2011

2011. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јул

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Мај

Јун

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

25. новембар

25. новембар (25.11.) је 329. дан године по грегоријанском календару (330. у преступној години). До краја године има још 36 дана.

Popis stanovništva u Hrvatskoj 2011.

Popis stanovništva u Hrvatskoj 2011. godine sproveden je od 1. do 28. aprila 2011, prema stanju na dan 31. marta. Popis je sproveden na temelju Zakona o Popisu stanovništva i domaćinstava u Republici Hrvatskoj 2011. godine (Narodne novine, broj 92/10.) Popisom su se obuhvatile sljedeće jedinice popisa: stanovništvo, domaćinstva, stanovi i ostale stambene jedinice.Državni zavod za statistiku objavio je rezultate krajem decembra 2012. godine. Oni se odnose na broj stanovnika prema polu, starosti, državljanstvu, narodnosti, vjeri i maternjem jeziku. Ostale podatke Popisa 2011, Državni zavod za statistiku planira da objavi naknadno tokom 2013. godine.

Њемачка

Њемачка (екав. Немачка; њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km² и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након САД, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.

Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.

Њемачка је 1871. године постала национална држава када је већина њемачких држава уједињена у Њемачко царство којим је доминирала Пруска. Након Првог свјетског рата и Њемачке револуције 1918—1919, Царство је замијењено парламентарном Вајмарском републиком. Године 1933. брз долазак нациста на власт довео је до успостављања Нацистичке Њемачке, која је настала и почивала на основама диктатуре а потом довела до Другог свјетског рата и Холокауста. Након краја Другог свјетског рата у Европи и периода савезничке окупације, основане су двије њемачке државе: демократска Западна Њемачка и социјалистичка Источна Њемачка. Ове двије државе су се 3. октобра 1990. године ујединиле.У 21. вијеку, Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном БДП-у, а пета по ПКМ-у. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је развијена земља с веома високим животним стандардом, за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује социјална заштита и универзални систем здравствене заштите, заштита животне средине и бесплатно универзитетско образовање.Савезна Република Њемачка била је оснивач Европске економске заједнице (године 1957) и Европске уније (године 1993). Дио је Шенгенске зоне, као и саоснивач Еврозоне (године 1999). Њемачка је држава чланица Организације уједињених нација, Организације Сјеверноатлантског споразума, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20 и Организације за економску сарадњу и развој. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету.

Алабама

Алабама (енгл. Alabama), савезна је држава САД, која се налази у њеном јужном делу. Површина Алабаме је 135.765 km², а број становника по попису из 2000. је 4.447.100. Главни град је Монтгомери. Највећи град је Бермингхам, који је био центар за производњу челика, а данас је претворен у модерну метрополу са врло развијеним сектором услужних делатности. У граду Хантсвилу, који се налази у северном делу Алабаме, изграђен је први центар за космичке летове у САД - НАСА.

Алабама се граничи са Тенесијем на северу, Џорџијом на истоку, Флоридом на југу и Мисисипијем на западу. На југу излази на Мексички залив. Алабама је 30. америчка држава по укупној копненој површини, и друга по дужини водених токова. Она је 23. по броју становника, са скоро 4.600.000 становника 2006.

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Биномна номенклатура

Биномна (бинарна) номенклатура је начин именовања врста у биологији, који је зачео Карл Лине, објављивањем свог дела Species Plantarum 1753. Бинарна номенклатура (двојни назив врсте) је формални систем именовања, према коме се свакој врсти додељује назив који се састоји од два дела. При именовању поштују се правила латинске граматике, иако могу бити коришћене речи које не потичу из латинског језика. За ове називе користе се изрази научни назив и мање формално латински назив. Први део имена означава род коме врста припада, а други део врсту. На пример људи припадају роду Homo, а у оквиру овог рода припадају врсти Homo sapiens (где Homo означава род, а sapiens врсту). Вероватно најпознатији научни назив је Tyrannosaurus rex.

Боргата Нуова (Кунео)

Боргата Нуова је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 50 становника. Насеље се налази на надморској висини од 597 м.

Бугарска

Бугарска (буг. България, тр. Bǎlgariya), званично Република Бугарска (буг. Република България, тр. Republika Bǎlgariya), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Северном Македонијом на западу, Грчком и Турском на југу и Црним морем на истоку. Са територијом од 110.994 km2 (42.855 sq mi), Бугарска је 16. по реду највећих европских држава.

Организоване преисторијске културе су почеле да се развијају на тренутним бугарским земљиштима током неолита. У антици, овде су живели Трачани, Грци, Персијанци, Келти, Римљани, Готи, Алани и Хуни. Настанак уједињене бугарске државе датира од оснивања Првог бугарског царства 681. године, која је доминирала Балканом и деловала као словенски културни центар током средњег века. Са падом Другог бугарског царства 1396, његове територије су биле под турском влашћу скоро пет векова.

Руско-турски рат је довео до оснивања треће бугарске државе. У наредним годинама она је водила неколико ратова са својим суседима, што је подстакло Бугарску да се удружи са Немачком у оба светска рата. Бугарска је 1946. постала једнопартијска социјалистичка држава као део совјетског Источног блока. У децембру 1989. владајућа Бугарска комунистичка партија је дозволила вишестраначке изборе, чиме је отпочела транзиција бугарске ка парламентарној демократији и тржишној економији.

Популација Бугарске од 7,2 милиона становника претежно је урбанизована и углавном концентрисана у административним центрима својих 28 области. Већина трговачких и културних активности одвија се у главном и највећем граду, Софији. Најразвијенији сектори привреде су тешка индустрија, енергетика и пољопривреда, од којих се сви ослањају на локалним природним ресурсима.

Тренутна политичка структура земље датира усвајањем демократског устава 1991. године. Бугарска је унитарна парламентарна република са високим степеном политичке, административне и економске централизације. Она је чланица Европске уније, НАТО-а и Савета Европе, једна од оснивача Организације за европску безбедност и сарадњу и три пута је била седиште Савета безбедности Организације уједињених нација.

Вроки (Торино)

Вроки је насеље у Италији у округу Торино, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 6 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1217 м.

Грци

Грци или Хелени (грч. Ελληνες [Ellines] — Елини; антгрч. Ελληνες [Hellenes] — Хелени (арх. Јелини), модерно [Ellenes] — Елени), индоевропски су народ, који претежно живи у Грчкој (где чини око 98% становништва) и на Кипру (где чини око 77% становништва).

Грци су потомци древних Грка, народа који се сматра утемељивачем савремене европске цивилизације. Почетак грчке цивилизације означава микенска култура (после 1450. године п. н. е.). У Хомерско доба (12 – 8 века п. н. е.), Грци су основали велики број колонија на обалама Средоземља.

За грчку историју је веома значајно време владавине Александра Македонског (336 - 323. године п. н. е.). Иако пореклом није био Грк, Александар Македонски је одгојен у духу грчке културе, коју је проширио до источних граница свог светског царства. После распада Александровог царства настају хеленистичке државе, које касније падају под власт Римљана.

Источно римско односно Византијско царство, које је постало самостално 395. године, суштински је представљало грчку државу. Последњи остаци Царства долазе под турску власт падом Цариграда 1453. године. Модерна грчка држава (тадашња Грчка) основана је 1828. године, док Кипар постаје независна држава тек 1961. године.

Грци су већином православне вероисповести, а говоре грчким језиком, који се сматра посебним огранком индоевропске породице језика. Грка укупно има око 12.618.000, од тога у Грчкој 10.231.000, у САД 720.000, на Кипру 632.000. У Србији према попису из 2011. године живи 725 Грка.

Израел

Израел (хебр. ישראל — Јисраел; арап. إسرائيل — Исраил), или званично Држава Израел (хебр. מדינת ישראל; арап. دولة إسرائيل) је блискоисточна и парламентарна република на источној обали Средоземног мора. Граничи се са Либаном на северу, Сиријом на североистоку, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Израел је једина држава у свету у којој већину становника чине Јевреји и као таква у својим законима дефинисана је као јеврејска и демократска држава.

Израел је прогласио своју независност 14. маја 1948. године. Само дан касније био је нападнут од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима, окупиравши притом неколико територија, укључујући Западну обалу, Синајско полуострво, појас Газе и Голанску висораван. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела, а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи од чега су 5.818.200 Јевреји. Арапско становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су Друзи, Адигејци и Самарићани. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.Израел је развијена држава са демократским уређењем и парламентарним системом. Једнодомни Кнесет је највиши законодавни огран са 120 чланова. Државом управља председник владе, често називан и као премијер Израела. На основу номиналног друштвеног производа израелска Привреда је била 41. Привреда света у 2008. години, док је индекс хуманог развоја једна од највећих у региону. Главни град државе је Јерусалим, иако није међународно прихваћен као такав. Израел је 2010. године постао чланица Организације за економску сарадњу и развој.

Индија

Индија (хинд. भारत; енгл. India), званично Република Индија (хинд. भारत गणराज्य, трансл. Bhārat Gaṇarājya; енгл. Republic of India), држава је у јужној Азији. Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника, са око 1,2 милијарде становника и представља најмногољуднију демократију на свету. На југу излази на Индијски океан, на југозападу на Арабијско море, а на Бенгалски залив излази на југоистоку. Са Пакистаном се граничи на западу, на североистоку са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви; поред тога, индијска острва Андамани и Никобари деле поморску границу са Тајландом и Индонезијом.

Као дом цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам и аврамске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) стигли у 1. миленијуму н. е. и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, који је водио Махатма Ганди, Индија је постала независна држава 1947. Када је Индија стекла независност 1947. године, политика Индије је била веома турбулентна, нарочито је тај период обележила премијер Индије у два мандата Индира Ганди, која је била убијена 1984. године. Главни град је Њу Делхи, а финансијски, културни и економски центар је Мумбај или Бомбај. Службени језици са највише говорника су хинди, бенгалски језик, тамилски језик, телугу, марати и урду који говори милијарду становника Индије. Индија је позната у свету по својој храни, карију и боливудским филмовима.

Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7 савезних територија. Привреда Индије је по номиналној вредности БДП шеста по величини на свету и трећа највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету по бројности активне војске. Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне од најбрже растућих привреда на свету и да се нађе међу 10 највећих економија света. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва. Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану, поседује и свемирски програм, а прва свемирска летелица је успешно лансирана 1980. године, а први индијски астронаут је Индија послала у свемир 1984. године. Поред тога што је религијски плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава, Индија је дом разноврсног дивљег света у својим бројним заштићеним стаништима, као што су слон и бенгалски тигар, као и кобра, паун итд. Индија је позната по текстилној индустрији и свили, од које се прави индијски сари. Индија је држава чланица Уједињених нација, Интерпола, Црвеног крста, Г20 земаља у развоју, као и једна од оснивача Покрета несврстаних. Један је од најзначајнијих пољопривредних извозника у свету, јер је велики извозник пиринча, чаја, памука, свиле , млека , кикирики , индијског ораха, кафе, манга итд. Трећа је највећа економија у Азији, одмах после Кине и Јапана. Индија има међу највећим стопама природног прираштаја у свету и карактерише је монсунска клима са јаким сушама и поплавама са којима држава неретко има проблема.

Индија је позната у свету по својој култури, индијској љутој и зачињеној храни и исхрани и јелима од карија, са индијским хлебовима и пиринчем као прилози. Крава је у Индији света животиња и једино се млеко користи у исхрани. Муслимани у Индији наравно не једу свињско месо као и свуда, док су неки Индуси вегетеријанци и вегани. Доста Индуса практикује и вежба јогу сваки дан. Индијска архитектура је под знатним утицајем исламске културе, што се највише види код Таџа Махала и у могулској архитектури, као и Црвена палата у Делхију. Сикизам је једна од присутних религија и религијских пракси у Индији, као и ђаинизам. Највише културних споменика има у Агри, који су под заштитом организација као Унеско. Индија је богата храмовима, као што су Карни Мата храм или Храм пацова који се налази у Раџастану, у коме живи преко 20.000 пацова, јер верују верници да су реинкарнација Карни Мате . Таџ Махал има своју доста мању реплику . Њу Делхи је политички центар, у коме је седиште владе и зграда министарстава и осталих државних установа. Мумбај је највећи град и град са најбољим животним стандардом и квалитетом живота, у коме се налазе седишта светских корпорација и комапнија као што су Мајкрософт , Гугл , Епл , Леново , Дел , Сименс (компанија) , Лојд, Сони , Тојота ... , али и индијских компанија као што су Индијска нафтна компанија и Тата Моторс , ово је земља која је позната по својим индијским иновацијама , индијским религијама , индијској митологији , индијској математици и по својој индијској филозофији .

Монца и Бријанца (округ)

Округ Монца и Бријанца (итал. Provincia di Monza e della Brianza) је округ у оквиру покрајине Ломбардије у северној Италији. Ово је један од најмлађих округа у држави, успостављен 6/7 јуна 2009. године. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Монца.

Површина округа је 405 км², а број становника 850.321 (2011. године).

Муслимани (народ)

Муслимани су јужнословенски народ, признат као такав од 1971. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у СР Босни и Херцеговини, у којој су били најбројнији народ (према попису из 1991. године било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања Југославије, Муслимани су говорили српскохрватским језиком, а пре признања њихове народности 1971. године, изјашњавали су се као припадници других народа у СФРЈ (најчешће као Срби или Хрвати, односно Југословени), док је појам муслиман био само одредница за верску припадност. Потомци су Јужних Словена (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у ислам за време османске власти.

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 14 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Нови Зеланд

Нови Зеланд (енгл. New Zealand, изговор: [ˌnjuː ˈziːlənd]; маор. Aotearoa, изговор: [aoˌteaˈroa]) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва ‒ Северног и Јужног ‒ као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака“. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, Аустралија, удаљена је 1.500 km северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.

Због своје изолованости Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети. Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет флоре и фауне. Најзначајнији је велики број јединствених птица, од којих су многе изумрле доласком људи и сисара. Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат тектонског померања тихоокеанске и индо-аустралијске плоче.

Полинежани су населили територију данашњег Новог Зеланда између 1250. и 1300. године, притом развивши карактеристичну Маори културу. Први контакт Европљана је био 1642. када је до обала допловио Абел Тасман. Појава кромпира и мускета је довела до преокрета у маорском начину живота, и као последица наступили су међуплеменски Мускетни ратови. Британска империја и Маори су 1840. потписали Уговор из Вајтангија којим је Нови Зеланд посао британска колонија, а Маори су добили заштиту од надолазећих француских колонизатора и самовоље колонијалних компанија. Уследио је прилив великог број имиграната из Европе што је довело до бројних сукоба и напослетку Новозеландских ратова, после којих је дошло до масовне конфискације маорске имовине. Економске кризе су пратили периоди политичке реформе, жене су добиле пуно право гласа током деведесетих година 19. века, а од тридесетих година 20. века формирана је социјална држава благостања. Након Другог светског рата, Нови Зеланд се прикључио АНЗУС пакту заједно са САД и Аустралијом, али је уговор касније суспендован од стране САД када је Нови Зеланд прогласио своју територију за слободну зону од нукеларне енергије и обновљен је тек 2010. Нови Зеланд је део договора УКУСА о дељењу обавештајних података између држава англосфере — Уједињеног Краљевства, САД, Канаде и Аустралије. Током педесетих година 20. века животни стандард је био међу највишима на свету али је седамдесетих година наступила рецесија која је додатно погоршана стањем на тржишту нафте и уласком Велике Британије у ЕЕЗ. Током осамдесетих година извршене су бројне економске реформе познате под називом Rogernomics по Роџеру Дагласу, министру финансија, када је укинута политика протекционизма и уведена слободна трговина. Тржишта за пољопривредне производе са Новог Зеланда су умногоме промењена након седамдесетих, па је некада најпопуларнији извозни производ вуна, замењена млечним и месним производима а у скорије време и вином.

Већина Новозеланђана је европског порекла. Највећа мањинска група су домороци Маори, а осим њих бројни су досељеници из Азије и других држава Полинезије. Енглески је најдоминантији језик, док маорски и новозеландски знаковни језик имају статус званичног језика. Културу Новог Зеланда углавном чине елементи маорске и културе раних британских досељеника. У раном периоду европског досељавања сликарску уметност су углавном чинили пејзажи и у мањој мери портрети Маора. У скорије време су популаризоване класичне маорске уметности попут дубореза, плетења и тетоважа. Многи уметници данас комбинују елементе маорских и западних техника у стварању јединствених форми. Култура Новог Зеланда је додатно проширена глобализацијом и повећаном имиграцијом са острва у Пацифику и из Азије. Ранзолик пејзаж Новог Зеланда пружа многе могућности за спољне активности и коришћен је као позадина низа високобуџетних филмова.

Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен премијером. Шеф државе је краљица Елизабета II коју представља генерални гувернер. Краљевство Нови Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организација ОУН, АПЕК, Комонвелт, ОЕСР, ФПО и СТО.

Попис становништва 2011. у Србији

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1-15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 20. октобра.

Попис становништва 2011. у Црној Гори

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Црној Гори је обављен од 1. до 15. априла 2011. године у складу са међународним препорукама, а у циљу утврђивања статистичких података о становништву, домаћинствима и становима у „критичном моменту пописа“ 31. марта 2011. године у 24:00 часова. Ово је први попис на територији Црне Горе од поновног стицања независности 2006. године. Први резултати пописа су показали да Црна Гора има 625.266 становника и 194.795 домаћинстава. Коначни резултати су показали да је у Црној Гори било 620.029 становника. На претходном попису је било 620.145 становника и 17.947 интерно ресељених лица која нису укључена у стално становништво, па је новим пописом установљен пад броја становника за 18.063.

Припрему и спровођење овог пописа пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.