20. новембар

20. новембар (20.11.) је 324. дан године по грегоријанском календару (325. у преступној години). До краја године има још 41 дан.

Догађаји

новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
  • Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
  • У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).
  • 1980 — У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.
  • 1980 — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли.
  • 1991 — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .[1]
  • 1995 — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.
  • 1998 — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице.
  • 2001 — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.
  • 2002 — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ.
  • 2003 — У експлозији аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

Рођења

Смрти

Референце

  1. ^ Icty - Tpiy :

Види још

1935

1935. је била проста година.

1936

1936. је била преступна година.

2003

2003. је била проста година.

Александар Поповић (писац)

Александар Поповић (Уб, 20. новембар 1929 — Београд, 9. октобар 1996) био је један од најзначајнијих српских драмских писаца. Највише је писао комедије и сатире а успешно се бавио и другим жанровима, па је иза себе оставио богат опус драма за децу, сценарија за телевизијске драме и серије. За драмска дела освојио је многобројне награде, а позоришне представе рађене по његовим текстовима постале су заштитни знак многих позоришта. Написао преко 50 позоришних комада.

Димитрије Туцовић

Димитрије Туцовић (Гостиље, 13. мај 1881 — Враче брдо, 20. новембар 1914) је био истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, један од оснивача Српске социјалдемократске партије 1903. Писао је за многе новине и часописе као:Раднички новине, Живот, Борба, Раднички лист, Слобода, Терговачки помоци, Радник, Дие Неуе Зеит, Ворвартс, Глас Слобода, Раднички календари, Мајски списи.

Драгиша Масал

Драгиша Масал (Масали код код Вишеграда, 20. новембар 1951 - Београд, 18. март 2017) је бивши генерал-потпуковник Војске Републике Српске.

Курт Лундквист (скакач увис)

Курт Лундквист (швед. Kurt Lundqvist (Ландскруна, 20. новембар 1914 — 26. март 1976) био је шведски атлетски репрезентативац, који се такмичио у скоку увис. Био је члан АК Редбергслидс из Стокхолма. Вишетруки је првак Шведске а 1938. је победио и на Европском првенству у Паризу.

Надин Гордимер

Надин Гордимер (енгл. Nadine Gordimer; Спрингс, 20. новембар 1923 — Јоханезбург, 13. јул 2014), била је јужноафричка књижевница, политички активиста и добитник Нобелове награде за књижевност 1991. У својим делима бавила се питањима морала и расизма, посебно у контексту апартхејда у Јужној Африци.

Написала је више од 30 књига, укључујући и романе "Јулски људи", као и "Прича мог сина" "Случајни сусрет" и "Додји себи", који су преведени на српски језик. Букерову награду добиле је 1974. за роман "Конзерватор".

На српски језик су преведени њени романи: „Прича мога сина“ (My Son's Story, 1990), „Случајни сусрет“ (The Pickup, 2001) и „Дођи себи“ (Get a Life, 2005)

Гордимер је умрла после кратке болести 13. јула 2014.

Наиде Гомес

Енезенаиде до Розарио де Вера Круз Гомес (порт. Enezenaide do Rosário da Vera Cruz Gomes, Сао Томе, 20. новембар 1979), познатија као Наиде Гомес, португалска је атлетичарка која се такмичи у скоку удаљ и седмобоју. Од 1998. је чланица Атлетског клуба Спортинг де Португал из Лисабона.

Тренер јој је Abreu Matos.

На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју представљала је земљу у којој је рођена Сао Томе и Принципе. На свечаном отварању носила је заставу своје земље и такмичила се у дисциплини 100 метара препоне пошто јој је недостајао 21 поен да би се квалификовала за такмичење у седмобоју.

Након дуге натурализације која је завршена 2001. представља први пут Португал на Европском првенству у дворани 2002. одржаном у Бечу. Такмичила се у петобоју. Изненадила је све борећи се за прво место. После четири дисциплине је била прва, али је у последњој трци на 800 метара, где ју је престигла Рускиња Јелена Прохорова. Освојила је сребрну медаљу испред фаворизоване Швеђанке Каролине Клифт. Резултат који је постигла од 4595 бодова био је национални рекорд Португала.

Папа Павле III

Папа Павле III (лат. Paulus III; Канино, 29. фебруар 1468 - Рим, 20. новембар 1549) је био 220. папа од 23. октобра 1534. до 10. новембра 1549.

Радмила Радовановић

Радмила Радовановић Андрић (Београд, 17. јул 1934 — 20. новембар 2018) била је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Светлана Китова

Светлана Китова (Душанбе, 25. јун 1960 — Џоунсборо, 20. новембар 2015) била је совјетска атлетска, репрезентативка, специјалиста за трчање на средњим стазама: 800 и 1.500 метара.

Славко Симић

Славко Симић (Нови Бечеј, 21. јул 1924 — Београд, 20. новембар 2007) био је српски глумац.

Његов млађи брат био је такође глумац Никола Симић.

Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Списак председника Пољске

Списак даје преглед председника различитих пољских држава од оснивања Републике Пољске 1918. године. Побројани су и председници Пољске у егзилу од 1944. године.

Станислава Пешић

Станислава Пешић (Гроцка, код Београда, 7. јун 1941 — Београд, 20. новембар 1997) је била филмска, позоришна и телевизијска глумица.

Похађала је основну школу „Вук Караџић“ у Београду. Након студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду ангажована је у Народном позоришту.

На филму дебитује 1961. и за улогу Саше у „Песми“ Радоша Новаковића награђена је на фестивалу у Пули. Након тога, игра главне и веће споредне улоге у филмовима „Медаљон са три срца“ (1962), „Право стање ствари“ (1964), „Штићеник“ (1966) и „Куда после кише“ (1967) Владана Слијепчевића, „Три сата за љубав“ (1968) Фадила Хаџића и „Бог је умро узалуд“ (1969) Радивоја Ђукића.

Велику медијску популарност донела јој је улога Олге у ТВ серији „Позориште у кући“. На Телевизији Београд је радила и као водитељка програма за децу.

Неколико месеци пред смрт објављена је њена књига Деветнаест друштвених игара.

Преминула је од рака 20. новембра 1997. године у Београду.

Политичарка Весна Пешић је њена сестра.

Стеван Гардиновачки

Стеван Баја Гардиновачки (Београд, 20. новембар 1936 — Нови Сад, 28. јун 2011) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Холандија на избору за Дечју песму Евровизије

Холандија је на Дечјој песми Евровизије учествовала свих 17 пута, дебитујући на првом такмичењу које се одржало у Копенхагену, 2003.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.