29. септембар

29. септембар (29.9.) је 272. дан у години по грегоријанском календару (273. у преступној години). До краја године има још 93 дана.

Догађаји

септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 480. п. н. е.Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса.
  • 61. п. н. е.Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима.
  • 1227Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат.
  • 1273 — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око пристола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством.
  • 1399 — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.
  • 1739 — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.
  • 1911Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.
  • 1923 — На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.
  • 1938 — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.
  • 1940Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.
  • 1941 — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.
  • 1957 — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.
  • 1958 — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.
  • 1967Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.
  • 1970 — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.
  • 1972Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.
  • 1979
    • Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину.
    • Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“.
  • 1988 — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.
  • 1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.
  • 1993 — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.
  • 1994 — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске.
  • 1999 — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином.
  • 2000 — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.
  • 2001 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1902

1902. је била проста година.

1918

1918. је била проста година.

1961

1961. је била проста година.

1991

1991. је била проста година.

2002

2002. је била проста година.

Џејмс Кронин

Џејмс Ватсон Кронин (енгл. James Watson Cronin, 29. септембар 1931. – 25. август 2016.) био је амерички физичар, који је 1980. године, добио Нобелову награду за физику „за открића поремећаја фундаменталне симетрије у рападу неутралних K-мезона”.

Војислав Воки Костић

Војислав Воки Костић (21. септембар 1931 — 29. септембар 2010) био је српски композитор, музичар, писац и кувар. Компоновао је музику за филмове, позориште, телевизију. Родитељи су му били истакнути српски медицински радници и професори др Александар Костић и др Смиља Костић-Јоксић.

Компоновао је музику за више од 45 позоришних представа, 25 телевизијских серија, 60 филмова, више од 2000 балада.

Био је секретар Савеза композитора Југославије и много је урадио у области заштите ауторских права.

Гнеј Помпеј Велики

Гнеј Помпеј Велики (лат. Gnaeus Pompeius Magnus; 29. септембар 106. п. н. е. Пиценум — 29. септембар 48. п. н. е. Египат), римски војсковођа и политичар.

Европско првенство у одбојци 1985.

Европско првенство у одбојци 1985. је било 14. по реду Европско првенство које се од 29. септембра до 6. октобра одржавало у Холандији. Титулу је освојила репрезентација Совјетског Савеза.

Европско првенство у одбојци за жене 2001.

Европско првенство у одбојци 2001. је било 22. по реду Европско првенство које се од 22. до 30. септембра одржавало у Бугарској. Титулу је освојила репрезентација Русије.

Жорж Шарпак

Жорж Шарпак (франц. Georges Charpak; Дабровица, 1. август 1924 — Париз, 29. септембар 2010) био је пољско-француски физичар (родом Јевреј) и добитник Нобелове награде за физику 1992. „за откриће и развој детектора елементарних честица, а посебно мултижичне пропорционалне коморе”.

Поподица Шарпак се преселила из источне Пољске у Париз када је мали Жорж имао седам година. Током Другог светског рата Шарпак је помагао покрету отпора, тако да га је Вишијевски режим ухапсио 1943. Депортован је 1944. у нацистички концентрациони логор Дахау, где је дочекао ослобођење 1945. После рата, студирао је на престижној Националној високој школи у Паризу.

Докторирао је 1954. на тему из нуклеарне физике на Француском колеџу у Паризу, радећи у лабораторији Фредерик Жолио Кирија. Године 1959. придружио се институту ЦЕРН (Европска организација за нуклеарна истраживања) у Женеви, а 1984. постао професор на „Високој школи за индустријску физику и хемију” у Паризу (École Supérieure de Physique et de Chimie Industrielles).

Професор Шарпак се снажно залагао за примену нуклеарне енергије.

Кевин Дурант

Кевин Дурант (енгл. Kevin Durant; Вашингтон, 29. септембар 1988) је амерички кошаркаш. Игра на позицији крила, а тренутно наступа за Бруклин нетсе. На НБА драфту 2007. одабрали су га Сијетл Суперсоникси као 2. пика. Био је најкориснији играч регуларног дела сезоне 2014.

Освојио је први шампионски прстен у сезони 2016/17. и проглашен за МВП играча НБА финала.

Рајнер Вајс

Рајнер „Рај” Вајс (енгл. Rainer "Rai" Weiss; Берлин, 29. септембар 1932) амерички је физичар, познат по доприносу на пољу гравитационе физике и астрофизике. Професор је на MIT-у и ванредни професор LSU. Најбоље је познат по томе што је измислио ласерску интерферометричку технику која је основни принцип рада детектора LIGO. Рајнер Вајс је био директор научне радне групе COBE.Године 2017, Вајс је добио Нобелову награду за физику — заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом, за „одлучујуће доприносе LIGO детектору и опсервацију гравитационих таласа”.

Трка на 200 метара

Трка на 200 метара је једна од спринтерских атлетских дисциплина. За разлику од трке на 100 м која се трчи на потпуно правој стази, ова се трка на атлетском стадиону трчи тако да такмичари крећу из кривине атлетске стазе па тек у другом делу трке трче у равном правцу. Зато је техника ове трке нешто специфичнија од 100 м, јер тркач мора добро савладати и кривину, која се такође трчи пуном брзином. Занимљиво је да је просечна брзина тркача, према садашњим рекордима, већа у трци на 200 м од оне у трци на 100 м.

Феличе Ђимонди

Феличе Ђимонди (итал. Felice Gimondi; 29. септембар 1942 — 16. август 2019) био је италијански професионални бициклиста у периоду од 1965. до 1979. године. У првој години као професионалац, освојио је Тур де Франс. Поред Тура, Ђимонди је три пута освајао Ђиро д’Италију и једном Вуелта а Еспању. Освајањем Вуелте, Ђимонди је добио надимак Феникс и постао је други возач који је освојио све три Гранд тур трке, пре њега то је пошло за руком само Жаку Анкетилу. Ђимонди је и рекордер по броју освојених подијума на Ђиро д’Италији, укупно их је освојио девет.

Фикрет Абдић

Фикрет Абдић — Бабо (Доња Видовска, Краљевина Југославија, 29. септембар 1939) босанскохерцеговачки је предратни привредник, политичар и актуелни начелник Велике Кладуше.

Ходање 20 километара

Брзо ходање је атлетска дисциплина која подразумева трку основним кораком, тј. напредовање кораком. Постоје два основна правила:

Једно стопало ходача мора увек бити у додиру са подлогом, и по томе се разликује од трчања (код трчања имамо фазу лета - обе ноге истовремено у ваздуху);

Нога која иде напред мора бити испружена у колену, тј. несавијена, све до тренутка повратка ноге у окомит положај.Грешке такмичара које повлаче за собом дисквалификацију, прилично је тешко установити. Оне су многобројне и зависе не само од једног погрешног покрета него и од комбинације више њих.

Постоје три основне грешке:

Константно савијено колено за време ходања (тзв. трка равних табана или трка у „седећем“ положају)

Скакутање тј. изразито таласасто-вертикално кретање тела горе-доле, са одразима усмереним на горе

Летећи ход - када ходач задржавајући исправан, линеаран став изгуби непрекидан додир са тлом, а тло додирује прстима.На такмичењу суде главни судија и одређени број других судија. Такмичар може бити дисквалификован само после претходне опомена најмање двојице судија, без обзира на тежину почињеног прекршаја. Дисквалификацију саопштава такмичару главни судија.

Уобичајене дисциплине су оне које се одржавају на великим такмичењима на 20 км и 50 км за мушкарце и 20 километара за жене. Поред ових олимпијских дисциплина одржавају се и такмичења на 5, 10, 15 и 30 км. Такмичења у ходању до 20 км одржавају се на улици и на стадиону, а такмичењу на 50 километара се одржава искључиво на улици. Такмичања на стадиону се обележавају 5.000, 10.000, 20.000 метара, а на улици 10, 20 и 50 км.

Светска Атлетска федерација ИААФ води светске рекорде у свим овим дисциплинама.

Дисциплина ходања 20 километара уведена је за мушкарце у атлетски програм Олимпијских игара 1956. у Мелбурну, а за жене када је ова дисциплина заменила дисциплину ходања на 10 километара на Олимпијских игара 2000. у Сиднеју. На Свестком првенству 1958. у Стокхолму за мушкарце, а 1999. у Севиљи за жене.

Према најбржем времену за мушкарце око 1:17 сати, што одговара кретању 4,27 m/s или 15,37 километара на сат, а за жене 1:26 сати, што одговара 3,83 m/s или 13,79 km/h.

Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1941. године.

Напомена: Преглед догађаја за 1941. годину се бави само догађајима који су се одвијали од јула месеца, док је претходни период представљен у чланку — Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.