1997

1997. је била проста година.

Миленијуми:
Векови:
Деценије:
Године:

Догађаји

Јануар

Фебруар

  • 2. фебруар — Полиција је уз употребу силе спречила демонстранте коалиције „Заједно“ на Бранковом мосту у Београду.
  • 11. фебруар — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција "Заједно".
  • 11. фебруар — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл.
  • 21. фебруар — Након што је Српски покрет обнове односно Вук Драшковић поклонио мандат за градоначелника Зорану Ђинђићу, он бива изабран за градоначелника Београда.

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Децембар

Рођења

Јануар

Фебруар

Март

Април

Мај

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Смрти

Јануар

Фебруар

Март

Април

Јун

Јул

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Нобелове награде

Литература

Види још

10. март

10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.

10. фебруар

10. фебруар је четрдесет први дан у години у Грегоријанском календару. 324 дана (325 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

10. јануар

10. јануар је десети дан у години у Грегоријанском календару. 355 дана (356 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

11. фебруар

11. фебруар је четрдесет други дан у години у Грегоријанском календару. 323 дана (324 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

17. новембар

17. новембар (17.11.) је 321. дан године по грегоријанском календару (322. у преступној години). До краја године има још 44 дана.

23. децембар

23. децембар (23. 12.) је 357. дан године по грегоријанском календару (358. у преступној години). До краја године има још 8 дана.

26. септембар

26. септембар (26.9.) је 269. дан у години по грегоријанском календару (270. у преступној години). До краја године има још 96 дана.

28. јун

28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.

Ecdysozoa

Ecdysozoa /ˌɛkdɪsɵˈzoʊə/ je grupa protostomnih životinja, koja obuhvata zglavkare (insekte, paukolike životinje, rakove, i stonoge), nematode, i nekoliko malih razdela. Oni su prvi put definisan u radu Aguinaldo et al. iz 1997, uglavnom na bazi filogenetskih stabala konstrisanih koristeći 18S ribozomalne RNK gene. Velika studija iz 2008 autora Dunn et al. strogo podržava Ecdysozoa kao kladu, drugim rečima grupu koja se sastoji od zajedničkog pretka i svih njegovih potomaka.

Pancrustacea

Pancrustacea je klada, koja obuhvata sve rakove i heksapode. Ovo grupiranje je kontrarno hipotezi Atelocerata, po kojoj su Myriapoda i Hexapoda are sistrinski taksoni, a rakovi su samo u manjoj meri srodni. Od 2010. godine, Pancrustacea takson je široko prihvaćen. Ovaj kladus se isto tako naziva Tetraconata, u smislu četvrtastih ommatidia koje mnogi članovi poseduju. To ime neki naučnici preferiraju kao način izbegavanja zabune jer se prefiks „pan-” koristi kao indikacija da klada obuhvata krunsku grupu i sve pretstavnike matičnih grupa.

Particioni koeficijent

U hemiji i farmaceutskim naukama, particioni- (P) ili distribucioni koeficijent (D) je odnos koncentracija jedinjenja u dve faze mešavine dva nemešiva rastvarača u ekvilibrijumu. Termini "gas/tečnost particioni koeficijent" i "vazduh/voda particioni koeficijent" se ponekad koriste za bezdimenzione forme konstante Henrijevog zakona. Stoga su ti koeficijenti mera diferencijalne rastvorljivosti jedinjenja između ta dva rastvarača. Fraza „particioni koeficijent“ se u današnje vreme smatra zastarelom po IUPAC-u, i „particiona konstanta“, „particioni odnos“, ili „distribucioni odnos“, su prikladniji termini.Normalno se kao jedan od rastvarača koristi voda dok je drugi hidrofoban poput oktanola. Stoga je logP mera hidrofilnosti ili hidrofobnosti hemijske supstance. Particioni koeficijent se isto tako može koristiti kad je jedan ili oba rastvarača čvrst. U medicinskoj praksi, particioni koeficijenti su korisni na primer za procenu distribucije leka u telu. Hidrofobni lekovi sa visokim particionim koeficijentima su preferentno distribuirani u hidrofobnim kompartmanima poput lipidnih dvoslojeva ćelija dok su hidrofilni lekovi (niski particioni koeficijenti) preferentno nalaze u hidrofilnim kompartmanima kao što je krvni serum.

Југословени

Појам Југословени у српском језику има вишеструко значење и употребљава се у функцији демонима, односно политонима, а има и неколико етнонимских значења. Током историје, овај појам је у ширем смислу употребљаван за означавање свих Јужних Словена, а његово значење је потом сужено на припаднике оних јужнословенских народа који су се нашли у саставу државе Југославије. Поред ових етнонимских значења, појам Југословени је добио и посебно демонимско, односно политонимско значење, као општи назив за све становнике, односно држављане Краљевине Југославије. У склопу тадашње политике интегралног југословенства, појам Југословени је добио и посебно национално значење, као назив за припаднике јединствене "југословенске нације", састављене од три "племена" (српског, хрватског и словеначког). Насупрот интегралистичком концепту, који је пропао заједно са Краљевином Југославијом, опште демонимско, односно политонимско значење појма Југословени одржало се и за време постојања ФНРЈ (1945-1963), СФРЈ (1963-1992) и СРЈ (1992-2003). У социјалистичкој Југославији, појам је накнадно добио још једно, специфично значење, као назив за оне становнике Југославије који су се не само у смислу држављанства, већ и у смислу општенародне (панетничке) припадности изјашњавали као панетнички Југословени.

Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997—2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Мексико

Мексико (шп. México), званично Сједињене Мексичке Државе (скраћ. СМД; шп. Estados Unidos Mexicanos, скраћ. EUM), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем.Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету.

Главни и највећи град Мексика је Мексико Сити, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000, што је на 11. месту на свету.У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.

Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију.

Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године.Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система.

Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту. Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Према бруто домаћем производу, Мексико је четрнаеста глобална економија, а по паритету куповне моћи налази се на једанаестом месту у свету.Према извештају УН из 2011, мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут Немачке, а неки сиромашни као Бурунди.Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске биолошке разноврсности, а такође је и дом за преко 12.000 ендемских врста.Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа.

Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.

Молекулска маса

Релативна молекулска маса, је број који показује колико пута молекул неког хемијског једињења има већу масу од 1/12 атома изотопа 12C. Једнака је збиру атомских маса атома који граде молекул.

Парнопрсти копитари

Парнопрсти копитари (лат. Artiodactyla) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба. У парнопрсте копитаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред парнопрсти копитари обухвата око 220 савремних врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи).

Пауколики зглавкари

Арахнида (Arachnida) су најбројнија група (око 60.000 описаних врста) међу пауколиким животињама. (Врло често се називају исто као тип коме припадају, тј. пауколике животиње.) Највећи број су сувоземне врсте које живе у топлим пределима, док мањи број води паразитски начин живота, ако нпр. крпељи. Сматрају се првим зглавкарима који су населили копно. Према фосилним остацима се дошло до података да су скорпије живеле још у силуру.

Грађа је врло слична грађи хелицерата, а истовремено је и карактеристична за сваки од редова на које је подељена класа арахнида, па се више информација о њој може добити у оквиру сваког од наведених редова.

Тело им се састоји из два дела, цефалоторакса (cephalothorax), и абдомена (abdomen).

Регистарске ознаке у Словачкој

Регистарске таблице у Словачкој (свк. EČV, evidenčné číslo vozidla) се од 1997. издају у форми XX-NNNYY где XX представља код округа, NNN три насумична броја а YY два насумична слова.

Након уласка Словачке у Европску унију у мају 2004. постојала су два облика регистарских таблица - са грбом Словачке и са заставом Европске уније.

Од 1. јуна 2006. постоје три облика таблица. Поред претходна два уведене су и таблице које имају заставу ЕУ али и грб уместо цртице у оквиру таблице.

Трка на 1.500 метара

Трка на 1500 метара средњепругашка атлетска дисциплина. Трка на 1500 метара се трчи 3,75 кругова (на стазама дугим 400 метара). У новије време трка на 1500 метара је по пролазним временима постала блиска спринтерским временима. Тако је светски рекорд Хишама ел Геружа био у сваком кругу испод 55 секунди. Током 1980их овом дисциплином су доминирали британски тркачи, да би касније најбољи били атлетичари из Марока, Алжира и Кеније. Међу женама, већ дуго су најбоље такмичарке из Кине.

Најбржи међу мушкарцима постижу резултате око око 3:27 минута, што одговара средњој брзини од 7,24 m/s, или 26,08 km/h.

Најбрже атлетичарке ову дистанцу претрче за око 3:51 минута, што одговара средњој брзини од 6,49 m/s, 23,37 km/h.

Датуми и месеци у години
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.