25. јул

25. јул (25.7.) је 206. дан године по грегоријанском календару (207. у преступној години). До краја године има још 159 дана.

Догађаји

јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1878

1878. је била проста година.

1907

1907. је била проста година.

1913

1913. је била проста година.

1934

1934. је била проста година.

1946

1946. је била проста година.

1982

1982. је била проста година.

1986

1986. је била проста година.

1989

1989. је била проста година.

1991

1991. је била проста година.

2003

2003. је била проста година.

Андре Шеније

Андре Шеније (франц. Andre Chenier; Истанбул, 30. октобар 1762 — Париз, 25. јул 1794) је био француски класицистички песник и револуционарни полемичар.

Рођен је у Истанбулу, где је његов отац још 1742. године дошао због својих трговачких интереса. У Француску се Шеније са породицом враћа 1765. Живи код тетке у Каркасону, а 1773. уписује се на Наварски колеж у Паризу. Након завршеног школовања (1780) и добијене племићке потврде ступа у војску. Служи у Стразбуру, али већ 1783. напушта војну службу. Године 1787. одлази у Лондон као приватни секретар француског амбасадора. У Париз се враћа 1791. године и постаје присталица револуције, али као део умерене струје, која се залаже за уставну монархију. Као талентовани полемичар оштро напада жирондинце, монтањаре и друге заговорнике стварања републике. У доба терора револуционарне владе затворен је и гиљотиран, дан уочи Робеспјеровог пада.

Гаврило Принцип

Гаврило Принцип (Обљај, код Босанског Грахова, 25. јул 1894 — Терезин, 28. април 1918) био је члан Младе Босне, југословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини. Извршио је атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914.

Принцип је био југословенски националиста повезан са покретом Млада Босна, која се претежно састојала од Срба, али и од Бошњака и Хрвата. Током суђења говорио је да се залаже за уједињење свих Јужних Словена и ослобођење од Аустроугарске.

Димитрије Војводић

Димитрије Војводић Зеко (Коњуси, код Андријевице, 9. мај 1908 – Београд, 25. јул 1987), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Елијас Канети

Елијас Канети (нем. Elias Canetti, буг. Елиас Канети; Русе, 25. јул 1905 — Цирих, 14. август 1994), био је немачки књижевник, сефардског порекла, рођен у Бугарској. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1981.

Студирао је у хемију у Бечу, где је живео до 1938. После је живео у Енглеској, а од 1970-их у Швајцарској.

Најпознатија дела су му роман „Заслепљеност“ (Die Blendung) и студија „Маса и моћ“ (Masse und Macht).

Епархија ваљевска

Епархија ваљевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Милутин (Кнежевић), а сједиште епархије се налази у Ваљеву гдје је и Саборна црква.

Кузман Сотировић

Кузман Сотировић (Маврово, 16. октобар 1908 — Париз, 25. јул 1990) је био српски и југословенски фудбалер.

Мика Митровић Јарац

Миодраг Митровић Мика — Јарац (Богатић, код Шапца, 25. јул 1912 — Мајур, код Шапца, 26. септембар 1941), студент медицине, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Роже-Дико

Пјер Роже-Дико (франц. Roger Ducos; 25. јул 1747—16. март 1816.) је био француски политичар током Француске револуције и Првог француског царства. Био је члан Националног Конвента и Директоријума.

Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.