29. јун

29. јун (29.6.) је 180. дан године по грегоријанском календару (181. у преступној години). До краја године има још 185 дана.

Догађаји

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 1444Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола.
  • 1534Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда.
  • 1613 — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада "Хенри VIII".
  • 1807Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса.
  • 1855 — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“.
  • 1864 — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве.
  • 1869 — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав.
  • 1880 — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат.
  • 1882 — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.
  • 1921 — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.
  • 1939 — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.
  • 1941 — Немачке трупе су заузеле Минск, престоницу Белорусије.
  • 1949Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.
  • 1974Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.
  • 1976Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства.
  • 1980 — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима.
  • 1992Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева.
  • 1995 — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.
  • 1998 — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага.
  • 1999
    • Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд.
    • Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана.
  • 2001
    • У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара.
    • У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ.
    • Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.
    • Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији.
  • 2002 — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства.
  • 2003 — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа.
  • 2004
    • Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године.
    • На самиту у Бриселу за шефа европске дипломатије изабран је Високи представник Европске уније за спољну политику Хавијер Солана, који ће постати први шеф дипломатије ЕУ када на снагу ступи будући европски устав, након што га ратификује свих 25 земаља чланица Уније.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1869

1869. је била проста година.

1879

1879. је била проста година.

1913

1913. је била проста година.

1951

1951. је била проста година.

1995

1995. је била проста година.

2004

2004. је била преступна година.

Јозеф Масопуст

Јозеф Масопуст (чеш. Josef Masopust; Мост, 9. фебруар 1931 — Прaг, 29. јун 2015) бивши је чехословачки репрезентативац и тренер. Играо је у одбрани.

Дебитовао је у дресу Водотерме из Теплица 1950. године. После две године прелази у Дуклу из Прага. Прославио се као првотимац Дукле са којом је у периоду од 1952. до 1968. освојио осам националних првенстава (1953, 1956, 1958, 1961—1964, 1966) и четири купа Чехословачке (1952, 1961, 1965, 1966). У чехословачкој лиги одиграо је укупно 386 утакмица и постигао 79 голова. Каријеру је наставио у Белгији као стандардни репрезентативац Моленбека (1968—1970).

Масопуст је као репрезентативац Чехословачке од (1954 — 1966) одиграо 63 утакмице и постигао 10 голова.. Прославио се на Светском првенству 1962. у Чилеу. У финалу против Бразила, на најбољи могући начин, промовисао је своју специјалност — слалом дриблинг. Предрибловао је четворицу Бразилаца и затресао мрежу. У клубу је светских фудбалских великана, а 1962. године добио је Златну лопту као најбољи фудбалер Европе.

По завршетку играчке каријере остао је у фудбалу као тренер Дукле, Збројовке и клубова у Белгији. Од 1984 — 1987. био је селектор репрезентације Чехословачке, а од 1988 — 1991 олимпијског тима Индонезије.

Александар Шустов

Александар Андрејевич Шустов (рус. Александр Андреевич Шустов; Караганда, СССР, 29. јун 1984) је руски атлетичар, чија је специјалност скок увис.

Бацање копља

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Европско првенство у кошарци 1991.

Европско првенство у кошарци 1991. је 27. по реду европско кошаркашко првенство за мушкарце. Такмичење је одржано од 24. јуна до 29. јуна 1991. године у хали ПалаЛотоматика у Риму, Италија. Златну медаљу је освојила Југославија, сребрну Италија, док је бронзану медаљу освојила Шпанија. Југословенски репрезентативац Тони Кукоч је био најкориснији играч турнира (МВП), а најбољи стрелац је био грчки репрезентативац Никос Галис са просечно 32,4 поена по утакмици.

Кавај Леонард

Кавај Ентони Леонард (енгл. Kawhi Leonard; Лос Анђелес, Калифорнија, 29. јун 1991) је амерички кошаркаш. Игра на позицији крила, а тренутно наступа за Лос Анђелес клиперсе. Са Сан Антонио спарсима је освојио шампионски прстен НБА лиге 2014, а са Репторсима 2019. године. Проглашен је за МВП играча финалне серије 2014. и тиме постао други најмлађи кошаркаш коме је то пошло за руком (први је и даље Меџик Џонсон који је био годину дана млађи од Леонарда). У финалу 2019. поново је понео титулу најкориснијег играча.

Мартин Јужна

Мартин Јужна – Тине (Драгомља Вас, код Метлике, 9. новембар 1919 — Радатовићи, код Озља, 29. јун 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Миле Узелац

Миле Узелац (Црна Власт, код Оточца, 1. децембар 1913 — Ријека, 29. јун 1987), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Мурат I

Мурат I (отур. مراد اول тур. I. Murad; 29. јун 1326. — 15. јун 1389), звани још и Худаведигјар — „Праведни“, био је османски султан 1359–1389.

Павла Меде Катарина

Павла Меде — Катарина (Страхињ, код Накла, 29. јун 1919 — Лукања, код Словенске Бистрице, 8. јануар 1943), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Председник Владе Републике Србије

Председник Владе Републике Србије стоји на челу Владе Републике Србије. Колоквијално се назива премијер Србије.

Садашњи председник Владе Републике Србије је Ана Брнабић.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице. Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе. Пре избора на то место, Народној скупштини излаже експозе у коме наводи програм и циљеве Владе. Мандатара за састав Владе Србије, по Уставу Србије, предлаже председник Републике Србије, после консултација са свим посланичким групама у Народној скупштини.

Славољуб Стефановић Раваси

Славољуб Стефановић Раваси (Чачак, 29. јун 1927 — Београд, 2. фебруар 1996) је био српски телевизијски и позоришни редитељ.

Централни комитет Савеза комуниста Југославије

Централни комитет Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ) је био највиши руководећи орган у Савезу комуниста Југославије (СКЈ) између два конгреса.

Од априла 1919. до јуна 1920. године називао се Централно партијско веће СРПЈ(к), од јуна 1920. до фебруара 1925. године Централно партијско веће КПЈ и од фебруара 1925. до Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. године, Централни комитет КПЈ.

ЦК СКЈ је био највиши партијски орган у Југославији, у којем су били заступљени представници Партије из свих југословенских република и покрајина.

Централни комитет је нестао са политичке сцене јануара 1990. године, распадом Савеза комуниста Југославије.

Чеде Филиповски

Чеде Филиповски Даме (Нићифорово, код Гостивара, 16. новембар 1923 — Радовиш, 29. јун 1945), учесник Народноослободилачке борбе, официр Југословенске армије и народни херој Југославије.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.