2005

2005. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

октобар
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
Stan 04oct05
Ураган Стан

Новембар

новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30

Децембар

децембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Смрти

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Децембар

Нобелове награде

Види још

Craniata

Craniata (ponekad se naziva Craniota) je predložena klada hordatnih životinja sa lobanjom od tvrde kosti ili hrskavice. Živući predstavnici su Myxini, Hyperoartia, i većina brojnih Gnathostomata (kičmenjaka sa vilicom).

Internacionalni hemijski identifikator

Internacionalni hemijski identifikator (InChI) je tekstualni identifikator hemijskih supstanci. On je dizajniran da bude standard kodiranja molekulske informacije koji je jednostavan za čitanje, i istovremeno prikladan za pretragu informacija u bazama podataka. Razvile su ga je organizacije IUPAC (engl. International Union of Pure and Applied Chemistry) i NIST (engl. National Institute of Standards and Technology) u toku 2000-2005. Format i algoritmi su nezaštićeni, i implementirani su u računarskim programima koji su slobodno dostupni pod LGPL licencom otvorenog koda. Termin InChI je trgovinska oznaka IUPAC organizacije.

Opisthokont

Opisthokont (grč. ὀπίσθιος [opísthios] = "rear, posterior" + κοντός [kontós] = "pole" i.e. "flagellum") ili Choanozoa, je naziv za široku grupu eukariota, čime su obuhvaćena životinjska i gljivična carstva, zajedno sa eukariotskim mikroorganizmima koji se ponekad grupišu u parafiletički razdeo Choanozoa (konvencionalno dodeljen carstvu protista). Opisthokonti, koji se ponekad nazivaju „gljivično/metazoanskom” grupom, se generalno prepoznaju kao monofilijska klada, i smatraju se baznom kladom Obazoa, sestrom Apusomonadida – Breviata klada.

PMID

PMID (PubMed Identifikator) je jedinstveni broj dodeljen svakoj PubMed citaciji u oblasti prirodnih nauka, i svakom biomedicinskom artiklu objavljenom u naučnim žurnalima. Srodna PubMed Centralna arhiva može dodatno dodeliti drugi broj, PMCID (PubMed Centralni Identifikator), koji se normalno piše sa PMC prefiksom.

2005. godine je bilo između 15 i 16 miliona PMID brojeva u upotrebi, počevši od broja 1, i oko 1 milion novih brojeva se dodaje svake godine. Jedinstveni identifikator (UID) je oznaka polja za pretragu u PubMed upitima za pretragu. Koristeći PMID kao pretražni argument (sa ili bez [UID] oznake), PubMed će prikazati relevantni abstrakt. Na primer, da bi se locirala informacija of ovom artiklu:

Chobanian AV; Bakris GL; Black HR; et al. (2003). „The Seventh Report of the Joint National Committee on Prevention, Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure: the JNC 7 report”. JAMA. 289 (19): 2560—72. PMID 12748199. doi:10.1001/jama.289.19.2560. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)potrebno je otići na http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?db=PubMed i uneti broj 12748199.

PMID identifikatori se mogu koristiti i u nekim drugim bazama podataka, kao što je Entrez koji je dostupan sa sajta http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez.

Romeriida

Romeriida je kladus reptila koji se sastoji od diapsida i izumrlog protorotirididnog roda Paleothyris, ako ne i celokupne familije Protorothyrididae. Njega su filogenetički definisali Laurin & Reisz (1995) kao zadnji zajednički predak Paleothyris i diapsida, i svih njihovih potomaka. Kladus je dobio ime po Alfredu Romeru, prominentnm kičmenjačkom paleontologu dvadestog veka.Ispod je kladogram na kome je prikazan položaj Romeriida unutar Amniota, modifikovano prema Hilu, 2005:

Kladogram prema Müller & Reisz, 2006:

Polyphyletic Protorothyrididae

Streptophyta

Streptophyta, neformalno streptophytes (od grčke reči strepto sa značenjem „uvrnut”, i.e., morfologija sperme pojedinih članova), je klada biljki. Kompozicija klade znatno varira među autorima. Definicija koja je ovde primenjena, obuhvata kopnene biljke i sve zelene alge izuzev Chlorophyta i možda u većoj meri bazalnih Mesostigmatophyceae, Chlorokybophyceae, i Spirotaenia.

Vikivrste

Vikivrste (kovanica od reči viki i vrsta) je internet projekt zasnovan na viki tehnologiji koji podržava Zadužbina Vikimedija, pokrenut sa ciljem da se stvori sveobuhvatan katalog svih vrsta sa slobodnim sadržajem i usmeren više na naučnike nego na opštu javnost. Džimi Vejls, predsednik Zadužbine Vikimedija, izjavio je da urednici ne moraju faksirati svoje diplome, no da će prilozi morati proći recenzijski postupak kod tehničke publike. Vikivrste je dostupan pod licencom GNU-a za slobodnu dokumentaciju i CC BY-SA 3.0.

Pokrenut u septembru 2004, sa biolozima iz celog sveta pozvanima na saradnju, projekt je od aprila 2005. izradio radni okvir koji obuhvata Lineovu taksonomiju sa linkovima na Vikipedijine članke o pojedinim vrstama.

Њујорк (држава)

Њујорк (енгл. New York), савезна је држава у североисточном делу САД. Држава је подељена на 62 округа, а у њој се налази и Њујорк, највећи град у САД.

Држава Њујорк има обале на два Велика језера, Ири и Онтарио, која су повезана реком Нијагаром. На северу држава граничи с канадским покрајинама Онтарио и Квебек, на истоку са Вермонтом, Масачусетсом и Конектикатом, а на југу с Њу Џерзијем и Пенсилванијом. Уз то, има и водену границу са Роуд Ајландом.

Биљке

Биљке су углавном вишећелијске, предоминантно фотосинтетички еукариоте из царства Plantae.

Овај термин је данас генерално ограничен на зелене биљке, које формирају нерангирани кладус Viridiplantae (латински за „зелене биљке“). Њиме су обухваћене цветајуће биљке, четинари и друге голосеменице, папрати, Lycopodiopsida, Anthocerotophyta, Hepaticae, маховине и зелене алге, а нису обухваћене црвене и смеђе алге. Историјски, биљке су формирале једно од два царства која су покривала сва жива бића која нису животиње, и алге и гљиве су третиране као биљке; међутим све садашње дефиниције биљки искључују гљиве и неке алги, као и прокариоте (археје и бактерије).

Зелена боја није таксономски карактер за разликовање биљака од осталих организама - постоје и животиње зелене боје (нпр. Сунђери, који су притом и сесилни), а исто тако постоје и биљни организми других боја, или безбојни.

Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство ћелијског зида и могућност аутотрофије. Са развојем биологије, полако се одустаје од овако широког схватања појма биљка. Под зеленим биљкама подразумевамо монофилетску групу биљака са хлорофилима а и б, у оквиру које можемо издвојити две велике скупине:

примарно водену групу зелених алги, и из њих еволуиралу групу копнених биљака.

Зелене биљке имају ћелијске зидове који садрже целулозу и добијају веће део своје енергије од сунчеве светлости путем фотосинтезе у примарним хлоропластима, изведеним путем ендосимбиозе са цијанобактеријама. Њигови хлоропласти садрже хлорофиле а и б, који им дају зелену боју. Неке биљке су паразитске и стога су изгубиле способност да производе нормалне количине хлорофила или да врше фотосинтезу. Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског угљеник(IV)-оксида у органска једињења - угљене хидрате, који представљају основну храну организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме. За биљке је карактеристична сексуална репродукција и измена генерација, мада је асексуална репродукција такође распрострањена.

Постоји око 300–315 хиљада врста биљки, од којих велика већина, неких 260–290 хиљада, су семењаче (погледајте табелу испод). Зелене биљке производе највећи део светског молекуларног кисеоника и основа су највећег дела Зељине екологије, посебно на копну. Биљке производе житарице, воће и поврће који су основна храна човечанства, и биле су доместиковане миленијумима. Биљке изграју мноштво улога у култури. Оне се користе као орнаменти и донедавно су на мноштво начина служиле каo извор највећег дела лекова. Наука која изучава биљке се зове ботаника, и грана је биологије.

Гванахуато (држава)

Држава Гванахуато (шп. Estado de Guanajuato), савезна је држава Мексика. Налази се у централном делу земље. Има површину од 30.491 km² и 4.893.812 становника (попис 2005).

На северу се граничи са државама Закатекас и Сан Луис Потоси, на западу са Халиском, на југу са Мичоаканом, и на истоку са Керетаром.

Због богатства рудом сребра, Гванахуато је била једна од првих области које су Шпанци колонизовали 1520-их. И данас су неки од локалних рудника рекордери по производњи у свету. Поред сребра, експлоатише се још и цинк, злато, бакар, олово и опал.

Гванахуато је једна од привредно најдинамичнијих држава Мексика, чије стопе раста редовно надмашују национални просек.

Главни град је Гванахуато, док је највећи град Леон. Држава је основана 1824.

Задужбина Викимедија

Задужбина Викимедија (енгл. Wikimedia Foundation Inc) је невладина и непрофитна организација, старалац пројеката сарадње на различитим језицима, међу којима су: Википедија, Викиречник, Викицитат, Викикњиге (укључујући и пројекат Викијуниор), Викиверзитет, Викизворник, Викимедијина Остава, Викиврсте, Викивести и Мета-вики. Седиште јој је било у Сент Питерсбургу на Флориди, а од 2007. је у Сан Франциску.

Њено постојање је званично објавио суоснивач Википедије, Џими Вејлс 20. јуна 2003. године, који је до тада одржавао Википедију из своје компаније Бомис. У писму Службе интерних прихода САД (енгл. Internal Revenue Service), од априла 2005. одобрена је као образовна задужбина у категорији Одрасли, перманентно образовање (енгл. Adult, Continuing Education), што значи да су све донације Задужбини Викимедија ослобођене од пореза на добит у САД.

Коавила

Коавила (шп. Estado de Coahuila de Zaragoza), савезна је држава Мексика. Налази се на северу земље. Има површину од 149.982 km² и 2.474.692 становника (податак из 2005).

На истоку се граничи са државом Нови Леон, са државама Закатекас и Сан Луис Потоси на југу, и државама Дуранго и Чивава на западу. На северу је америчка савезна држава Тексас, са којом границу чини река Рио Гранде.

Већи део површине државе покривају степе пустиње Чивава. Планине Источне Сијера Мадре чине границу према Новом Леону.

Главни град државе Коавила је Салтиљо. Држава је основана 1824.

Нови Леон

Нови Леон (шп. Estado de Nuevo León), савезна је држава Мексика. Налази се на северу земље. Има површину од 64.924 km² и 4.164.268 становника (податак из 2005).

На истоку се граничи са државом Тамаулипас, са државама Закатекас и Сан Луис Потоси на југу, и државом Коауила на западу. Нови Леон има и 15 километра границе са америчком савезном државом Тексас.

Главни и далеко најзначајнији град Новог Леона је Монтереј. Држава је формирана 1824.

Сан Луис Потоси (држава)

Држава Сан Луис Потоси (шп. Estado de San Luis Potosí), савезна је држава Мексика. Налази се на северу централног дела земље. Има површину од 63.068 km² и 2.409.000 становника (попис 2005).

На северу се граничи са државом Закатекас и Нови Леон, на североистоку са Тамаулипасом, на југоистоку са Веракрузом. На југу су државе Идалго, Керетаро и Гванахуато, на југозападу је Халиско, и поново Закатекас.

Већина територије државе Сан Луис Потоси се налази на сушној висоравни. Типично растиње су агаве, јука и кактуси. Највиши врх је на 3180 метара надморске висине. На истоку, ближе мору, део територије се налази у влажном тропском региону.

Главни град је Сан Луис Потоси. Држава је основана 1824.

Синалоа

Држава Синалоа (шп. Estado de Sinaloa), савезна је држава у западном Мексику уз обалу Тихог океана (залив Калифорнија). Има површину од 58.328 km² и 2.609.976 становника (попис 2005).

На северу се граничи са државом Сонора, на истоку са Чивавом и Дурангом, а на југу са Најаритом.

Синалоа је пољопривредна држава. Уз то, поседује једну од највећих рибарских флота у земљи.

Најважнији градови су главни град Кулиакан (800.000 становника), летовалиште Мазатлан и Лос Мочис.

Држава је основана 1831.

Тамаулипас

Држава Тамаулипас (шп. Estado de Tamaulipas), савезна је држава Мексика. Налази се на североистоку земље, на обали Мексичког залива. Има површину од 79.384 km² и 3.020.225 становника (попис 2005).

На северу се граничи са САД (Тексас). Границу представља река Рио Гранде. На истоку је мексичка држава Нови Леон, а на југу државе Веракруз и Сан Луис Потоси.

Главни град државе је Сијудад Викторија, али су већи од њега градови уз америчку границу: Нуево Ларедо, Рејноса и Матаморос, као и лука Тампико.

Област је први пут политички организована 1774. под именом Нуево Сантандер. Као држава је формирана 1824.

Тврдокрилци

Тврдокрилци (лат. Coleoptera) су најразноврснија група инсеката. Разноликог су облика (овалног, лоптастог, издуженог итд.). Ред је богат врстама (до сад описано преко 350.000 врста). Већина су хербивори (преко 135.000), али има и карниворних, па и паразита. Међу фитофагним врстама, од којих већина припада натпородицама Chrysomeloidea и Curculionoidea, знатан број живи на дрвећу. Насељавају сва станишта, изузев морских, иако су присутни на обалама. Тврдокрилци имага су врло различитих величина — овај ред обухвата и најмање и највеће савремене инсекте. Најмање врсте (породица Ptiliidae) су величине 0,5mm, а највеће (голијат-буба, Dynastes hercules) достижу и до 16cm.

Чивава

Чивава (шп. Estado de Chihuahua), савезна је држава на северу Мексика. Са површином од 244.938 km², то је највећа савезна држава Мексика. У њој живи 3.238.291 становника (податак из 2005).

На западу се граничи са Сонором, на северу са САД-ом (Нови Мексико и Тексас), на истоку са Коауилом, на југозападу са Синалоом, на југу са Дурангом.

Највећи град државе није њен главни град Чивава, већ Сијудад Хуарез на реци Рио Браво, прекопута града Ел Пасо у Тексасу. Држава је установљена 1824.

Држава Чивава се налази на пустињској висоравни која се стрмо спушта ка западу. У овим планинама се налази највећа туристичка атракција државе, питорескни Бакарни кањон (Barranca del Cobre).

Чијапас

Чијапас (шп. Estado de Chiapas), савезна је држава Мексика. Има површину од 75.634 km² и 4.255.790 становника (податак из 2005). Од њих, око милион су индијанског порекла од којих четвртина не говори шпански језик.

Налази се на југоистоку земље уз обалу Тихог океана. На истоку се граничи са Гватемалом, на западу са Оахаком, на северу са Табаском, и на северозападу са Веракрузом.

Главни град Чијапаса је Тукстла Гутијерез. Други значајни градови су туристичко средиште Сан Кристобал де лас Касас и привредно средиште Тапачула. Чијапас је познат по археолошким налазиштима културе Маја, као што су: Паленке, Бонампак и Јасчилан.

У колонијално доба Чијапас је припадао Гватемали. Гватемалу је припојио Мексико 1822, да би се она 1823. поново осамосталила. Народ Чијапаса је на референдуму изабрао да остане у Мексику. Држава Чијапас је основана 1824.

Чијапас је једна од најсиромашнијих мексичких држава. У држави је активан левичарски антиглобалистички покрет за права домородачког становништва - запатисти (EZLN). Они су 1994. подигли оружану побуну.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.