24. јун

24. јун (24.6.) је 175. дан године по грегоријанском календару (176. у преступној години). До краја године има још 190 дана.

Догађаји

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 474Јулије Непот је присилио римског узурпатора Глицерија да абдицира и прогласио је себе царем Западног римског царства.
  • 1340 — У бици код Слија, енглеска флота под вођством Едварда III је скоро потппуно уништиштила француске поморске снаге.
  • 1497 — Енглески морепловац Џон Кабот се искрцао у Њуфаундленду у првој европској експедицији од времена Викинга и прогласио га поседом Енглеске.
  • 1509Хенри VIII, други монарх из династије Тјудор, крунисан је за краља Енглеске. Током владавине раскинуо је са Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву.
  • 1529 — Склапањем мира у Капелу завршен је рат између протестаната и католика у Швајцарској.
  • 1793 — У Француској је усвојен први републикански устав којим је извршна власт подређена скупштини.
  • 1812 — Трупе Наполеона Бонапарте (611.000 војника) прешле су реку Њемен и ушле на територију Русије.
  • 1821Симон Боливар је са 8.000 јужноамеричких родољуба победио 4.000 шпанских ројалиста у бици код Карабобоа и ослободио Венецуелу од шпанске власти.
  • 1822 — Формирано је прво београдско обшчество (општина). Обшчество је бирало варошког кнеза, а кнез Милош Обреновић је именовао полицајце и кметове.
  • 1859Наполеон III је потукао Аустријанце у бици код Солферина у Ломбардији. Швајцарац Жан Анри Динан, који је тада организовао помоћ за хиљаде рањеника, основао је 1864. Црвени крст.
  • 1882 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Вилхелма Штајница.
  • 1894 — Италијански анархиста Санто Касерио убио је у Лиону председника Француске Мари Франсоа Сади Карноа.
  • 1901 — У Паризу је отворена прва изложба 19-годишњег шпанског сликара Пабла Пикаса, која је одушевила ликовне критичаре.
  • 1912 — На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић.
  • 1916 — Почела је битка на Соми у Првом светском рату. Након пет месеци, колико су трајале борбе, снаге Антанте освојиле су око 200 km² територије уз губитке преко милион људи на обе стране.
  • 1945Парада победе у Москви 1945.
  • 1947 — Један амерички пилот изјавио је да је на небу видео необичан предмет који је описао као „тањир који лети кроз воду“. После овог догађаја почео је да се користи термин „летећи тањир“.
  • 1948 — У покушају да спрече обнављање немачке државе на простору који су држали западни савезници, совјетске трупе су почеле блокаду Западног Берлина заустављањем друмског и железничког саобраћаја према том граду. Током 300 дана, колико је блокада трајала, град је снабдеван преко ваздушног моста.
  • 1960 — Југославија, Грчка и Турска су распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу 8. августа 1954.
  • 1973 — Најстарији светски државник Емон де Валера дао је у 90. години оставку на функцију председника Ирске, на којој је био од 1959.
  • 1975 — У близини њујоршког аеродрома „Кенеди“ срушио се авион „Боинг 727“ америчке компаније „Истерн ерлајнс“. Погинуло је 113 људи од 124 колико их је било у летелици.
  • 1989 — Смењен је генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг, јер се противио употреби силе против студената на тргу Тјенанмен 4. јуна. На његово место изабран је Ђанг Цемин.
  • 2001
    • Југословенска ватерполо репрезентација постала је шампион Европе.
    • У операцијама руских снага безбедности у Чеченији убијен је вођа чеченских побуњеника Арби Барајев.
    • Слободан Милошевић осудио је Уредбу владе СРЈ која омогућава његово изручење Хашком трибуналу и назвао је „правним дивљаштвом без преседана“.
  • 2002
    • Председник СР Југославије Војислав Коштуница сменио је начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Небојшу Павковића.
    • У железничкој несрећи у Танзанији на линији Дар ес Салам-Кигома погинула је 281 особа.
  • 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у Лондон у четвородневну посету Великој Британији, где је био званични гост Бакингемске палате. Путин је први руски лидер који је дошао у посету краљевству после 1874. када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор је држао замрзнуте односе са Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.
  • 2004 — Међународни кривични суд у Хагу саопштио је да ће се прва званична истрага тог суда усредсредити на ратне злочине почињени током десетогодишњег грађанског рата у Демократској Републици Конго (бивши Заир) од јула 2002. године, када је ступио на снагу Римски статут којим је суд основан.
  • 2010 — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.
  • 2016 — Британци су се тесном већином од 51,89 % — 48,11 % на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1967

1967. је била проста година.

1986

1986. је била проста година.

1994

1994. је била проста година.

Берлин

Берлин (нем. Berlin) је главни град Савезне Републике Немачке и истовремено једна од њених шеснаест савезних покрајина. Са преко 3,4 милиона становника је најмногољуднија и површином од 892 km² највећа општина у земљи. Други је највећи град у Европској унији и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург те агломерације која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на дванаест градских округа. Поред река Шпре и Хафел, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна језера и шуме.

Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град Бранденбурга, Пруске и Немачког Рајха, кроз различите облике владавине кроз које су ови пролазили. Након 1949. град је подељен и источни део Берлина је de facto служио као главни град Источне Немачке. Падом берлинског зида и уједињењем Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су влада, председник, Бундестаг и Бундесрат, бројна савезна министарстава и амбасаде, а која су се пре налазила у Бону.

Берлин је светски град културе, политике, медија и науке. Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на континенту. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед. Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте. Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.

Венецуела

Венецуела (шп. Venezuela), или званично Боливарска Република Венецуела (шп. República Bolivariana de Venezuela), држава је која се налази у северном делу Јужне Америке. Смештена је између Колумбије на западу, Бразила на југу и Гвајане на истоку, док на северу излази на обале Карипског мора и Атлантског океана на североистоку. Укупна дужина обале је око 2.800 km. Уз североисточну и северну обалу Венецуеле налазе се острвске државе Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао и Аруба. Са површином од 916.445 km² налази се на 6. месту међу јужноамеричким и на 33. месту међу светским државама и територијама. Према подацима пописа становништва из 2011. у земљи је живело нешто мање од 29.000.000 становника (рачунајући и избегла и расељена лица), или у просеку 30,2 ст/км².

Географијом Венецуеле доминирају високи Анди на западу, басен Амазона на југу и Оринока у централном и јужном делу делу земље, пространи љаноси и карипска обала. Биодиверзитет који варира од тропских кишних шума на југу до приморске тропске вегетације на северу, и од високопланинских шума на западу, преко високотравних савана у централном делу до мочвара у делти Оринока на истоку, сврстава Венецуелу у земље са најразноврснијим биолошком сликом на свету. Највиши водопад на свету са висином од 979 m, Анђеоски водопад, један је од бројних симбола ове земље.

Шпански конкистадори колонизовали су подручје данашње Венецуеле до 1522, а нешто раније око 1515. на острву Кубагва основали су град Нуево Кадиз који је био први шпански град на тлу Јужне Америке. Венецуела је била прва шпанска колонија на континенту која је прогласила независност од Шпанске империје 1811. што је довело до рата за независност. Победа бораца за независност предвођених револуционаром Симоном Боливаром у бици код Карабоба 1821. утрла је пут ка независности Венецуеле. Дан када је извојевана ова велика победа 24. јун Венецуела слави као национални празник.

У политичком смислу Венецуела је савезна република са председником као врховним поглаваром на челу. Чине је 23 савезне државе, дистрикт Каракас и зависне острвске територије уз обалу. Венецуела има вишедеценијски територијални спор са Гвајаном око територије од око 159.000 km² западно од реке Есекибо (територија Гвајана Есекиба или Zona en Reclamación) коју Венецуела сматра законитим делом своје територије.

Венецуела се убраја у земље са изразито високом стопом урбанизације, а већина њене популације живи у великим градским центрима у северном делу земље. Главни и највећи град у земљи је Каракас, а међу највеће градове у земљи спадају и Маракаибо, Сијудад Гвајана, Маракај, Валенсија, Баркисимето, Мерида и Сан Кристобал.

Главни извор прихода је нафта чије процењене резерве од скоро 300 милијарди барела сврставају Венецуелу на прво место у свету а држава је и међу највећим светским произвођачима овог енергента. Поред нафте важан извор прихода представља извоз пољопривредних култура, посебно кафе и какаоа.

Виктор Франц Хес

Виктор Франц Хес (енгл. Victor Franz Hess, 24. јун 1883. – 17. децембар 1964.) био је аустријско-амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику 1936. године за "за откриће космичких зрака".

Вукашин Шошкоћанин

Вукашин Шошкоћанин (24. јун 1958 — 15. мај 1991) је био ратни командант Срба у Хрватској. Био је предсједник мјесне заједнице и командант одбране Борова Села током рата у Хрватској. Родитељи Милан и Љубица Шошкоћанин су поред њега имали још два сина, Радована и Душана. Постао је члан Српске демократске странке 1990. године. Прије рата, радио је као ветеринарски техничар у Вуковару.

Околности његове смрти су још увијек у великој мјери нејасне. Око 10:30 часова прије подне 15. маја 1991. године, док се враћао из посјете избјегличком кампу у Војводини, удавио се у Дунаву у „бродској несрећи”. Милан Парошки је јавно довео у питање званични узрок смрти и изнио тврдње да је ронилац (Југословенске ријечне флотиле или Службе државе безбједности) одговоран за Вукашинову смрт. Парошки још тврди да је Вукашин био „одличан пливач”. Његова смрт је још увијек означена као смрт под неразјашњеним околностима.Након његове смрти, основна школа у Борову Селу је добила име по њему. Постхумно је одликован звањем „Народног јунака” у Белом Манастиру 25. септембра 1991. Штросмајеровој улици у Илоку је 21. фебруара 1992. године промјењен назив у Улица Вукашина Шошкоћанина.

Европско првенство у кошарци 1991.

Европско првенство у кошарци 1991. је 27. по реду европско кошаркашко првенство за мушкарце. Такмичење је одржано од 24. јуна до 29. јуна 1991. године у хали ПалаЛотоматика у Риму, Италија. Златну медаљу је освојила Југославија, сребрну Италија, док је бронзану медаљу освојила Шпанија. Југословенски репрезентативац Тони Кукоч је био најкориснији играч турнира (МВП), а најбољи стрелац је био грчки репрезентативац Никос Галис са просечно 32,4 поена по утакмици.

Крунослав Симон

Крунослав Симон (Загреб, 24. јун 1985) је хрватски кошаркаш. Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Анадолу Ефес.

Лазар Ош

Луј Лазар Ош (24. јун 1768—19. септембар 1797.) је био француски генерал из периода Француских револуционарних ратова, односно рата Прве коалиције.

Логор Јадовно

Јадовно је био усташки концентрациони и логор за масовно истребљење Срба и Јевреја у НДХ за вријеме Другог свјетског рата. Логором је заповједао Јуцо Рукавина и био је први од 26 концентрационих логора у НДХ. Систем логора смрти Госпић, Јадовно, Паг, основан је почетком мјесеца маја 1941. године у изолованој области око 20 km од Госпића. У њему је било заточено на хиљаде Срба и Јевреја у периоду од 122 дана од маја до августа 1941. Заточеници су обично убијани гурањем у дубоке јаме које су се налазиле близу логора. Процјене броја жртава у Јадовном иду од 10.000 до 68.000, углавном Срба. Логор је затворен 21. августа 1941. године и област у ком се налазио је предат Краљевини Италији и постао је део италијанских зона II и III. Јадовно је замењено већим системом логора Јасеновац и његовим капацитетима за убијање.

Мјесто логора је остало неистражено послије рата због дубине јама у која су тијела бацала и чињенице да су послератне југословенске комунистичке власти неке од њих биле затрпале бетоном. Нова мјеста са остацима скелета су откривена током 1980-их. Церемоније комеморације у част жртава логора од 2009. организују Српско народно вијеће, јеврејска заједница у Хрватској и мјесни антифашисти, а 24. јун се у Хрватској од тада обележава као Дан сјећања на логор Јадовно. Спомјеник жрвама убијеним у логору је подигнут 1975. и стајао је петнаест година пре него што је уклољен 1990. године. Реплика првобитног споменика је направљена и откривена 2010, али је нестала 24 сата по откривању.

Марк Едмондсон

Марк Едмондсон (енгл. Mark Edmondson; 24. јун 1954) је бивши аустралијски тенисер.

У каријери је освојио један гренд слем турнир — Отворено првенство Аустралије 1976, као 212. играч на АТП листи. Едмондсон држи рекорд као најниже рангирани победник гренд слем турнира од када је АТП ранг листа уведена 1973. године. Последњи је Аустралијанац који је освојио титулу на Аустралијан опену у појединачној конкуренцији.

Стигао је и до полуфинала Вимблдона 1982, а у каријери најбољи пласман на листи му је 15. место. Имао је више успеха у игри парова, где је освојио 34 титуле, укључујући и пет гренд слем турнира.

Мартин Луис Перл

Мартин Луис Перл (енгл. Martin Lewis Perl, 24. јун 1927. – 30. септембар 2014.) био је амерички физичар, који је 1995. године, добио Нобелову награду за физику „за откриће τ-лептона” и „за пионирски експериментални допринос физици лептона”.

Мирослав Антић

Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Моника Никулеску

Моника Никулеску (рум. Monica Niculescu; рођ. 25. септембар 1987. Букурешт Румунија) је румунска професионална тенисерка.

У тенису је дебитовала од 5 године. У јуниорској конкуренцији је два пута играла финалу игре парова у Вимблдону 2004. и 2005. са партнерком Марином Ераковић. Оба пута су изгубиле.

У ИТФ конкуренцији освојила је 15 турнира у појединачној и 20 у игри парова. Преласком на играње ВТА турнира није имала већег успеха. На гренд слем турнирима први пут је играла на Аустралијан опен 2008..

Тренутно се налази на 47. месту ВТА ранг листе најбољих тенисерки света у појединачној конкуреницији и 33. место у игри парова.

Од 2003. године је стални члан румунске Фед куп репрезентације.

Осман Карабеговић

Осман Карабеговић (Бања Лука, 7. септембар 1911 — Београд, 24. јун 1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и народни херој Југославије.

Скок увис

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Сретен Жујовић

Сретен Жујовић – Црни (Мала Врбица, код Младеновца, 24. јун 1899 — Београд, 28. новембар 1976), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије.

Стефан Станковић (митрополит)

Стефан (Станковић) (Сремски Карловци, 24. јун 1788 — Сремски Карловци, 31. јул 1841) је био српски православни митрополит карловачки од 1837. до 1841. године.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.