28. април

28. април (28.04) је 118. дан у години по грегоријанском календару (119. у преступној години). До краја године има још 247 дана.

Догађаји

април
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1889

1889. је била проста година.

1918

1918. је била проста година.

1919

1919. је била проста година.

1936

1936. је била преступна година.

1952

1952. је била преступна година.

1970

1970. је била проста година.

1980

1980. је била преступна година.

1986

1986. је била проста година.

1987

1987. је била проста година.

Андрија Прлаиновић

Андрија Прлаиновић (28. април 1987) је српски ватерполиста.

Са јуниорском репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио је Европско првенство 2004. на Малти и 2006. у Орадеји. Са репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2008. у Малаги и бронзане медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и Олимпијским играма 2012. у Лондону. На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу. Са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском првенству 2009. у Риму.

На летњим олимпијским играма 2012. године са репрезентацијом Србије освојио је бронзану медаљу, а уврштен је у идеални тим турнира. Такође, проглашен је за најбољег стрелца тог турнира са постигнутих 22 гола у 8 утакмица. Крајем исте године је добио награду за спортисту године од Олимпијског комитета Србије.

Од августа 2012. године до јуна 2014. био је члан Црвене звезде а онда се вратио у италијанског гиганта Про Реко.

Чак пет пута освојио је титулу клупског првака Европе и то као члан четири клуба: Партизана, Про Река, Црвене звезде и Солнока. На "Фајнал Ејту" Лиге шампиона 2016/17. у Будимпешти, на коме је освојио победнички трофеј као члан Солнока, проглашен је за најбољег играча турнира.

Антоније Ђорђевић

Антоније Ђорђевић (28. април 1952, Београд) је српски академик. Докторирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1979. године. Редовни професор на Електротехничком факултету постао је 1993. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 23. октобра 1997. године на одељењу за техничке науке. Редовни члан САНУ постао је 2. јануара 2006. године. Добитник је награде Никола Тесла. Стални је рецезент IEEE Transactions on Microwave Theory and Techniques. За студенте представља неприкосновени ауторитет и једног од најугледнијих професора Електротехничког факултета данас, о чему говоре студентске анкете.

Артур Леонард Шаулоу

Артур Леонард Шаулоу (енгл. Arthur Leonard Schawlow, 5. мај 1921. – 28. април 1999.) био је амерички физичар, који је 1981. године, добио Нобелову награду за физику „за допринос развоју ласерске спектроскопије”.

Владан Матић

Владан Матић (Шабац, 28. април 1970.) је бивши југословенски и српски рукометаш, а тренутно рукометни тренер. Са репрезентацијом СР Југославије је освојио бронзану медаљу на светским првенствима 1999. у Египту и 2001. у Француској.

Гаврило Принцип

Гаврило Принцип (Обљај, код Босанског Грахова, 25. јул 1894 — Терезин, 28. април 1918) био је члан Младе Босне, југословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини. Извршио је атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914.

Принцип је био југословенски националиста повезан са покретом Млада Босна, која се претежно састојала од Срба, али и од Бошњака и Хрвата. Током суђења говорио је да се залаже за уједињење свих Јужних Словена и ослобођење од Аустроугарске.

Душан Ј. Поповић

Душан Ј. Поповић (Сурдук, код Старе Пазове, 28. март 1894 — Белегиш, код Старе Пазове, 28. април 1965) је био први историјски социолог у Србији.

Лисјен Емар

Лисјен Емар (франц. Lucien Aimar; Јер, 28. април 1941) бивши је француски професионални бициклиста. Професионалац је био од 1965. до 1973. Највећи успех остварио је 1966. године, када је освојио Тур де Франс.

Милан Торбица

Милан Торбица (Србац, 28. април 1946) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске и савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске.

Чин пуковника стекао је 1989, а чин генерал-мајора 1997. године. Од 20. марта 2001. године, због усклађивања чинова ВРС, ванредно је преименован у чин генарал-потпуковника.

Милан Торбица је у периоду 1987—1992. обављао дужност начелника Штаба и командант ракетног пука противваздушне одбране ЈНА. Учесник је рата у Босни и Херцеговини 1992-1995, гдје је обављао дужност команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске. Након рата остаје активно војно лице ВРС-а све до 2002. године када одлази у пензију.

Године 2010. Торбица је именован за савјетника министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (скраћено СР Босна и Херцеговина или СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива — најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су — Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. године „крње Председништво” јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. године. По проглашењу независности Босне и Херцеговине, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

Стар ТВ

Стар српска је телевизијска мрежа која је са емитовањем почела 28. априла 2017. године у власништву Телеком Србије. Седиште мреже се налази на адреси Високог Стевана 38, Београд.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.