2003

2003. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

  • 13. јун — На београдском насељу Церак, ухапшен бивши официр ЈНА и хашки оптуженик Веселин Шљиванчанин. Приликом операције хапшења, дошло до сукоба полиције и више стотина грађана који су покушали да спрече хапшење. Повређено више десетина особа.

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Датум непознат

Рођења

Март

  • 29. април — Мауд Ангелика, норвешка принцеза

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Види још

1. април

1. април (01.04) је 91. дан у години по грегоријанском календару (92. у преступној години). До краја године има још 274 дана.

11. август

11. август (11.08.) је 223. дан у години по грегоријанском календару (224. у преступној години). До краја године има још 142 дана.

12. мај

12. мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.

5. мај

5. мај (05.05) је 125. дан у години по грегоријанском календару (126. у преступној години). До краја године има још 240 дана.

5. јануар

5. јануар је пети дан у години у Грегоријанском календару. 360 дана (361 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

7. јул

7. јул (7. 7) јест 188. дан године по грегоријанском календару (189. у преступној години). До краја године има још 177 дана.

Arachnomorpha

Arachnomorpha je potpodela kladusa Arthropoda, koja se sastoji od monofiletičke grupe formirane od trilobita, drugih Megacheira i trilobitima sličnih familija (Helmetiidae, Xandarellidae, Naraoiidae, Liwiidae, i Tegopeltidae), i raznovrsnih srodnih klada, uključujući paukolike životinje. Velika rasprava se vodi o poziciji morskih pauka, za koje se trenutno smatra da ne trebaju da budu u neposrednoj blizini Chelicerata. Arachnomorpha se smatraju sestrinjskom grupom rakova, koji sve više bivaju prihvaćeni kao članovi kladusa Mandibulata (uključujući insekte i stonoge).Koncept arahnomorfa se dovodi u pitanje sugestijama da trilobiti pripadaju Mandibulata matičnoj grupi. Nema koncenzusa po pitanju dodeljivanja formalnog lineovog ranga kladusu Arachnomorpha.

Prijedlog, koji je suprotstavljao mnogim sinapomorfama, umjesto toga ih je ujedinio u trilobite. Razmatranje familije Olenellinae kao sestrinjske grupe sa Chelicerata je opovrgnuto.

Asparagales

Asparagales (asparagoidni ljiljani) biljni je red u modernim klasifikacionim sistemima kao što su APG i Angiospermna filogenska mreža. Ovaj red je dobio ime po tipskoj porodici Asparagaceae i svrstan je u monokote među liljanskim monokotima. Red je tek nedavno priznat u klasifikacionim sistemima. Prvi put ga je predložio Huber 1977. godine, a kasnije je bio uključen u Dahlgrenov sistem iz 1985. godine, a zatim u APG 1998, 2003. i 2009. Pre toga, mnoge od njegovih porodica bile su dodeljene starom redu Liliales, vrlo velikom redu koji je sadržao skoro sve monokotiledone biljke sa šarenim tepalima i nedostatkom skroba u endospermu. Analiza DNK sekvenci je pokazala da mnogi od taksona koji su ranije bili uključeni u Liliales zapravo treba da budu redistribuirani u tri reda: Liliales, Asparagales i Dioscoreales. Granice Asparagales i njegovih porodica prošle su kroz niz promena tokom poslednjih godina; buduća istraživanja mogu dovesti do daljih promena i ultimatno do veće stabilnosti. U APG definiciji, Asparagales je najveći red monokotiledonskih biljki sa 14 porodica, 1.122 rodova i oko 36.000 vrsta.

PMID

PMID (PubMed Identifikator) je jedinstveni broj dodeljen svakoj PubMed citaciji u oblasti prirodnih nauka, i svakom biomedicinskom artiklu objavljenom u naučnim žurnalima. Srodna PubMed Centralna arhiva može dodatno dodeliti drugi broj, PMCID (PubMed Centralni Identifikator), koji se normalno piše sa PMC prefiksom.

2005. godine je bilo između 15 i 16 miliona PMID brojeva u upotrebi, počevši od broja 1, i oko 1 milion novih brojeva se dodaje svake godine. Jedinstveni identifikator (UID) je oznaka polja za pretragu u PubMed upitima za pretragu. Koristeći PMID kao pretražni argument (sa ili bez [UID] oznake), PubMed će prikazati relevantni abstrakt. Na primer, da bi se locirala informacija of ovom artiklu:

Chobanian AV; Bakris GL; Black HR; et al. (2003). „The Seventh Report of the Joint National Committee on Prevention, Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure: the JNC 7 report”. JAMA. 289 (19): 2560—72. PMID 12748199. doi:10.1001/jama.289.19.2560. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)potrebno je otići na http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?db=PubMed i uneti broj 12748199.

PMID identifikatori se mogu koristiti i u nekim drugim bazama podataka, kao što je Entrez koji je dostupan sa sajta http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/entrez.

Spermatophyta

Spermatophyta такође познати и као phanerogams (таксони Phanerogamae) или phaenogams (таксон Phaenogamae), обухватају оне биљке које производе сјеме, отуда и алтернативно име сјемењаче. Они су подгрупа Embryophyta или копнених биљака. Термин phanerogams или phanerogamae је изведен из грчког φανερός, phanerós, што значи "видљиво", за разлику од cryptogamae које је изведено из грчког κρυπτός kryptós = "скривен" заједно са суфиксом, γαμέω, gameein, "оженити се". Ови термини разликују биљке са скривеним полним органима (cryptogamae) од оних са видљивим полним органима (phanerogamae).

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Југословени

Појам Југословени у српском језику има вишеструко значење и употребљава се у функцији демонима, односно политонима, а има и неколико етнонимских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свих Јужних Словена, а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државе Југославије. Поред ових етнонимских значења, појам Југословени је добио и посебно демонимско, односно политонимско значење, као општи назив за све становнике, односно држављане Краљевине Југославије. У склопу тадашње политике интегралног југословенства, појам Југословени је добио и посебно национално значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, опште демонимско, односно политонимско значење појма Југословени одржало се и за време постојања ФНРЈ (1945-1963), СФРЈ (1963-1992) и СРЈ (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (панетничке) припадности изјашњавали као панетнички Југословени.

Википедија на српском језику

Википедија на српском језику (такође српска Википедија) верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику која је настала 16. фебруара 2003. године. Википедија на српском језику је 20. новембра 2009. године добила 100.000-ти чланак. Број чланака на овој верзији Википедије тренутно износи 625.537. Википедија на српском језику је по броју чланака највећа јужнословенска Википедија, а на листи свих Википедија тренутно заузима 20. место (октобар 2019. године).

Задужбина Викимедија

Задужбина Викимедија (енгл. Wikimedia Foundation Inc) је невладина и непрофитна организација, старалац пројеката сарадње на различитим језицима, међу којима су: Википедија, Викиречник, Викицитат, Викикњиге (укључујући и пројекат Викијуниор), Викиверзитет, Викизворник, Викимедијина Остава, Викиврсте, Викивести и Мета-вики. Седиште јој је било у Сент Питерсбургу на Флориди, а од 2007. је у Сан Франциску.

Њено постојање је званично објавио суоснивач Википедије, Џими Вејлс 20. јуна 2003. године, који је до тада одржавао Википедију из своје компаније Бомис. У писму Службе интерних прихода САД (енгл. Internal Revenue Service), од априла 2005. одобрена је као образовна задужбина у категорији Одрасли, перманентно образовање (енгл. Adult, Continuing Education), што значи да су све донације Задужбини Викимедија ослобођене од пореза на добит у САД.

Индонезија

Индонезија (инд. Indonesia), или званично Република Индонезија (инд. Republik Indonesia), држава је у југоисточној Азији. Обухвата архипелаг од 13.466 острва и највећа је острвска држава на свету и по броју становника и по површини, по површини је и 14. највећа земља на свету., међу којима се издвајају Борнео, Суматра, Јава, које је најнасељеније острво на свету са преко 140 милиона становника и у којем живи 50 % целокупног становништва, Мадура, Бали, Ломбок, Ниас, Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Сулавеси, Халмахера, Амбон, Комодо, Кракатау, Алор, Белитунг, Бинтан, Ринка, Банка, Буру, Серам и западни део Нове Гвинеје и хиљаде малих и ненасељених острва. Према процени, Индонезија је 2016. имала више од 260 милиона становника, што ју је сврстало на четврто место у свету. Такође, Индонезија је земља са највише становника у којој су муслимани већина.По друштвеном уређењу је република са председником на челу државе. Подељена је на 34 провинције, од којих пет имају посебан административни статус. Главни град је Џакарта на острву Јава. Индонезија има копнену границу са Папуом Новом Гвинејом, Источним Тимором, и Малезијом. Поред њих суседне земље су и Сингапур, Филипини, Аустралија, Палау и територија Индије Андаманска и Никобарска острва.

Индонезија је оснивач Покрета несврстаних, Асоцијације нација Југоисточне Азије и члан је групе Г-20. По висини номиналног БДП-а налази се на 16. а по висини БДП-а мереног паритетом куповне моћи на осмом месту у свету.Индонежански архипелаг представља важно трговачко подручје од 7. века када су некадашње државе Сривиџаја и Маџапахит трговале са Кином и Индијом. Још од почетка нове ере тамошњи владари постепено прихватају стране културне, верске и политичке узоре, и долази до процвата хиндуистичких и будистичких краљевстава. Привучене природним богатствима, стране силе су у знатној мери обликовале индонежанску историју. Муслимански трговци донели су, сада преовлађујући, ислам, док су европске силе донеле хришћанство. Ове две стране су се сукобиле око монопола у трговини зачинима у подручју Молучких острва током Доба великих географских открића. Након Другог светског рата, Индонезија је успела да избори независност, чиме је окончана троиповековна првенствено холандска, а у нешто мањој мери британска, француска и португалска, колонијална владавина. Од тада њена историја је прилично бурна од владавина председника Сукарна и Сухарта, јер се сусреће са изазовима попут природних катастрофа, масовних погрома, корупције, сепаратизма, демократизације, и раздобљима брзих привредних промена.

Становници Индонезије су припадници стотина различитих етничких и лингвистичких група. Највећа, уједно и преовлађујућа, етничка група су Јаванци. Развијен је заједнички идентитет, дефинисан националним језиком, етничком шароликошћу, верским плурализмом унутар већински муслиманског становништва, и историјом колонијализма и отпора према њему. Национални мото Индонезије, Bhinneka Tunggal Ika (Јединство у различитости), наглашава различитост која обликује ову земљу. Без обзира што има велики број становника и густо насељене области, Индонезија има и огромне пределе богате флором и фауном, захваљујући чему је сврстана на друго место у свету по биолошкој разноврсности.

Попис становништва 2003. у Црној Гори

Попис становништва 2003. у Црној Гори је обављен од 1. до 15. новембра 2003. године у складу са међународним препорукама, а у циљу утврђивања статистичких података о становништву, домаћинствима и становима у „критичном моменту пописа“ 31. октобра 2003. године у 24:00 часова.

Република Србија

Република Србија се може односити на:

Народна Република Србија, име једне од шест република у ФНР Југославији, од 1946. до 1963. године.

Социјалистичка Република Србија, име једне од шест република у СФР Југославији, од 1963. до 1990. године.

Република Србија (1990–2006), име једне од шест република СФР Југославије од 1990. до 1992. године, једна од две републике СР Југославије од 1992. до 2003, а потом једна од две републике Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године.

Србија, самостална држава која је држава наследница Државне заједнице Србије и Црне Горе, настала 2006. године.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Србија и Црна Гора

Србија и Црна Гора (скраћено СЦГ; службено Државна заједница Србија и Црна Гора, скраћено ДЗСЦГ) бивша је државна заједница коју су чиниле републике Србија и Црна Гора. Трајала је од 4. фебруара 2003. до 21. маја 2006. када је Црна Гора на референдуму изгласала независност. Исте године, 3. јуна, парламент Црне Горе је прогласио независност и од тада СЦГ више не постоји. СЦГ је била европска земља која је држава-континуитета са Савезном Републиком Југославијом (СРЈ). Административни центар СЦГ је био Београд, а у Подгорици се налазио Суд СЦГ. СЦГ се граничила са Мађарском на северу, Хрватском, БиХ (Републиком Српском) и Италијом (морска граница) на западу, Румунијом и Бугарском на истоку, и Албанијом и Северном Македонијом на југу. Постојање СЦГ је било регулисано кроз Уставну повељу СЦГ донету 4. фебруара 2003.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.