27. март

27. март (27.03) је 86. дан у години по грегоријанском календару (87. у преступној години). До краја године има још 279 дана.

Догађаји

март
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1930

1930. је била проста година.

1941

1941. је била проста година.

1967

1967. је била проста година.

1968

1968. је била преступна година.

1975

1975. је била проста година.

Алекса Јовановић Коџа

Алекса Јовановић - Коџа (Елевци, 27. март 1875 — Зајечар, 28. фебруар 1943), је био српски просветни радник и историчар.

Благота Мићуновић

Благота Мићуновић (Велестово, код Цетиња, 17. април 1912 — Загарач, 27. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Василиј II Слепи

Василиј II Слепи (10. март 1415 — 27. март 1462) је био велики кнез Москве.

Вилхелм Конрад Рендген

Вилхелм Конрад Рендген (нем. Wilhelm Conrad Röntgen; Ленеп, 27. март 1845 — Минхен, 10. фебруар 1923), погрешно Рентген, био је немачки физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетске зраке данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.

Студирао је на Универзитету у Утрехту, Холандија, затим на ЕТХ у Цириху где је дипломирао машинско инжењерство. Године 1869, докторирао је на Универзитету у Цириху. Радио је као универзитетски професор физике у Стразбуру (од 1876. до 1879.), Гисену (од 1879. до 1888.), Вирцбургу (од 1888. до 1900.) и Минхену (од 1900. до 1920). У својим је истраживањима испитао својства зрачења: способност деловања на фотографску плочу, проласка кроз различите материје, слабљења у вези с врстом материје и дебљином слоја кроз који пролазе и способност јонизирања зрака којим пролазе. Конструирао је рендгенску цев с конкавном катодом и платинском антикатодом. Бавио се и истраживањем пијезоелектричних и пироелектричних појава код кристала. Испитивао је специфични топлотни капацитет гасова и својства течности под високим притиском. За откриће рендгенског зрачења добио је 1901. прву Нобелову награду за физику.

У току 1895. Рендген је попут бројних физичара испитивао ефекте високог напона на електрично пражњење у разређеним гасовима у вакуумским цевима. Крајем те године већ су се испитивали ефекти катодних зрака ван вакуумских цеви. У припреми једног од таквих експеримената тестирао је апаратуру у мраку и приметио је некакво светлуцање на столу, метар од апаратуре, када год укључи високи напон. Пошто се у поновљеним покушајима десило исто, упалио је шибицу и схватио да светлуцање долази од баријумплатиноцијанида који је ту био одложен чекајући неки од следећих експеримената.

Рендген је нагађао да се ради о новој врсти зрака (катодни зраци су већ били познати). Следећих неколико недеља је јео и спавао у лабораторији непрекидно испитујући особине нових зрака које је привремено назвао икс-зраци, користећи математичко означавање за непознату величину. Мада су касније зраци када је постао познат по њему добили име рендгенски зраци, он је радије користио израз икс-зраци.

У једном моменту док је испитивао способности разних материјала да зауставе зраке принео је руку флуоросцентном заклону док је апаратура била укључена и на заклону приметио скелет своје шаке. Касније је признао да је та слика оставила тако снажан утисак на њега да је одлучио да даље експерименте настави у тајности јер се плашио да би могао изгубити репутацију ако се испостави да све што тврди није тачно.

Рад О новој врсти икс-зрака објављен је 50 дана касније, 28. децембра 1895. Године 1901, добио је прву Нобелову награду за физику. Новац од награде поклонио је свом универзитету. Из моралних побуда је одбио да свој рад заштити патентом. У новембру 2004. Интернационална унија за чисту и примењену хемију дала је 111. елементу у периодном систему име рендгенијум.

Војни пуч од 27. марта 1941.

Војни пуч 27. марта 1941. извела је завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацивши с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића, Владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Војни завереници су предали власт малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног ваздухопловства армијски генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић.

Војни завереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинацистичких политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, која се тада налазила у рату са Немачком. Подстицај завереницима за пуч је дат и од стране Москве која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР, који се увелико припремао.

Луј XVII

Луј-Шарл, титуларно Луј XVII (франц. Louis XVII; 27. март 1785 — 8. јун 1795) био је син Луја XVI и Марије Антоанете који никад није ступио на престо. Када је његов отац погубљен на гиљотини 1793. постао је први претендент на француски престо (принц Француске). Августа 1792. пребачен је у затворску тврђаву Темпл. Ту је додељен као помоћник обућару и пијаници Антоану Симону. Умро је у тамници јуна 1795. Лекар је на аутопсији утврдио да је тело дечака било изузетно неухрањено и пуно ожиљака.

После престолонаследникове смрти појавило се око стотињак превараната који су тврдили да су они Луј XVII.

Милада Карбанова

Милада Карбанова удата Матоушова (чеш. Milada Karbanová, Јаблонец на Ниси 27. март 1948) бивша је чехословачка атлетичарка, специјалиста за скок увис, европска првакиња у дворани и двосрука учесница Летњих олимпијских игара.

Развој светског рекорда у бацању кладива за жене

Бацање кладива у женској конкуренцији почело се развијати много касније него код мушкараца, па је као дисциплина ушло у програм на Светском првенству 1999. године у Севиљи, на Европском првенству 1998. у Будимпешти а олимпијске игре, уведено је тек у Сиднеју 2000. године.

Резултати у бацању кладива за жене незванично су се почели бележити 1931, али ИААФ је за први светски рекорд у бацању кладива у женској конкуранцији признао резултат Олге Кузенкове 66,64 метра постигнут 23. фебруара 1994. године у Адлеру (Русија).

Сајрус Венс

Сајрус Венс (енгл. Cyrus Vance; Кларксбург, Вирџинија, 27. март 1917 — Њујорк, 12. јануар 2002) је био државни секретар САД у администрацији Џимија Картера од 1977. до 1980. Оставку је поднео након неуспеле тајне мисије спасавања талаца заробљених у америчкој амбасади у Ирану током Исламске револуције. На том месту га је наследио Едмунд Маски.

Током ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини, Венс је био специјални изасланик Генералног секретара Уједињених нација. Венсовим план су привремено окончана непријатељства у Хрватској и одобрен је долазак УНПРОФОР-а. Венс је један од аутора мировног плана за Босну и Херцеговину 1993, који су Срби из Републике Српске одбили.

Светско првенство у хокеју на леду 1967.

Светско првенство у хокеју на леду 1967. је било 34. светско хокејашко првенство које се одржало од 18. до 29. марта 1967. у Аустрији. Такмичење је уједно представљало и 45. европско првенство за европске репрезентације. Утакмице свих група играле су се у Бечкој градској дворани.

Светско првенство је по седми пут освојио Совјетски Савез.

Слободан Бештић

Слободан Бештић (27. март 1964, Панчево, Србија, Југославија) је српски глумац.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности 1987. године у класи професора Предрага Бајчетића. Студирао је са Небојшом Бакочевићем, Драганом Мркић, Горданом Лукић, Ђорђем Давидом, Аријаном Чулиноми др. Запослен у Југословенском драмском позоришту од 1987. до 2001. године када прелази у Народно позориште где је и сада у сталном радном односу.

Франц Розман Стане

Франц Розман Стане (Љубљана, 27. март 1911 — Љубљана, 7. новембар 1944), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Хронологија Народноослободилачке борбе 1942.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1942. године.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.