2013

2013. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

* — У граду Чељабинск 1491 особа је повређена пуцањем стакала које је изазвао пад метеорита.
* — Хашки трибунал ослободио свих оптужби и пустио на слободу бившег генерала Војске Југославије, Момчила Перишића

Март

Април

Мај

Јун

  • 24. јун — Бивши италијански премијер Силвио Берлускони је проглашен кривим због злоупотребе власти и секса са малолетном проститутком и осуђен на седам година затвора.

Јул

Август

Септембар

Новембар

Децембар

Рођења

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

14. септембар

14. септембар (14.9.) је 257. дан у години по грегоријанском календару (258. у преступној години). До краја године има још 108 дана.

26. новембар

26. новембар (26.11.) је 330. дан године по грегоријанском календару (331. у преступној години). До краја године има још 35 дана.

Geonejms

GeoNames je geografska baza podataka koja je dostupna i raspoloživa putem raznih veb servisa, pod licencom Krijejtiv komonsa.

INaturalist

iNaturalist je projekat građanske nauke i onlajn društvena mreža naturalista, amaterskih naučnika, i biologa bazirana na konceptu mapiranja i razmene opažanja bioraznovrsnosti širom sveta. Opservacije se mogu dodati putem veb stranice ili mobilne aplikacije. Opservacije pružaju vredne otvorene podatke za razne naučne istraživačke projekte, muzeje, botaničke bašte, parkove, i druge organizacije. Korisnici iNaturalist projekta su uneli preko šest miliona opservacija od vremena njegovog osnivanja 2008. godine. Ovaj projekat se naziva „standardnim nosiocem mobilnih aplikacija za prirodnu istoriju”.

Neoaves

Neoaves је клада која се састоји од свих модерних птица (Neornithes или Aves) са изузетком Paleognathae (Ratite и сродници) и Galloanserae (патке, кокошке и сродници). Готово 95% од око 10.000 познатих врста савремених птица припада Neoaves.

Рана диверзификација разних група у оквиру Neoaves догодила се убрзо након догађаја изумирања на граници креде и палеогена,. Досадашњи покушаји да се разријеше међусобне везе унутар групе резултирали су у много контроверзи и опречних сценарија.

Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.

Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013. sproveden je u periodu od 1. do 15. oktobra 2013, prema stanju na dan 30. septembra 2013. u 24:00 sata, što se smatra referentnim datumom popisa. Popis je trebalo da bude organizovan od 1. do 15. aprila 2013, ali je zbog tehničkih nedostataka zapaženih tokom probnog popisa provedenog 2012. godine, kasnije odgođen za oktobar.

Белорусија

Белорусија (блр. Беларусь; рус. Беларусь, Белоруссия), званично Република Белорусија (блр. Рэспубліка Беларусь; рус. Республика Беларусь), континентална је држава у источној Европи Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу. Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витепск, Гродно и Брест. Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом, док су најважнији извори прихода пољопривреда и индустрија.

Све до 20. века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ Немачког царства Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР. Након рата западних сила против Руске СФСР, Белоруска ССР је постала део СССР, док је Западна Белорусија укључена у састав Пољске. После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР. Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921. У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину становништва и више од половине економских ресурса. Привреда је обновљена у послератним годинама.

Белоруски парламент је 27. јула 1990. прогласио суверенитет, а након распада Совјетског Савеза и 25. августа 1991. године и независност Белорусије. Александар Лукашенко је председник државе од 1994. године. Многе западне владе и невладине организације критикују власт у Белорусији због наводних репресалија према представницима опозиције и лажирања избора. Од 2000. године Белорусија има са Русијом потписан уговор о специјалним везама са индицијама ка стварању Савеза Русије и Белорусије.

Члан је Заједнице независних држава, Организације уговора о заједничкој безбедности, Евроазијске економске уније и партнер у дијалогу у Шангајској организацији за сарадњу.

Већина становништва Белорусије живи у урбаним подручјима у и око великих градова (центара административних дивизија које се зову области). Преко 80% популације су етнички Белоруси, а најбројније мањинске заједнице су Руси, Пољаци и Украјинци. Службени језици су белоруски и руски (још од референдума 1995). У конфесионалном погледу већина становника су православци, припадници Белоруске православне цркве која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, док на западу земље постоје мање заједнице католика.

Вермонт

Вермонт (енгл. Vermont /vɜrˈmɒnt/), савезна је држава на североистоку САД, у региону који је познат и под називом Нова Енглеска. Вермонт је 6. најмања по површини (24.923 km²) и 2. најмања по броју становника (625.741 становника) од 50 савезних држава. Једина је новоенглеска савезна држава која нема излаз на Атлантски океан. Границу са Њујорком заузима већим делом језеро Шамплејн. Зелене планине се налазе унутар државе. Вермонт се граничи са Масачусетсом на југу, Њу Хемпширом на истоку преко реке Конектикат, Њујорком на западу и канадском провинцијом Квебек на северу.

Испрва насељена америчким староседеоцима (племена Ирокези и Абенаки), на већи део вермонтске територије полагала је права Нова Француска, као део Француске. Након пораза Француске у Седмогодишњем рату, Вермонт је припојен Великој Британији 1763. године. Њујорк и Њу Хемпшир су се више година спорили око територије Вермонта, који је тада био познат под називом Њухемпширске концесије.

Досељеницима који су добили земљишне поседе од 13 колонија супротстављала се милиција Green Mountain Boys, која је их је и надвладала и створена је Вермонтска Република, независна држава. Основан 1777. године током Америчке револуције, независни Вермонт постојао је наредних 14 година. Осим тринаест колонија, Вермонт је једна од четири савезне државе која је била суверена у прошлости, заједно са Тексасом, Хавајима и Калифорнијом. Године 1791, Вермонт се прикључио Сједињеним Државама као 14. држава. Вермонт је једна од првих држава које су делимично укинуле ропство.Вермонт је највећи произвођач јаворовог сирупа у Сједињеним Америчким Државама. Главни град је Монтпилијер, који је, с популацијом од свега 7855 становника, најмањи главни град у САД. Град с највише становника је Берлингтон у којем живи 42.417 људи, што га чини најмањим градом у САД који је највећи у некој савезној држави. Берлингтонско метрополитанско подручје има 214.796 становника. Вермонт је једна од расно најхомогенијих држава, 94,3% становника се изјаснило белцима у попису 2010. године.

Википодаци

Википодаци (енгл. Wikidata) је база знања коју колаборативно уређују корисници и коју одржава Фондација Викимедија. Сврха јој је да буде заједнички извор одређених врста података (нпр. датуми рођења), које користе други Викимедијини пројекти као што је Википедија. У том смислу је слична Викимедијиној остави где се складиште медијске датотеке којима се приступа са других Викимедијиних пројекта.

Вирџинија

Вирџинија (енгл. Virginia), званично Комонвелт Вирџинија (енгл. Commonwealth of Virginia), савезна је држава САД. Позната је и као Стари доминион (енгл. Old Dominion) с обзиром да је некада била енглески доминион. Такође, Вирџинију зову и Мајком председника (енгл. Mother of Presidents) јер је у њој рођено више председника САД него у било којој другој савезној држави. Главни град је Ричмонд, док је Вирџинија Бич највећи град а Округ Ферфакс има највише становника. Процена је да је у 2013. у Вирџинији живело нешто више од 8,2 милиона становника.Историја ове области почела је са неколико домородачких заједница, међу којима се истицао народ Поватан. Колонију Вирџинију је 1607. успоставила Лондонска компанија (енгл. London Company) као прву трајну енглеску насеобину у Новом свету. Робовска радна снага и земља стечена расељавањем домородачког становништва имали су значајну улогу на почетку развоја колоније. Вирџинија је била једна од тринаест колонија у Америчкој револуцији, док је током Америчког грађанског рата била на страни Конфедерације. Током грађанског рата северозападни окрузи су се одвојили и формирали су Западну Вирџинију. Генерална скупштина Вирџиније (енгл. Virginia General Assembly) најстарије је законодавно тело у Новом свету.Привреда Вирџиније је веома разграната: пољопривреда је најразвијенија у долини Шенандоа; федералне агенције, међу којима су и седишта Министарства одбране и Централне обавештајне агенције, смештене су у севереном делу државе; а војни комплекси су у Хамптон Роудсу, где је и седиште највеће морске луке у Вирџинији. Током шездесетих и седамдесетих година 20. века пољопривреду је заменила индустрија као главна привредна грана у Вирџинији, да би 2002. компјутерски чипови постали главни извозни производ ове савезне државе САД.

Кина

Кина, или званично Народна Република Кина (скраћено НРК, понекад и као НР Кина; кин. 中华人民共和国, пин. Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó — Џунгхуа Женмин Гунгхегуо), позната и као континентална Кина, држава је у источној Азији. НР Кина има обалу од 14.500 km и граничи се са (смер казаљке сата, од истока ка северу) Вијетнамом, Лаосом, Мјанмаром, Индијом, Бутаном, Непалом, Пакистаном, Авганистаном, Таџикистаном, Киргизијом, Казахстаном, Русијом, Монголијом и Северном Корејом. Главни град је Пекинг.

Кина је трећа по величини земља у свету са површином преко 9,6 милиона km², као и најмногољуднија земља света , по површини је мало већа од САД , али је мања од Канаде . Са преко 1,35 милијарди становника, што је око 20 % од укупног броја становника на свету. НР Кина је једнопартијска држава са владајућом Комунистичком партијом Кине и главним градом Пекингом. Административно је подељена на 22 провинције, пет аутономних региона, четири општина са директном контролом (Пекинг, Тјенцин, Шангај и Чунгкинг) и два региона са специјалним статусом (Хонгконг и Макао). Кина тврди да је Тајван 23. провинција Кине.

Историја Кине је историја једне од најстаријих цивилизација која је била базирана на Хуангхе реци у севернокинеској низији. Током више од једног миленијума, Кинески политички систем је био заснован на наследним монархијама, познатим као династије, које почињу од полумитолошке династије Сја око 2000. п. н. е. Од 221. п. н. е., када је династија Ћин прва покорила више државица и оформила Кинеско царство, држава се ширила, распадала и реформисала више пута. Династија Ћинг је збачена са власти 1911. године када је проглашена република која је разбијена 1949. Након пораза Јапана у Другом светском рату, Комунистичка партија Кине поразила је националисте на континенталној Кини и прогласила Народну Републику Кину у Пекингу 1. октобра 1949, док су се националисти повукли на Тајван.

Од почетка спровођења економских реформи 1978, Кина је постала економија са највећим растом у свету. До 2013. године постала је друга економија по величини по номиналном БДП-у, а такође и највећи извозник роба и услуга. Кина је призната нуклерна сила и има највећу активну војску те други по величини војни буџет. Кина је члан Уједињених нација од 1971, када је заменила Тајван као стални члан у Савету безбедности Организације уједињених нација. Члан је и већег броја формалних и неформалних мултилатералних организација, укључујући Светску трговинску организацију, Азијско-пацифичку економску сарадњу, БРИКС, Шангајске организације за сарадњу, БКИМ и Г20. Према великом броју научника и академика, војних аналитичара, и економских аналитичара, Кина се сматра за потенцијалну супер силу, 2016. године је постала прва економска сила у свету.

Летње олимпијске игре 2012.

Летње олимпијске игре 2012. или службено Игре XXX Олимпијаде одржане су у главном граду Уједињеног Краљевства Лондону од 27. јула до 12. августа 2012. Лондон је тако постао први град у историји модерног олимпизма који је три пута био домаћин игара, захваљујући претходним домаћинствима из 1908. и 1948.Лондон је изабран за домаћина Игара, на 117. седници МОК-а у Сингапуру 6. јула 2005. победивши кандидатуре Москве, Њујорка, Мадрида и Париза, након 4 круга гласања.Иако је церемонија свечаног отварања игара одржана 27. јула, прва такмичења су почела два дана раније (25. јула) а реч је о фудбалском турниру за жене. Већина спортских објеката смештена је у Олимпијском парку који се налази у источном делу Лондона где се налази и централни Олимпијски стадион.

На играма је учествовало 10.500 спортиста из 204 земље који су се такмичили у 36 спортова и 302 дисциплине. Први пут су у свим спортовима учествовале жене. Арапске земље Саудијска Арабија, Катар и Брунеј су први пут послале спортисткиње, чиме су све државе учеснице кроз историју имале мушке и женске такмачаре на Олимпијским играма.

Пенсилванија

Пенсилванија (енгл. Pennsylvania), званично Комонвелт Пенсилванија (енгл. Commonwealth of Pennsylvania), савезна је држава САД. Налази се у регионима Великих језера, Североистока и Средњег Атлантика. Граничи са са Делавером на југоистоку, Мерилендом на југу, Западном Вирџинијом на југозападу, Охајом на западу, језерима Ири и Онтарио који чине границу са Канадом на северозападу, Њујорком на северу и Њу Џерзијем на истоку. Планине Апалачи се простиру дуж целе државе. По подацима из 2008. Пенсилванија је имала 12.448.279 становника. Пенсилванија је на 33. месту по величини, на 6. месту по броју становника и на 9. месту по густини насељености међу 50 савезних држава. Главни град је Харисбург, а највећи град је Филаделфија. Остали већи градови су Питсбург, Алентаун и Ири.

Птице летачице

Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves.

Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара.

Сиракуза (округ)

Округ Сиракуза (итал. Provincia di Siracusa) је округ у оквиру покрајине Сицилија у јужном Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Сиракуза.

Површина округа је 2.109 km², а број становника 404.847 (2013. године).

Сицилија

Сицилија (итал. Sicilia) је острво у Италији, највеће острво у Средоземном мору и једно од најгушће насељених. Налази се око 160 km северосточно од Туниса (Северна Африка). Острво је одвојено од копна Месинским мореузом 3 km широким на северу и 16 km широким на југу. Главни град је Палермо. Сицилија је аутономни регион са специјалним статусом у оквиру Италије. Од свих региона Италије, Сицилија заузима највећу површину (25.708 km2).

Током историје, Сицилија је сматрана територијом од посебне важности због улоге коју је имала у трговини по Средоземном мору. По грчкој митологији, Сицилија је постојбина киклопа Полифема кога је ослепео грчки херој Одисеј. Острво је било део Велике Грчке, како је називана скупина грчких колонија у јужном делу данашње Италије. Сицилија је некада била краљевство са престоницом у Палерму. Та држава је владала острвом, као и Малтом и јужним делом Апенинског полуострва пре Сицилијанске вечерње. Касније је постала део Краљевства Две Сицилије под династијом Бурбона, али је престоница био Напуљ на Апенинском полуострву. Од уједињења Италије, Сицилија је њен саставни део.

Сицилија је острво богате и јединствене културе, посебно у уметности, кулинарству, архитектури, па чак и језика. Привреда Сицилије је углавном заснована на пољопривреди (наранџе и лимуни). Рурални крајеви привлаче туристе који желе да уживају у природним лепотама острва. На Сицилији се налазе важни археолошки и антички локалитети као што су некрополе Панталике и Долина храмова.

Списак округа Хаваја

Пет округа Хаваја на Хавајским острвима уживају нешто већи статус него многи други окрузи континенталног дела Сједињених Држава. Окрузи на Хавајима су законски конституисана владина тела испод нивоа државе. Не постоји ниједан формални вид управе (као што је градска власт) испод нивоа округа на Хавајима. (Чак је и Хонолулу регулисан као Град и Округ Хонолулу, округ који покрива острво Оаху.) За разлику од осталих 49 држава, Хаваји не преносе одговорност за образовни систем локалним школским одборима; јавно образовање изводи Секретаријат за просвету Хонолулуа. Хавајски окрузи сакупљају порез на имовину и накнаде коришћења да подрже одржавање путева, активности заједнице, паркове, спасиоце на плажама, сакупљање ђубрета, полицију (државна полицијска јединица, звана Хавајски секретаријат за јавну безбедност, ограничен је у опсегу делатности), хитну помоћ, као и службе за гашење пожара. Окрузи су створени 1905, из неорганизоване територије, седем година од настанка Територије Хаваја. Округ Калавао коришћен је искључиво као лепрозна колонија, и нема много изабраних званичника као други окрузи.

Срби

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији: у Србији, где чини око 84,5% (2011) становништва (без Косова и Метохије), Босни и Херцеговини (око 38%) и Црној Гори, где их има 28,73%. У мањем броју, Срба има и у Хрватској, Мађарској, Румунији, Северној Македонији, Бугарској и Албанији, као и у разним земљама у дијаспори.

Срби су већином православне вероисповести. Говоре српским језиком, којем су готово идентични бошњачки, хрватски и црногорски, а који припада групи индоевропских словенских језика, конкретно њеној јужнословенској подгрупи.

Француз Арни Барби изрекао је можда најлепше мишљење о Србима, које је он добро упознао током Првог светског рата. "Србима је херојство у крви и њихова прошлост није ништа друго до дуга драматична борба током које никада није поништена њихова чудесна снага".

Статус угрожености

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скорој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.