2007

2007. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

  • 7. март — Београдски преговарачки тим за Косово добио измењену верзију Ахтисаријевог плана за статус Косова.
  • 8. март — Државни врх Србије и преговарачки тим за Косово одбили измењену верзију Ахтисаријевог плана.
  • 9. март — Гашење БК Телеком
  • 10. март — У Бечу одржана последња рунда преговора о статусу Косова. Београдски преговарачки тим још једном одбацио независност покрајине као решење.
  • 22. март — Министар спољних послова Француске, Филип Дуст Блази, изјавио у Београду да нема основа за наставак преговора о статусу Косова.
  • 26. мартУједињене нације објавиле Ахтисаријев план за Косово који је предат генералном секретару УН, Бан Ки Муну, а који предвиђа међународно надзирану независност за покрајину.
  • 29. мартЕвропски парламент усвојио резолуцију којом оцењује да је Ахтисаријев план најбоље решење за Косово.

Април

Мај

Јун

Јул

  • 20. јул — Отворен Центар за културу Нишка Бања
  • 24. јул — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија, заснованог на међународном праву.
  • 27. јул — Никола Радосављевић (39), хицима из ловачке пушке, у селу Јабуковац код Неготина усмртио девет особа а две ранио. Након злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Април

Јун

Јул

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

ChemSpider

ChemSpider je hemijska baza podataka. Ovaj sistem počeo sa radom marta 2007 u beta izdanju. Godinu dana kasnije je objavljeno prvo zvanično izdanje. ChemSpider generički servis hemijske baze podataka sadrži podršku za kolekciju hemijskih struktura Vikipedije putem WiChempedia implementacije. ChemSpider je preuzelo Kraljevsko društvo za hemiju u maju 2009 godine.

Enciklopedija života

Enciklopedija života (engl. Encyclopedia of Life, EOL) je slobodna, onlajn kolaborativna enciklopedija, čiji cilj je da dokumentuje svih 1,9 miliona živih vrsta koje su poznate nauci. Ona je formirana iz postojećih baza podataka i iz doprinosa eksperta i neeksperta širom sveta. Radi se na izgranji "beskonačno proširivih" strana za sve vrste, koje obuhvataju video, zvuk, slike, grafiku, kao i tekst. Pored toga, u enciklopediju je inkorporiran sadržaj iz Bibloteke biodiverzitetskog nasleđa, koji se sastoji od miliona digitalizovanih stranica štampane literature iz svetskih glavnih prirodnjačkih biblioteka.

Evropska hemijska agencija

Evropska hemijska agencija (engl. European Chemicals Agency, ECHA; /ˈɛkə/ EK-ə) je agencija Evropske unije koja upravlja tehničkim, naučnim i administrativnim aspektima implementacije regulacije Evropske unije zvane Registracija, evaluacija, Autorizacija i restrikcija hemikalija (REACH). ECHA je vodeća sila među regulatornim vlastima u implementaciji EU hemijskih legislacija. ECHA pomaže kompanijama da se pridržavaju propisa, unapređuje bezbednu uporabu hemikalija, pruža informacije o hemikalijama i bavi se hemikalijama koje su zabrinjavajuće. Njeno sedište je u Helsinkiju, Finska.

Agencija je na čelu sa izvršnim direktorom Girtom Dancetom, počela sa radom 1 juna 2007.

ExPASy

ExPASy (engl. Expert Protein Analysis System) je proteomski server Švajcarskog instituta za bioinformatiku (SIB) koji analizira proteinske sekvence i strukture i podatke 2D gel elektroforeze (elektroforeze 2D stranice). Ovaj server funkcioniše u kolaboraciji sa Evropskim bioinformatičkim institutom. ExPASy takođe proizvodi bazu-znanja proteinskih sekvenci, UniProtKB/Swiss-Prot, i njen računarski komentarisan dodatak, UniProtKB/Trembl.

Između instalacija od 1. avgusta 1993 i 5. aprila 2007, ExPASy je bio konsultovan 1 milijardu puta.

MeSH

Medical Subject Headings (скр. MeSH) је тзв. контролисани речник за индексирање књига и чланака из медицине и других природних наука, а може да се користи и као тезаурус који олакшава претраживање информација. Ради под покровитељством америчке Националне медицинске библиотеке (енгл. National Library of Medicine),

а користи га углавном MEDLINE, водећа светска библиографска база из области биомедицинских наука, која је бесплатно доступна на интернету и може се претраживати преко сајта PubMed.

До 2007. године су излазила и годишња штампана издања, а данас је MeSH доступан само преко интернета. Иако је изворно на енглеском, MeSH је доступан и на другим језицима (немачком, италијанском итд.) и садржи документе на различитим језицима.

Neolepidoptera

Neolepidoptera je klada unutar Myoglossata u podredu Glossata reda Lepidoptera, leptira i moljaca. Oni se razlikuju od ostalih grupa u okviru Myoglossata po larvalnoj fazi abdominalnih pronogu, morfologiji lutki, i donjim vilicama i redukovanoj veličini. Oni se isto tako razlikuju u pogledu njihovih reproduktivnih sistema. Pronoge imaju mišiće i apikalne kuke. Reproduktivni organi imaju dva otvora. Takođe postoje razlike u strukturi krila. Lutke su „nekompletne ili pokrivene tvrdim omotačem”.

Popisom određeno mesto

Popisom određeno mesto (engl. census designated place, CDP) je naseljeno mesto koje je utvrdio Popisni zavod SAD za statističke svrhe. Popisna mesta se određuju za svaki desetogodišnji popis. Ona su statistički ekvivalenti inkorporisanih mesta poput gradova, varoši i sela. Popisom određena mesta su naseljene oblasti koje nemaju zasebnu opštinsku upravu, a inače fizički podsećaju na inkorporirana mesta.

Popisom određena mesta se određuju radi prikupljanja i obrade podataka o mestima koja se mogu identifikovati imenom, ali nisu pravno inkorporisana po zakonu savezne države u kojoj se nalaze. Njima su obuhvaćene male seoske zajednice, kolonije locirane duž SAD granice sa Meksikom, i neinkorporisana odmarališta i penzionerske zajednice. Granice popisnih mesta nemaju pravni status. Stoga, one ne odgovaraju uvek lokalnom shvatanju oblasti ili zajednice istog imena. Međutim, kriterijumi utvrđeni za SAD popis iz 2010. zahtevaju da je CDP ime prepoznatljivo i korišteno u dnevnoj komunikaciji među članovima zajednice (a ne "ime koje se određuje iskljućivo radi planiranja ili drugih svrha") i preporučuje se da CDP granice budu određene na shodnoj geografskoj osnovi.Popisni zavod SAD navodi da se popisom određena mesta ne smatraju inkorporisanim mestima i da su ona jedino na Havajima uvrštena u spiskove gradskog stanovništva, zato što ta savezna država nema inkorporisane gradove. Dodatno, gradski popisni spiskovi iz 2007. uključuju popisom određena mesta iz okruga Arlington u Virdžiniji u spiskove sa inkorporisanim mestima.

Атом

Атом је најмања јединица материје која дефинише хемијске елементе. Материја у чврстом, течном, гасовитом стању, или у облику плазме се састоји од неутралних или јонизованих атома. Атоми су веома мали: величина атома се мери у пикометрима — билионитим деловима (10−12) метра.

Сваки атом се састоји од језгра и једног или више електрона који круже око нуклеуса. Нуклеус се састоји од једног или више протона и типично сличног броја неутрона (водоник-1 нема неутрона). Протони и неутрони се називају нуклеонима. Преко 99,94% атомске масе је у језгру. Протони имају позитивно електрично наелектрисање, електрони имају негативно електрично наелектрисање, а неутрони нису наелектрисани. Ако је број протона и електрона једнак, тај атом је електрично неутралан. Ако атом има вишак или мањак електрона у односу на протоне, онда он има свеукупно позитивно или негативно наелектрисање, и назива се јон.

Електроне атома привлаче протони атомског нуклеуса посредством електромагнетне силе. Протони и неутрони у нуклеусу се међусобно привлаче дејством различитих сила, нуклеарних сила, које су обично јаче од електромагнетне силе међусобног одбијања позитивно наелектрисаних протона. Под одређеним околностима одбијајућа електромагнетна сила постаје јача од нуклеарне силе, и нуклеони могу да буду избачени из језгра, остављајући иза себе различити елемент: нуклеарно распадање доводи до нуклеарне трансмутације.

Број протона у језгру дефинише којем хемијском елементу атом припада: на пример, сви атоми бакра садрже 29 протона. Број неутрона дефинише изотоп елемента. Број електрона утиче на магнетна својства атома. Атоми се могу везати за један или више других атома путем хемијских веза чиме се формирају хемијска једињења као што су молекули. Способност атома да се асоцира и дисоцира је одговорна за већину физичких промена приметних у природи, и тема је науке хемије.

Нису све масе у свемиру састављене од атома. Тамна материја се састоји од не само материје, већ и од честица које су тренутно непознатог типа. Такође, класична Њутнова физика не објашњава многе од особина и понашања атома и субатомиских честица: поље квантне механике је развијено ради тога.

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Википедија

Википедија (енгл. Wikipedia, IPA: амер. /ˌwɪk.i.ˈpiː.di.ə/ WIK-ee-PEE-dee-ə или брит. /ˌwɪk.ᵻ.ˈpiː.di.ə/ WIK-i-PEE-dee-ə), енциклопедијски је пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету, што је и слоган овог веб-сајта.

Пројекат је почео 15. јануара 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија тренутно има више од 51,2 милиона чланака на 303 пројекта, од чега је више од 5,9 милиона на верзији писаној енглеским језиком те преко 625.000 чланака на српском језику. Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину чланака може да уређује свако ко има приступ интернету. Како је популарност Википедије константно расла од њеног почетка, она се сада налази међу 5 најпосећенијих сајтова на свету.

Успех Википедије је покренуо и неколико других сестринских пројеката (Википодаци, Викивести, Викикњиге, Викиречник, Викицитат, Викиврсте и др.). Често се доводи у питање поузданост података објављених на Википедији. Сада је већ уобичајено цитирање Википедије у средствима масовног информисања као и у академским круговима. Некада се то чини уз критику, а некада уз похвалу за слободно умножавање, честе измене, покривеност различитости... Сарадници се охрабрују да се придржавају политике „неутралне тачке гледишта”, под којом се подразумева писање без пристрасности, представљајући гледишта већине и свих значајних мањина подједнако. Статус Википедије као референце за рад је ипак упитан јер њена отворена природа омогућава вандализме те нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, критикују је због систематских грешака, давања предности консензусу уместо научном ауторитету, као и недостатка стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама. Међутим, разноврсност и детаљност њених чланака, као и свакодневно обнављање, чине је корисним референтним извором за милионе људи.

Википедија има 304 језичка издања, од чега су 294 тренутно активна односно свакодневно се унапређују. Од тог броја, 15 има преко 1.000.000 чланака. (подаци од јула 2019. године) Себуанско издање Википедије има преко 5,3 милиона чланака, те је рангирано на другу позицију после енглеске Википедије, док је на трећем месту шведска Википедија са преко 3,7 милиона написаних чланака. Четврто и пето место заузимају Википедија на немачком и Википедија на француском језику са преко 2,3 односно преко 2,1 милиона чланака, редом.

Википедија на српском језику тренутно се са 625.527 написаних чланака налази на 19. месту, а сваког месеца има око 500—1.500 статистички активних корисника. Википедија на персијском језику заузима 18. место са око 696.000 чланака. На 20. месту налази се Википедија на каталонском језику са око 626.000 написаних чланака.

Задужбина Викимедија

Задужбина Викимедија (енгл. Wikimedia Foundation Inc) је невладина и непрофитна организација, старалац пројеката сарадње на различитим језицима, међу којима су: Википедија, Викиречник, Викицитат, Викикњиге (укључујући и пројекат Викијуниор), Викиверзитет, Викизворник, Викимедијина Остава, Викиврсте, Викивести и Мета-вики. Седиште јој је било у Сент Питерсбургу на Флориди, а од 2007. је у Сан Франциску.

Њено постојање је званично објавио суоснивач Википедије, Џими Вејлс 20. јуна 2003. године, који је до тада одржавао Википедију из своје компаније Бомис. У писму Службе интерних прихода САД (енгл. Internal Revenue Service), од априла 2005. одобрена је као образовна задужбина у категорији Одрасли, перманентно образовање (енгл. Adult, Continuing Education), што значи да су све донације Задужбини Викимедија ослобођене од пореза на добит у САД.

Мала спољна острва Сједињених Држава

Мала спољна острва Сједињених Држава (енгл. United States Minor Outlying Islands), или краће Мала спољна острва, обухватају 8 острвских територија у Тихом океану и 3 острва у Карипском мору. Термин се појавио 1986. у вези са ширењем области података о стандардима ИСО 3166-1, који дефинише кодове за називе земаља и територија под њиховом јурисдикцијом.

У овом тренутку, ниједно од острво нема стално становништво. У исто време, на већини острва се налази војно и научно особље са пратећим објекатима који ту бораве привремено. На основу пописа становништва из 2000. на острвима је било 316 људи.Острво Наваса је спорна територија између САД и Хаитија, док је атол Вајк спорна територија САД и Маршалских Острва.

Малим спољним острвима је претходно био додељен и властити интернет домен .um, али је 2007. године, због недовољне потражње за истим, тај домен избрисан.

Охајо

Охајо (енгл. Ohio), савезна је држава на средњем западу Сједињених Држава По површини је 34. савезна држава,

а по броју становника је 7. најнасељенија савезна држава са скоро 11,5 милиона становника. У Охају се налази неколико највећих америчких градова и седам градских области са преко 500.000 становника.

Главни град је Коламбус. Англизирано име „Охајо“ долази од ирокеске речи ohi-yo’, што значи „велика река“. Охајо је примљен у Унију као 17. држава 1. марта 1803.Власт у Охају се састоји од извршне гране, коју предводи гувернер; законодавне гране, коју чини Генерална скупштина Охаја и судске гране, на чијем челу је Врховни суд Охаја.

Списак градова у Румунији

Овде је дат списак градова у Румунији на основу статистичких података из 2007. г.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак округа Хаваја

Пет округа Хаваја на Хавајским острвима уживају нешто већи статус него многи други окрузи континенталног дела Сједињених Држава. Окрузи на Хавајима су законски конституисана владина тела испод нивоа државе. Не постоји ниједан формални вид управе (као што је градска власт) испод нивоа округа на Хавајима. (Чак је и Хонолулу регулисан као Град и Округ Хонолулу, округ који покрива острво Оаху.) За разлику од осталих 49 држава, Хаваји не преносе одговорност за образовни систем локалним школским одборима; јавно образовање изводи Секретаријат за просвету Хонолулуа. Хавајски окрузи сакупљају порез на имовину и накнаде коришћења да подрже одржавање путева, активности заједнице, паркове, спасиоце на плажама, сакупљање ђубрета, полицију (државна полицијска јединица, звана Хавајски секретаријат за јавну безбедност, ограничен је у опсегу делатности), хитну помоћ, као и службе за гашење пожара. Окрузи су створени 1905, из неорганизоване територије, седем година од настанка Територије Хаваја. Округ Калавао коришћен је искључиво као лепрозна колонија, и нема много изабраних званичника као други окрузи.

Турски језик

Турски језик (тур. Türkçe) је туркијски језик којим се говори у Турској, Кипру, Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и другим земљама бившег Османског царства. Турски говоре и милиони турских емиграната у Европској унији. Број домаћих говорника је неизвестан, првенствено због помањкања језичких података о мањинама из Турске. Број од 70 милиона који се користи у овом чланку претпоставља да је турски матерњи језик неких 80% турског живља, док курдски заузима већину преосталог броја. (Лингвистичке мањине у Турској су међутим двојезичне и говоре турски.)

Постоји велики степен међусобне разумљивости између турског и других огушких језика, попут азербејџанског, туркменског и кашкајског. Ако би се ови прибројили „турском“, број домаћих говорника би био 100 милиона, док би укупан број, укључујући говорнике другог језика, био 250 милиона.

До 1928, турски језик је писан модификованом верзијом арапског писма. Од 1928. користи се латински алфабет са 29 слова: A, B, C, Ç, D, E, F, G, Ğ, H, I, İ, J, K, L, M, N, O, Ö, P, R, S, Ş, T, U, Ü, V, Y, Z

Француски језик

Француски језик (фр. langue française или français) је један од романских језика који се примарно користи у Француској, Белгији, Швајцарској, прекоморским територијама Француске, као и бившим колонијама Француске и Белгије, укључујући Квебек у Канади. Француски је службени језик у 29 земаља, већина којих су чланови Франкофоније (фран. La Francophonie), заједнице земаља француског говорног подручја. Он је говорни језик у Француској, јужној Белгији, западној Швајцарској, Монаку, провинцијама Квибек, Њу Брансвик, и деловима Манитобе и Онтарија у Канади, деловима САД у државама Луизијана, Мејн, Њу Хемпшир и Вермонт, Међу образованим класама у Северној и Западној Африци, Хаитима, Француској Полинезији и разним заједницама другде. Овај језик користи 110 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 190 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Према демографским пројекцијама, пре свега због високог наталитета афричког франкофонског становништва. Француски језик је други језик по бројности на свету према броју људи који га уче (после енглеског језика).Француски језик је изведен из говорног латинског језика Римског царства, као што су и језици: Италијански, Португалски, Шпански, Румунски, Католански и други. Француски је еволуирао из Гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су други романски језици — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у угавном заменуо. Француски је такође био под утицајем матерњих Келтских језика северне римске Галије, као што је Белгијска Галија и (Германски) Франачки језици пост-римских Франачких освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморкој експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свега Хаићански креолски језик. Особа са француског говорног подручја се назива франкофон.

Према истраживању Еуропске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у Европској унији. Он је трећи по броју људи који га разумеју у ЕУ. Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у Габону, Алжиру, Маурицијусу, Сенегалу и Обали Слоноваче. Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик; и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели Université Laval и Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie, тотални број говорника француског ће бити апроксимативно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације. У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала огранизација La Francophonie процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући Уједињене нације, Европску унију, NATO, WTO и ICRC. Године 2011, Bloomberg Businessweek је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након енглеског и кинеског.Од 1970. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „Франкофонија“.

Шпански језик

Шпански (idioma español или español — „еспањол“) или кастиљански језик (idioma castellano или castellano — „кастељано“) је иберијски романски језик, и четврти је по броју говорника у свету. Шпански је матерњи језик 472.000.000 људи, а говори га и разуме укупно 568.000.000 људи (Према проценама из 2016. године). Осим Шпаније, говори се и у Хиспаноамерици. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја говорника и сматра се да ће у догледно време престићи и енглески језик.

Шпански је део Иберо-романске групе језика, који је еволуирао из неколико дијалеката вулгарног латинског у Иберији након колапса Западног римског царства у 5. веку. Најстарији латински текстови који садрже трагове шпанског потичу из средишње северне Иберије у 9. веку, а до прве систематски записане употребе језика је дошло у Толеду, ондашњој престоници краљевине Кастиље, у 13. веку. Почетком раног 16. века, шпански је пренет у колоније Шпанске империје, а посебно у Америке, као и територије у Африци, Океанији и филипинима.Око 75% модерног шпанског је изведено из латинског, грчки је исто тако дубоко допринео шпанском речнику, посебно кроз латински, пошто је имао огроман утицај на Римску културу и језик.Шпански речник је био у контакту од зачећа са арапским, пошто се развио током Ал Андалузне ере на Иберијском полуострву. Са око 8% својих речи арапског порекла, арапски језик је други по утицају на шпански након латинског. На шпански језик је исто тако утицао баскијски језик као и суседни Иберо-романски језици. Такође су прихваћене речи из неиберијских језика, као што је готски језик од Визигота при чему многа шпанска имена и презимена имају визиготско порекло. Међу другим језицима, од посебног значајног утицаја су окситански, француски, италијански и сардински, као и наватлански, кечуански, и неколико других америчких урођеничких језика.

Шпански је један од шест званичних језика Уједињених нација. Он се исто тако користи као званични језик у Европској унији, Организацији америчких држава, Унији јужноамеричких нација, Заједници латинско америчких и карибских држава и многих других међународних организација.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.