20. јул

20. јул (20.7.) је 201. дан године по грегоријанском календару (202. у преступној години). До краја године има још 164 дана.

Догађаји

јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1866

1866. је била проста година.

1975

1975. је била проста година.

1993

1993. је била проста година.

1996

1996. је била преступна година.

2001

2001. је била проста година.

Јакоб Молек Мохор

Јакоб Молек Мохор (Петковец, код Врхнике, 20. јул 1914 — Бистрица, 7. март 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Бацање диска

Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретност и прецизност кретања на бацалишту па се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности.

Василије Крестић

Василије Крестић (Ђала, 20. јул 1932) је историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ.

Герд Биниг

Герд Биниг (нем. Gerd Binnig, 20. јул 1947.) је немачки физичар, који је 1986. године, заједно са Хајнрихом Рорером, добио Нобелову награду за физику„за дизајн микроскопа са тунелским скенирањем”.

Гуљелмо Маркони

Гуљелмо Маркони (итал. Guglielmo Marconi; Болоња, 25. април 1874 — Рим, 20. јул 1937) био је италијански инжењер и физичар.

Један од оснивача бежичне телеграфије и изумитеља радија. Од 1896. године живео је у Енглеској, где је 1897. године патентирао примену електромагнетских таласа за бежичну телеграфију. Године 1901, Маркони је први успешно приказао пренос радио-сигнала преко Атлантског океана. Године 1932, употребио је дециметарске радио-таласе, а за радове на бежичној телеграфији поделио је 1909. са Брауном Нобелову награду за физику.Маркони је део своје каријере провео радећи код Николе Тесле као техничар и ту је видео и радио са неким техничким проналасцима које ће наставити да развија самостално. Иако му је признат патент на радио пренос, убрзо му је поништен да би амерички патентни завод 1904. године поново признао патент за радио пренос због чега настаје дугогодишњи судски патентни спор око права првенства на овај проналазак. Тесла подноси тужбу 1915. године, али убрзо банкротира, тако да овај спор остаје дуго да се води. Врховни суд САД је 1943. године после Теслине смрти признао право Николе Тесле на овај патент, мада није реткост да се још понегде нађу тврдње да је управо Маркони изумео радио.

Ерик Карлфелт

Ерик Аксел Карлфелт (швед. Erik Axel Karlfeldt; Карлбо, 20. јул 1864 — Стокхолм, 8. април 1931), био је шведски песник. Његова симболистичка поетија је била маскирана као регионализам и била је популарна. Добио је Нобелову награду за књижевност 1931. Нобелову награду је одбио 1918. године.

Рођен је у пољопривредној породици у Карлбоу у провинцији Даларна, као Ерик Аксел Ериксон, а име је променио 1889. године у жељи да се дистанцира од оца, који је осрамоћен кривичном осудом. Студирао је на универзитету у Упсали. Да би финансирао студирање предавао је у неколико школа. Након завршетка студија пет година је био запослен у Краљевској библиотеци у Стокхолму.

Карлфелт је 1904. изабран за члана Шведске академије и седео је на месту број 11. Изабран је 1905. за члана Нобеловог института академије, а 1907. у Нобелов комитет. Изабран је 1912. за сталног секретара академије и на тој позицији је био до смрти. Универзитет у Упсали доделио му је почасни докторат 1917.

Илија Ивезић

Илија Ивезић (Ричице, 20. јул 1926 — Загреб, 14. април 2016) био је југословенски и хрватски филмски глумац.

Исаија Ђаковић

Исаија Ђаковић (Грабовац код Сланкамена, 17. век – Беч, 20. јул 1708) је био митрополит крушедолски (карловачки) 1708. године.

Кај Сигбан

Кај Мане Берје Сигбан (швед. Kai Manne Börje Siegbahn, 20. април 1918. – 20. јул 2007.) био је шведски физичар, који је 1981. године добио Нобелову награду за физику „за допринос развоју електронског спектроскопа високе резолуције”.

Милорад Јованчевић

Милорад Јованчевић (Долац, код Берана, 1919 — Бугојно, 20. јул 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Огист Мармон

Огист Мармон (франц. Auguste Frédéric Louis Viesse de Marmont, duc de Raguse; Шатијон на Сени, 20. јул 1774 — Венеција, 22. јул 1852) је био француски маршал из доба Француске револуције и Наполеонових ратова.

У француским револуционарним ратовима 1792–1800. учествовао је као официр артиљерије. У походу на Египат 1798–1799. је бригадни генерал и учествује у освајању Малте. Командант је корпуса у бици код Улма 1805.

1806. постаје командант француских снага у Далмацији и маја 1806. осваја Дубровник (одатле титула duc de Raguse). До мира у Тилзиту 1807. се бори против Црногораца и Руса. У рату с Аустријом 1809. Мармон командује француским снагама у бици код Билаја, Грачаца, Ките, и наставља напредовање ка Бечу. У бици код Ваграма командује резервним корпусом. 14. октобра 1809, послије Шенбрунског мира, постављен је за гувернера Илирских провинција, гдје је вршио реорганизацију војске, и уводи школе и администрацију на илирском (српскохрватском) језику.

У Шпанији 22. јула 1812. трпи пораз у бици код Саламанке, гдје је рањен. 1813. је учесник битака код Лицена, Бауцена и Дрездена, а затим код Лајпцига. При продору савезника у Француску 1814, трпи низ пораза (код Лана и Фер-Шанпноаза), и потписује документ о савезничкој окупацији Париза.

За вријеме Наполеонових 100 дана је на страни Бурбона, а послије битке код Ватерлоа на почасним дужностима. Послије Јулске револуције 1830. и абдикације Шарла X, одлази у Енглеску.

Написао је мемоаре и дјело „De l'esprit des institutions militaires“ (Париз 1845).

Патријарх српски Јосиф

Јосиф Рајачић (Лучане код Бриња, 20. јул 1785 — Сремски Карловци, 13. децембар 1861) је био српски православни митрополит карловачки од 1842. до 1848. године, а потом архиепископ карловачки и патријарх српски од 1848. до 1861. године. Заслужан је за стварање Српске Војводине и уздизање Митрополије на степен Патријаршије.

Светско првенство у ватерполу за мушкарце 2011.

Светско првенство у ватерполу 2011. је одржано од 18. до 30. јула, као део 14. Светског првенства у воденим спортовима 2011. у Шангају, у Кини. Бранилац титуле била је репрезентација Србије, која је освојила Светско првенство 2009. у Риму, у Италији.

У финалу ватерполисти Италије савладали су ватерполисте Србије 8:7.

Трка на 800 метара

Трка на 800 метара је најкраћа средњопругашка атлетска дисциплина. Трка на 800 метара се трчи два круга (на стазама дугим 400 метара). Код дворанских надметања, стаза је дуга 200 метара, па се трчи четири круга.

Ова трка захтева брзину и издржљивост, и зато представља комбинацију спринта и трчања на средње пруге.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.