27. октобар

27. октобар (27.10.) је 300. дан у години по грегоријанском календару (301. у преступној години). До краја године има још 65 дана.

Догађаји

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1795

1795. је била проста година.

1874

1874. је била проста година.

1918

1918. је била проста година.

1984

1984. је била преступна година.

Џон Хазбрук ван Влек

Џон Хазбрук ван Влек (енгл. John Hasbrouck Van Vleck, 13. март 1899. – 27. октобар 1980.) био је амерички физичар и математичар, који је 1977. године, добио Нобелову награду за физику „за фундаментална теоријска истраживања електроничке структуре магнетичких и неорганизованих система”.

Арсеније III Црнојевић

Арсеније III Чарнојевић (слсрп. Арсенїй Чарноевичь, лат. Arsenius Csernovich; 1633, Бајице — Беч, 27. октобар 1706) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1674. до 1690. године (под турском влашћу) и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године. На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства. Према многим историчарима, Арсеније Црнојевић је био трећа најзначајнија фигура у српској историји после светог Саве основача аутокефалне Српске цркве (1219) и Макарија Соколовића првог српског патријарха после обнављања Пећке патријаршије 1557.

Владимир Ћоровић

Др Владимир Ћоровић (Мостар, 27. октобар 1885. — Еласона, 12. април 1941) је био српски историчар и редовни члан Српске краљевске академије.

Владимир Арсић

Арсић Владимир (село Рељинац, општина Прокупље, ФНРЈ, 27. октобар 1947) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији.

Иван III Васиљевич

Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440. — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као Иван Велики (рус. Иван Великий). Московија је била улус делом земље Златне Хорде Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први московски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Ивица Илиев

Ивица Илиев (Београд, 27. октобар 1979) је бивши српски фудбалер.

Крешо Ракић

Крешо Ракић (Метковић, 27. октобар 1919 — Раков Поток, код Загреба, почетак децембра 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Лизика Јанчар Мајда

Лизика Јанчар — Мајда (Марибор, 27. октобар 1919 — Бело, код Полхова Граца, 20. март 1943), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Марко Марковић (глумац)

Марко Марковић (Шабац, 27. октобар 1979) српски је телевизијски, гласовни и позоришни глумац.

Милутин Балтић

Милутин Балтић (Доње Селиште, код Глине, 2. децембар 1920 — Загреб, 27. октобар 2013), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1983. до 1984. године обављао је функцију председника Предеседништва Социјалистичке Републике Хрватске.

Михаило Војводић

Михаило Војводић (Цетиње, 27. октобар 1938) је српски историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ.

Момчило Поповић

Момчило Поповић (Залужница, код Оточац, 27. октобар 1919 — Бон , 11. децембар 1962), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Николај Мрђа

Николај (световно Гојко Мрђа, Крња Јела код Босанског Петровца, 30. август 1928 — Фоча, 27. октобар 2015) био је митрополит дабробосански.

Огњен Добрић

Огњен Добрић (Книн, 27. октобар 1994) српски је кошаркаш. Игра на позицијама бека и крила, а тренутно наступа за Црвену звезду.

Теодор Рузвелт

Теодор „Теди“ Рузвелт (енгл. Theodore "Teddy" Roosevelt; Њујорк, 27. октобар 1858 — Ојстер Беј, Њујорк, 6. јануар 1919) је био двадесет шести председник САД (1901—1909).

Изабран је у њујоршко законодавство (1882), где је постао републикански вођа који се супроставављао демократској политичкој машинерији. После политичких пораза и смрти супруге, отишао је у Дакоту да се бави пољопривредом. Вратио се у Њујорк и служио у комисији градске службе (1889—1895) и као шеф градског одбора полицијских комесара (1895—1897). Будући присталица Вилијама Макинлија, служио је као подсекретар морнарице (1897—1898). Када је избио Шпанско-амерички рат, поднео је оставку да би организовао коњичку јединицу Груби јахачи. Вратио се у Њујорк као херој и изабран је за 33. гувернера Њујорка 1899. Као први републикански потпредседнички кандидат, заузео је положај када је Макинли поново изабран, и постао председник после Макинлијевог убиства 1901. године. Једна од његових раних иницијатива била је спровођење Шермановог акта против трустова да би се спречили пословни монополи.

Освојио је изборе 1904. победивши против кандидата Алтона Паркера. На његово подстицање. Конгрес је регулисао железничке стопе и одобрио акт о исправној храни и лековима и акт о инспекцији меса (1906) ради заштите јавног здравља. Стварао је националне шуме и одвајао залихе минерала, нафте и угља за чување. Заједно са државним секретаром Елихуом Рутом објавио је Рузвелтов амандман Монроовој доктрини, који је потврдио положај САД као заштитника западне хемисфере. За посредовање у руско-јапанском рату добио је Нобелову награду за мир (1906). Осигурао је споразум са Панамом за изградњу канала. Одбивши да се поново кандидује за председника обезбедио је номинацију Вилијаму Х. Тафта. Пошто је пропутовао Африку и Европу, покушао је да освоји републиканску председничку номинацију 1912; када је одбијен, организовао је Прогресивну странку и водио политику новог национализма. Иако је изгубио на изборима, освојио је 88 електорских гласова, што је најуспешнија кандитатура треће партије у XX веку. Током читавог живота бавио се писањем, објављујући дела о историји, политици, путовањима и природи.

Током Првог светског рата, поново се политички активирао. Након америчке објаве рата Немачкој (1917), залагао се да САД објаве рат и свим немачким савезницима, не само Аустроугарској, већ и Бугарској и Турској, али ови његови предлози нису били у целини прихваћени, пошто је рат објављен и Аустроугарској, али не и Бугарској.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.