30. мај

30. мај (30.5.) је 150. дан године по грегоријанском календару (151. у преступној години). До краја године има још 215 дана.

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Догађаји

  • 1431 — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу.
  • 1498Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.
  • 1536 — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен.
  • 1848САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.
  • 1876 — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.
  • 1913Лондонским миром је окончан Први балкански рат.
  • 1942Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.
  • 1956 — Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.
  • 1973Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.
  • 1976 — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.
  • 1980Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.
  • 1992
    • Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом.
    • У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.
  • 1995Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.
  • 1998 — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.
  • 1999
    • У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи.
    • Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.
  • 2000 — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.
  • 2001 — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.
  • 2003Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1913

1913. је била проста година.

1951

1951. је била проста година.

1964

1964. је била преступна година.

1974

1974. је била проста година.

1986

1986. је била проста година.

1990

1990. је била проста година.

1992

1992. је била преступна година.

Александар Невски

Александар Невски (рус. Алекса́ндр Яросла́вич Не́вский; 30. мај 1220 – 14. новембар 1263) био је велики руски кнез и светац Руске православне цркве.

Богдан Југовић Хајнц

Богдан Југовић Хајнц, Војвода Богдан, пешадијски поручник и четнички војвода (Ваљево 1882 — 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова).

Борис Пастернак

Борис Леонидович Пастернак (рус. Борис Леонидович Пастернак, Москва, 10. фебруар 1890 — Пределкино крај Москве, 30. мај 1960) је био руски књижевник.

Био је песник, новелиста, романописац и преводилац. Одрастао је у интелектуалној средини, студирао је филозофију у Москви и Марбургу. У младости је био футуриста. Поезија му је претежно тематски аполитична, литерарна и интелектуална. Пише и поеме са темом прве и друге руске револуције. У роману „Доктор Живаго“ ослонио се на традиције романа 19. века и изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватио простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описао две руске револуције и завршио епилогом у време Другог светског рата. У Совјетском Савезу је роман назван „антисовјетским“, а на Западу је 1958. Пастернаку додељена Нобелова награда, коју писац није примио.

Бранивоје Јовановић

Бранивој Јовановић (23. мај 1883, Кисиљево — 30. мај 1905, село Петраљица код Куманова)), познат као Војвода Брана, је био пешадијски поручник и четнички војвода.

Волтер

Франсоа Мари Аруе (франц. François Marie Arouet; Париз, 21. новембар 1694 — Париз, 30. мај 1778), познат под књижевним псеудонимом Волтер (франц. Voltaire), био је француски филозоф, књижевник и историчар из епохе просветитељства, чији је био најзначајнији представник. Његов филозофски став је била борба против религијског фанатизма. Ове идеје је представио 1759. и притом набројао зла и злочине које ствара званична Црква. За Волтера, прогрес друштва и цивилизације није могућ без толеранције. Његов велики противник је било хришћанство и Римокатоличка црква. Противници су га оптуживали за подривање престижа цркве, а тиме и монархије, што води општој деградацији морала.

Волтер је био свестран и плодан писац, који је произвео радове у скоро свакој литерарној форми, укључујући драме, поеме, новеле, есеје, и историјске и научне радове. Он је написао више од 20.000 писама и велики број књига и памфлета. Он је био отворен заговорник грађанских слобода, упркос ризика да се тиме стављао под удар строгих закона о цензури тог времена. Као сатирични полемичар, он је у својим радовима често критиковао нетолеранцију, верске догме и француске институције свог времена.

Драган Џајић

Драган Џајић (Уб, 30. мај 1946), је бивши југословенски фудбалер и репрезентативац, од 2012. на функцији председника Фудбалског клуба Црвене звезде.

Сматра се једним од најбољих југословенских фудбалера свих времена. Трећа Звездина звезда, одиграо је 85 утакмица у националној селекцији, од 1998. до 2004. председник Фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије у различитим функцијама. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх Европе маја 1991, освојивши Куп европских шампиона, и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила Тојота куп, у децембру 1991.

Драгољуб Гула Милосављевић

Драгољуб „Гула“ Милосављевић (Петровац на Млави, 30. мај 1923 — Београд, 25. март 2005) био је српски глумац.

Отац је глумице Владице Милосављевић.

Куп Црне Горе у фудбалу

Куп Црне Горе у фудбалу је фудбалско такмичење које се одржава у организацији Фудбалског савеза Црне Горе.

Прво такмичење у Купу одржано је у сезони 2006/07, после званичног формирања државе Црне Горе 3. јуна 2006.

Освајач Купа добија место у другом колу квалификација за УЕФА лигу Европе, ако већ није обезбедио место у квалификацијама за Лигу шампиона преко лиге. У том случају финалиста попуњава то место.

Марко Симоновић

Марко Симоновић (Приштина, 30. мај 1986) је српски кошаркаш. Игра на позицијама крила и крилног центра, а тренутно наступа за Цедевиту Олимпију.

Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Ханес Алвен

Ханес Олоф Јеста Алвен (швед. Hannes Olof Gösta Alfvén, 30. мај 1908. – 2. април 1995.) био је шведски физичар, који је 1970. године добио Нобелову награду за физику „за фундаментални рад и открића у магнетној хидродинамици што је омогућило огромну примену разних области физике плазме”.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.