2018

2018. је била проста година, која је почела у понедељак. 2018. је осамнаеста година 3. миленијума, осамнаеста година 21. века и девета година 2010-их.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

  • 1. март — У обраћању председника Русије Владимира Путина политичкој, религиозној и културној елити, као и целом руском народу у московском Великом мањежу у близини зидина Кремља, први пут један руски председник је јавно говорио о најновијим ракетама његове армије које су прошле пробна гађања и ускоро ће бити на бојевом дежурству, а свој говор је илустровао филмским прилозима.
  • 2. март — Најмање 30 особа погинуло је у нападима на амбасаду Француске и Генералштаб војске Буркине Фасо у главном граду Уагадугу.
  • 4. март — На изборима за Скупштину Града Београда је листа око Српске напредне странке освојила 44,99 % гласова. Цензус прелазе и листе Драгана Ђиласа (18,93 %), Александра Шапића (9,01) као и СПС-ЈС (6,13).
    • Коалиција десног центра, предвођена странком Форца Италија бившег премијера Силвија Берлусконија, освојила је прво место са 37 % гласова на парламентарним изборима одржаним у недељу у Италији, на другом месту је Покрет 5 звезда са око 31 %, а на трећем месту са 23 % гласова следи коалиција левог центра, предвођена Демократском странком доскорашњег премијера Матеа Ренција.
      • На 90. додели Оскара за најбољи филм проглашена је фантастична драма Облик воде, најбољи глумац је Гари Олдман, а глумица Франсес Макдорманд.
        • Британска полиција је саопштила да су бивши руски двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија, који су у критичном стању, отровани нервним агенсом.
  • 5. март — Олупина америчког носача авиона УСС Лексингтон пронађена је у Коралном мору.
  • 12. март — Најмање 50 особа је погинуло у Катмандуу након што је авион бангладешке компаније „Ју-Ес Бангла” слетео са писте и запалио се.
  • 13. мартАмерички дипломата Вес Мичел је приликом дводневне посете Београду и Приштини објавио прво званично саопштење у ком САД подржавају формирање Косовске војске што је изазвало оштру осуду јавности у Србији и Републици Српској, али и у Русији.
    • Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров одбацио је британске оптужбе због тровања Сергеја Скрипаља.
  • 14. март — Посланици македонског Собрања усвојили су закон који албанском језику даје статус другог званичног језика на територији целе Републике Македоније.
    • Рок који је Тереза Меј дала Москви да објасни зашто је бивши двоструки агент Сергеј Скрипаљ отрован руским нервним агенсом на територији Велике Британије је прошао и дала рок од седам дана да 23 руских дипломата напусти ту земљу.
  • 15. март — Председник Републике Македоније Ђорге Иванов одбио је да потпише закон који албанском језику даје статус другог званичног језика.
    • Лидери Велике Британије, САД, Немачке и Француске су у заједничкој изјави снажно осудили напад нервним агенсом на бившег двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља и његову кћи Јулију, оптуживши Русију и назвавши тај чин нападом на суверенитет Велике Британије.
  • 17. март — Руска влада одлучила је да протера 23 британских дипломата из земље, биће затворен Британски савет у Русији и повучен је споразум о поновном отварању британског конзулата у Санкт Петербургу, наведено је у саопштењу руског министарства спољних послова.
  • 18. мартВладимир Путин убедљиво победио на председничким изборима у Русији, освојивши 76,67 % гласова и обезбедио поново други мандат.
    • Сиријске опозиционе паравојне јединице и про-турски побуњеници уз ваздушну подршку турске авијације заузели позиције у граду Африну.
  • 19. март — Русија испоручила Србији два транспортна авиона Антонов Ан-225.
  • 20. март — Бивши председник Француске Никола Саркози ухапшен је под сумњом да је илегално финансирао своју изборну кампању 2007. године.
  • 21. март — Председник Републике Србије Александар Вучић приликом посете Њујорку је оптужио западне силе да игноришу Србију и српске интересе по питању решења коначног статуса Косова и Метохије и да опструишу договор Срба и Албанаца.
  • 22. мартПредседник САД Доналд Трамп је изјавио да је од представника САД у трговинским преговорима Роберта Лајтхајзера захтевао да покрене поступак у Светској трговинској организацији против Кине због нарушавања међународних правила трговине.
    • Лидери Европске уније сагласили су се Великом Британијом да је Русија "врло вероватно" одговорна за напад на бившег двоструког руског шпијуна у Солсберију и да нема другог прихватљивог објашњења, каже председник Европске комисијеЕвропске комисије Доналд Туск.
      • Синдикати у Француској организовали су више десетина уличних протеста широм земље, а штрајкови су значајно пореметили железнички и ваздушни саобраћај, рад школа и других јавних служби, а у Паризу демонстранти су се сукобили са полицијом.
        • Каталонски заговорник независности Жорди Турул није у четвртак изгласан за председника владе Каталоније након што су одбили да га подрже посланици из антикапиталистичке странке за независност ЦУП.
          • Украјинска служба државне безбедности ухапсила је посланицу Нађу Савченко, бившег навигатора војног хеликоптера која је постала национална хероина након боравка у руском затвору, под оптужбама за планирање војног удара.
  • 23. март — Полиција убила мушкарца који је задржао таоце у супермаркету на југозападу Француске, тврдећи да припада Исламској држави. Током талачке кризе, он је убио две особе и захтевао ослобађање из затвора Салаха Абдеслама, осумњиченог за терористичке нападе у Паризу у новембру 2015. године.
    • Шпанска полиција и демонстранти, који су се окупили у знак протеста због налога за хапшење прокаталонских политичара, сукобили су се у центру Барселоне. Полиција је током нереда употребила пендреке. Више од 20 особа је повређено.
  • 25. март — Најмање 48 особа погинуло је у пожару који је захватио трговачки центар у Кемерову, индустријском граду у средишту Сибира.
    • По међународном налогу за хапшење који су издале шпанске власти, бивши председник шпанске покрајине Каталонија Карлес Пуђдамон притворен је на територији Немачке. Противници и присталице отцепљења Каталоније организују одвојене скупове у Барселони на којима је дошло до жестоких сукоба са полицијом.
  • 26. март — Председник Косова Хашим Тачи дао је "наредбу" да се крене са радом на оснивању Заједнице српских општина на Косову и Метохији.
    • Привремени органи власти на КиМ забранили су улазак на Косово и Метохију министрима Александру Вулину и Владану Вукосављевићу, који је требало да обиђе манастире. Померен скуп у Косовској Митровици у оквиру унутрашњег дијалога којем је требало да присуствују Марко Ђурић и Никола Селаковић, којима је претходно такође забрањен улазак на КиМ. Појачано присуство косовске полиције на путу ка Косовској Митровици.
      • Припадници интервентне јединице Косовске полиције привели су нешто после 17.30 сати, директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића. Заједно са Ђурићем ухапшен је и његов сарадник Жељко Јовић, који је повређен у покушају да се одупре привођењу.
        • 14 земаља чланица ЕУ одлучило да протера руске дипломате због случаја тровања бившег двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља у Великој Британији.
  • 27. март — Председник Српске листе Горан Ракић најавио је да Српска листа излази из косовске владе, као и да ће десет већински српских општина на Косову и Метохији 20. априла формирати Заједницу српских општина.
  • 28. март — Председник Русије Владимир Путин поручио је у телефонском разговору са председником Србије Александром Вучићем да Русија једино прихвата спровођење у дело Резолуције 1244 СБ УН и да само оно што се одиграва у оквирима Резолуције 1244 може имати међународноправно дејство и међународноправни ефекат.
    • Међународна мировна мисија на КиМ под вођством НАТО саопштила је да обавља "очекиване провере" поводом навода да су борбени авиони Војске Србије прелетали територију општине Прешево. На друштвеним мрежама су се појавили и снимци авиона у ниском лету.
  • 29. март — Председник Србије Александар Вучић разговарао је вечерас телефоном са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, који је нагласио да високо цени хладнокрвну и мудру реакцију Вучића и власти у Србији поводом тешког инцидента и напада које су приштинске власти извеле на северу КиМ.
  • 30. март — Турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорио је данас косовског премијера Рамуша Харадинаја да ће морати да преузме одговорност за управљање ситуацијом са депортованим Турцима.
  • 31. март — Преко 38.000 милитаната са породицама напустило је насеље Арбил и пребачено је у провинцију Идлиб, саопштило је руско Министарство одбране, дан након што је јуче постигнута сагласност са лидерима оружаних групација да ће напустити предграђе Дамаска.
    • Изузетно снажан ветар данас је откинуо заставу Босне и Херцеговине са јарбола на Хуму.
      • Тензије које су јуче настале због наплате путарине на националном путу који спаја Приштину и Тирану данас су прерасле у тучу између полиције и грађана Албаније. Из Тиране су на овај протест позвани и грађани са Косова.
        • Грађани незадовољни одлуком Градског већа да нишки аеродром "Константин Велики" уступи држави на управљање без икакве накнаде протестовали су данас у Нишу.

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

  • 1. децембар — Током масовних протеста који су погодили Француску у повређене су 133 особе, а ухапшено је 412, док су 4 особе погинуле саопштила је полиција у тој земљи.
  • 2. децембар — Француски председник Емануел Макрон одржао је ванредни састанак са премијером и министром унутрашњих послова и обећао да ће одговарати они који су учествовали у ширењу насиља и наношењу штете.
  • 3. децембар — Председник Француске Емануел Макрон замолио је да, због ситуације у Француској и проблема са којима се суочава на унутрашњем плану, његова посета Београду буде одложена на неколико недеља.
    • Планирано полетање руске летелице Сојуз са нова три члана Експедиција 58 / 59 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Олег Кононенко, Давид Сен Жак и Ен Маклејн.
      • Премијер самопроглашене државе Косово Рамуш Харадинај најавио је да ће 14. децембра на скупштинско разматрање ставити формирање Војске Косова.
  • 4. децембар — Влада Француске објавила суспензију такси на гориво које су биле окидач за масовне протесте широм земље објавио је премијер Француске Едуард Филип.
  • 6. децембар — Велики скандал у Француској привукао пажњу светских медија где је полиција постројила 153 средњошколаца клечећи, међу којима најмлађи имају само 12 година.
    • У Тулузу и другим Француским градовима настављени насилни протести жутих прслука против председника Емануела Макрона.
  • 8. децембар — Центар Париза блокиран је због нових жестоких антивладиних демонстрација покрета „жутих прслука“. Ухапшено 548 људи, а 272 особе су задржане у полицији, док је истовремено током протеста "жутих прслука" у Бриселу превентивно ухапшено око 70 особа.
  • 9. децембар — На ванредним парламентарним изборима у Јерменији победила је коалиција „Мој корак” актуелног премијера Николе Пашињана.
  • 10. децембар — Председник Француске Емануел Макрон признао је да је земља у стању економског ванредног стања после насилних демонстрација које трају већ недељама и најавио повећање минималца за 100 евра месечно, почевши од маја 2019. године. Он је обећао и укидање пореза на прековремени рад и увођење пореских олакшица за све грађане који зарађују мање од 2.000 евра месечно.
    • Вискокомобилна вишенаменска војна возила „хамви“ стигла су из САД на Косово и очекује се да ће бити на располагању Оружаним снагама Косова, објавила је телевизија РТК2.
      • Британска премијерка Тереза Меј одложила је гласање заказано за уторак увече у парламенту о споразуму са ЕУ о брегзиту, рекавши да намерава да оде у Брисел како би усагласила појединачна питања о договору.
  • 11. децембар — Представнички дом Конгреса САД једногласно је усвојио резолуцију о увођењу санкција због изградње гасовода „Северни ток 2“, а тај документ такође позива америчког председника да подржи европску енергетску безбедност кроз диверсификацију тржишта и смањење зависности од Русије.
    • У близини Божићног вашара у Стразбуру на истоку Француске десила се пуцњава, саопштили су француски медији, позивајући се на полицију и хитне службе.
  • 13. децембар — Више од 45 возила Кфора ушло је на север Косова и Метохије, нешто пре 10 часова. Крећу се у колони и, према информацијама са терена, иду у правцу Лепосавића.
  • 14. децембар — Косовски парламент усвојио је пакет од три закона — закон о косовским безбедносним снагама, закон о служби у косовским безбедносним снагама и закон о министарству одбране. Тиме је омогућена трансформација косовских безбедносних снага у косовску војску.
    • Сенат САД једногласно је усвојио резолуцију у којој је саудијски принц Мохамед бин Салман означен као особа одговорна за убиство саудијског новинара Џамала Кашогиџија.
  • 15. децембар — На протесту покрета „Жути прслуци“ у Паризу дошло до сукоба полиције и демонстраната. Укупно је приведено 85 особа.
  • 17. децембар — У Савету безбедности Уједињених нација одржана је седница на захтев Србије и Русије поводом одлуке Приштине о формирању војске. Седница је била отворена за јавност.
    • Председник Србије Александар Вучић у реплици, након што су представници земаља чланица СБ УН завршили своја излагања о формирању косовске војске рекао је да нико није успео да наведе ниједно правило на основу којег је основана косовска војска.
  • 18. децембар — На дужност премијера Републике Српске изабран је Радован Вишковић из странке СНСД.
  • 19. децембарПредседник САД Доналд Трамп објавио је победу над терористичком организацијом Исламска Држава у Сирији.
  • 21. децембар — У судару путничког воза и аутобуса недалеко од Ниша погинуло 5, а 26 особа повређено.
    • Шпански премијер Педро Санчез и чланови његовог кабинета стигли су данас у палату у центру Барселоне, где ће одржати недељни састанак, упркос протестима сепаратиста због одлуке централне владе да данас заседа у каталонској престоници. У Барселони жестоки сукоби демонстраната и полиције.
      • Савет Европе одлучио је да продужи економске санкције Русији на пола године, наведено је у саопштењу тог европског тела.
        • Град величине тениских лоптица уништио је куће и хиљаде аутомобила у Сиднеју.
  • 22. децембар — Више од 220 особа је погинуло у цунамију изазваном ерупцијом вулкана Анак Кракатау који је погодио подручје око Сундског пролаза у Индонезији.
    • Шести протест „жутих прслука“. Полиција користила водене топове и сузавац за растеривање учесника протеста „жутих прслука“ на Јелисејским пољима у Паризу.
  • 24. децембар — Опсерваторија планине Етна саопштила је да овај активан сицилијански вулкан избацује лаву и пепео из нове пукотине услед необично високог нивоа сеизмичке активности.
  • 27. децембарВлада Црне Горе утврдила Предлог закона о животном партнерству истополних парова који геј особама даје иста права као и хетеросексуалним паровима.

Рођења

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Референце

  1. ^ Паликућа, Владимир (7. 6. 2018). „Зоран Радојичић нови градоначелник Београда”. РТС. Приступљено 9. 6. 2018.

Види још

3. април

3. април (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.

Jmol

Jmol je program otvorenog koda, napisan u Javi, za prikazivanje hemijskih struktura u 3D, za čiji rad nisu neophodni dodaci za 3D ubrzavanje. Jmol prikazuje 3D reprezentaciju molekula koja se može koristi u nastavi i u istraživanjima, npr. u oblastima hemije i biohemije. Ovaj besplatni softver otvorenog koda napisan u Javi se može koristiti na Vindousu, Mac OS X, Linuksu i Juniks. Dostupna je i samostalna aplikacija, kao i komplet alata za razvoj, koji se mogu integrisati u druge Java programe, kao što su Bioclipse i Taverna.

Popularno svojstvo je applet koji može da bude integrisan u veb stranice radi prikazivanja molekula na razne načine. Na primer, molekuli se mogu prikazati kao modeli „lopti i štapova“, „prostorno popunjavajući“ modeli, „trakasti“ modeli, etc. Jmol podržava širok opseg molekularnih formata fajlova, uklučujući Protein Data Bank (pdb), kristalografski informacioni fajl (cif), MDL molfajl (mol), i Chemical Markup Language (CML).Jmol aplet, pored drugih mogućnosti, se može koristiti kao alternativu Čajm pluginu, čiji je razvoj zaustavljen. Mada mnoga svojatava Jmola nisu dostupna u Chime paketu, on nije zamišljen kao sveukupna zamena Chime funkcionalnosti (pre svega, skulpturnog moda). Da bis koristio Chime neophodno je da se instalira plug-in i da se koristi Internet eksploreru 6.0 ili Fajerfoksu 2.0 na Majkrosoft vindousu, ili Netskejp komunikatoru 4.8 na Makintoš OS9. Za upotrebu Jmol-a neophodana je Java instalacija, koja se može koristiti na mnoštvu različitih platformi. Na primer, Jmol je potpuno funkcionalan u Mozilinom fajerfoksu, Internet Eksploreru, Operi, Guglovom Hromu i Safariju.

Međunarodni standardni knjižni broj

Međunarodni standardni knjižni broj (engl. International Standard Book Number, ISBN) jedinstveni je identifikator knjiga i drugih omeđenih publikacija bez obzira na medijum (papir, kompakt disk...) na kojem se objavljuju. Njegova primjena počinje 1966. godine, kada se počeo da upotrebljava u Velikoj Britaniji kao SBN (engl. Standard Book Number - standardni knjižni broj), a obuhvatao je samo izdavače sa engleskog govornog područja. Sedamdesetih godina prošlog stoleća SBN postaje međunarodno prihvaćen i preimenovan je u ISBN. 1972. godine osnovana je Međunarodna agencija za ISBN sa sjedištem u Berlinu koji koordiniše rad nacionalnih agencija za ISBN i prati primjenu sistema.

Neolepidoptera

Neolepidoptera je klada unutar Myoglossata u podredu Glossata reda Lepidoptera, leptira i moljaca. Oni se razlikuju od ostalih grupa u okviru Myoglossata po larvalnoj fazi abdominalnih pronogu, morfologiji lutki, i donjim vilicama i redukovanoj veličini. Oni se isto tako razlikuju u pogledu njihovih reproduktivnih sistema. Pronoge imaju mišiće i apikalne kuke. Reproduktivni organi imaju dva otvora. Takođe postoje razlike u strukturi krila. Lutke su „nekompletne ili pokrivene tvrdim omotačem”.

PRIAM enzim specifični profili

PRIAM enzim specifični profili (franc. PRofils pour l'Identification Automatique du Métabolisme) je metod za automatsku detekciju mogućih enzima u proteinskim sekvencama. PRIAM koristi poziciono-specifične matrice bodovanja (takođe poznate kao profili) koji su automatski generisani za svaki enzimski unos.

Јапан

Јапан (јап. 日本; Nihon или Nippon), познат и као Држава Јапан (јап. 日本国; Nippon-koku или Nihon-koku), унитарна је парламентарна уставна монархија у источној Азији. Острвска је држава која се налази у Тихом океану, лежи на источној обали азијског копна и протеже се од Охотског мора на сјеверу до Источнокинеског мора на југозападу. Заузима површину од 377.972 km², а клима је претежно умјерена, али се разликује у великој мјери од сјевера до југа. Са 127 милиона становника, Јапан је десета најнасељенија земља на свијету. Главни и највећи град је Токио, док су остали већи градови Јокохама, Осака, Нагоја, Сапоро, Кобе, Кјото, Фукуока, Кавасаки и Саитама.

Канџи знаци који чине назив Јапана значе „поријекло Сунца” од чега је изведено „Земља излазећег Сунца”. Јапан је стратовулкански архипелаг који се састоји од 6.852 острва. Четири највећа острва су Кјушу, Хокаидо, Хоншу и Шикоку, која чине око 97% копнене површине Јапана и често се називају матичним острвима. Земља је подијељена на 47 префектура у 8 регија, са Хокаидом као најсјевернијом префектуром и Окинавом као најјужнијом.

Археолошким истраживањима је доказано да је Јапан био насељен већ у горњем палеолиту. Прво писано помињање Јапана је у кинеским историјским текствоима из 1. вијека н. е. Утицаји из других региона, нарочито Кине, праћени раздобљима изолације, посебно од Западне Европе, окарактерисала су историју Јапана. Од 12. вијека до 1868. године, Јапаном су владали насљедни феудални војни шогуни у име цара. Јапан је почетком 17. вијека ушао у дуг период изолације, који се завршио 1853. године када је САД приморала Јапан да се отвори према Западу. Послије готово два десетљећа унутрашњих сукоба и побуна, Царски двор је повратио своју политичку моћ 1868. уз помоћ неколико кланова из Чошуа и Сацума и основано је Јапанско царство.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, побједе у Првом кинеско-јапанском рату, Руско-јапанском рату и Првом свјетском рату омогућиле су Јапану да прошири своје царство током периода раста милитаризма. Други кинеско-јапански рат 1937. године прерастао је у Други свјетски рат 1941, који се завршио 1945. након бацања атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки и јапанске предаје. Од усвајања ревидираног устава 3. маја 1947. године, током окупације под Врховним заповједништво савезничких снага, Јапан је постао уставна монархија на челу са Царем и изборним законодавством под називом Кокаи.

Земља има знатну корист од високо квалификоване радне снаге, налази се међу високо образованим земљама свијета, са једним од највиших процената становништва са дипломом високог образовања. Јапан је високо развијена земља са веома високим стандардом живота. Становништво Јапана ужива највиши животни вијек и трећу најнижу стопу смртности новорођенчади на свијету. Јапан је познат по својим историјским и обимним биоскопима, богатој кухињи и великом доприносу науци и савременим технологијама. Земља има трећу највећу привреду према номиналном БДП и четрвту највећу привреду према паритету куповне моћи на свијету. Такође је четврти највећи увозник на свијету и четврти највећи извозник. Иако се Јапан званично одрекао права на проглашење рата, одржава савремене оружане снаге са 8. највећим војним расходима на свијету, које користи за самоодбрану и мировне улоге.

Јапан је држава чланица Међународног кривичног суда, Међународноg монетарноg фонда, Међународног тијела за морско дно, Интерпарламентарне уније, Интерпола, Организације за забрану хемијског оружја, Организације уједињених нација, Групе свјетске банке, Свјетска трговинске организације, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20, Дијалога за азијску сарадњу, Азијско-пацифичке економске сарадње, Додатног механизма Асоцијације нација југоисточне Азије, Секретеријата за трилатералну сарадњу и Организације за економску сарадњу и развој..

Еуметазоа

Еуметазоа (у слободном преводу праве животиње) је еволуциона грана вишећелијских животиња код које су диференцирана ткива и органи. Припадају им разнородни типови животиња који су сврстани у ову групу по том једном критеријуму. Скоро све вишећелијске животиње, изузев сунђера и плакозоа, припадају том еволуционом правцу.

ЗИП код

ЗИП код је систем поштанских кодова који користи Поштанска служба Сједињених Држава од 1963. Израз ЗИП је скраћеница од зонски план за побољшање (енгл. Zone Improvement Plan). Код је осмишљен тако да пошта путује ефикасније и брже. Основни формат чине пет цифара. Проширени ЗИП+4 код, уведен током 1980их, укључује основни ЗИП код, црту и још четири цифре које даље одређују локацију унутар ЗИП кода.

ЗИП кодови означавају само локације испорука унутар САД и њених зависних територија, као и локације база оружаних снага САД у иностранству.

Закатекас (држава)

Држава Закатекас (шп. Estado de Zacatecas), савезна је држава у северном делу централног Мексика.

Има површину од 73.252 km² и око 1.351.000 становника.

На северу се граничи са државама Нови Леон, Коауила и Дуранго, на истоку са Сан Луис Потосијем, док су на југу државе Агваскалијентес и Халиско. На западу је Најарит.

Главни град државе је град Закатекас, док је највећи Фресниљо.

Држава је основана 1823.

Закатекас се углавном састоји из пустињске степе која прелази у област прерија.

Главне привредне активности су рударство, сточарство, производња пива и туризам.

Између градова Закатекас и Фресниљо налази се највећа пивара на свету (део концерна „Групо Модело“) где се годишње произведе 22 милиона хектолитара пива.

Некада су рудници сребра у Закатекасу имали прворазредни значај.

Ова држава је једно од најзначајнијих подручја одакле потичу мексички емигранти у САД. Око милион људи у САД (највише у Чикагу и Лос Анђелесу) потиче из Закатекаса.

Закон о ауторском праву САД

Закон о ауторском праву САД регулише законски примењива права над стваралачким и уметничким делима по законима Сједињених америчких држава.

Закон о ауторским правима у Сједињеним државама је део савезних закона, а одобрен је Уставом САД. Моћ да се донесе закон о ауторском праву одобрена је Чланом 1, Одељком 8, Ставом 8, такође познатом као Став према ауторском праву, који гласи: „Конгрес ће имати власт [...] да подстиче напредак Науке и корисних Вештина, обезбеђујући на ограничена Времена Ствараоцима и Проналазачима ексклузивно право на своје Списе и Открића.“

Овај став представља основу за Закон о ауторском праву САД ("Наука“, „Аутори“, „Списи") и патентном праву ("Корисне вештине“, „Проналазачи“, „Открића"), а укључује ограничене услове (или трајања) дозвољена за ауторска права и патенте ("ограничена времена"), као и које се ставке могу заштити ("ексклузивно право на своје Списе и Открића").

У САД, регистрације потраживања ауторских права, забележавање преноса ауторских права, као и други административни аспекти ауторских права у надлежности су Канцеларије за ауторска права САД, која је део Конгресне библиотеке у Вашингтону.

Кичмењаци

Кичмењаци (лат. Vertebrata) билатерално су симетрични хордати са развијеном лобањском чауром у којој се налази мозак. Највећи број кичмењака поседује кичмене пршљенове и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.

Кичмењаци су подељени на рибе, водоземце, гмизавце, сисаре и птице. Екстантне кичмене опције величине су од врсте жаба Paedophryne amauensis, са само 7,7 mm до плавог кита, до 33 m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су бескичмењаци, који немају кичму.

Кичмењачи традиционално укључују слепуље, које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији, иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде. Међутим, слепуља поседује лобању. Из тог разлога, subphylum се понекад назива Craniata када се говори о морфологији.

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Ломбардија

Ломбардија (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северном делу земље. Главни град је Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.

Ломбардија спада у највеће италијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова у Европи.

Марке

Марке (итал. Marche) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу. Главни град је Анкона, а значајнији градови су Пезаро и Урбино.

Покрајина Марке је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Мериленд

Мериленд (енгл. Maryland), америчка је савезна држава. Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку. Мериленд је седма савезна држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава. Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис.

Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци. Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске. Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора. Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.

Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника. Ажурирано: 2009. г., Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.

Нијемци

Нијемци (екав. Немци; њем. Deutsche) германска су етничка група која претежно живи у средњој Европи и која дели заједничко германско поријекло, културу и историју. Њемачки је заједнички матерњи језик огромне већине Нијемаца.

Око 100 милиона људи који говоре њемачки као матерњи језик. Постоји још око 80 милиона људи који су њемачког поријекла углавном у САД, Бразилу (претежно у Јужном региону земље), Аргентини, Канади, Јужној Африци, бившем Совјетским Савезу (претежно у Русији и Казахстану) и Француској. Дакле, укупан број Нијемаца налази се између 100 и 150 милиона, у зависности од примјењених критеријума (матерњи говорници њемачког, етнички Нијемци са једним поријеклом, дјелимично њемачко поријекло итд.). Од избијања протестантске реформације у Светом римском царству, њемачко друштво се карактерише као католичко-протенстански подијељено.Данас, људи из земаља са њемачког говорном већина (као што су Аустрија, Швајцарска, Лихтенштајн и остале историјски везане земље као Луксембург) најчешће имају сопствени национални идентитет и могу се или не морају самоидентификовати као етнички Нијемци.

Привремени регистар морских и не-морских врста

Привремени регистар морских и не-морских врста је таксономска база података која садржи научна имена рода, врста и виших рангова многих биљака, животиња и других краљевстава, како живих тако и изумрлих, са стандардизованом таксономском хијерархијом, која је повезана са машински читљивим информацијама о станишту (нпр. морски/не-морски) и постојећи/ фосилни статус за већину уноса. База података тежи да пружи потпуну покривеност прихваћених имена рода у свим краљевствима, са подскупом имена врста укључених са нижим приоритетом. Од децембра 2018. године, број имена на свим ранговима које је ИРМНГ пријавио у базу података је 2.299.581, од којих је 361.728 било пописано као прихваћени род, са још 127.357 неприхваћених имена рода у марту 2018. Подаци потичу из низа (често специфичних за домен) штампаних, онлајн и база података, и реорганизовани су у заједничку структуру података како би подржали различите онлајн упите, генерисање појединачних страница таксона и снабдевање масовним подацима у друге пројекте информатике биодиверзитета. Садржај ИРМНГ-а може се претраживати и слободно приказивати преко веба, а могуће је и преузимање података до таксономског ранга рода, на одређени датум и ти подаци доступни су у Дарвин Кор Архивском (DwC-A) формату. Подаци укључују хомониме (са својим ауторитетима), укључујући и доступне (ваљано објављене) и одабрана недоступна имена. ИРМНГ је покренут 2006. године од стране Океанског Биогеографског Информационог Система (ОБИС) Аустралије на ЦСИРО Морско и Атмосферско Истраживање, и од тада је домаћин Фландерс Марски Институт (ВЛИЗ) од 2016. године. ВЛИЗ је такође домаћин Светског регистра морских врста (WoRMS), који користи исту инфраструктуру.Садржај ИРМНГ-а се користи у неколико глобалних пројеката информатике о биолошкој разноликости, укључујући Open Tree of Life , Глобални информативни фонд за биодиверзитет (ГБИФ), и Енциклопедију живота (ЕОЛ), поред других укључујући Атлас Живе Аустралије Глобална Архитектура Имена (ГНА) Глобални Разуђивач Имена. Од 2018. године, подаци ИРМНГ-а се такође користе за попуњавање таксономске хијерархије и дају генеричка имена за низ таксона у областима протиста (краљевства Протозоа и Chromista) и биљних алги (Charophytа, Chlorophytа, Glaucophytа и Црвених алги) у каталогу живота . ИРМНГ је иницирао и дизајнирао Тони Рес. За свој рад на овом и другим пројектима ГБИФ му је доделио награду Ебе Нилсон 2014. године. У цитату је писало, између осталог:

Конкретно, ИРМНГ је био средство од огромног значаја за ГБИФ и друге у снабдијевању већином детаља за глобалну таксономску класификацију свих живих бића и података о својствима високе таксономске вриједности у облику који се лако може поново користити у валидацији података и побољшању доступности инфомација о врстама.

ИРМНГ сада води и управља Рес, уз помоћ ВЛИЗ тима.

Регије Италије

Шаблон:Мапа регија Италије

Регије (итал. regioni) јесу првостепена административна подјела Италијанске Републике, чинећи другостепени НТСЈ административни ниво. Постоји 20 регија, од којих пет имају уставно ширу аутономју додјељену посебним статустима.

Свака регија, изузев Долина Аосте, подијељена је на покрајине. Регије су аутономни субјекти са овлашћењима дефинисаним у уставу.

Хиспаноамериканци и Латиноамериканци

Не мешати са становницима Хиспаноамерике.

Хиспаноамериканци и Латиноамериканци (енгл. Hispanic Americans and Latino Americans) су називи који се у САД користе за становнике пореклом из земаља Латинске Америке или са Пиринејског полуострва, као и за све становнике САД који се тако изјашњавају.Хиспаноамериканци и Латиноамериканци представљају више етничку него расну групу, а у расном погледу могу припадати различитим групама. Иако се ова два назива понекад користе као синоними, појам Хиспанци/Хиспаноамериканци има уже значење и односи се на особе пореклом из земаља шпанског говорног подручја, док се термин Латино/Латиноамериканци користи за све особе пореклом из земаља Латинске Америке (укључујући и Бразил) али искључује особе пореклом из Шпаније. Латиноамериканци је шири термин и обухвата већи број становника због тога што је број становника пореклом из Бразила вишеструко већи од броја становника пореклом из Шпаније. Употреба ова два термина је повезана и са локацијом. Становници пореклом из земаља шпанског говорног подручја који живе у источном делу САД углавном се изјашњавају као Хиспанци/Хиспаноамериканци, док се они који живе у западном делу САД углавном изјашњавају као Латиноамериканци.Према последњим процјенама, Хиспаноамериканаца и Латиноамериканаца има око 52 милиона, што је 16,7% од укупног броја становника САД. Хиспаноамериканци и Латиноамериканци су друга највећа етничка група у САД (након „Белаца нехиспанског порекла“).

Први шпански досељеници населили су се на територији данашњег САД 1565, када је основано насеље Сент Огастин на територији Флориде. Крајем 16. века Шпанци су формирали прва насеља на територији данашњег Новог Мексика, која су касније измештена на простор данашњег града Ел Пасо. У 18. веку шпански досељеници су формирали прва насеља на територији Аризоне и Калифорније.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.