Допринео је Наполеоновом успеху у италијанском походу, посебно код Риволија.

Горан Драгић

Горан Драгић (Љубљана, 6. мај 1986) је словеначки кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за Мајами хит. Његов брат Зоран је такође кошаркаш.

Доминика Цибулкова

Доминика Цибулкова (свк. Dominika Cibulková; Пештани, 6. мај 1989) словачка је професионална тенисерка. Њена највиша позиција на ВТА листи је 4. место, до ког је дошла 20. марта 2017. године, а тренутно се налази на 31. месту. Највећи успеси су јој финале Отвореног првенства Аустралије 2014. и освојено ВТА првенство 2016. године. Заједно са Домиником Хрбатијем је донела Словачкој трофеј Хопман купа 2009. године.

Ивица Осим

Иван Ивица Осим (рођен 6. мај 1941. у Сарајеву) је бивши југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер, а касније и фудбалски тренер.

Извршно веће Скупштине СР Србије

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије је био назив за владу у Социјалистичкој Републици Србији, од 1953. до 1990, док је у периоду од 1945. до 1953. године коришћен назив Влада.

Извршно веће је према Уставу СР Србије представљало извршни орган Скупштине Социјалистичке Републике Србије и сачињавали су га - председник, један или више потпредседника, чланови које бира скупштина и републички секретари (министри).

Званични називи владе током постојања СР Србије, од 1945. до 1990. године, били су:

Народна влада Србије — од 1945. до 1946. године

Влада Народне Републике Србије — до 1946. до 1953. године

Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије — од 1953. до 1963. године

Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије — од 1963. до 1990. годинеТакође у званичној употреби користио се и назив Републичко извршно веће (РИВ), да би се разликовало од Савезног извршног већа (СИВ). Често су се користиле и скраћене варијанте имена - Извршно веће СР Србије или Извршно веће Србије.

У периоду од 1945. до 1990. године било је формирано укупно 16 влада (4 владе и 12 извршних већа).

Морис Метерлинк

Гроф Морис Полидор Мари Бернард Метерлинк (франц. Maurice Polydore Marie Bernard Maeterlinck; Гент, 29. август 1862 — Ница, 6. мај 1949), био је белгијски књижевник. Писао је песме, есеје и драме.

Нинослав Радовановић

Нинослав (Душан) Радовановић (6. мај 1940.) академик, доктор медицинских наука један је од најпознатијих кардиохируга у Србији, који је дао значајан допринос увођењу нових кардиохируршких метода на отвореном срцу, а од 2009. и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Социјалистичка Република Србија

Социјалистичка Република Србија (скраћено СР Србија) је била једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).

Била је највећа и најмногољуднија југословенска република, састојала се из три дела — уже Србије и две аутономне покрајине — САП Војводине и САП Косова. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије — Београд.

СР Србија настала је дефакто одмах по ослобођењу Србије, крајем 1944. године, када је у Београду новембра 1944. одржано Прво заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС). Под називом Федерална Држава Србија званично је настала 9. априла 1945. године на заседању АСНОС-а. После проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 19. фебруара 1946. године променила је назив у Народна Република Србија. Назив Социјалистичка Република Србија добила је, кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. и носила га је до 28. септембра 1990. године када је, доношењем новог Устава, преименована у Република Србија.

Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора (скраћено СР Црна Гора) је била једна од шест федералних јединица у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Њено формирање је започело током НОБ (1941—1945), а званично је конституисана 1946. године као Народна Република Црна Гора. У склопу уставне реформе која је спроведена 1963. године, преименована је у Социјалистичку Републику Црну Гору. Уставним амандманом LXXXIV, који је усвојен 2. августа 1991. године, извршена је промјена званичног државног назива чиме је дотадашња СР Црна Гора преименована у Републику Црну Гору.Била је најмања федерална јединица у СФРЈ, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица). Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Урош Ковачевић

Урош Ковачевић (6. мај 1993, Краљево, СР Југославија) је српски одбојкаш и репрезентативац, игра на позицији примача.

Са кадетском репрезентацијом је 2011. године освојио светско и европско првенство, а на оба такмичења је проглашен за најкориснијег играча. На Светском јуниорском првенству је дошао до бронзане медаље. Исте године је био део сениорске репрезентације Србије, која је тријумфовала на Европском првенству. Са репрезентацијом је освојио још једну златну медаљу у Паризу на Европском првенству 2019. године победом у финалу против Словеније са 3:1. Проглашен је за најкориснијег играча турнира (МВП).Крајем 2011. је добио награду за најбољег младог српског спортисту од Олимпијског комитета Србије и листа Спорт.

Урошев старији брат Никола је такође одбојкаш и српски репрезентативац.

Филип Колшрајбер

Филип Колшрајбер (нем. Philipp Kohlschreiber; 16. октобар 1983) немачки је тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 30. јула 2012. када је заузимао 16. место на АТП листи.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.