5. октобар

5. октобар (5.10.) је 278. дан у години по грегоријанском календару (279. у преступној години). До краја године има још 87 дана.

Догађаји

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I.

Рођења

Смрти

Види још

1880

1880. је била проста година.

1929

1929. је била проста година.

1930

1930. је била проста година.

1951

1951. је била проста година.

1971

1971. је била проста година.

1975

1975. је била проста година.

1983

1983. је била проста година.

1986

1986. је била проста година.

2000

2000. је била преступна година.

2004

2004. је била преступна година.

2012

2012. је била преступна година.

Војтех Замаровски

Војтех Замаровски (5. октобар 1919, Тренчин - † 26. јул 2006, Праг) био је словачки аутор литературе о књижевности посвећен најстаријој историји човечанства. На крају свог живота живео је у Прагу.

Дени Дидро

Дени Дидро (франц. Denis Diderot; Лангре, 5. октобар 1713 — Париз, 31. јул 1784) је био француски писац и филозоф, истакнута личност доба просветитељства и главни уредник широм света познате Енциклопедије.

Век Просвећености је уобичајен назив за доба у коме је живео и стварао Дидро и његови истомишљеници управо због великог доприноса теоријској изградњи темеља новог буржоаског поретка. Борба коју је он водио за победу својих идеала се одвијала против феудалног апсолутизма и религиозног конзервативизма, а средства која је он употребљавао су скупљање свих идеја нове француске филозофске мисли. Био је неуморан сакупљач и бриткоумни пропагатор у бурним временима предреволуционарне краљевске Француске. Настајући буржоаски сталеж у њему је имао свог идеолога и идејног вођу. Сем тога, Дидро је био изузетан организатор, упоран и вредан, што је био узрок тако плодном стваралаштву, те издавању (у сарадњи са д'Аламбером) свих томова Енциклопедије. Волтер га је, према томе, и назвао „пантофил“ (свељубац).

Инеса Кравец

Инеса Миколајевна Кравец (укр. Інеса Миколаївна Кравець; 5. октобар 1966. Дњепропетровск СССР сада Украјина) је украјинска атлетичарка светска рекордерка у троскоку. Такмичила се и у скоку удаљ.

На Олимпијским играма 1992 такмичила се за Здружени совјетски тим под олимпијском заставом и освојила сребрну медаљу у скоку удаљ. После тога такмичила се за Украјину.

На Светском првенству 1995. у Гетеборгу такмичећи се у троскоку поставила је светски рекорд резултатом 15,50 m који одолева још и данас.

Године 1993, Кравец је имала тромесечну забрану такмичења због коришћења забрањених стимуланса.. У јулу 2000. Кравецова је суспендована на две године због поновљеног допинга.

Новица Величковић

Новица Величковић (Београд, 5. октобар 1986) је српски кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно наступа за Партизан.

Свргавање Слободана Милошевића

Свргавање Слободана Милошевића уследило је након демонстрација 5. октобра 2000. у Београду, након чега је Слободан Милошевић прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије 24. септембра који је објавила Демократска опозиција Србије. Овај догађај је у српској јавности познат и као Пети октобар, Петооктобарска револуција, Петооктобарска контрареволуција, Петооктобарски државни удар, Петооктобарски пуч, Петооктобарска окупација, Петооктобарске демонстрације, Петооктобарске промене, Демократске промене или Булдожер револуција, у зависности од политичке перспективе посматрања овог догађаја.

Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Хронологија Народноослободилачке борбе 1943.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1943. године.

Честер А. Артур

Честер Алан Артур (енгл. Chester Alan Arthur; Ферфилд, 5. октобар 1829 — Њујорк, 18. новембар 1886), двадесет први председник САД (1881 — 1885). Рођен у Норт Ферфилду, Вермонт, бавио се адвокатуром у Њујорку од 1854. Активирао се у локалној политици Репубиканске странке и био је је близак сарадник Роска Конклинга, а именован је за главног цариника њујоршке луке (1871 — 1878.), положај који је био дуго познат по томе што је давао подршку политици успешне странке.

Водио је честито овај посао, али је наставио праксу да запошљава људе који су били лојални Конклингу. На Републиканској националној конвенцији 1880. Артур је био компромисан избор за потпредседника на листи с Џејмсом Гарфилдом и после Гарфилдовог убиства постао је председник. Као председник, Артур је показивао изненађујућу самосталност стављајући вето на мере које су награђивале политичко покровитељство.

Такође је потписао Пенделтонов закон који је створио административни систем заснован на заслугама. Он и његов министар морнарице залагали су се за одвајање средстава за обновљање морнарице САД. Није успео да добије номинацију своје странке за други мандат.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.