23. октобар

23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години). До краја године има још 69 дана.

Догађаји

октобар
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа.
  • 425Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година.
  • 1702Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.
  • 1739Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса.
  • 1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.
  • 1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
  • 1917
    • Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
    • На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин.
  • 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн.
  • 1944 — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату.
  • 1944 — Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
  • 1944 — У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте.
  • 1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
  • 1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956.
  • 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен.
  • 1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
  • 1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
  • 1983
    • У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
    • На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.
  • 1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
  • 1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
  • 1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
  • 1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Борис Гељфанд.
  • 1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
  • 2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Литература

Види још

1389

1389. је била проста година.

1935

1935. је била проста година.

1944

1944. је била преступна година.

1959

1959. је била проста година.

1962

1962. је била проста година.

1984

1984. је била преступна година.

1986

1986. је била проста година.

1992

1992. је била преступна година.

2002

2002. је била проста година.

2012

2012. је била преступна година.

Вићентије Поповић

Вићентије Поповић (Хаџи-Лавић или Хаџилавић) (Јањево — Сремски Карловци, 23. октобар 1725) је био српски православни митрополит карловачки од 1713. до 1725. године.

Емануел Груши

Емануел Груши (23. октобар 1766 – 29, мај 1847) је био маршал Француског царства.

Иља Михајлович Франк

Иља Михајлович Франк (рус. Илья́ Миха́йлович Франк, 23. октобар 1908. – 22. јун 1990.) био је совјетски физичар који је, заједно са Игором Тамом и Павелом Алексејевичем Черенковим, добио Нобелову награду за физику 1958. године „за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта”.

Куп Србије у фудбалу 2019/20.

Куп Србије у фудбалу 2019/20. је четрнаесто такмичење организовано под овим називом од стране Фудбалског савеза Србије.

Манила

Манила (фил./таг. Maynilà, IPA: /maj.ˈni.laʔ/ или /maj.ni.ˈla/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà, IPA: /luŋ.ˈsod nɐŋ maj.ˈni.laʔ/; шп. Ciudad de Manila, IPA: /sju.ˈðað ðe ma.ˈni.la/; енгл. City of Manila, IPA: /ˈsɪt̬.i əv mə.ˈnɪl.ə/; памп. Menila; самб. Ibali), главни је и други најнасељенији град Филипина.

Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.У градском језгру 2015. године је живело 1.780.148 становника; оно чини историјско језгро Метро Маниле, региона главног града. Метрополитанска област, која обухвата и много већи Кезон Сити те Централни пословни дистрикт Макати, једно је од најнасељенијих урбаних подручја на свету. Манила је најгушће насељен град (градско језгро) на свету, са 41.515 ст./km2. Термин Манила иначе се односи или на цело метрополитанско подручје или на само уже градско језгро.

Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.

Краљевство Тондо је једно време владало Манилом, након чега је град накратко постао провинција краљевства Маџапахит. Током брунејске инвазије (1368—1888) Филипина, султан Болкијах (1485—1524) заузео је Селудонг (село у данашњој Манили) и преименовао га у Мајнила (фил./таг. Maynilà), што на тагалогу означава распрострањеност грма нила (лат. Scyphiphora hydrophyllacea). Мајнила је постала вазална држава Брунеја, основана с циљем да се надјача Тондо.

Конкистадори су 1571. стигли из колонијализованог Мексика, преко Пацифика, и основали данашњу Манилу где је сада Интрамурос. Шпански мисионари су убрзо христијанизовали град, инкорпорисали Тондо, а потом изградили неке од најстаријих филипинских цркава — укључујући Цркву Сан Агустин. Конкистадори су област преименовали у Ново Краљевство Кастиља (шп. Nuevo Reino de Castilla).

Манила је постала шпански центар на Далеком истоку и један крај трговачког галеона Манила—Акапулко, повезујући Шпанску Америку са Азијом — један од најранијих примера глобализације. Због централне локације за трговачке путеве преко Пацифика, Манила је добила надимак „Бисер Оријента” (шп. Perla del Oriente). Шпанска управа Филипинског архипелага трајала је више од три века, све до 1898. године. У различитим моментима током колонијалног раздобља, било је локалних револта, кинеских побуна, пиратских напада, јаких земљотреса, холандских рација и покушаја инвазије, те британска окупација града. Ред је најчешће био брзо успостављан, а град се враћао трговини и сличним пословима.

Током 19. века, Манила је била један од најмодернијих градова у Азији. Пре Шпанско-америчког рата, у граду се одвила Филипинска револуција. Након рата, тадашње Сједињене Америчке Државе су преузеле контролу, замениле званични језик шпански са енглеским и увеле неке промене у образовању, локалним законима и урбанистичком планирању. Пред крај Другог светског рата, током битке за Манилу, већина града је била сравњена са земљом од интензивног ваздушног бомбардовања USAF. Као резултат овога, у Манили је остало релативно мало предратне и колонијалне архитектуре; и даље су у току неки пројекти рестаурације — поготово старог каменог града Интрамуроса.

Никола Совиљ Нина

Никола Совиљ Нина (Губавчево Поље, код Грачаца, 23. октобар 1919 — 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Трка на 5.000 метара

Трка на 5.000 метара је атлетска дисциплина која са тркама на 3.000 и 10.000 метара спада у трчање на дуге стазе. Трчање у овој дисциплини се одржава на стадионима и износи 12 и по кругова. Старт трке је у кривини 200 метара пре циља, а стартује се високим стартом.

Ова дистанце спада у веома атрактивне, јер у себи садржи, брзину, издржљивост и тактичку трку која има кључну улогу у току трке. Трка на 5.000 метара је олимпијска дисциплина, која се налази на програму Летњих олимпијских игара у мушкој конкуренцији од 1912. у Сктокхолму, а у женској тек од Игара 1996. одржаних у Атланти.

Да би се постигло време од 12:40 минута у мушкој конкуренцији треба трчати 6,57 м / с или 23,68 километара на сат. Код жена време од 14:30 минута, одговара брзини од 5,74 м / с или 20,68 километара на сат.

Феликс Блох

Феликс Блох (нем. Felix Bloch; Цирих, 23. октобар 1905 — Цирих, 10. септембар 1983) био је швајцарско-амерички физичар.

Родио се у Цириху, Швајцарска где је на ЕТХ прво студирао инжењерство а затим физику. Дипломирао је 1927. године а докотрирао на Универзитету у Лајпцигу, 1928. У Немачкој је остао до 1933. где је сарађивао са Хајзенбергом, Паулијем, Бором и Фермијем да би се 1934. обрео у Станфорду. За време Другог светског рата радио је у Лос Аламосу на пројекту Менхетн што је напустио и прешао да ради на развоју радара на Харварду. После рата бавио се нуклеарном магнетном резонанцијом на којој се заснива магнетна резонанција, данас општепозната медицинска метода. Био је први генерални директор ЦЕРНа (1954—1955).

За откриће нукеларне магнетне резонанције у кондензованој материји године 1952. поделио је Нобелову награду за физику са Парселом.

Чарлс Гловер Баркла

Чарлс Гловер Баркла (енгл. Charles Glover Barkla, 7. јун 1877. – 23. октобар 1944.) био је британски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1917. године за свој рад на пољу рендгенске спектроскопије и сродним областима које проучавају рендгенске зраке.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.