2. јун

2. јун (2.6.) је 153. дан године по грегоријанском календару (154. у преступној години). До краја године има још 212 дана.

Догађаји

јун
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још

1891

1891. је била проста година.

1904

1904. је била преступна година.

1924

1924. је била преступна година.

1930

1930. је била проста година.

1946

1946. је била проста година.

1967

1967. је била проста година.

1990

1990. је била проста година.

1995

1995. је била проста година.

2004

2004. је била преступна година.

Влада Вукоичић

Влада Вукоичић (Београд, 2. јун 1973) је српски кошаркашки тренер.

Влада Обрадовић Камени

Влада Обрадовић Камени (Липа, код Бихаћа, 1912 — Шимановци, код Пећинаца, 2. јун 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Европско првенство у атлетици на отвореном 2012 — скок увис за жене

Такмичње у скоку увис у женској конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2012. у Хелсинкију одржано је 27. и 28. јуна на Олимпијском стадиону у Хелсинкију.

Карл Адолф Гјелеруп

Карл Адолф Гјелеруп (дан. Karl Adolf Gjellerup; Рохолте, 2. јун 1857 — Клоцше, 11. октобар 1919), био је дански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1917. (награду дели са Хенриком Понтопиданом).

Звали су га класични поета будизма, због његовог интересовања за индијску прошлост и филозофију. Нека дела је писао под псеудонимом Епигонос.

Маркиз де Сад

Донасјен Алфонс Франсоа (франц. Donatien Alphonse François), познатији као маркиз де Сад (франц. marquis de Sade;

2. јун 1740 — 2. децембар 1814) био је француски аристократа и књижевник. У своје време је био познат по сексуалним скандалима, а касније по описима специфичних сексуалних фантазија као и мрачним странама људске личности.

Маркиз де Сад је пореклом из врло старе провансалске племићке породице. Међу његовим прецима је и Лаура коју је опевао Петрарка у Канцонијеру. Похађао је париски лицеј "Луј Велики” у периоду од 1750. до 1754. године, а затим коњичку школу. Учествује у Седмогодишњем рату, а након рата излази из војске са чином коњичког капетана (1763). Склапа брак са богаташком ћерком, како би поправио породичне финансије. Препушта се раскалашном животу доконог племића, ангажује глумице и проститутке да учествују у његовим забавама, због чега је повремено бивао и затваран од стране власти. Године 1772, бежи у Италију са својом свастиком, која му је била и љубавница.

На инсистирање своје таште затворен је у венсенском затвору 1777, затим у Бастиљи и Шарантону, где је остао до 1790. За време револуције активно учествује у њеној секцији „де Пик“, али је 1793. поново бачен у тамницу под оптужбом да је „умерењак“. Ослобођен је у оквиру опште амнестије, али је 1801, након објављивања Жилијете, поново затворен. До смрти борави у затворима (Сент-Пелажи, Бисетр, Шарантон). Филозофску тежину његова дела добијају тек након тридесетих година 20. века.

Марко Тодоровић (глумац)

Марко Тодоровић (Прњавор, 2. јун 1929 — Београд, 29. август 2000) је био српски и југословенски глумац. Славу је стекао улогом Милана Тодоровића у серијалу „Луде године“. У неколико партизанских филмова играо је улогу Јосипа Броза Тита.

Миле Илић (кошаркаш)

Миле Илић (Тузла 2. јун 1984.) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра.

Радивој Кораћ

Радивој Кораћ (Сомбор, 5. новембар 1938 — Каменица, 2. јун 1969) је некадашњи југословенски и српски кошаркаш. Познат је по играма у свом клубу ОКК Београд и у репрезентацији. Један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена. Познат по надимку "Жућко", постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-их. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.

Трка на 110 метара са препонама

Трка на 110 метара са препонама је олимпијска атлетска дисциплина за мушкарце. На стази дугој 110 метара постављено је десет равномерно удаљених препона висине 1,067 метара. Оне су такве конструкције да их атлетичар може оборити, што му се не рачуна као погрешка, већ му само умањује брзину. Такмичари у овој дисциплини стартују из стартних блокова, као и они који трче 100 метара без препона. Прва препона се налази 13,72 метра од старта, а преосталих 9 су на растојању од по 9,14 метара. Растојање од последње препоне до циља је 14,02 метра.

Најбржи атлетичари у овој дисциплини постижу резултате око 13 секунди (светски рекорд 12,87), што одговара средњој брзини од 8,54 m/s, или 30,74 km/h.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.