20. мај

20. мај (20.5.) је 140. дан године по грегоријанском календару (141. у преступној години). До краја године има још 225 дана.

Догађаји

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 325 — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства.
  • 1347 — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био писиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“.
  • 1349 — На државном сабору у Скопљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе.
  • 1498 — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови морски пут око Рта добре наде.
  • 1867 — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол.
  • 1873Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке.
  • 1875 — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система.
  • 1882 — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије.
  • 1902 — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма.
  • 1922 — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти.
  • 1925 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Александра Аљехина.
  • 1927 — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију.
  • 1941
  • 1956 — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини.
  • 1980 — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60 % бирача гласало је против отцепљења.
  • 1985 — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану.
  • 1989 —Скупштина Србије донела одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс.
  • 1995Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом.
  • 1997Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака.
  • 1999 — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција.
  • 2000
    • На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992—95), укупно је прикупљено 5,1 милијарда долара.
    • Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе.
  • 2002Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН.
  • 2003 — Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1885

1885. је била проста година.

1935

1935. је била проста година.

1968

1968. је била преступна година.

1985

1985. је била проста година.

1992

1992. је била преступна година.

2002

2002. је била проста година.

2012

2012. је била преступна година.

Џејмс Стјуарт

Џејмс Стјуарт (енгл. James Stewart; Индијана, 20. мај 1908 — Лос Анђелес, 2. јул 1997) био је амерички глумац.

Бацање кугле

Бацање кугле је атлетска дисциплина у којој бацач настоји бацити куглу што даље. Ова атлетска дисциплина служи за развијање снаге, брзине, специфичне издржљивости и окретности. Осим бацања које је прописано атлетским правилима, кугла се може бацати на разне начине. При томе, у складу са узрастом такмичара, употребљава се кугла различите масе.

Битка за Крит

Битка за Крит позната под шифром Операција Меркур била је највећа ваздушно-десантна операција коју су извеле немачке падобранске јединице за време Другог светског рата. Битка је почела 20. маја 1941. и завршила се немачком Пировом победом зато што су губици немачких падобранских снага били изузетно високи. Негативно искуство стечено приликом битке за Крит натерало је немачко војно руководство да донесе одлуку о отказивању свих планираних великих ваздушно-десантних операција због чега су се немачки падобранци до краја рата борили као пешадија.Немци су освајањем Крита оезбедили важну базу за операције на Блиском истоку и у северној Африци. Британци су се повукли с великим губицима, а приликом евакуације погинуло је и око 3.000 Аустралијанаца.

Бранислав Видић

Др Бранислав - Брана Видић (Сремска Митровица, 20. мај 1934), професор на Џорџтаун универзитету у Вашингтону, академик, светски стручњак за микробиологију. Дипломирао је стоматологију у Београду, а последипломске студије је завршио на Атомском институту у Швајцарској. У Швајцарској држи повремено предавања као гостујући професор. Поред научног, бави се хуманитарним радом и председник је организације „Ми бринемо“, која је помагала у збрињавању избеглица.

Вернер фон Хајденштам

Вернер фон Хајденштам (швед. Verner von Heidenstam; Олсхамер, 6. јул 1859 — Овралид, 20. мај 1940) је био шведски песник и романописац, добитник Нобелове награде за књижевност 1916. Био је члан Шведске академије од 1912. У већини својих дела описује шведски карактер, живот и традиције, често са јасно патриотским погледом на свет.

Маркиз де Лафајет

Мари Жозеф Пол Ив Рош Жилбер Мотје, маркиз де Лафајет (франц. Gilbert du Motier, Gilbert du Motier de La Fayette; 6. септембар 1757 - 20. мај 1834) био је француски генерал и државник.

Роже Мила

Алберт Роже Мо Милер (Јаунде, 20. мај 1952.) је бивши камерунски фудбалер, нападач, члан камерунске репрезентације. Он представља једног од првих фудбалера са простора Африке који је играо у Европи. Наступао је на три Светска првенства у фудбалу.

Наиме, Мила постаје интернационална звезда са 38 година, доба у коме играч размиља о повлачењу, или се већ повукао. Забележио је 4 гола на Светском првенству у фудбалу 1990. Најупечатљивији моменат се десио када је одузео лопту колумбијском голману Ренеу Игити на 35 метара од гола, а затим је спровео до мреже. Помогао је камерунској репрезентацији да се пласира до четвртфинала.

Такође, остао је упамћен по прослави гола, када је потрчао ка корнер заставици, а затим заплесао.

Сигри Унсет

Сигри Унсет (норв. Sigrid Undset; Калундборг, 20. мај 1882 — Лилехамер, 10. јуна 1949), била је норвешка књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност 1928.

Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Филип Бајковић

Филип Бајковић (Каиро, 20. мај 1910 — Београд, 15. фебруар 1985), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе и народни херој Југославије. Био је председник Народне скупштине и председник Извршног већа СР Црне Горе.

Филип Ленард

Филип Едуард Антон фон Ленард (нем. Philipp Eduard Anton von Lenard; 7. јун 1862 — 20. мај 1947) био је немачки теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1905. за његово истраживање катодних зрака и откривање многих њихових својстава. Он је је био националиста и антисемитиста; као активни пропонент нацистичке идеологије, он је подржавао Адолфа Хитлера током 1920-их и био је важан узор за покрет „Немачка физика” током нацистичког раздобља. Познат је по томе што је научни допринос Алберта Ајнштајна назвао „јеврејском физиком”.

Хамзо Хамзић

Хамзо Хамзић (Бијељина, 20. мај 1924 — Тузла, 17. јануар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.