2017

2017. је била проста година, која је почела у недељу. 2017. је седамнаеста година 3. миленијума, седамнаеста година 21. века и осма година 2010-их.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

  • 3. јун — Најмање седам особа је убијено, а 48 је рањено у терористичком нападу у централном Лондону.
  • 5. јунЦрна Гора званично постала 29. чланица НАТО пакта.
  • 6. јун — Сиријске демократске снаге су, уз подршку америчких снага, објавиле су да су покренуле офанзиву за заузимање Раке престоницу Исламске Државе.
  • 7. јун — Најмање 13 особа је убијено а десетине су рањене у два напада у Техерану. Прво су четири наоружане особе упале у зграду парламента и пуцале, а затим су непознати нападачи отворили ватру на маузолеј Ајатолаха Хомеинија. Исламска Држава је преузела одговорност за нападе, саопштила је новинска агенција блиска ИД.
  • 8. јун — На општим изборима у Уједињеном Краљевству, владајућа Конзервативна странка садашње премијерке Терезе Меј је освојила највише гласова, али је изгубила већину у парламенту.
  • 9. јун — Одреди сиријске армије стигли су до сиријско-ирачке границе на североистоку од насеља Танф. Сиријске провладине снаге сада контролишу више од петине стратешки важног дела пустиње у земљи, саопштила је сиријска војска, пошто је први пут од 2015. године стигла до источне границе са Ираком.
  • 11. јун — На Косову и Метохији су одржани ванредни парламентарни избори на којима је бирано 120 посланика Скупштине Косова, пошто је у мају изгласано неповерење влади Исе Мустафе. Највише гласова, 33,74 %, освојила је коалиција Демократске партије Косово (ДПК), Алијансе за будућност Косова (АБК) и Инцијативе за Косово (ИК), али недовољно да сама формира владу. Од гарантованих 10 места за српске посланике, Српска листа је обезбедила девет мандата, док је један мандат освојила Самостална либерална странка.
  • 12. јунРафаел Надал и Јелена Остапенко победници Ролан Гароса у појединачној конкуренцији.
  • 14. јун — Резерват биосфере „Бачко Подунавље” уврштен у листу светских резервата биосфере.
    • Како је саопштио војни ресор Сирије, читава територија око града Арак, такозвани арапски троугао, у потпуности је ослобођен од терориста Исламске Државе коју држе територију више од две године.
  • 15. јун — Председник Србије Александар Вучић именовао Ану Брнабић за мандатара за састав нове Владе Србије.
  • 18. јунИранска револуционарна гарда испалила је из западног дела Ирана ракете "земља-земља" на источни део Сирије, гађајући базе екстремистичких група које Иранци сматрају одговорним за прошлонедељне самоубилачке нападе у Техерану у којима је 18 људи погинуло, јавила је новинска агенција "Тасним".
    • Коалиционе снаге, предвођене САД, обориле су сиријски војни авион код Раке, саопштила је сиријска војска. Авион је оборен јер је бомбардовао позиције у близини снага које подржавају САД, саопштава Коалиција.
      • Најмање 62 особе су погинуле у великим шумским пожарима који су избили у централном Португалу.
  • 23. јун — У Палати Србија у Београду одржана је свечаност поводом инаугурације Александра Вучића за председника Србије.
  • 24. јун — Неколико особа је убијено у нападу израелских авиона на Сирију, који се догодио након што је десет пројектила из те ратом разорене земље погодило Голанску висораван.
  • 29. јун — Међународни арбитражни суд одлучио да Словенији припадну три четвртине Пиранског залива и слободан пролаз у међународне воде преко хрватских територијалних вода.

Јул

Август

Септембар

Октобар

  • 1. октобар — Одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.
  • 2. октобар — Најмање 58 особа је убијено, а више од 500 је рањено кад је наоружани нападач отворио ватру на фестивалу кантри музике у Лас Вегасу.
  • 4. октобар — Последња два од укупно шест „мигова 29“ допремљена су из Русије на аеродром Батајница.
  • 7. октобар — Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да је тренутно у току велика војна операција у провинцији Идлиб на северозападу Сирије, где се спрема упад Слободне сиријске војске уз подршку Турске.
  • 9. октобар — Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган допутовао је у вишедневну посету Србији где је дочекан уз највише државне почасти.
  • 10. октобар — Портпарол каталонске владе Хорди Туруљ рекао је да су посланици потписали Декларацију која је "симболичан акт у који смо уписали нашу преданост проглашењу независности" и додао да би званичну декларацију требало да направи каталонски парламент.
  • 12. октобар — Турска оклопна возила ушла су у североисточни део Сирије како би применили споразум о спровођењу демилитаризације у Идлибу, покрајини у којој доминирају милитаристи повезани са Ал Каидом, активисти који прате конфликте и побуњеничке изворе.
  • 13. октобар — Курдска телевизија „Рудав” објавила је изјаву потпредседника региона Курдистана Косрата Расула да је десетине хиљада курдских бораца распоређено у мултиетничком ирачком региону Киркук, богатом нафтом, како би се супротставили могућој „претњи” ирачких снага.
  • 15. октобар — Упркос демантима Регионалне владе Курдистана, Безбедносни савет те покрајине саопштио је да су курдске снаге уништиле најмање пет „хамера” ирачке војске која их је напала без разлога.
  • 16. октобар — Ирачке владине снаге упале су у централни део Киркука, након што су преузели контролу над кључним деловима града од курдских бораца.
  • 18. октобар — У Сирији је погинуо један од најпознатијих генерала владиних снага Исам Захредин који одговара за одбрану града Дајр ез Заур након што је његово возило налетело на мину у подручју острва Сакер на реци Еуфрат.
  • 19. октобар — У 10 часова, други ултиматум из Мадрида истекао је да се одустане од независности Каталоније, након што је влада у Мадриду најавила да ће се, ако се не деси до 10 сати, аутономија Каталоније укинути.
  • 21. октобар — Шпански премијер Маријан Рахој изјавио је данас да је влада у Мадриду укинула каталонску регионалну владу. Према речима премијера, „влада је морала да примени тај улог иако то није хтела”.
  • 22. октобар — У року од неколико сати Сиријске демократске снаге (СДФ) под вођством сиријских Курда, које подржавају Сједињене Државе, објавиле су данас да су преузеле највеће нафтно поље Омар у Сирији од екстремистичке организације Исламска Држава.
    • На Косову и Метохији одржан је први круг локалних избора, а други 19. новембра. У општинама са већинским српским живљем победила је Српска листа.
  • 23. октобар — Високи званичник америчког Стејт департмента Брајан Хојт Ји поручио је у Београду да се не може седети на две столице истовремено и да Србија, која жели да постане члан ЕУ, мора да пошаље врло јасну поруку, а не да балансира између две стране.
  • 27. октобар — Скупштина Каталоније усвојила је декларацију о независности већином гласова и прогласила отцепљење из Шпаније. За независност је гласало 70 од 135 посланика, 10 их се супротстављало, а два бирачка места била су празна. Посланици опозиције оставили су продају пре гласања.
    • Одмах након тога, шпански сенат је активирао члан 155 Устава и усвојио ванредне мере.
  • 30. октобар — „Унутрашњи дијалог о Косову“, који је иницирао председник Александар Вучић, започео је првим састанком Радне групе сачињене од правника који су разменили мишљења о могућим моделима решења за КиМ.
  • 31. октобар — Најмање осморо људи је изгубило живот, док је више од десеторо повређено током напада у Њујорку.

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

Amphiesmenoptera

Amphiesmenoptera je insektni nadred, koji je uspostavio S. G. Kiriakoff, mada se zasluge često pridaju Viliju Heningu zbog njegove revizije taksonomije instekata u dva sestrinska reda: Lepidoptera (leptiri i moljci) i vodenih moljaca. Godine 2017, treći fosilni red je dodat u ovu grupu, Tarachoptera.

INaturalist

iNaturalist je projekat građanske nauke i onlajn društvena mreža naturalista, amaterskih naučnika, i biologa bazirana na konceptu mapiranja i razmene opažanja bioraznovrsnosti širom sveta. Opservacije se mogu dodati putem veb stranice ili mobilne aplikacije. Opservacije pružaju vredne otvorene podatke za razne naučne istraživačke projekte, muzeje, botaničke bašte, parkove, i druge organizacije. Korisnici iNaturalist projekta su uneli preko šest miliona opservacija od vremena njegovog osnivanja 2008. godine. Ovaj projekat se naziva „standardnim nosiocem mobilnih aplikacija za prirodnu istoriju”.

Spermatophyta

Spermatophyta такође познати и као phanerogams (таксони Phanerogamae) или phaenogams (таксон Phaenogamae), обухватају оне биљке које производе сјеме, отуда и алтернативно име сјемењаче. Они су подгрупа Embryophyta или копнених биљака. Термин phanerogams или phanerogamae је изведен из грчког φανερός, phanerós, што значи "видљиво", за разлику од cryptogamae које је изведено из грчког κρυπτός kryptós = "скривен" заједно са суфиксом, γαμέω, gameein, "оженити се". Ови термини разликују биљке са скривеним полним органима (cryptogamae) од оних са видљивим полним органима (phanerogamae).

Tactopoda

Tactopoda je predložena klada protostomskih životinja koja obuhvata razdele Tardigrada i Euarthropoda, čije postojanje je podržano raznim morfološkim obzervacijama.Konkurentna hipoteza je Arthropoda (= Euarthropoda + Onychophora).

Јапан

Јапан (јап. 日本; Nihon или Nippon), познат и као Држава Јапан (јап. 日本国; Nippon-koku или Nihon-koku), унитарна је парламентарна уставна монархија у источној Азији. Острвска је држава која се налази у Тихом океану, лежи на источној обали азијског копна и протеже се од Охотског мора на сјеверу до Источнокинеског мора на југозападу. Заузима површину од 377.972 km², а клима је претежно умјерена, али се разликује у великој мјери од сјевера до југа. Са 127 милиона становника, Јапан је десета најнасељенија земља на свијету. Главни и највећи град је Токио, док су остали већи градови Јокохама, Осака, Нагоја, Сапоро, Кобе, Кјото, Фукуока, Кавасаки и Саитама.

Канџи знаци који чине назив Јапана значе „поријекло Сунца” од чега је изведено „Земља излазећег Сунца”. Јапан је стратовулкански архипелаг који се састоји од 6.852 острва. Четири највећа острва су Кјушу, Хокаидо, Хоншу и Шикоку, која чине око 97% копнене површине Јапана и често се називају матичним острвима. Земља је подијељена на 47 префектура у 8 регија, са Хокаидом као најсјевернијом префектуром и Окинавом као најјужнијом.

Археолошким истраживањима је доказано да је Јапан био насељен већ у горњем палеолиту. Прво писано помињање Јапана је у кинеским историјским текствоима из 1. вијека н. е. Утицаји из других региона, нарочито Кине, праћени раздобљима изолације, посебно од Западне Европе, окарактерисала су историју Јапана. Од 12. вијека до 1868. године, Јапаном су владали насљедни феудални војни шогуни у име цара. Јапан је почетком 17. вијека ушао у дуг период изолације, који се завршио 1853. године када је САД приморала Јапан да се отвори према Западу. Послије готово два десетљећа унутрашњих сукоба и побуна, Царски двор је повратио своју политичку моћ 1868. уз помоћ неколико кланова из Чошуа и Сацума и основано је Јапанско царство.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, побједе у Првом кинеско-јапанском рату, Руско-јапанском рату и Првом свјетском рату омогућиле су Јапану да прошири своје царство током периода раста милитаризма. Други кинеско-јапански рат 1937. године прерастао је у Други свјетски рат 1941, који се завршио 1945. након бацања атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки и јапанске предаје. Од усвајања ревидираног устава 3. маја 1947. године, током окупације под Врховним заповједништво савезничких снага, Јапан је постао уставна монархија на челу са Царем и изборним законодавством под називом Кокаи.

Земља има знатну корист од високо квалификоване радне снаге, налази се међу високо образованим земљама свијета, са једним од највиших процената становништва са дипломом високог образовања. Јапан је високо развијена земља са веома високим стандардом живота. Становништво Јапана ужива највиши животни вијек и трећу најнижу стопу смртности новорођенчади на свијету. Јапан је познат по својим историјским и обимним биоскопима, богатој кухињи и великом доприносу науци и савременим технологијама. Земља има трећу највећу привреду према номиналном БДП и четрвту највећу привреду према паритету куповне моћи на свијету. Такође је четврти највећи увозник на свијету и четврти највећи извозник. Иако се Јапан званично одрекао права на проглашење рата, одржава савремене оружане снаге са 8. највећим војним расходима на свијету, које користи за самоодбрану и мировне улоге.

Јапан је држава чланица Међународног кривичног суда, Међународноg монетарноg фонда, Међународног тијела за морско дно, Интерпарламентарне уније, Интерпола, Организације за забрану хемијског оружја, Организације уједињених нација, Групе свјетске банке, Свјетска трговинске организације, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20, Дијалога за азијску сарадњу, Азијско-пацифичке економске сарадње, Додатног механизма Асоцијације нација југоисточне Азије, Секретеријата за трилатералну сарадњу и Организације за економску сарадњу и развој..

Њемачка

Њемачка (екав. Немачка; њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km² и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након САД, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.

Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.

Њемачка је 1871. године постала национална држава када је већина њемачких држава уједињена у Њемачко царство којим је доминирала Пруска. Након Првог свјетског рата и Њемачке револуције 1918—1919, Царство је замијењено парламентарном Вајмарском републиком. Године 1933. брз долазак нациста на власт довео је до успостављања Нацистичке Њемачке, која је настала и почивала на основама диктатуре а потом довела до Другог свјетског рата и Холокауста. Након краја Другог свјетског рата у Европи и периода савезничке окупације, основане су двије њемачке државе: демократска Западна Њемачка и социјалистичка Источна Њемачка. Ове двије државе су се 3. октобра 1990. године ујединиле.У 21. вијеку, Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном БДП-у, а пета по ПКМ-у. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је развијена земља с веома високим животним стандардом, за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује социјална заштита и универзални систем здравствене заштите, заштита животне средине и бесплатно универзитетско образовање.Савезна Република Њемачка била је оснивач Европске економске заједнице (године 1957) и Европске уније (године 1993). Дио је Шенгенске зоне, као и саоснивач Еврозоне (године 1999). Њемачка је држава чланица Организације уједињених нација, Организације Сјеверноатлантског споразума, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20 и Организације за економску сарадњу и развој. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету.

Википедија

Википедија (енгл. Wikipedia, IPA: амер. /ˌwɪk.i.ˈpiː.di.ə/ WIK-ee-PEE-dee-ə или брит. /ˌwɪk.ᵻ.ˈpiː.di.ə/ WIK-i-PEE-dee-ə), енциклопедијски је пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету, што је и слоган овог веб-сајта.

Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија тренутно има више од 51,2 милиона чланака на 303 пројекта, од чега је више од 5,9 милиона на верзији писаној енглеским језиком те преко 625.000 чланака на српском језику. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 5 најпосећенијих сајтова на свету.

Успех Википедије је покренуо и неколико других сестринских пројеката (Википодаци, Викивести, Викикњиге, Викиречник, Викицитат, Викиврсте и др.). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији. Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу за слободно умножавање, честе измене, покривеност различитости... Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „неутралне тачке гледишта”, под којом се подразумева писање без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Статус Википедије као референце за рад је ипак упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме те нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, критикују је због систематских грешака, давања предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатка стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Међутим, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.

Википедија има 304 језичка издања, од чега су 294 тренутно активна односно свакодневно се унапређују. Од тог броја, 15 има преко 1.000.000 чланака. (подаци од јула 2019. године) Себуанско издање Википедије има преко 5,3 милиона чланака, те је рангирано на другу позицију после енглеске Википедије, док је на трећем месту шведска Википедија са преко 3,7 милиона написаних чланака. Четврто и пето место заузимају Википедија на немачком и Википедија на француском језику са преко 2,3 односно преко 2,1 милиона чланака, редом.

Википедија на српском језику тренутно се са 625.502 написана чланка налази на 19. месту, а сваког месеца има око 500—1.500 статистички активних корисника. Википедија на персијском језику заузима 18. место са око 696.000 чланака. На 20. месту налази се Википедија на каталонском језику са око 626.000 написаних чланака.

Временска зона

Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоје 24 часовне зоне зато што се Земља за 24 часа једанпут обрне око своје (замишљене) осе која спаја њен Северни и Јужни пол. Часовна зона је, у ствари, појас елиптичног облика, који се пружа од Северног до Јужног пола Земље. Свакој часовној зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана. Назива се западноевропска часовна зона. Источно од ње је средњоевропска часовна зона, која се налази између 7°30` и 22°30` источне географска дужине (ИГД). Средишњи јој је меридијан 15°ИГД. Источно од ње је источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30°ИГД. Битно је ово: када се из дате часовне зоне пређе у суседну часовну зону, која се налази источно од ње, нужно је казаљку на сату померити један час напред (на пример, са 12ч на 13ч). И обрнуто, када се пређе у суседну часовну зону, која се налази западно од зоне у којој се налазимо, потребно је казаљку на сату померити један час уназад (на пример, са 12ч на 11ч).

Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној зони. Врло мали део њене територије налази се у источноевропској часовној зони. Најисточнија гранична тачка Србије налази се код Сребрне Главе на Старој планини. ИГД те тачке је 23°00`43``. Међутим у целој Србији примењује се средњоевропско време. На крају треба додати да је Међународна конференција у Вашингтону 1884. године усвојила (прихватила) зонално време, односно поделу земље на 24 часовне зоне. Прихватила је и Гринички меридијан као почетни (нулти) меридијан. Аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који је ту поделу осмислио и предложио 1878. годинме.

Жупаније Хрватске

Жупаније Хрватске су примарна административна подјела Републике Хрватске. Откако су уведене 1992. године, Хрватске је подијељена на 20 жупанија и главни град Загреб, који има надлежности и правни статус и жупаније и града (одвојен од околне Загребачке жупаније). Од 2015. године, жупаније су подијељене на 128 градова и 428 (већином руралних) општина.

Канада

Канада (енгл. Canada, франц. Canada) федерална је парламентарна уставна монархија на северном делу Сјеверне Америке. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на северу према Северном леденом океану, покривајући око 9,98 милиона km², што Канаду чини другом највећом земљом на свету по укупној површини и другом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД, а њихова граница је најдужа граница две државе на свету.

Већи део земље има хладу или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током лета. Канада је ретко насељена земља, највећим делом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер.

Територију данашње Канаде су, пре европске колонијације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи. Почевши од краја 16. века, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као последица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја 18. века када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана 1. јула 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога уследило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931, изузев моћи измене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак Партијације).

Краљица Елизабета II је шеф државе. Држава је службено двојезична на федералном нивоу. Једна је од етнички најразноврснијих и мултикултуралних земаља, што је последица велике имиграције из многих других делова света. Њена напредна привреда је десета по величини на свету, ослањајући се углавном на своје богате природне ресурсе и добро развијене међународне трговинске мреже. Дуга и сложена веза Канаде са Сједињеним Америчким Државама, значајно је утицала на њену привреду и културу.

Канада је развијена земља и налази се на петнаестом месту по највишем номиналном приходу по глави становника на светском нивоу, као и десето место на Индексу хуманог развоја. Налази се у самом врху према међународним мерењима транспарентности власти, грађанских слобода, квалитета живота, економске слободе и образовања. Канада је крунска земља Комонвелта нација. Чланица је Франкофоније, као и неколико главних међународних и међувладиних институција или групација, укључујући Организацију уједињених нација, НАТО, Групе 7 (бивше Г8), Групе 10, Групе 20, Северноамеричког споразума о слободној трговини и форума Азијско-пацифичке економске сарадње.

Лого

Лого (скраћеница од логотип, од грчких речи λόγος [lógos] — „реч” и τύπος [týpos] — „отисак”) графички је знак, симбол или икона (пиктограм) која означава производ или предузеће. Може се састојати од слова (различитих типографских стилова), графике и других комбинација (слогана). Логотип је основно средство визуелне комуникације и визуелне идентификације. Улога логотипа је тренутно препознавање онога што означава и јачање бренда, што резултира већем успеху фирме. Потпуни лого састоји се од логотипа, иконе и слогана.

Нијемци

Нијемци (екав. Немци; њем. Deutsche) германска су етничка група која претежно живи у средњој Европи и која дели заједничко германско поријекло, културу и историју. Њемачки је заједнички матерњи језик огромне већине Нијемаца.

Око 100 милиона људи који говоре њемачки као матерњи језик. Постоји још око 80 милиона људи који су њемачког поријекла углавном у САД, Бразилу (претежно у Јужном региону земље), Аргентини, Канади, Јужној Африци, бившем Совјетским Савезу (претежно у Русији и Казахстану) и Француској. Дакле, укупан број Нијемаца налази се између 100 и 150 милиона, у зависности од примјењених критеријума (матерњи говорници њемачког, етнички Нијемци са једним поријеклом, дјелимично њемачко поријекло итд.). Од избијања протестантске реформације у Светом римском царству, њемачко друштво се карактерише као католичко-протенстански подијељено.Данас, људи из земаља са њемачког говорном већина (као што су Аустрија, Швајцарска, Лихтенштајн и остале историјски везане земље као Луксембург) најчешће имају сопствени национални идентитет и могу се или не морају самоидентификовати као етнички Нијемци.

Норвешка

Норвешка (норв. Norge или Noreg), званично Краљевина Норвешка (норв. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg), држава је Нордијске регије Северне Европе која обухвата западни део Скандинавског полуострва, као и острво Јан Мајен те арктичко острвље Свалбард. Ову земљу површине 385.207 квадратна километра настањује 5,2 милиона становника и једна је од најређе насељених држава на свету (најређе је насељена држава Европе). Главни град Норвешке је Осло. Највећи део земље граничи са Шведском на истоку, док најсевернија регија граничи с Финском на југу и Русијом на истоку. Дугачка разуђена норвешка обала дуж северног Атлантика и уз Баренцово море позната је по фјордовима, а сама територија државе има издужен облик. Крајњи југ од Данске раздваја мореуз Скагерак.

По завршетку Другог светског рата, Норвешка доживљава нагли привредни раст који је у прве две деценије отпочео индустријализацијом поморског саобраћаја и трговине, да би се од раних 1970-их наставио експлоатацијом великих налазишта нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору. Данас је Норвешка по БДП-у по глави становника шеста најбогатија држава, с највишим индексом хуманог развоја на свету. Пети је највећи извозник нафте, а нафтна индустрија отприлике заузима четвртину БДП-а. Током Велике рецесије (2007—2010), норвешка круна се показала једном од најстабилнијих светских валута.

Норвешка обилује нафтом, природним гасом, хидроенергијом, шумама и минералима, а 2006. је била други највећи извозник морских плодова (након Кине). Друге важне гране индустрије укључују транспорт, прераду хране, бродоградњу, металургију, хемијску индустрију, рударство те дрвну и папирну индустрију. Норвешка негује скандинавски друштвени модел с универзалном здравственом заштитом, субвенци­онисаним високим образовањем и опсежним системом друштвеног осигурања. Била је највише рангирана држава света по људском развојном индексу од 2001. до 2007. те поново од 2009. године до данас. Године 2007. је оцењена најмирољубивијом државом на свету према индексу глобалног мира.

По уређењу је уставна монархија и парламентарна демократија на челу с поглаваром краљем Харалдом V и премијерком Ерном Солберг. Унитарна је држава с административном поделом на два нивоа: окружном (fylker) и општинском (kommuner). Народ Сами ужива одређен степен самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територијима. Иако је норвешки народ двапут на референдумима одбио улазак своје државе у Европску унију, Норвешка уско сарађује са овом заједницом, земљама чланицама, као и са Сједињеним Државама. Такође је један од главних финансијских покровитеља ОУН (неретко учествује у мисијама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) те земља-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Нордијског савета, као и чланица ЕЕП, СТО и ОЕСР.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Русија

Русија (рус. Росси́я), званично Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция), федерална је полупредседничка република која се простире у источној Европи и северној Азији. Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету са скоро двоструко већом територијом од Канаде. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету са око 146 милиона. Званични језик је руски, а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више од милион становника, a највећи градови су Москва, Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород. У Русији се налази најхладније место на свету, Ојмјакон. Највеће шуме на свету су руске тајге. Кроз територију Русије протичу неке од најдужих и највећих река на свету — као што су Волга, Амур, Јенисеј и Об. Русија је у свету позната по својој култури, балету и музејима, нарочито по својој књижевности, као и по класичној музици.

За време совјетске владавине (1917—1991) носила је назив Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОДКБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИКС. Са Јапаном има спорове око појединих острва у Пацифику. Територија Русије је подељена на 11 временских часовних зона, више од било које земље на свету. Русија има најдужу железницу на свету, Трансибирска железница, која је дугачка преко 9 000 km. У Русији се налази најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро.

Сарајево

Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона. Град Сарајево чине четири општине: Центар, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у граду Сарајеву живи 275.524 лица.Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Град окружују планине Требевић, Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Романија.

Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета у Сарајеву, те низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција, Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.

Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, чиме је отпочео Први светски рат, а седамдесет година касније, 1984. године, у граду се одржавају 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их година, име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се ту водио један од ратова у новијој европској и светској историји. Од делова прератног града Сарајева који су ушли у састав Републике Српске формиран је град Источно Сарајево.

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Списак поштанских бројева у Хрватској

Поштански бројеви у Хрватској су петоцифрени Бројеви.

Српска ћирилица

Српска ћирилица је адаптација ћирилице за српски језик, коју је 1811. године уобличио српски лингвиста Вук Стефановић Караџић. Писмо се користи у српском и бошњачком језику. Незнатно измијењени облик се користи у црногорском језику.

Караџић је српску ћирилицу засновао на претходном „славеносрпском” писму, по принципу „пиши као што говориш, а читај као што је написано”, уклањајући застарјела слова и слова која представљају јотоване самогласнике, уводећи слово Ј из латинице умјесто њих, и додавају неколико сугласника за специфичке звуке у српској фонологији. Хрватски лингвиста Људевит Гај 1835. године, водећи се истим принципима, уобличио је хрватску латиницу заснивајући је на чешкој латиници.

Бошњачки и српски језик правописом одређују једнаку употребу ћирилице и латинице. Српску ћирилицу су као основ за македонску ћирлицу користили Крсте Мисирков и Венко Марковски.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.