2009

2009. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Michael Jackson 1984
Мајкл Џексон је био у дубокој коми, није дисао, али му је радило срце, када је стигао у болницу

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

Asparagales

Asparagales (asparagoidni ljiljani) biljni je red u modernim klasifikacionim sistemima kao što su APG i Angiospermna filogenska mreža. Ovaj red je dobio ime po tipskoj porodici Asparagaceae i svrstan je u monokote među liljanskim monokotima. Red je tek nedavno priznat u klasifikacionim sistemima. Prvi put ga je predložio Huber 1977. godine, a kasnije je bio uključen u Dahlgrenov sistem iz 1985. godine, a zatim u APG 1998, 2003. i 2009. Pre toga, mnoge od njegovih porodica bile su dodeljene starom redu Liliales, vrlo velikom redu koji je sadržao skoro sve monokotiledone biljke sa šarenim tepalima i nedostatkom skroba u endospermu. Analiza DNK sekvenci je pokazala da mnogi od taksona koji su ranije bili uključeni u Liliales zapravo treba da budu redistribuirani u tri reda: Liliales, Asparagales i Dioscoreales. Granice Asparagales i njegovih porodica prošle su kroz niz promena tokom poslednjih godina; buduća istraživanja mogu dovesti do daljih promena i ultimatno do veće stabilnosti. U APG definiciji, Asparagales je najveći red monokotiledonskih biljki sa 14 porodica, 1.122 rodova i oko 36.000 vrsta.

ChemSpider

ChemSpider je hemijska baza podataka. Ovaj sistem počeo sa radom marta 2007 u beta izdanju. Godinu dana kasnije je objavljeno prvo zvanično izdanje. ChemSpider generički servis hemijske baze podataka sadrži podršku za kolekciju hemijskih struktura Vikipedije putem WiChempedia implementacije. ChemSpider je preuzelo Kraljevsko društvo za hemiju u maju 2009 godine.

Digitalni identifikator objekta

Digitalni identifikator objekta (DOI) je ime koje se koristi za jedinstvenu identifikacuju elektronskih dokumenata i drugih entiteta. DOI je stabilniji metod referiranja dokumenta nego URL. DOI ime dokumenta je fiksno u toku životnog veka dokumenta, za razliku od URL adrese koja je podložna promenama, kao što je promena organizacije fajlova na veb serveru. DOI sistem se može koristiti za lociranje validne URL adrese dokumenta.DOI sistem je ostvaren kroz saradnju DOI agencija za registrovanje. Njihov rad koordinira Internacionalna DOI zadužbina, koja je razvila i nadgleda sistem. Od 2000. godine, DOI sistem je razvijen i ugrađen u više izdavačkih programa. Do kraja 2009. godine ovaj sistem je u upotrebi u nekih 4000 organizacija, koje su izdale oko 43 miliona DOI imena.

Streptophyta

Streptophyta, neformalno streptophytes (od grčke reči strepto sa značenjem „uvrnut”, i.e., morfologija sperme pojedinih članova), je klada biljki. Kompozicija klade znatno varira među autorima. Definicija koja je ovde primenjena, obuhvata kopnene biljke i sve zelene alge izuzev Chlorophyta i možda u većoj meri bazalnih Mesostigmatophyceae, Chlorokybophyceae, i Spirotaenia.

Барлета-Андрија-Трани (округ)

Округ Барлета-Андрија-Трани (итал. Provincia di Barletta-Andria-Trani) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седишта округа покрајине су највећа градска насеља Барлета, Андрија, Трани, по којима је округ и добио ово сложено име.

Површина округа је 1.539 км², а број становника 390.800 (2008. године).

Округ Барлета-Андрија-Трани је један од најмлађих округа у Италији, основан 2009. године.

Википедија на српском језику

Википедија на српском језику (такође српска Википедија) верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику која је настала 16. фебруара 2003. године. Википедија на српском језику је 20. новембра 2009. године добила 100.000-ти чланак. Број чланака на овој верзији Википедије тренутно износи 625.387. Википедија на српском језику је по броју чланака највећа јужнословенска Википедија, а на листи свих Википедија тренутно заузима 19. место (јун 2019. године).

Мексико

Мексико (шп. México), званично Сједињене Мексичке Државе (скраћ. СМД; шп. Estados Unidos Mexicanos, скраћ. EUM), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем.Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету.

Главни и највећи град Мексика је Мексико Сити, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000, што је на 11. месту на свету.У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.

Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију.

Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године.Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система.

Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту. Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Према бруто домаћем производу, Мексико је четрнаеста глобална економија, а по паритету куповне моћи налази се на једанаестом месту у свету.Према извештају УН из 2011, мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут Немачке, а неки сиромашни као Бурунди.Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске биолошке разноврсности, а такође је и дом за преко 12.000 ендемских врста.Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа.

Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.

Мериленд

Мериленд (енгл. Maryland), америчка је савезна држава. Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку. Мериленд је седма савезна држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава. Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис.

Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци. Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске. Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора. Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.

Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника. Ажурирано: 2009. г., Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.

Монца и Бријанца (округ)

Округ Монца и Бријанца (итал. Provincia di Monza e della Brianza) је округ у оквиру покрајине Ломбардије у северној Италији. Ово је један од најмлађих округа у држави, успостављен 6/7 јуна 2009. године. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Монца.

Површина округа је 405 км², а број становника 850.321 (2011. године).

Нови Зеланд

Нови Зеланд (енгл. New Zealand, изговор: [ˌnjuː ˈziːlənd]; маор. Aotearoa, изговор: [aoˌteaˈroa]) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва ‒ Северног и Јужног ‒ као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака“. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, Аустралија, удаљена је 1.500 km северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.

Због своје изолованости Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети. Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет флоре и фауне. Најзначајнији је велики број јединствених птица, од којих су многе изумрле доласком људи и сисара. Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат тектонског померања тихоокеанске и индо-аустралијске плоче.

Полинежани су населили територију данашњег Новог Зеланда између 1250. и 1300. године, притом развивши карактеристичну Маори културу. Први контакт Европљана је био 1642. када је до обала допловио Абел Тасман. Појава кромпира и мускета је довела до преокрета у маорском начину живота, и као последица наступили су међуплеменски Мускетни ратови. Британска империја и Маори су 1840. потписали Уговор из Вајтангија којим је Нови Зеланд посао британска колонија, а Маори су добили заштиту од надолазећих француских колонизатора и самовоље колонијалних компанија. Уследио је прилив великог број имиграната из Европе што је довело до бројних сукоба и напослетку Новозеландских ратова, после којих је дошло до масовне конфискације маорске имовине. Економске кризе су пратили периоди политичке реформе, жене су добиле пуно право гласа током деведесетих година 19. века, а од тридесетих година 20. века формирана је социјална држава благостања. Након Другог светског рата, Нови Зеланд се прикључио АНЗУС пакту заједно са САД и Аустралијом, али је уговор касније суспендован од стране САД када је Нови Зеланд прогласио своју територију за слободну зону од нукеларне енергије и обновљен је тек 2010. Нови Зеланд је део договора УКУСА о дељењу обавештајних података између држава англосфере — Уједињеног Краљевства, САД, Канаде и Аустралије. Током педесетих година 20. века животни стандард је био међу највишима на свету али је седамдесетих година наступила рецесија која је додатно погоршана стањем на тржишту нафте и уласком Велике Британије у ЕЕЗ. Током осамдесетих година извршене су бројне економске реформе познате под називом Rogernomics по Роџеру Дагласу, министру финансија, када је укинута политика протекционизма и уведена слободна трговина. Тржишта за пољопривредне производе са Новог Зеланда су умногоме промењена након седамдесетих, па је некада најпопуларнији извозни производ вуна, замењена млечним и месним производима а у скорије време и вином.

Већина Новозеланђана је европског порекла. Највећа мањинска група су домороци Маори, а осим њих бројни су досељеници из Азије и других држава Полинезије. Енглески је најдоминантији језик, док маорски и новозеландски знаковни језик имају статус званичног језика. Културу Новог Зеланда углавном чине елементи маорске и културе раних британских досељеника. У раном периоду европског досељавања сликарску уметност су углавном чинили пејзажи и у мањој мери портрети Маора. У скорије време су популаризоване класичне маорске уметности попут дубореза, плетења и тетоважа. Многи уметници данас комбинују елементе маорских и западних техника у стварању јединствених форми. Култура Новог Зеланда је додатно проширена глобализацијом и повећаном имиграцијом са острва у Пацифику и из Азије. Ранзолик пејзаж Новог Зеланда пружа многе могућности за спољне активности и коришћен је као позадина низа високобуџетних филмова.

Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен премијером. Шеф државе је краљица Елизабета II коју представља генерални гувернер. Краљевство Нови Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организација ОУН, АПЕК, Комонвелт, ОЕСР, ФПО и СТО.

Округ Керн

Округ Керн (енгл. Kern County) округ је у савезној држави Калифорнија, САД. Формиран је 1866. од територије која је до тада припадала окрузима Лос Анђелес и Тулари. Округ је назван по реци Керн, а река је добила име по картографу Едварду Керну. Седиште и највећи град округа је Бејкерсфилд. Површина округа је 21.138,0 km², од чега је 21.085 km² (99,75%) копно, а 53 km² (0,25%) вода. По површини је трећи највећи округ у Калифорнији.

Према попису из 2010, округ је имао 839.631 становника.Округом управља петочлани одбор супервизора.

Округ Керн је, према подацима из 2009, први по производњи нафте у Калифорнији. У округу се налази 81% од укупно 52.144 активних нафтних бушотина у Калифорнији.

Покрајине Италије

У Италији, покрајина (итал. provincia) је други ниво административне поделе земље, јединица од које се састоје регије. Следећи нижи ниво испод покрајине, су општине од којих су састављене покрајине.

Ређо ди Калабрија (округ)

Округ Ређо ди Калабрија (итал. Provincia di Reggio Calabria) је округ у оквиру покрајине Калабрија у јужном Италији. Седиште округа и највеће градско насеље и округа и целе Калабрије је истоимени град Ређо ди Калабрија.

Површина округа је 3.183 км², а број становника 565.756 (2009. године).

Сардинија

Сардинија (итал. Sardegna, у месном говору, Sardinnia) је друго по величини острво у Средоземном мору и у оквиру Италије (после Сицилије). Са неколико малих острва у окружењу Сардинија чини једну од 20 покрајина Италије. Такође, Сардинија, будући издвојена од остатка државе има и већа овлашћења, која досежу статус аутономије.

Престоница и највећи град острва и покрајине је Каљари, а други по величини и значају Сасари.

Покрајина Сардинија је позната као једна од најнеразвијенијих покрајина у целој Италији.

Списак округа Њу Џерзија

У савезној држави Њу Џерзи постоји 21 округ. Сви окрузи заједно садрже 556 општина или других административних јединица. У Њу Џерзију окружни ниво локалне власти се налази између државног и општинског нивоа.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.