24. децембар

24. децембар (24.12.) је 358. дан године по грегоријанском календару (359. у преступној години). До краја године има још 7 дана.

Догађаји

децембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1890

1890. је била проста година.

1961

1961. је била проста година.

1973

1973. је била проста година.

1974

1974. је била проста година.

2008

2008 је била преступна година.

6. јануар

6. јануар је шести дан у години у Грегоријанском календару. 359 дана (360 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јаков Остојић

Јаков Остојић (Ђурђевића Тара, код Жабљака, 1878 – Жабљак, 24. децембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Љубомир Ћипранић

Љубомир „Љуба“ Ћипранић (Стојаково код Ђевђелије 9. април 1936 — Београд, 24. децембар 2010) је био српски глумац познат по репутацији „главног споредног глумца“ у југословенској и српској кинематографији. Остварио је улоге у бројним филмовма и телевизијским серијама.

Љубомир Давидовић

Љубомир М. Давидовић (Влашка, 24. децембар 1863 — Београд, 19. фебруар 1940) је био српски и југословенски политичар, државник. 1912. је постао вођа Самосталне радикалне странке, оснивач и вођа Демократске странке од 1919. до смрти 1940, након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС, састављао је испред своје странке Владу три пута (два пута 1919. и једном 1924), али је на њој остао размерно кратко, свега 289 дана.

1905. је био председник Народне скупштине. У више наврата министар просвете 1904, 1914−1917. и 1918−1919. и министар унутрашњих дела 1920. Председник Београдске општине 1909−1914.

Био је активан члан и једно време председник Народне одбране.

Божидар Аџија

Божидар Аџија (Дрниш, 24. децембар 1890 — Загреб, 9. јул 1941), правник, политичар и пиблициста и народни херој Југославије. Сматра се зачетником марксистичке социологије у Југославији.

Божо Брокета

Божо Брокета (24. децембар 1922 — 25. јул 1985) био је југословенски и хрватски фудбалер. Већину своје фудбалске каријере провео је у сплитском Хајдуку.

Школа фудбала у Дубровнику названа је у његову част.

Галба

Сервије Сулпиције Галба (лат. Servius Sulpicius Galba, 24. децембар 3. п. н. е. — 15. јануар 69), познат и као Луције Ливије Оцела Сулпиције Галба (лат. Lucius Livius Ocella Sulpicius Galba) је био римски цар од јуна 68. године, па до своје смрти. Галба је постао цар након пада Нерона, који је означио крај Јулијевско-клаудијевске династије и почетак грађанског рата познатог као Година четири цара.

Злата Бојовић

Злата Бојовић (Београд, 24. децембар 1939), је српски историчар књижевности.

Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском (потом Филолошком) факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност ; 1969/1970. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у Венецији. Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић одбранила је 1976, у звање доцента изабрана је 1977, ванредног професора 1983, редовног професора 1988. Од 1987. до 1989. била је продекан Филолошког факултета а од 1991. до 1995. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од 1994. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије. Уредник је часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство; члан је уредништва часописа Књижевност и језик. Члан је управе Међународног славистичког центра. Основна област књижевноисторијског рада Злате Бојовић је књижевност у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији.

За редовног члана САНУ изабрана је 8. новембра 2018. године.

Карл Дениц

Карл Дениц (нем. Karl Dönitz; Гринау крај Берлина, 16. септембар 1891 — Аумиле код Хамбурга, 24. децембар 1980) је био командант подморнице у Првом светском рату, у Другом светском рату командант подморничке флоте, адмирал флоте а након самоубиства Адолфа Хитлера постао је последњи председник Трећег рајха.

Кристина Шваниц

Кристина Шваниц (нем. Christina Schwanitz; Дрезден, 24. децембар 1985) је немачка атлетичарка специјалиста за бацање кугле.

Стјепан Месић

Стјепан „Стипе“ Месић (Ораховица, 24. децембар 1934) је хрватски политичар. Последњи је председник Председништва СФРЈ и једини политичар који је био председник државе, председник владе и председник парламента у Републици Хрватској.

Месић је био посланик у Хрватском сабору током шездесетих, а након тога ван политике до 1990. када је постао члан Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), а потом и премијер Хрватске, као и председник Хрватског сабора. Осим тога, био је хрватски члан Председништва СФРЈ, где је прво постао потпредседник, а затим 1991. последњи председник Председништва Југославије и тада је нагласио како „мисли да је обавио задатак, Југославије више нема“ (изјава у сабору октобра 1991: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема, и хвала вам лијепо."). Године 1992. постао је председник Хрватског сабора.

Године 1994. изашао је из Хрватске демократске заједнице и с истомишљеницима и основао странку Хрватски независни демократи (ХНД). Касније је већина чланова ХНД-а, укључујући Месића, прешла у Хрватску народну странку (ХНС).

Након смрти Фрање Туђмана, децембра 1999. године, Месић је у 2. кругу гласања изабран за председника Хрватске (фебруар 2000). Поново је изабран за председника јануара 2005. године.

Томица Милосављевић

Томица Милосављевић (Крушевац, 24. децембар 1955) је био министар здравља Републике Србије у периоду 2002—2011.

Харолд Пинтер

Харолд Пинтер (енгл. Harold Pinter, источни Лондон, 10. октобар 1930 — Лондон, 24. децембар 2008) је био енглески књижевник, уредник, песник и политички активиста. Написао је двадесет дела, двадесет и један сценарио и режирао је двадесет и седам позоришних продукција.

Добитник је Шекспирове награде за књижевност (Хамбург), Европске награде за књижевност (Беч), Пиранделове награде (Паралмо), Дејвид Коен британске награде за књижевност, Лоренс Оливер награде и Молијерове награде за животно дело.

Пинтерово интересовање за политику је веома јавно. Годинама је отворено и снажно говорио о злоупотреби државне моћи у међународној политици укључујући и НАТО бомбардовање СР Југославије.Харолд Пинтер је енглески писац који је постигао светски успех, то је један од најкомплекснијих писаца након Другог светског рата. Његова дела су запажена по употреби тишине, која повећава тензије у корист недовољног разумевања и криптичног разговора. У истој мери препознатљиве су «Пинтерове теме»: еротска фантазија, безимена претња, опсесивност и љубомора, породична мржња и ментално узнемирање.

Нобелову награду за књижевност добио је 2005. године.

У саопштењу нобелове задужбине се, између осталог, наводи је Пинтер у свом раду „открива бездане у свакодневним причама“, као и да је „Пинтер вратио позориште на основне елементе: Затворен простор и непредвидив диалог, где људи зависе једни од других, а варке се руше."

"Његов слободни стил, пун претећих тишина, допринео је стварању придева 'Пинтеровски'."

Харолд Пинтер је 2. новембра на Изборној скупштини САНУ 2006. године изгласан за члана САНУ.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.