30. април

30. април (30.04) је 120. дан у години по грегоријанском календару (121. у преступној години). До краја године има још 245 дана.

Догађаји

април
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1795

1795. је била проста година.

1941

1941. је била проста година.

1945

1945. је била проста година.

1975

1975. је била проста година.

1983

1983. је била проста година.

1991

1991. је била проста година.

2013

2013. је била проста година.

Јоахим фон Рибентроп

Улрих Фридрих Вилхелм Јоахим (фон) Рибентроп (нем. Ulrich Friedrich Wilhelm Joachim (von) Ribbentrop; Везел, 30. април 1893 — Нирнберг, 16. октобар 1946) је био нацистички политичар и министар спољних послова Трећег рајха.

Рођен је у Везелу, на Валпургину ноћ. Ванредно је образован у приватним школама Немачке и Швајцарске. Течно је говорио енглески и француски језик. Од 1910-1914 радио је у Канади као увозник немачких вина. Учествује у Првом светском рату, добија чин поручника и орден Гвоздени крст. Био је пријатељ са Францом фон Папеном. У јулу 1920. оженио се. У браку је имао петоро деце. Пре рата је наводно имао аферу са Волис Симпсон.Током Вајмарске републике није имао антисемитистичке предрасуде. У мају 1932. приступа нацистима и постаје ватрени антисемита. Гебелс га није волео јер се касно придружио странци, а у лошим односима је био и са Химлером. 4. фебруара 1938. постаје министар спољних послова. Титулу „фон“ добио је наговоривши своју тетку да га усвоји.

Предвидео је настанак Гвоздене завесе и Хладног рата. Ухапшен је 14. јуна 1945. Био је учесник Нирнбершког процеса. Проглашен је кривим, осуђен на смрт и први обешен 16. октобра 1946. Први је требало да буде Геринг, али је он извршио самоубиство у ћелији. Последње речи биле су му: „Бог чува Немачку“. Чак и на суђењу и у ћелији, није одустајао од верности Хитлеру. Седео је слева Хесу, па су га он и Геринг прекинули у његовој завршној речи. Наследник му је био Артур Зајс-Инкарт.

Адолф Хитлер

Адолф Хитлер (нем. Adolf Hitler; Браунау на Ину, 20. април 1889 — Берлин, 30. април 1945) био је немачки политичар, диктатор и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар (премијер, председник владе). После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934, Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби (нем. Ermächtigungsgesetz) из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу, који је трајао све до смрти самоубиством 1945. године.

Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.

Након обнове немачке економије и поновног наоружавања Вермахта, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „животног простора“. Као логични наставак овакве спољне политике уследио је немачки напад на Пољску 1939. због чега су Уједињено Краљевство и Француска објавиле рат Немачкој, чиме је и званично почео Други светски рат.

На почетку Другог светског рата Вермахт је постигао одличне успехе и Силе Осовине су окупирале највећи део европског копна и делове Азије. Међутим, заједнички напор савезничких сила довео је до пораза Вермахта. До 1945. Хитлерова политика је претрпела пораз, а Нацистичка партија је била пред распадом. Хитлеров рат за територије и прочишћење расе проузроково је смрт десетина милиона људи, укључујући и геноцид над око 6.000.000 Јевреја, познатији као холокауст.

У последњим данима рата 1945, док је немачка престоница Берлин пружала последњи отпор совјетској Црвеној армији, Хитлер се оженио Евом Браун, да би за мање од 24 сата касније њих двоје извршили самоубиство у Хитлеровом бункеру у Берлину.

Александар Срећковић

Александар Срећковић „Кубура“ (Београд, 30. април 1973) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.

Бацање диска

Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретност и прецизност кретања на бацалишту па се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности.

Битка за Грчку

Битка за Грчку (7. април - 30. април 1941), кодног назива Операција Марита је наставак грчко-италијанског рата и име за немачку инвазију Грчке. Напад на Грчку је део шире Балканске кампање у Другом светском рату. Битка за Грчку се завршила победом Сила осовине и окупацијом региона.

Дмитриј Пожарски

Дмитриј Михајлович Пожарски (рус. Дми́трий Миха́йлович Пожа́рский; 17. октобар 1577 — 30. април 1642) је био кнез из руске династије Рјурик и вођа руског устанка против пољско-литванске окупације током смутних времена почетком 17. века.

Заједно са Кузмом Мињином, уз подршку патријарха Филарета, окупио је добровољачку војску у Нижњем Новгороду. Овом војском је командовао у рату који је уследио против стране доминације. У лето 1612, уз помоћ Московљана, ослободио је Москву од пољско-литванске окупације. Пољска одбрана, под вођством Јана Карола Ходкјевича, одолевала је од 21. до 24. августа 1612.

У знак сећања на своју победу Пожарски је 1620-их подигао Казањски сабор на Црвеном тргу. На истом тргу, испред цркве Василија Блаженог, данас се налази споменик Пожарском и Мињину.

Надвојвода Карло од Аустрије

Надвојвода Карло од Аустрије, војвода од Тешена (нем. Erzherzog Karl von Österreich, Herzog von Teschen), такође познат и као Карло од Аустрије-Тешена (нем. Karl von Österreich-Teschen; 5. септембар 1771, Фиренца-30. април 1847. Беч) је био син цара Леополда II (1747—1792) и Марије Лујзе. Био је млађи брат цара Фрање II. Иако је био епилептичар, постао је чувени војсковођа и реформатор аустријске војске. Био је први војсковођа, који је победио Наполеона у равноправној бици.

Најџел Левин

Најџел Левин (енгл. Nigel Levine; Сан Фернандо, Тринидад и Тобаго, 30. април 1989) је британски атлетичар, спацилалиста за трчање на 400 метара.

Роберт Тарџан

Роберт Ендри Тарџан (енгл. Robert Endre Tarjan; Помона, 30. април 1948.) је амерички научник који се бави рачунарством. Познат је као проналазач неколико важних графовских алгоритама, између осталих и Тарџановог алгортима најмањег заједничког претходника.

Соња Кнежевић

Соња Кнежевић Неимаревић (Београд, 30. април 1958) је југословенска и српска филмска и позоришна глумица.

Филип III Храбри

Филип III Храбри (30. април 1245 — 5. октобар 1285) је био краљ Француске (1270—1285) из династије Капет.

Шабан Шаулић

Шабан Шаулић (Шабац, 6. септембар 1951 — Билефелд, 17. фебруар 2019) био је српски певач фолк музике, музичар и продуцент. У току богате каријере у медијима и од публике је добио надимак „краљ народне музике”.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.