2019

2019. је проста година, која је почела у уторак. 2019. је деветнаеста година 3. миленијума, деветнаеста година 21. века, десета и последња година 2010-их.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

  • 1. фебруар — Фудбалери Катара освојили су прву титулу првака Азије победивши у финалу Јапан резултатом 3 : 1.
  • 2. фебруарЕгипатски археолози открили су фараонску гробницу са 50 очуваних мумија код града Минја јужно од Каира.
  • 4. фебруар — У финалу 53. Супербоула екипа Њу Ингланд патриотса победила је Лос Анђелес рамсе са 13 : 3.
  • 6. фебруар — Француски председник Емануел Макрон прогласио је 24. април Даном сећања на жртве Геноцида над Јерменима.
  • 13. фебруарНАСА је објавила званично окончање истраживачке мисије „Опортјунити” на Марсу.
    • Најмање 15 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на путу Скопље—Тетово, код места Ласкарци у Северној Македонији.
    • Сиријске демократске снаге (СДФ), које подржавају САД започела напад на последњу енклаву под контролом „Исламске државе” у Сирији, изјавио је званичник СДФ Мустафа Бали.
  • 16. фебруарПредседник САД Доналд Трамп прогласио је ванредно стање како би добио приступ милијардама долара за изградњу зида дуж америчко-мексичке границе.
    • Председник Венецуеле Николас Мадуро је предложио да се усвоји план сталне мобилизације војске ради заштите од могуће инвазије.
      • Самопроглашени председник Венецуеле Хуан Гваидо позвао је војску да подржи промене у земљи и дао припадницима оружаних снага на размишљање осам дана.
        • Антивладин протест у Тирани у организацији опозиционе Демократске партије на самом почетку је прерастао у насиље и обрачун полиције и демонстраната. Председник Албаније Иљир Мета позвао је представнике опозиције који протестују испред седишта Владе у Тирани и припаднике полиције на уздржаност и смањење тензија.
          • Више хиљада људи протестовало је данас после подне у Минхену, где се одржава Минхенска безбедносна конференција, на којој учествују лидери многих земаља света, против НАТО-а и залажући се за мир.
            • Учесницима протеста „Један од пет милиона“ у Београду вечерас је понуђен на потписивање „Споразум са народом“, документ Савеза за Србију, а грађани позвани да потписане примерке убацују у кутије постављене на месту окупљања и испред Дома Народне скупштине.
              • Више хиљада каталонских сепаратиста окупило се данас на протестном маршу у Барселони тражећи да њихових 12 лидера којима се суди због улоге у неуспелом покушају сецесије 2017. године, буде ослобођено оптужби.
  • 18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.
  • 23. фебруар — Присталице опозиције пробиле су кордон венецуеланске полиције на граничном прелазу на мосту „Сантандер“ и прешле на територију Венецуеле, пренео је канал ВПИ ТВ.
    • Венецуела раскинула дипломатске и политичке односе с Колумбијом, изјавио је председник Венецуеле Николас Мадуро.
      • Невладина организација „Кривични форум“ објавила је да су четири човека погинула, а да су 24 особе рањене на граници Венецуеле и Бразила.
        • У Београду је и вечерас одржан протест на којем су грађани поново позивани да потпишу документ дела опозиције окупљеног око Савеза за Србију, „Споразум с народом“.
          • У Подгорици је вечерас одржан трећи грађански протест под слоганом „Одупри се 97.000“. Грађани су се на почетку окупили на препуном Тргу независности, на коме, по проценама, може стати између 10 и 12 хиљада људи.
  • 25. фебруар — Наоружана група је напала положај венецуеланске Националне гарде на граници са Колумбијом.
  • 26. фебруар — Дванаест индијских авиона бомбардовало је терористе у делу Кашмира који је под пакистанском контролом. У нападу је у потпуности уништен камп за обуку терористичке организације Џаиш ел Мухамед. Пакистан је на то одговорио подизањем својих војних авиона.
  • 27. фебруар — Две особе су погинуле када се у индијском делу Кашмира срушио индијски хеликоптер Ми-17.
    • Пакистанска војска тврди да је у среду ујутру оборила два индијска војна авиона која су нарушила ваздушни простор земље у спорном региону Кашмира. Један пилот заробљен.

Март

Април

  • 1. април — Председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио је да је време да британски парламент каже шта жели од „брегзита“ и навео да је лакше протумачити митску сфингу од британских посланика.
  • 2. април — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика обавестио је Уставни савет о својој оставци на месту шефа државе.
  • 4. април — Око 40 војника Кфора, међу којима су били и припадници албанске војске, прошетало је данас главном улицом Северне Косовске Митровице, што је изазвало видно узнемирење грађана тог дела Косова и Метохије, у којем већином живе Срби.
    • Командант Либијске националне армије маршал Халифа Хафтар наредио је својим снагама да започну офанзиву на Триполи за „ослобађања од терориста“.
    • После упозорења амбасаде Велике Британије у Приштини својим грађанима да не путују на север Косова и Метохије и Министарство спољних послова Немачке издало је упозорење немачким грађанима да не путују у општине Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и Северна Митровица, јер је у њима „ситуација и даље напета“.
    • Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је поводом саопштења амбасаде Велике Британије у коме је саветовала своје грађане да не путују на север Косова због криминала, да и он упозорава грађане Србије да не путују у ту земљу због велике политичке нестабилности и јер је тамо тренутно велики политички хаос.
    • Доњи дом Парламента Велике Британије усвојио је нацрт закона који гарантује да земља не може да напусти ЕУ без споразума о изласку.
    • Најмање 62 особе су настрадале, а 86.000 људи је пребачено у склоништа због поплава које су погодиле Иран.
  • 6. април — У близини Триполија избили су сукоби између провладиних и побуњеничких снага са истока Либије, које предводи командант Калифа Хафтар.
  • 8. априлСАД су ставиле Иранску револуционарну гарду на листу страних терористичких група.
  • 10. април — Научници окупљени око глобалне групе телескопа Event Horizon Telescope објавили су прву директну фотографију масивне црне рупе у галаксији Messier 87 названу „Стрелац А”.
  • 11. април — Војска Судана извела државни удар и ухапсила председника државе Омара ел Башира. Министар одбране Судана, потпредседник Ауф бин Авад, изјавио је да су распуштени сви органи председничке канцеларије, парламента те земље и локалних власти. Министар одбране и потпредседник Судана Авад бин Ауф синоћ је поднео заклетву у својству шефа прелазног Војног савета земље.
  • 12. април — Шеф прелазног Војног савета Судана Авад бин Ауф саопштио је, нешто више од 24 сата од ступања на ту дужност, да подноси оставку и да је за новог руководиоца тог тела именован начелник Генералштаба копнене војске Судана Абделфатах ел Бурхан.
    • Радикални покрет „Талибан“ је објавио о почетку „пролећне офанзиве“ у Авганистану, упркос мировним преговорима са САД.
  • 15. априлРусија и НАТО су у потпуности прекинули сарадњу на цивилној и војној линији, рекао је у интервјуу за Спутњик заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко.
    • Велики пожар избио је у средњовековној катедрали Нотр Дам у центру Париза, а од ватре се срушио и један торањ на цркви.
  • 19. април — На скупу у Београду је у оквиру кампање „Будућност Србије“ окупило се између 140.000 и 150.000 људи.
    • Стотине хиљада демонстраната је поново изашло на улице Алжира, захтевајући промену власти и државног система.
  • 20. април — На протестима „Жутих прслука“ у Паризу је ухапшено 126 особа, а полиција се са демонстрантима који су подметали и мале пожаре, обрачунала бацивши сузавац.
    • На Косово је из Сирије враћено 110 особа, међу којима има и џихадиста који су отишли да се боре у тој земљи, саопштиле су привремене институције у Приштини.
  • 21. априлВладимир Зеленски изабран је за председника Украјине, након што је у другом кругу убедљиво победио досадашњег председника Петра Порошенка.
    • У серији експлозија које су потресле цркве и луксузне хотеле у Шри Ланки, погинуло је више од 200 људи, а рањено 560.
      • Велики број припадника косовске полиције распоређен је у центру за азил и око њега у селу Врани До, где је смештено 110 особа које су враћене из Сирије на Косово.
  • 22. април — Земљотрес у Лузону, на Филипинима, усмртио је најмање 16 људи.
  • 25. априлПредседник Србије Александар Вучић састао се с кинеским председником Си Ђинпингом у дводневмој посети Пекингу. Након састанка, у присуству Вучића и Сија, потписано је више билатералних споразума којима треба да се поспеши сарадња двеју земаља.
    • Бивши потпредседник САД и дугогодишњи сенатор Џо Бајден и званично је објавио да ће се упустити у „трку“ за председника САД.
      • Албанска опозиција одржала је протесте током којих је на сат времена блокирала неколико националних путева, захтевајући оставку Владе премијера Едија Раме, коју оптужује за корупцију и везе са организованим криминалом.
  • 27. април — Француска полиција употребила је сузавац како би потиснула демонстранте из покрета Жутих прслука, који су покушали да дођу до зграде Европског парламента у Стразбуру.
  • 28. априлШпанска социјалистичка радничка партија (ПСОЕ) побеђује на ванредним парламентарним изборима у Шпанији, следи из података након обрађених 60% гласачких листића.
  • 29. април — Самит о Западном Балкану одржан је у Берлину и после пет сати након што су се лидери - учесници састали иза затворених врата у седишту немачке канцеларке Ангеле Меркел у Берлину.
    • Први пут за пет година објављен је видео-снимак лидера терористичке групе ДАЕШ, Абу Бакра ел Багдадија, преноси агенција Ројтерс позивајући се на мрежне ресурсе екстремиста.
  • 30. април — У Венецуели је извршен покушај државног удара, али Оружане снаге Венецуеле остају верне влади председника Николаса Мадура.

Мај

  • 1. мај — Током демонстрација у Паризу, које су прерасле у нереде, ухапшено је 35 особа. Касније су учесници протеста почели да бацају флаше и камење на полицију, док је полиција одговорила пендрецима, сузавцем и димним бомбама. У нередима у Паризу повређена дописница РИА Новости Викторија иванова.
    • Стално представништво Русије у ОЕБС-у затражило је од представника те организације за слободу медија Арлема Дезира да реагује на инцидент у вези са дописницом агенције РИА Новости у Паризу Викторијом Ивановом.
      • Више милиона Кубанаца изашло је на улице поводом Међународног празника рада, али и да протестује против нових санкција САД и америчких покушаја да свргну власти у Венецуели, блиске званичној Хавани.
  • 3. мај — Припадници РОСУ употребили су палице и сузавац против мештана општине Штрпце, који су покушали да зауставе багер за изградњу мини-хидроелектране, када је кренуо ка месту Обереке. Двадесеторо људи је повређено.
    • Либијска национална армија под командом Калифе Хафтара успоставила је контролу у четири региона на југу Триполија, изјавио је представник 73. пешадијске бригаде генерал Мунзер Хартуш.
  • 5. мај — Приликом принудног слетања авиона „Аерофлота“ ССЈ-100 на московски аеродром „Шереметјево“, погинуло је 13 особа, од чега двоје деце, саопштио је Истражни комитет Русије.
  • 6. мај — Приватни извршитељи уз асистенцију полиције упали су у редакцију магазина "Таблоид" и том приликом су заплењене и изнете све покретне ствари у власништву листа.
    • Интелектуалци Француске покренули су петицију којом ће покушати да натерају Владу те земље да преиспита одлуку из 2008. године о признању „марионетске државе Косово“.
  • 9. мај — Веће Вишег суда у Подгорици изрекло је првостепене пресуде оптуженима за покушај тероризма на дан парламентарних избора у Црној Гори у октобру 2016. године. Председница Вишег суда Сузана Мугоша је саопштила да су оптужени у случају за покушај тероризма криви.
  • 10. мај — Један мушкарац тешко повређен у експлозији аутомобила која се догодила у Новом Саду.
  • 11. мај — Албанска полиција испалила је сузавац током антивладиних протеста у Тирани, када је група демонстраната пробила полицијски кордон и кренула ка згради владе.
  • 12. мај — Први председник Северне Македоније Стево Пендаровски, који је данас и званично ступио на дужност, поручио је да ће бити председник свих грађана – и оних који нису гласали за њега, као и оних политички неопредељених.
  • 13. мај — Министар енергетике Саудијске Арабије Халид ел Фалих рекао је данас да су два саудијска нафтна танкера у недељу претрпела „саботажни напад“ на обали Фуџејре, која припада Уједињеним Арапским Емиратима, чиме је доведена у питање безбедност снабдевања светске нафте.
    • Мароканске власти су саопштиле данас да су спречиле бродове, у којима се налазило 117 подсахарских миграната, да пређу у Европу и ухапсиле су 40 особа које су покушале да пређу ограду у шпанској северноафричкој енклави Мелиљи.
    • Демонстранти су вечерас на антивладиним демонстрацијама у Тирани бацали Молотовљеве коктеле и петарде на полицију која је стајала испред зграде владе, а све се догађало само неколико сати након што су званичници САД и Европске уније затражили од обе стране уздржаност.
  • 15. мај — Америчка Амбасада у Ираку саопштила је данас да је од Стејт департмента добила наређење да све особље које није неопходно одмах напусти ту земљу због ескалације тензија са Ираном.
  • 16. мај — Скупштина привремених институција у Приштини усвојила је вечерас резолуцију о наводном геноциду Србије током рата на Косову 1998—1999. године.
    • Европска комисија неће бити у могућности да заустави изградњу гасовода „Северни ток 2“ упркос новој директиви која је недавно усвојена, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел.
    • Вулкан Попокатепетл у Мексику еруптирао је данас, а очекује се да ће ужарени пепео угрозити најмање 20 насеља, јавили су локални медији.
    • На седници Владе Србије усвојен је Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији којим се предлаже да 24. мај буде нов празник — Дан Ћирила и Методија.
    • Собрање Северне Македоније данас је на седници усвојило три закона који су били враћени парламенту зато што је бивши председник Ђорђе Иванов одбијао да потпише указе о ступању на снагу због новог имена земље у заглављу тих закона.
  • 17. мај — Одбор за Косово и Метохију и Одбор за одбрану и унутрашње послове одбацили су резолуцију приштинских власти о осуди наводног геноцида који је Србија починила током последњих сукоба на КиМ.
    • Турска је саопштила да су сиријске владине снаге прекршиле споразум о прекиду ватре постигнут са Русијом, поводом сиријског града Идлиба.
  • 18. мај — Аустријски вицеканцелар и лидер десничарске Слободарске партије Хајнц-Кристијан Штрахе поднео је оставку на политичке функције због видео-снимака који су се преко немачких медија појавили синоћ, а на којима се види како наводној нећаки једног руског милијардера нуди државне послове у замену за финансијску подршку његове странке у јулу 2017. године.
  • 19. мај — На изборима за градоначелнике у четири српске општине на северу Косова победили су кандидати Српске листе, освојивши већину гласова.
    • У више градова Србије у поподневним сатима почела је да пада јака киша, праћена градом величине лешника. У Београду је невреме почело око 19 сати и 40 минута, уз јаку кишу, ветар и град.
    • Министар инфраструктуре и саобраћаја Норберт Хофер именован је на седници Председништва Слободарске партије Аустрије (ФПО) за новог лидера странке.
    • Демократска странка, Социјалдемократска странка и „Заједно за Србију“ су се ујединиле и постале јединствени политички субјект — Демократска странка.
    • Кошаркаши ЦСКА из Москве освојили су Евролигу победом у финалу против турског Анадолу Ефеса.
  • 20. мај — Новоизабрани председник Украјине Владимир Зеленски је на свечаном заседању положио заклетву украјинском народу, након чега је председник Уставног суда прогласио његово ступање на дужност шефа државе.
    • Председник Украјине Владимир Зеленски објавио је да распушта скупштину и расписује ванредне парламентарне изборе.
  • 21. мај — Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је указ о превременом распуштању Скупштине Украјине и заказао ванредне парламентарне изборе за 21. јул.
  • 23. мај — Индијска народна партија (БЈП) премијера Нарендре Модија победила је на општим изборима.
  • 24. мај — Британска премијерка Тереза Меј најавила је да ће оставку на место лидера Конзервативне партије поднети 7. јуна.
  • 26. мај — Две највеће групације у Европском парламенту, Европска народна партија и Социјалдемократе, иако су изгубиле одређен број мандата, и даље остају најбројније у ЕП. Ове две групације су спале са 221 и 191 из 2014. године на 179 и 150. Десничарске партије су оствариле значајан раст.
  • 27. мај — Председник Србије Александар Вучић изјавио је да „замрзнут конфликт“ између Београда и Приштине не може да постоји као трајно решење, јер га Албанци неће. Он је изјавио да ће Београд покушати да пронађе неко решење и указао да ћемо ако не пристанемо на компромис, све изгубити. Уколико компромиса буде, грађани ће се изјаснити на референдуму.
    • Аустријски парламент изгласао је данас неповерење прелазној влади канцелара Себастијана Курца гласовима посланика Социјалдемократске партије Аустрије (СПО), која је поднела захтев за гласање о неповерењу, као и доскорашњег коалиционог партнера Слободарске партије (ФПО).
    • Председник Србије Александар Вучић изјавио је да „замрзнут конфликт“ између Београда и Приштине не може да постоји као трајно решење, јер га Албанци неће. Он је изјавио да ће Београд покушати да пронађе неко решење и указао да ћемо ако не пристанемо на компромис, све изгубити. Уколико компромиса буде, грађани ће се изјаснити на референдуму.
  • 28. мај — Јединице РОСУ упале су на територију све четири српске општине на северу Косова и Метохије. Ухапшено је 28 особа, од тога 19 полицајаца и девет цивила. Две особе су повређене. Председник Србије Александар Вучић је поручио да ће, уколико дође до напада, народ бити заштићен. Војска Србије је у стању пуне борбене готовости.
  • 29. мај — Фудбалери Челсија су победили Арсенал у финалу Лиге Европе са 4:1.

Јун

  • 1. јун — У финалу Лиге шампиона фудбалери Ливерпула су победили Тотенхем са 2:0.
  • 3. јун — Пет особа је евакуисано због поплава током ноћи у околини Краљева и Чачка док је један аутобус са 15 особа, који се због обилних падавина заглавио на путу Краљево-Крагујевац извучен.
  • 7. јунТереза Меј поднела је оставку на место премијера Уједињеног Краљевства после неуспешних преговора са Европском унијом о спровођењу Брегзита.
  • 8. јун — Влада Молдавије на челу с новом премијерком Мајом Санду положила је заклетву након заседања молдавског парламента.
    • Уставни суд Молдавије прогласио је незаконитим указе председника Игора Додона о именовању Маје Санду за премијера и формирању Владе.
    • Парламент Молдавије усвојио је декларацију о „Окупираној држави“, у којем се наводи да је у тој земљи широко распрострањена корупција, а да су олигарси добили тоталну контролу над судовима. Молдавски посланици су навели да су забринути због нарушавања људских права и слобода.
  • 9. јун — Према прелиминарним резултатима председничких избора у Казахстану, највећи број гласова добио је актуелни лидер земље Касим Жомарт Токајев.
  • 10. јун — Прошло 20 година од Кумановског споразума којим је завршен Рат на Косову и Метохији. У Приштину су дошли бивши амерички председник Бил Клинтон и државна секретарка из његове администрације Мадлен Олбрајт.
  • 11. јун — Министарство правде САД послало је захтев за екстрадицију оснивача организације „Викиликс“ Џулијана Асанжа.
  • 12. јун — Два танкера у Оманском заливу су оштећена и захваћена ватром, а сумња се да су нападнути. Сви чланови посаде оба брода су евакуисани.
  • 13. јун — Кошаркаши Торонта репторса су поразили Голден стејт вориорсе, поставши први канадски тим који је освојио НБА лигу.
  • 14. јун — Америчка војска саопштила је да је упутила разарач "Мејсон" на место напада на два нафтна танкера у Оманском заливу, надомак обале Ирана. САД су оптужиле Техеран за напад и објавиле видео-снимак за који тврде да показује како иранска гарда уклања неексплодирану мину са танкера.
  • 15. јун — Тројчиндански сабор под мотом „Одбранимо светиње“ одржан је испред Саборног храма Христовог Васкресења у Подгорици. Како наводе локални медији, Сабор је био један од најмасовнијих скупова у историји Црне Горе. Сабор је био реакција на Нацрт закона Владе Црне Горе о слободи вероисповести и уверења, којим се, ако буде усвојен, доводе у питање достојанство и имовина Српске православне цркве у Црној Гори.
  • 16. јун — Гари Вудланд је победио на Отвореном првенству САД у голфу на Пебл Бичу.
  • 19. јун — Топлотни талас у Индији усмртио је најмање 184 особе.
  • 22. јун — Деветоро људи погинуло је у авионској несрећи која се догодила на острву Хаваји, САД.
  • 23. јун — Београд и друге градове у Србији у поподневним часовима захватило је јако невреме. Снимци који су се појавили на друштвеним мрежама приказују надреалне сцене. На раскрсници у Цвијићевој улици из асфалта је у једном тренутку шикнуо гејзир. ​У појединим деловима Београда пало је данас по подне око 60 литара кише за само сат и по, речено је Тањугу у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ).
    • У селима у околини Горњег Милановца и Чачка пада град величине ораха, а пљускови са грмљавином и градом почели су нешто пре 16 сати.
    • Кандидат опозиционе Републиканске народне партије Екрем Имамоглу победио је на изборима за градоначелника Истанбула.
    • Ватерполо репрезентација Србије освојила је Светску лигу победивши Хрватску резултатом 12:11.
  • 24. јун — Венецијанска комисија (ВК) препоручила је Црној Гори да у Нацрту закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница јасно напомене да промена у власништву над верском имовином Српске православне цркве неће аутоматски утицати на већ постојеће право на коришћење такве имовине.
  • 28. јун — Свечаном церемонијом је отворен Аеродром Морава, који се налази код Краљева.
  • 30. јун — Због ерупције вулкана Манам и Улавун у Папуи Новој Гвинеји евакуисано је 15.000 људи.

Јул

15./16. јул — У дводневној посети Србији боравио после 18 година Председник Француске Емануел Макрон. На Београдском аеродрому Никола Тесла француског госта је дочекао Председник Србије Александар Вучић са бројном делегацијом и Војном Гардом Србије. Пред бројном публиком Емануел Макрон се извинио за неспоразум и скандал у Паризу на стогодишњици обележавања краја Првог светског рата где се у првим редовима нашао Хашим Тачи и обратио се Српском народу на Српском језику: Француска вас воли. Потом је положио венац српској хероини Милунки Савић.

Август

Септембар

10./11./12. септембар — Председник Чешке Милош Земан је у посети Србији. Навео је да ратни злочинци не би требало да владају неком европском земљом. Каже да ће у октобру причати о повлачењу признања незавсности Косова. Рекао је да Србе воли а Косово не воли.

Октобар

  • 2. октобар — 11 особа је убијено, а више од 200 је повређено у окршајима демонстраната са полицијом у Ираку.
  • 3. октобар — Најмање четири полицајца су убијена у нападу ножем који се догодио у центру Париза.
  • 9. октобар — Започета операција Извор мира, турске војне снаге извршиле артиљеријску паљбу на територије северне и источне Сирије.
  • 10. октобар — Нобелова награда за књижевност додељена аустријском књижевнику Петеру Хандкеу.
  • 12. октобар — Елиуд Кипчоге постао је први на свету који је претрчао маратон за мање од два часа.
  • 15. октобар — У сукобима демонстраната и полиције у Каталонији повређено је најмање 170 људи.
  • 16. октобар — Око 5 сати и 50 минута дошло је до упада више од 25 оклопних возила и џипова РОСУ и око 100 припадника те специјалне јединице на север КиМ.
    • Сиријска армија је после шест година ушла у град Раку и Кобани (Ајн ел Араб) на граници са Турском који је раније био под контролом Курда.
      • Одлука ЕУ министара да не дају датум за почетак преговора Северној Македонији и Албанији.
        • Трећег дана протеста због пресуде деветорици каталонских сепаратиста, демонстранти из више градова тог региона данас су кренули у протестни марш са намером да до петка стигну у Барселону. У сукобима је повређена 131 особа, укључујући полицајце и демонстранте.
  • 18. октобар — Маскирани демонстранти сукобили су се с полицијом у центру Барселоне петог дана протеста због изрицања затворских казни каталонским сепаратистичким вођама. Шпанско Министарство унутрашњих послова саопштило је данас да је одобрило слање полицијског појачања на периферију Барселоне, након пет дана протеста због изрицања затворских казни каталонским сепаратистима.
  • 19. октобар — Најмање 13 особа је погинуло приликом рушења бране у Краснојарску.
  • 19.21. октобар — У тродневној посети Србији руски премијер Дмитриј Медведев присуствовао војној паради поводом 75. годишњице Ослобођења Беоограда.
  • 21. октобар — Снажан торнадо погодио је америчку савезну државу Тексас оставивши око 65.000 људи без електричне енергије.
    • Три војника су погинула, а три повређена у несрећи током обуке у војној бази Форт Стјуарт у америчкој савезној држави Џорџији.
      • Земљотрес јачине 6,4 степени по Рихтеру, погодио је пацифичку острвску државу Вануату.
  • 22. октобар — Руски и турски председници Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган су током шесточасовног састанка у Сочију постигли споразум, а на крају сусрета потписан је меморандум који се састоји из више ставки о ситуацији на Северу Сирије.
  • 23. октобар — У Србији почеле војне вежбе Војске Србије и Оружаних снага Руске Федерације под називом Словенско братство.
  • 24. октобар — Дивизион С-400 и батерија „Панцир С“ пребачени су у Србију где ће први пут учествовати на војним вежбама у иностранству, саопштила је прес-служба Министарства одбране Русије.
    • Руска војна полиција је на подручју сиријског града Аин ел Араба (курдско име Кобани) распоредила снаге на висоравни која се налази два километра од територије Турске.
  • 25. октобар — Премијерка Ана Брнабић потписала је у Москви ’’Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске уније (ЕАЕУ)’’, којим се проширује листа српских производа који могу да се извезу на територију ЕАЕУ без царине и повећавају се квоте за извоз робе за које важе ограничења.

Новембар

  • 1. новембар — Најмање 53 војника и један цивил убијени су у нападу екстремиста на једну војну локацију на северу Малија.
  • 5. новембар — Турске власти су ухапсиле старију сестру лидера терористичке групе ИСИЛ-а Абу Бакра ел Багдадија заједно са породицом, јављају западне агенције, позивајући се на неименоване турске званичнике.
    • Дивизион ПВО С-400 и противавионска ракетно-артиљеријска батерија „Панцир-С“ вратили су се из Србије у Русију, након заједничких војних вежби „Словенски штит 2019“, наводи се у саопштењу Министарства одбране Русије.
      • Испред РТС-а је по завршетку интервјуа Александра Вучића дошло синоћ до инцидента када су двојица мушкараца покушала „мерцедесом“ да пробију председниково обезбеђење, након чега су ухапшени.
  • 6. новембарИран је почео са обогаћивањем уранијума на нуклеарном објекту у Форду, саопштила је Организација за атомску енергију Ирана.
  • 7. новембар — Земљотрес јачине 2,4 степена Рихтерове скале погодио је регион Лепосавића.
    • Француски председник Емануел Макрон оценио је у интервјуу за британски „Економист“ да је НАТО на самрти, а да се Европа налази на ивици понора.
      • Канцеларка Немачке Ангела Меркел се не слаже са оценом француског председника Емануела Макрона да се НАТО налази „у коми“.
        • Француски председник Емануел Макрон оценио је да је Босна и Херцеговина „темпирана бомба која куца тик уз Хрватску“.
          • Демократски савез Косова (ДСК) и покрет Самоопредељење постигли су данас програмски договор о новој косовској влади, али остаје да тај споразум потврде лидери странака, Иса Мустафа и Аљбин Курти.
  • 8. новембар — Због изјаве француског председника Емануела Макрона да је БиХ „темпирана бомба која куца тик уз Хрватску“ кабинет председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића позваће сутра на разговор амбасадора Француске у БиХ Гиома Русона.
    • На југозападу Ирана је оборена страна беспилотна летелица, саопштио је Голамреза Шариати, гувернер иранске провинције Хузестан.
      • Управа за заштиту права потрошача и конкуренцију Пољске (УОКИК) казнила је једну од највећих европских енергетских компанија, француску компанију „Анжи“ са 40,3 милиона евра због „упорног и неоснованог“ одбијања да достави неопходна документа о учешћу компаније у пројекту изградње „Северног тока 2“.
        • Александријска православна црква унела је расколника Епифанија Думенка у диптих као поглавара православне цркве Украјине, изјавио је патријарх александријски и целе Африке Теодор Други.
  • 10. новембар — Председник Боливије Ево Моралес је након двонедељних протеста широм земље поднео оставку због нерегуларности на изборима.

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Нобелове награде

Види још

1951

1951. је била проста година.

Filmska komedija

Komedija je filmski žanr čiji je osnovni zadatak da izazove smijeh kod publike. Ona se bavi smiješnim ljudskim karakterima, osobinama i situacijama, i usmjerena je na ismijavanje čovjekovih mana i slabosti, kao i negativnih pojava u društvu i životu. Osnovni elementi filmske komedije su komični karakteri (likovi), komične situacije i komični dijalog. Prožeta je i elementima ironičnog, poetskog, humorističkog, satiričnog, grotesknog, tragikomičnog, crnohumornog itd. Razvila se iz nijeme burleske u veliki broj podvrsta, preko apsurdne komedije, sentimentalne komedije sa muzikom i plesom, porodične komedije, muzičke komedije, komedije „bijelih telefona”, ležerne građanske komedije, ljubavne komedije itd. Specifično filmska osećanja smiješnog u filmu, savremeni film postiže stvaranjem filmske satire i karakternim glumačkim kreacijama, razvijanjem rediteljskih mizanscensko-montažnih komičnih riješenja, snažnom vizuelnom dinamikom, novom „zvučnom pantomimom” i upotrebom elemenata burleske i slepstika.

Organizacija za ljudski genom

Organizacija za ljudski genom, engl. Human Genome Organisation (HUGO), je organizacija koja učestvuje u Ljudskom genomskom projektu, koji je usresređen na mapiranje ljudskog genoma. HUGO je osnovan 1989 godine kao internacionalna organizacija, prvenstveno sa ciljem podsticanja kolaboracije između genomskih naučnika širom sveta. HUGO odbor za nomenklaturu gena, engl. HUGO Gene Nomenclature Committee (HGNC), je jedan od najaktivnijih HUGO komiteta. Njegov cilj je dodela jedinstvenih genskih imena i simbola svakom ljudskom genu.

Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.

Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013. sproveden je u periodu od 1. do 15. oktobra 2013, prema stanju na dan 30. septembra 2013. u 24:00 sata, što se smatra referentnim datumom popisa. Popis je trebalo da bude organizovan od 1. do 15. aprila 2013, ali je zbog tehničkih nedostataka zapaženih tokom probnog popisa provedenog 2012. godine, kasnije odgođen za oktobar.

Streptophyta

Streptophyta, neformalno streptophytes (od grčke reči strepto sa značenjem „uvrnut”, i.e., morfologija sperme pojedinih članova), je klada biljki. Kompozicija klade znatno varira među autorima. Definicija koja je ovde primenjena, obuhvata kopnene biljke i sve zelene alge izuzev Chlorophyta i možda u većoj meri bazalnih Mesostigmatophyceae, Chlorokybophyceae, i Spirotaenia.

Америчка Самоа

Америчка Самоа (самоански: Amerika Samoa, енглески : American Samoa), територија је у склопу САД у јужном Пацифику југоисточно од независне државе Самоа. Зове се још и Источна Самоа, за разлику од Западне (Самоа). Ова територија је у самом средишту Полинезије. Њена ликација је центрирана на 14,2710° Ј, 170,1322° З. Она је на источној граници Међународне датумске границе, док је независна Самоа западно од ње.

Америчка Самоа се састоји од пет главних острва и два корална атола. Највеће и најнасељеније острво Тутуила, са Мануа острвима, Роуз атолом, и Свејнс острвом су обухваћени овом територијом. Сва острва изузев Свејнс острва су део Самоански острва, лоцираних западно од Кукових острва, северно од Тонга, и око 300 миља (500 km) јужно од Токелауа. На западу су острва Валис и Футуна групе.

Априла 2019. године популација Америчке Самое је била апроксимативно 55.689 људи. Већина њих су „национални припадници али не и држављани Сједињених Држава по рођењу”. Већина становника Америчке Смое је двојезично и може течно да гвори енглески и самоански. Самоански је исти језик који се говори у суседној независној Самои.

Укупна копнена површина је 199 km2 (76,8 sq mi), што је нешто више од града Вашингтона. Америчка Самоа је најјужнија територија Сједињених Држава и једна од две територије САД јужно од екватора, заједно са ненасељеним острвом Џарвис. Туна производи су главни извозни производ, а главни трговачки партнер су Сједињене Државе. Америчка Самоа је члан Пацифичке заједнице од 1983. године.

Током пандемије грипа из 1918. године, гувернер Џон Мартин Појер је претворио територију у карантин, и због његових акција, Америчка Самоа је једно од малобројних места на свету где није било смртних случајева узрокованих шпанском грозницом.

Америчка Самоа је позната по томе што има највећу стопу војног уписа од било које америчке државе или територије. Од 9. септембра 2014. године, локална станица за регрутацију америчке војске у Паго Пагу била је рангирана као прва по броју регрута међу 885 армијских регрутних станица и центара под Регрутном командом армије САД, која обухвата 50 држава, Колумбијски округ, Порторико, Гвам, Америчка Девичанска Острва, Комонвелт Северних Маријанских острва, Савезне Државе Микронезије, Палау, Маршалска острва, Јужну Кореју, Јапан и Европу.

Ангстрем (јединица)

Ангстрем (латиницом angstrom, angström, или ångström) (Симбол Å) је јединица ван СИ система која се користи за изражавање растојања и физичких величина као што су величина атома, дужина хемијске везе и таласна дужина светлости.

Европско првенство у атлетици у дворани

Прво Европско првенство у атлетици у дворани одржано је у Бечу 1970. године. Европски комитет ИААФ од 1966. до 1969. организовао је 4 европска такмичења у атлетици под називом Европске игре у дворани. Та такмичења претеча су Европских првенстава у дворани. На свим Европским првенствима истовремено се одржавају такмичења и у мушкој и у женској конкуренцији. Такмичење се до 1990. године одржавало сваке године, када се прешло на двогодишњу организацију. У следећим табелама дат је преглед одржавања Европских игара у дворани и Европских првенстава у атлетици.

Нобелова награда за физику

Нобелова награда за физику додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физике. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Шведска краљевска академија наука за изузетне доприносе у физици. Како је настала вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељује ју одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске акадмеије наука. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.Прва Нобелова награда за физику додељена је 1901. године Вилхелму Конраду Рендгену, који је добио 150.782 шведске круне. Џон Бардин је једини двоструки добитник—1956. и 1972. године. Марија Кири је такође добила две Нобелове награде, за физику 1903. и за хемију 1911. године. Вилијам Лоренс Браг је, до октобра 2014. године, био најмлађи Нобеловац икада; освојио је награду 1915. године, са 25 година. И даље је најмлађи Нобеловац за физику. Само су три добитнице ове награде, и то Марија Кири (1903), Марија Геперт-Мајер (1963) и Дона Стрикланд (2018). До 2018. године, 209 особа добило је Нобелову награду за физику.Награда није додељивана 6 пута (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Осам пута је додела награде одгођена за следећу годину. Награда није додељена 1917. године јер је Нобелов одбор за физику одлучио да те године ниједан номиновани научник није испуњавао потребне критеријуме, али је додељена 1918. године Чарлсу Гловеру Баркли и рачунала се за 1917. годину. Овај преседан поновљен је и за награду 1918. године која је додељена Максу Планку, као и 1921. године Алберту Ајнштајну, 1924. године Манеу Сигбану, 1925. године Џејмсу Франку и Густаву Херцу, 1928. године Овену Ричардсону, 1932. године Вернеру Хајзенбергу и 1943. године Отоу Штерну, при чему је свака награда додељена наредне године.

Нуоро (округ)

Округ Нуоро (итал. Provincia di Nuoro, на месном говору, Provìntzia de Nùgoro) је округ у оквиру покрајине Сардинија у западној Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Нуоро.

Површина округа је 5.638 км², а број становника 208.550 (2019. године).

Округ Пласер (Калифорнија)

Округ Пласер (енгл. Placer County) округ је у савезној држави Калифорнија, САД. Протеже се од предграђа Сакрамента на западу до границе са Невадом на истоку. Формиран је 1851. на територији која је до тада припадала окрузима Сатер и Јуба. Име округа потиче од шпанске речи која је означавала златоносни песак или шљунак чијим се испирањем издвајало злато.Седиште округа је Оберн, док је највећи град Роузвил. Површина округа је 3.892,2 km², од чега је 3.637,3 km² (93,45%) копно, а 254,9 km² (6,55%) вода.

Због великог раста ширег градског подручја Сакрамента, округ Пласер је један од округа Калифорније са најбржим растом броја становника. Између 2000. и 2010, број становника је нарастао са 248.399 на 348.432., односно за 40,3%.У округу се налази Скво Вали, место одржавања Зимских олимпијских игара 1960.

Протеин

Протеини или беланчевине су природни полипептиди који су изграђени од великог броја аминокиселинских остатака, који су поређани у линеарне ланце и спојени међусобно пептидним везама између угљениковог атома и амино групе две аминокиселине. Секвенца амино киселина у протеину дефинисана је у генима и садржана у генетичком коду. Генетички код одређују 20 „основних“ амино киселина. Протеини могу да делују заједно да би тако лакше достигли одређене функције и зато се везују у стабилне комплексе. Као и сви биолошки макромолекули, као што полисахариди и амино киселине, и протеини улазе у састав живих организама и учествују у свим процесима међу ћелијама. Многи протеини су ензими који каталишу биохемијске реакције и значајни су за метаболизам. Други имају структурне или механичке функције као протеини у цитоскелету, који формирају “кичму” која чини облик ћелије. Значајни су у ћелијском преносу сигнала, адхезији ћелија, имунолошком систему и ћелијском циклусу. Неопходни су у нашој исхрани, јер животиње не могу да синтетишу све амино киселине, и морају неке да узимају из хране. Реч протеин потиче од Грчке речи πρώτα што значи “ најважнији, први ”. Ове молекуле је први описао и именовао Џонс Берцелијус 1838. Први протеин који је издвојен је инсулин од стране Фредерика Сангера, који је добио Нобелову награду за ово откриће 1958. Међу првима су откривени и хемоглобин и миоглобин на основу кристалографје X-зрачења.

Ролан Гарос

Отворено првенство Француске (франц. Championnats Internationaux de France) или Ролан Гарос (франц. Tournoi de Roland-Garros) je тениски турнир који се одржава последње недеље маја и прве недеље јуна у Паризу. То је други гренд слем турнир у тениској календарској години.

Турнир се први пут играо 1891. године. Нови стадион је отворен 1928, назван је по Ролану Гаросу, француском хероју из Првог светског рата. На црвеној шљаци направљен је и терен Филип Шатрије. Године 1968, Отворено првенство Француске (енгл. French Open) постаје први „отворени“ (енгл. Open) турнир (на ком су равноправно могли да учествују и аматери и професионалци). Од 2006. године изједначени су износи новчаних награда у мушком и женском делу турнира.Ролан Гарос је једини гренд слем турнир где се у одлучујућем петом сету не игра тајбрејк већ на разлику.

Сасари (округ)

Округ Сасари (итал. Provincia di Sassari, на месном говору, Provìntzia de Tàtari) је округ у оквиру покрајине Сардинија у западној Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Сасари, истовремено и други по величини и значају град на острву.

Површина округа је 7.692 км², а број становника 491.571 (2019. године).

Скок увис

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Суперлига Србије у фудбалу

Суперлига Србије, из спонзорских разлога Линглонг Суперлига, службено је име главне професионалне фудбалске лиге Србије. Од сезоне 2009/10. лига броји 16 клубова, за разлику од претходних сезона када је имала 12. Од 2006. до 3. октобра 2008. званичан назив лиге је био Меридијан Суперлига, а назив је промењен званичним потписивањем уговора Фудбалског савеза Србије и Апатинске пиваре, те је од 2008. до 2015. године лига носила назив Јелен Суперлига. Нижи ранг такмичења је Прва лига Србије. Суперлига Србије је формирана 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Прве лиге Србије и Црне Горе. Од сезоне 2019/20, кинеска компанија Линглонг тајер (Shandong Linglong Tire) нови је насловни и генерални спонзор фудбалске Суперлиге Србије.

Фудбалска репрезентација Србије

Фудбалска репрезентација Србије је репрезентација под контролом Фудбалског савеза Србије, представља Србију у међународним фудбалским такмичењима.

Највеће успехе репрезентација је направила освајањем четвртог места на Светском првенству 1930. и 1962. године. Такође, два пута су играна и финала Европског првенства, 1960. и 1968. године. На Олимпијском фудбалском турниру у Риму 1960. године освојена је златна медаља. Утакмице као домаћин репрезентација најчешће игра на стадиону Рајко Митић и на стадиону Партизана, који се налазе у Београду.

Репрезентација Србије, од 2006. године, има надимак Орлови, а пре тога је због својих препознатљивих дресова, репрезентација имала надимак Плави.

ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Србије као наследницу медаља и успеха Југославије. Највише наступа у репрезентацији има Бранислав Ивановић са 105 одиграних утакмица.

Хордати

Хордати (лат. Chordata) су тип деутеростомних животиња. За најтипичније савремене представнике узимају се кичмењаци. Хордати припадају разделу Chordata. Они поседују нотохорду, шупљу дорзалну нервну цев, фарингеалне тонзиле, ендостил, и постанални реп, током бар неког периода њиховог животног циклуса. Хордати су билатерално симетрични целомати са метамерном сегментацијом и циркулаторним системом. У случају кичмењачких хордата, нотохорд је обично замењен кичменим стубом током развића.

Таксономиски гледано, овај раздео обухвата следеће подразделе: Vertebrata, у који се убрајају рибе, водоземци, рептили, птице, и сисари; плашташе, који обухватају салпе и Ascidiacea; и Cephalochordata, која обухвата Amphioxiformes. Постоје и изумрли таксони као што је Vetulicolia. Кичмењаци се понекад сматрају подгрупом кладе Craniata, која се састоји од хордата са лобањом; Craniata и Tunicata сачињавају кладу Olfactores.

Од више од 65.000 постојећих врста хордата, око половине су коштане рибе надкласе Osteichthyes. Највеће и најбрже животиње на свету, плави кит и сиви соко респективно, су хордати, као што су и људи. Фосили хордата датирају још из раздобља ране камбријумске експлозије.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.